Da li ste optimisti?

Na jedan brz i jednostavan način možete otkriti koje osobine su kod vas dominantne. Šta vidite na slici?

Lice starog čovjeka

Vi ste mirna, iskrena i odana osoba. Mnogo ljudi iz vašeg okruženja zna da se samo vama može povjeriti, kao i to da ste vi pouzdana, sigurna i nezavisna osoba.

U vama se krije lider koji ima sposobnost da sluša različita mišljenja, da nađe rješenje i da ga predstavi drugima, koji vas prirodno slijede kao grupa.

Kada jednom postavite cilj, nakon što ste temeljno analizirali okolnosti i napravili dobru strategiju za ostvarivanje istog, ništa vas ne može zaustaviti niti natjerati da odustanete.

Vi ste precizni i odlučni, što vas ponekad može učiniti perfekcionistom, a stres koji doživljavate u želji da vam bude što bolje tada nastupa češće nego što želite.

S vremena na vrijeme, pokušajte da se prepustite, relaksirate i oslobodite. Otkrićete da je sloboda slatka.

Mladu djevojku

Vi ste optimistični i zračite pozitivnom energijom. Radoznali ste i zanimaju vas mnoge stvari koje se nalaze oko vas i uvijek strastveno želite da isprobate nove stvari. Imate tendenciju da budete impulsivni, pa često krećete u akciju na osnovu brzih i nepromišljenih odluka.

Ako počnete pažljivo da planirate načine na koje ćete ostvariti svoje ciljeve, uštedjećete mnogo vremena i truda, više nego što mislite.

Volite da pomažete drugima i po prirodi ste darežljivi. Jaki ste i odlučni. Bez obzira šta vam stoji na putu, vaša sposobnost da ostanete uspravni i podignute glave vas tjera da nastavite dalje.

Ne odustajte! Sve prolazi, a na kraju vi dobijate sve što ste zaslužili.

U mladosti je ljubav prepuna strasti

Bilo bi divno ako bi mladost znala sve što može i starost mogla sve što zna, kaže jedna burmanska poslovica.
Ako mislite da ste nešto propustili ili tugujete za danima koji su prošli, nemojte. Zbog kulta mladosti mnogi misle da je starenje nešto loše, a godine donose zapravo smirenje i zadovoljstvo…

Pročitajte neke od najlepših citata od razlici između mladosti i starosti!

1. Mladost je dar prirode, a starost je umetničko delo. (Stanislav Jerži Lec)

2. U mladosti je ljubav prepuna strasti, ali nije tako jaka i tako svemoćna kao u kasnijim godinama. (Nepoznati autor)

3. Starenje nije izgubljena mladost, već novi stepen za nove prilike. (Beti Fridan)

4. Mladost nije doba života, već stanje uma. Nisu u pitanju rumeni obrazi, nasmešeno lice i savitljiva kolena, to je pitanje volje, mašte i jačine osećanja; u pitanju je svežina životnog proleća. (Semjuel Ulman)

5. Starci objavljuju ratove. Ali mladost je ta koja gine u njima. (Herbert Huver)

6. Verovatno najsrećnije razdoblje u životu najčešće je u srednjem dobu, kada se smire strasti mladosti, a godine slabosti još nisu počele; poput senki, koje su ujutro i uveče tako velike, a u podne gotovo u potpunosti nestaju.

7. Uvek kažem mladim devojkama: “Naučite da volite svoje telo”, jer savršenstvo ne postoji i sasvim je jasno da žena s oblinama nije manje lepa od vitke devojke. Jednostavno, treba naučiti da prihvatite sebe, onakvom kakve jeste. (Monika Beluči)

8. Moja najveća tragedija nije umreti mlad, već doživeti 75, a ništa ne proživeti. (Martin Luter King)

9. Mladost je nešto što imaju samo mladi i što cene samo stariji. (Agnar Nik)

10. Bilo bi divno ako bi mladost znala sve što može i starost mogla sve što zna. (Burmanska poslovica)

11. Mladost je čudesna stvar. Kakav zločin što je dajemo deci koja je protraće. (G. B. Šo)

12. Mladost imamo zato da pravimo gluposti, a starost da te gluposti žalimo. (Ernest Hemingvej)

13. Mladi ljudi ne znaju šta je starost, a stari ljudi zaboravljaju šta je bila mladost. (Irska poslovica)

14. Mladost bi bila izvanredna kad bi se dogodila malo kasnije u životu. (Herbert Askvint)

Ne znate vi deco moja šta znači glad

Čovek i svetitelj, sve u jednoj osobi. Patrijarh Pavle nam je ostavio toliko mnogo životnih lekcija koje moramo naučiti.
patrijarh srpski Pavle, on je bio 44. vrhovni poglavar Srpske pravoslavne crkve od 1990. do 2009. godine.
Patrijarh Pavle je ceo život imao veliko poštovanje prema hrani, o čemu postoje mnoga svedočanstva, a najpoznatije je ono kada je šokirao Kofija Anana tokom njegove posete Srbiji.
On je tada ispričao priču o mrvicama hleba i šta one znače za svakog čoveka koji nema šta da jede, a niko nije ostao ravnodušan. Na prijemu kod Svetozara Marovića, tadašnjeg predsednika Srbije i Crne Gore, između ostalih, gosti su bili patrijarh Pavle i Kofi Anan.

Tokom večere, u vreme posta, za patrijarha su bili servirani riba, hleb i povrće. Kad je sve završio imao je salvetu ispred sebe na kojoj je bilo oko dvadesetak mrvica. On je tiho, ne obraćajući pažnju na ono što se dešava oko njega, svaku mrvu pokupio i pojeo.
Kad je završio, upitali su ga šta to radi, a on je odgovorio da svaki put tako jede i ispričao šta je mrva hleba za svakog čoveka i šta znače u odnosu na poštovanje čoveka, života, onih koji nemaju…
“Ne znate vi deco moja šta znači glad i koliko je dece širom sveta gladno, a mi bacamo hleb pored stola i u kontejnere. Nekima one predstavljaju život i nadu, a mi ih se tako lako odričemo. Setite se svaki put gladne dece širom Afrike i sveta kada vidite mrvice pored stola”, rekao je tada patrijarh Pavle.

Da je njegov odnos prema hlebu i mrvicama zaista bio takav potvrdili su i manastiru Gračanica u kome je patrijarh boravio. On bi svaki put grdio monahinje zbog prosipanja hleba pored stola.
Arhimandrit Jovan Radosavljević u knjizi “S patrijarhom Pavlom kroz život” objasnio je otkud toliko poštovanje pokojnog patrijarha Pavla prema hrani i od koga je to naučio.

Naime, on je od oca Jakova Arsovića naučio kako se prema hrani treba ophoditi sa poštovanjem i da ne treba ništa ostavljati pored tanjira, a da prosuto treba pokupiti.
“Jednom prilikom grickao sam koru hleba, a ono što je zagorelo ostavio sam na kraj tanjira. Pavle me je upitao zašto sam to uradio, a kad sam mu rekao da neću da jedem jer je zagorelo, uzeo mi je to zagorelo parče hleba i pojeo. Tako me je zastideo bez ijedne reči, da više nikada nisam ostavio mrvicu hleba van tanjira ili neko zagorelo parče”, piše arhimandrit Jovan u svojoj knjizi.

Da li ćete vi razmislite sledeći put kad budete videli mrve hleba pored tanjira i da li ćete se setiti reči patrijarha Pavla?

Šta mislite o zapadnoj civilizaciji

Ni genijalne ličnosti iz istorije nisu bile imune na neprijatelje i podbadanja.

Ni genijalne ličnosti iz istorije nisu bile imune na neprijatelje i podbadanja, pa su sa zadovoljstvom uzvraćali. Vinston Čerčil, Mahatma Gandi, Elizabet Tejlor, Mocart i mnogi drugi imali su “otrovan jezik” kada bi ih neko provocirao.

Otkrijte kako su se nosili sa protivnicima u 10 najboljih odgovora:

1. Sparta Filipu II Makedonskom

Kralj Filip: “Ako pobedim u ovom ratu, vi ćete zauvek biti robovi”.
Sparta: “Ako”.

2. Doroti Parker pijancu

Pijanac: “Ne mogu da podnesem budale”.
Doroti Parker: “Očito je tvoja majka mogla”.

3. Stiven Hoking studentu

Student: “Tvrdite da bi može postojati nebrojeno puno paralelnih svemira. Znači li to da može postojati paralelni svemir u kojem sam ja pametniji od vas”?
Stiven Hoking: “Da. Kao i svemir u kojem si ti duhovit”.

4. Mahatma Gandi novinaru

Novinar: “Šta mislite o zapadnoj civilizaciji”?
Mahatma Gandi: “Mislim da je civilizacija na zapadu dobra ideja”.

5. Vinston Čerčil Dž. B. Šou

Džordž Bernard Šou: “Šaljem vam dve ulaznice za prvo veče moje nove predstave. Povedite prijatelja…ako ga imate”.
Vinston Čerčil: “Nikako ne mogu stići na prvo veče. Doći ću na drugo…ako ga bude”.

6. Edna Ferber Noelu Kauardu

Noel Kauard: “Edna, pa ti gotovo da izgledaš poput muškarca”.
Edna Ferber: “Kakva slučajnost, i ti isto”.

7. Gručo Marks takmičarki u TV šouu

Takmičarka: “Imam desetoro dece”.
Gručo Marks: “Deset? Zašto tako puno”?
Takmičarka: “Zato što volim svog muža”.
Gručo Marks: “Volim i ja cigare, ali ih ipak povremeno vadim iz usta.

8. Eminem novinarki

Novinarka: “Ljudi govore da je Lil Vejn poslat od Boga kako bi naučio ljude da repuju…”
Eminem: “Ne sećam se da sam ikoga poslao”.

9. Elizabet Tejlor novinaru

Novinar: “Koji vam je muški glavni lik bio najbolji partner u filmovima”?
Elizabet:”Od onih koji su mi najdraži, trebalo bi da spomenem neke konje i pse”.

10. Mocart obožavaocu

“Gospodine Mocart, razmišljam o pisanju simfonija. Možete li mi dati neki predlog kako da počnem”?
Mocart: “Simfonije su složena muzička forma, možda bi trebalo da krenete sa nečim jednostavnijim pa polako da dođete do simfonije”.
“Ali gospodine Mocart, vi ste pisali simfonije u uzrastu od osam godina”!
Mocart: “Istina, ali ja nikad nikoga nisam pitao kako to da radim”.

Izražavajte svoja osjećanja

Često se nađemo u situaciji kada je teško naći prave riječi da opišu naša osjećanja. Ali Haruki Murakami je pisac koji zna kako to da uradi vrlo vješto.
Njegove knjige svjedoče da istinski razumije hemiju ljudske duše, i umije to razumjevanje da pretoči u riječi nevjerovatnom preciznošću, i sa senzibilnošću koja tjera na razmišljanje, piše Mreža mira.

Pogledajte 25 najboljih citata jednog od najvećih pisaca modernog vremena…
# Svijet bez ljubavi je kao vjetar iza zatvorenog prozora. Niti možeš da ga dodirneš niti da ga udahneš.

# Mislio sam da ljudi odrastaju postepeno, malo po malo… Ispostavilo se da nije tako. Odrastaju “preko noći”.

# Ne postoji pogrešno mišljenje. Postoje mišljenja koja se ne slažu sa našim. To je sve.

# Što smo stariji sve više stvari ne možemo da stavimo na svoje mjesto.

# Sve što je nekad bilo sa nama, a potom nestane, iako nestane zauvijek, ostavlja prazninu koju nikada ne možemo da zaliječimo.

# Kada se grlimo, dijelimo svoje strahove.

# Kada bi svaka osoba vjerovala u sretan kraj, svijet ne bi imao čega da se boji.

# Bez obzira koliko se trudio, ne postoji način da pobjegneš od bola koji osjećaš kada si uznemiren.

# Izražavajte svoja osjećanja. Mnogo je gore da ih potiskujete. Nakupljaće se u vama i postaće sve teža. Na kraju ćete umrijeti.

# Niko ne voli da bude sam. Ja mrzim da budem razočaran.

# Čini se da je srce sakriveno iza debele ljušture, i da samo nekoliko ljudi mogu da do njega dođu. Mora da mi je zbog toga teško da zaista osjetim ljubav.

# Iskrenost koju pružamo i primamo, i želja da pomognemo najvažnije su stvari.

# Praznina će uvijek biti popunjena nečim.

# Kada je ljudima data nada, to im pomaže da žive duže. Bez nade ne postoji “duže”.

# Naša stvarnost je beskrajna borba između onoga što se desilo i onoga šta želimo da zapamtimo.

# Ne postoji tajna koja jednom neće prasnuti iz srca.

# Najvažnija stvar nije veliko otkriće koje su drugi shvatili prije vas, već te male misli koje vam dolaze same.

# Šta je usamljenost? Slična je osjećaju kada u kišnoj noći stojiš pored velike obale i gledaš kako se moćni talas spaja s morem.

# Sjećanja nas griju iznutra. Ali nas i jako bole.

# Kada gledate dugo u more, počinju da vam nedostaju ljudi. Kada gledate ljude, počinje da vam nedostaje more.

# Svako i sve izgleda lijepo kada ih posmatrate sa distance.

# Često se dešava da najvažnije stvari na svijetu počinju trkama.

# Kretanje u pogrešnom pravcu velikom brzinom gore je nego kad se uopšte ne krećemo.

# Kada nemate nikog s kim biste podjelili vaše usamljene misli, vaše misli počinju da vas dijele između sebe.

# Ako se sve dešava onako kako ste htjeli, život će postati dosadan.

Horoskop Maja

Mnoga značenja i simboli zasnovani su na kulturološkim i verskim aspektima važnim za kulturu Maja.
Drevni narod Maja verovao je da je univerzum podeljen na više nivoa, a njihov zodijak je imao 19 znakova.

Postoje mnoge nesuglasice i različita tumačenja astrologije Maja koji traju i dan-danas. Ponuđena su mnoga moderna tumačenja, ali nisu sva zasnovana na suštinskom istraživanju kulture i simbolizma tog drevnog naroda. Ono što je, međutim, poznato jeste da se kalendar Maja, takozvani Haab kalendar, između ostalog, koristi i za interpretaciju 19 horoskopskih znakova da bi se predstavio ciklus dana u godini, a mnoga značenja i simboli zasnovani su na kulturološkim i verskim aspektima važnim za kulturu Maja.
Ovo su osnovna značenja horoskopskih znakova po drevnom verovanju.

Pop (1-19. januar)

Ako ste rođeni u periodu između 1. januara i 19. januara, vama je sudbina bila naklonjena. Moć, bogatstvo i seksualnost su tri aspekta realnosti ovog majanskog horoskopskog znaka. Mladost provode u ostvarivanju svojih planova. Zbog toga su najuspešniji u srednjim godinama. Osobe rođene u ovom znaku od svojih partnera traže ljubav, poštovanje i divljenje.

Wo (20. januar – 7. februar)

Rođeni u periodu između 20. januara i 7. februara vaš život će biti ispunjen prijateljstvima i druženjima. Iako ste skloni kompromisima, retko odustajete od životnih ciljeva. Postići ćete solidno materijalno stanje, a u braku ćete ceniti svog partnera ili partnerku i bićete mu odani. Društveni ste i zabavni.

Sip (8-26. februar)

Dinamičan život, sadržajan i pun preokreta je, prema majanskom horoskopu, predodređen onima rođenim od 8. do 26. februara. Osobe u ovom znaku stalno su okružene ljudima koji veličaju njihove moralne kvalitete. U periodu od 28. do 35. godine postižu izuzetne rezultate u poslu i profesionalnoj karijeri. Ne teže natprosečnom blagostanju, a u duši su skromni i pravedni.

Sotz (27. februara – 17. marta)

Osobe rođene u periodu između 27. februara i 17. marta romantične su i imaju bujnu maštu, a često su i egoistične. U mladosti su uporni i spremni na svaku žrtvu kako bi došli do zacrtanog cilja. Pri tome ponekad znaju da plate visoku cenu. U braku žele da su u prvom planu, atoritativne su, ali su istovremeno nežni roditelji i verni i odani bračni partneri.

Sek (18. mart – 4. april)

Rođeni u horoskopskom znaku Sek (18. mart – 4. april) u životu retko prave kompromise, što ne važi za brak. Vrlo su odani i nežni. Strasni su u ljubavi, uporni ostvarivanju svojih životnih zamisli i izuzetno prodorni. U njihovom se životu bitni događaji obično odigravaju u periodu između 32. i 41. godine.

Xul (5-23. april)

Nemiran duh, željan avantura, glavna je karakteristika ljudi rođenih u periodu između 5. aprila i 23. aprila. Njih ne privlače bračne vode jer se u bračnoj zajednici ne osećaju slobodnim. Pa ipak, oni znaju biti dobri supružnici i roditelji. Zvezde kažu da je njihov najvažniji životni period između 18. i 32. godine.

Jaxk’iv (24. april – 12. maj)

Ako ste rođeni u periodu između 24. aprila i 12. maja, vaš život biće miran i plodonosan. Koračanje malim koracima odvešće vas do životnih zadovoljstava i sretne starosti. Osobe rođene u ovom znaku retko se oslanjaju na bilo koga. Veoma poštuju bračne partnere i vole porodicu. Spremni su na svaku žrtvu da bi ugodili onima koje iskreno vole.

Mol (13-31. maj)

Detinjstvo puno znatiželja ostaviće tragove u duši za čitav život osoba rođenih u ovom znaku. Želja za afirmacijom i isticanjem uticaće na njihov javni status i doneće im ugled.

Ch’en (1-20. jun)

Ako ste rođeni u periodu između 1. i 20. juna, zvezde kažu da će vam život biti dinamičan i uzbudljiv. Osobine su – pronicljivost, oprez, donošenje brzih i ispravnih odluka, povlačenje iz riskantnih situacija, plemenitost. Iako ste radoznali i skloni istraživačkim poduhvatima, osobe rođene u ovom znaku u stalnom su traganju za mirnim životom i iskrenim prijateljstvom.

Yax (21. jun – 9. jul)

Svi rođeni u periodu između 21. juna i 9. jula su omiljeni i poštovani u sredini u kojoj žive. Takav status proizilazi iz njihovog ponašanja i spremnosti da uvek pomognu bez ikakva interesa. Sreća ih prati u životu, ali ima i perioda kada im ništa ne polazi za rukom. Period velikih iskušenja ih očekuje između 47. i 55. godine života.

Mnogi ljudi su depresivni jer…

Mnogi ljudi su depresivni jer previše žive u sopstvenim glavama.
Psihoterapija može biti skupa, i za strane, a pogotovo za naše uslove. Priznao je to i jedan bračni i porodični savetnik Džon Kim. Po njegovim rečima terapija je kumulativan proces u kom ne možemo predvideti kada će doći do napretka. Mnogi ljudi ne veruju u prednosti psihoterapije i ne gledaju na nju kao dugoročno ulaganje u sebe, nego se zakače za cenu jedne seanse i preračunavaju to u cipele koje bi si mogli za taj iznos kupiti.

Svestan je kako postoje i mnogi ljudi kojima bi terapije uveliko koristila, ali jedva mogu da priušte hranu na stolu i krov nad glavom. Bez obzira u koju od ove dve kategorije ljudi neko spada – oni koji imaju novca, ali ne žele da platie terapiju ili oni koji jedva spajaju kraj s krajem Džon Kim je za Psychology Today dao sedam saveta kako se nositi sa životom bez poseta terapeutu.

1. Živite što dalje od svoje čaure

Mnogi ljudi su depresivni jer previše žive u sopstvenim glavama. A kada su usmereni samo prema sebi čini se da konstantno slušaju unutrašnji dijalog osuđivanja i kritike: “Nisam dovoljno dobar/a, dovoljno lep/a, snažan/a. Mogao/la sam to učiniti bolje…”

Događa se to svima, osim ako ne dolazite iz savršene porodice, a svi odnosi u životu su bili bez ijedne mane. Kako bi prekinuli tu pokvarenu ploču koja se vrti u glavi izađite iz nje. Prihvatite osećanja, ali ne i etikete iza njih. Na primer: okej je osećati se usamljeno, ali nije dobr etiketirati se kao neko ko nije vredan ljubavi.

2. Oslonite se na ‘Temeljnog sebe’ a ne na ‘Pseudo sebe’

Ljudi koji nisu transparentni žive kao lažne verzije sebe, nisu u stanju biti otvoreni o svojim autentičnim potrebama i željama. Pseudo-ličnostima treba odobravanje drugih ljudi kako bi osetili (lažnu) sigurnost. Transparentnost vam omogućava da pronađete svoj unutarašnji glas, taj glas je dar. On je temelj vaše ličnosti, pravi vi. Ono što koči ljude u življenju transparentnog života je strah. Taj strah čovek mora pobediti ili će pući svaki put kada ga život i okolnosti rastegnu.

3. Nemojte nositi tuđe cipele

Džon Kim je jedan period bio zabrinut, menjao je posao i brinulo ga je šta će ga dočekati na novom. “Nemojte biti anksiozni”, rekao mu je prijatelj. “Razmislio sam o tome što je rekao. Bio je potpuno u pravu. Odabrao sam da neću imeti anksioznost kako ona ne bi posedovala mene”, rekao je. Anksioznost, odnosno preteranu brigu stvaramo sami, jer se grčevito držimo za nešto i pokušavamo to da kontrolišemo. To radimo s decom, vezama, poslovima i ostalim delovima života. Ali ako se uverite da je nešto izvan vašeg domena moći, odnosno nešto nije vaše, to iskustvo ili osoba više neće imati moć nad vama.

Napomena: Vaša osećanja su i dalje važna, njih posedujete jer su oni vaša istina. Ali loše stvari koje vam se događaju u životu su odvojeno od vas. Vi ta iskustva pozajmljujete, i iz njih nešto naučite. Pozajmljujete ih kao cipele na kuglanju, na kraju ih vratite, jer nisu vaša zauvek – ona su samo oruđe.

4. Imajte čvrste stavove oko kojih nema pregovora

“Verujem da svi previše pregovaramo. Na poslu, u vezi, oko naših granice, vremena, naših strasti, zdravlja i sreće. Ali bez čvrstih uverenja mi smo klimavi. Nemate centar ravnoteže. Ne znate ko ste ni gde idete”, objasnio je Kim. Razmislite dobro koje bi to stvari bile oko kojih kod vas nema rasprave? “Moji primeri su: Ja ću uvek reći svoje mišljenje. Uvek ću stvoriti prostor kako bih uživao u svojim strastima”, rekao je terapeut.

5. Živite iznutra ka van

Mnogi dozvoljavaju da ih oblikuju spoljni faktori poput novca, karijere, automobila, izgleda, tuđih mišljenja odnosno pohvala. S tim sklopom u glavi gotovo je nemoguće biti autentična verzija sebe. Živeti iznutra ka spolja znači držati do svojih osećaja. Zarobljena i neiskazana osećanja pretvore se u ljutnju i ozlojeđenost. Kako bismo kroz život išli bez tog tereta moramo se isprazniti. Blago se ne nalazi izvan nas, ono zbog čega smo vredni nalazi se iznutra. Ako to odlučimo svoje vrednosti ćemo deliti sa svetom, a to je stvar izbora.

6. Proširite svoje svetle tačke

“Neko mi je jednom rekao ‘Život je s***e s nekoliko trenutaka sreće’. Pa ako je tako moramo razvući te trenutke kao žvaku”, rekao je terapeut Kim. Što ste više svesni svojih svetlih trenutaka, time više trenirate mozak da ih prepozna i da ih ceni. Ako rastegnete te trenutke i povežete ih, dani će vam biti srećniji, lakši i možete preokrenuti onu rečenicu: ‘Život je sreća s nekoliko trenutaka s***a”.

7. Podelite svoju priču

Podeliti svoju priču ne znači imati verbalnu dijareju na ljude u blizini, to znači biti ranjiv i otkriti se kada je prikladno. Osim toga ovo ‘prikladno’ svako određuje za sebe. “Za mene to znači ako želim da podelim nešto zbog svog ega ili želje za pažnjom, taj impuls verovatno nije prikladan. Ako želim da podelim svoje iskustvo kako bih nekome pomogao to je prikladno”, objasnio je terapeut.

Više učimo iz tuđih priča nego iz vlastitih. Kada niko ne bi delio svoje priče, gde bismo došli? Ne bismo naučili niti jednu lekciju, osećali bismo se usamljeni. “Mi smo milioni hodajućih priča. Vaš Pseudo-ja želi da zatvorite svoju knjigu, a vaš Temeljno-ja želi da je širom otvorite”, zaključio je Džon Kim.

Koliko ste se puta zapitali…

Koliko ste se puta zapitali da li je možda najsimptomatičniji duhovni problem modernog čoveka njegova nesposobnost da bude sam sa sobom i – ne radi ništa?

Jedan od najvećih intelektualaca 20. veka, Bertrand Rasel postavio je ovo pitanje u svom čuvenom delu Osvajanje sreće i pokušao da sa svog stanovišta naučnika, filozofa i pisca obuzda ljude svoje generacije u njihovoj mahnitoj potrazi za uzbuđenjima.

Mi smo manje nego naši preci izloženi dosadi, ali je se više plašimo. Došli smo do saznanja, ili bar verovanja, da dosada nije prirodni deo čovekove suštine i da se može izbeći uz dovoljno energičnog traganja za uzbuđenjem.

Naš hedonizam, kao i naša potrošačka manija, samo su jedni od mnogi pokušaja da se umakne dosadi.
Kako se uzdižemo na društvenoj skali, težnja za uzbuđenjima postaje sve snažnija. Oni koji to sebi mogu priuštiti putuju od jednog mesta do drugog, noseći sa sobom dobro raspoloženje, ples i opijanje, ali iz nekog razloga uvek očekuju da će u svemu tome više uživati na nekom novom mestu. Oni koji su prinuđeni dazarađuju za život dobiju svoje sledovanje dosade u radnim satima, ali oni koji, ali oni koji su oslobođeni potrebe da rade imaju za svoj ideal život u potpunosti lišen dosade.

To je plemenit ideal, i, daleko od toga da želim da ga ocrnim, samo se bojim da je, poput svih drugih ideala, teže ostvariv nego što se idealistima čini. Na kraju krajeva, jutra su dosadna onoliko koliko su prethodne večeri bile uzbudljive. Doći će srednje doba, verovatno i staro doba. Sa dvadeset, čovek veruje da se život završava u tridesetoj. Jednako je glupo potrošiti rano svoj vitalni kao i svoj finansijski kapital. Možda je malo dosade neophodni deo svačijeg života. Želja da se pobegne od dosade je prirodna; čak su i svađe sa komšijama ljudima bile bolje od ničega. Stoga je dosada ključni problem svih moralista: jer barem polovina svih zala na sveta dolazi iz straha od nje.

Međutim, za Rasela, ne postoji samo jedna vrsta dosade, i on u dosadi prepoznaje i njenu vitalnu snagu:

Dosadu, uprkos svemu, ne treba smatrati kao potpuno lošu stvar. Postoje dve vrste dosade, od kojih je jedna plodotvorna, dok je druga zaglupljujuća. Plodtvorna nastaje prilikom odsustva opijata, zaglupljujuće prilikom odsustva vitalnih aktivnosti.

Ono što je karakteristično za opijate karakteristično je i za svaku vrstu uzbuđenja. Život koji je prepun uzbuđenja je iscrpljujući život, u kom je uvek potrebna veća doza stimulansa da bi stvorila uzbuđenje koje je neophodno za osećaj zadovoljstva. Osoba koja je naviknuta na previše uzbuđenja identična je osobi koja toliko obožava ljute ukuse da na kraju postaje u toj meri imuna na ljutinu da je ne primećuje dok ne počne da se guši od nje… Određena sposobnost da se podnese dosada, stoga jeste neophodna za srećan život, i to je jedna od stvari kojoj bi trebalo učiti mlade ljude.

Ako neko ima da kaže nešto vredno kazivanja

Iako je svoja dela pisao u prvoj polovini 19. veka stavovi koje je Artur Šopenhauer izrazio povodom dobrog i lošeg stila u pisanju više su nego aktuelni i dan danas. Šopenhauer polazi sa svoje pozicije filozofa koji traži pravi izraz za svoju ideju. Moglo bi se posumnjati da su jednom misliocu njegove misli ono što mu je jedino važno, ali nemački filozof jasno uviđa da prava misao ne postoji bez pravog stila.

„Stil je fizionomija našeg uma. On je pouzdaniji ključ karaktera nego što je fizionomija tela. Imitirati stil druge osobe isto je što i nositi masku. Koliko god maska bila dobra, ubrzo će postati dosadna i nepodnošljiva zato što je bez života; i stoga je i najružnije živo lice bolje od nje… “

„Nema ničega od čega se pisac treba više čuvati nego uočljivog upinjanja da pokaže više intelekta nego što ga ima, zato što to rađa sumnju kod čitaoca da ga ima vrlo malo, jer čovek uvek, po svojoj prirodi, naglašava ono što uistinu ne poseduje. I zato je nagrada za pisca da ga nazivaju naivnim, jer to znači da se on može prikazati takvim kakav je. Generalno, naivnost je privlačna, dok ono neprirodno svuda odbija. Takođe, uviđamo da svaki pravi mislilac nastoji da izrazi svoje misli čisto, jasno, konačno i koncizno koliko god je to moguće. Zbog toga je jednostavnost uvek bila posmatrana kao znak, ne samo istine, već takođe i genijalnosti. Stil dobija svoju lepotu od misli koje izražava, a kod onih pisaca koji se samo prave da razmišljaju kaže se da su njihove misli dobre zbog njihovog stila. Stil je samo figura misli; pisati nejasnim ili lošim stilom znak je glupih i zbrkanih misli.“

„Ako neko ima da kaže nešto vredno kazivanja, ne treba to da uvija u pompezne izraze, zapetljane fraze i enigmatične nagoveštaje, već može biti siguran da će izražavajući sebe na jednostavan, jasan i naivan način proizvesti pravi efekat. Onaj ko koristi veštačka sredstva koja su pomenuta pokazuje siromštvo svojih ideja, uma i znanja.“

„Neodređenost i maglovitost izražavanja su uvek i svuda veoma loš znak. U devedeset devet od sto slučajeva one nastaju iz neodređenosti misli, koje su, sa svoje strane, skoro uvek fundamentalno protivrečne, nedosledne i stoga pogrešne. Kada prave misli niču u umu one teže jasnoći izraza i brzo to i postižu, jer jasna misao lako pronalazi odgovarajući izraz. Čovek koji je sposoban da misli može sebe izraziti jasnim, razumljivim i nedvosmislenim rečima. Oni pisci koji konstruišu komplikovane, neodređene, zapetljane i protivrečne fraze najsigurnije ne znaju šta je to što žele da kažu: oni imaju samo tupu svest o nečemu što se još uvek muči da postane prava misao; oni takođe često žele da sakriju od sebe i od drugih da uistinu nemaju šta da kažu.“

Artur Šopenhauer je rođen 1788. u Gdanjsku. Uslovno se može smestiti u pravac nemačkog idealizma – ipak, Šopenhauer je posve jedinstvena pojava u filozofiji i najbolje ga je predstaviti kao klasičnog predstavnika pesimizma. Razmišljajući o Kantovoj „stvari po sebi“ zaključio je da je to volja, a koren njegovog pesimizma upravo je u shvatanju da svaka individualna volja uvek služi opštoj volji za produženjem vrste i da je čovekova sloboda na taj način dovedena u pitanje.

„Sva opširnost i isprepletenost besmislenih zapažanja koja nisu vredna čitanja trebala bi biti izbegnuta. Pisac mora štedeti vreme čitaoca, njegovu koncentraciju i pažnju; na ovaj način on navodi čitaoca da veruje kako je ono što mu izlaže vredno čitanja i da će nadoknaditi trud koji je uložen. Bolje je izostaviti nešto dobro nego napisati nešto što nije vredno pominjanja.“

„Najlepša je ona istina koja je gola, i što je izražavanje jednostavnije to je dublji utisak koji proizvodi; delom je to zbog toga što doživljaj ostaje neometeno zadržan u umu slušaoca bez uplitanja sporednih misli i delom zato što oseća da nije bio potkupljen i prevaren umetnošću retorike, već da je ceo efekat došao od same stvari.“

„Kao što nemar prema odeći odaje prezir prema društvu u kom se čovek kreće, tako i grub, nemaran i loš stil pokazuje sramno nepoštovanje prema čitaocu, koji onda to pravedno kažnjava time što neće pročitati knjigu.“

„Pisac treba da se čuva od toga da koristi nepotrebne retoričke ukrase, beskorisna preuveličavanja i uopšte, kao i u arhitekturi, treba izbegavati suvišne dekoracije – drugim rečima, on mora da teži čistoti stila. Sve što je suvišno imaće štetan efekat. Zakon jednostavnosti i naivnosti važi za sve lepe umetnosti, jer on je kompatibilan sa onim što je najuzvišenije.“

„Prava ekonomičnost izraza podrazumeva da se govori samo ono što vredi da bude izgovoreno, dok se izbegavaju sva ona rasplinuta objašnjenja stvari koje svako može sam da razume; dakle, podrazumeva jasno razlikovanje onoga što je neophodno od onoga što je izlišno. Na drugoj strani, nikada ne treba žrtvovati jasnoću i ništa od gramatike, da bi se postigla kratkoća.“

Šopenhauer je tokom života bio preterano opterećen popularnošću jednog drugog filozofa – Hegela. Hegel je u to vreme bio priznata veličina, dok je Šopenhauer zaslužena priznanja stekao tek posthumno. Nije se slagao sa Hegelovim idejama i smatrao je svoju filozofiju pravim produžetkom Kantovih zaključaka, a svuda je bio prinuđen da sluša kako se Hegelovo i Kantovo ime izgovaraju jedno uz drugo. Hegelov način pisanja upravo je onaj na koji Šopenhauer prikriveno aludira kada pominje zamršeni stil onoga čije misli nisu jasne ili uopšte ne postoje.

„Onaj ko piše nemarno pokazuje da ne ceni dovoljno svoje misli. Samo iz ubeđenosti u istinitost i važnost naših misli nastaje u nama inspiracija neophodna za neiscrpnu upornost da se pronađe najčistiji, najbolji i najmoćniji izraz za njih; kao što stavljamo svete relikvije i neprocenjiva umetnička dela u srebrne ili zlatne kutije. Iz ovog razloga su stari pisci – čije su misli, izražene njihovim rečima, trajale hiljadama godina i stoga ponele prestižnu titulu klasika – pisali sa potpunom posvećenošću.“

„Dobri pisci se uvek revnosno trude da prinude svoje čitaoce da tačno misle upravo ono što su mislili oni sami: jer ko ima nešto vredno da saopšti biće mu veoma važno da se to ne izgubi. Stoga dobar stil uglavnom počiva na tome da čovek zaista ima nešto da kaže: jedino, ta sitnica je upravo ono što većini pisaca naših dana nedostaje.“

Sreće i nesreće, to su beli i crni konji

Jovan Dučić kao negovatelj filozofsko-etičke proze duboko je promišljao motive čovekovog ponašanja, apsurdnost i paradoksalnost njegovih postupaka, borbe između onog što jesmo i onog što želimo biti. Napisavši zbirku filozofske proze „Blago cara Radovana“ sa nastavkom „Jutra sa Leutara“ poklanja nam pravo blago misli, reči, pitanja i odgovora.

U vremenu ekspanzije motivacionih knjiga, govora, „life coach“ trenera, Dučićeva filozofsko-etička proza čini se i dalje kao neprevaziđeno delo interpretacije svih psiholoških stanja i anatomije duše. Pisano lakim stilom, bliskim čoveku prošlog veka kao i ovog, Dučić nas uči „higijeni duše“.

Pored tumačenja praktične i utešiteljske proze, čitajući Dučića možemo naučiti i puno o tadašnjim velikanima, saznati neke zanimljivosti o njihovim životima i delanju – o Platonu, Sokratu, Aristotelu, Vergiliju, Geteu, Aleksandru, Puškinu, Stendalu, Šopenhaueru, o istoriji umetnosti i razvijanju kolektivnog ukusa naroda.

Čini se da su se ljudi hronološki menjali načinom življenja, izgledom, delanjem, ali suština ljudske psihe izgleda je ostala nepromenjena. Ljudi su tada patili i radovali se, bili tužni i srećni, svađali se i mirili, kajali, plesali, a to rade i danas.
U poglavljima o sreći, ljubavi, ženi, prijateljstvu, mladosti i starosti, pesniku, herojima, prorocima, kraljevima, mirnoći, mržnji, plesu, ljubomori, sujeti, strahu, razočarenju, rodoljublju, karakteru i uljudnosti, ogoljena je istina i suština naše podsvesti. Knjiga koja je bezbroj puta citirana, i kojoj je mesto definitivno uvek na dohvat ruke jer pročitati je jednom nije dovoljno, topla je preporuka za svakog čoveka bez obzira na književni ukus.

Naše proste istine grandioznom arhitekturom Dučić je iscrtao rečima finim, jednostavnim, a dubokim. Dirajući u srž našeg srca i psihologije, Dučić je opravdano jedan od najomiljenijih pisaca naše književne scene.

„Sreće i nesreće, to su beli i crni konji koji trče u istom pravcu, blisko i naporedo, tako da čas promaknu beli pored crnih, a čas crni pored belih.“

„Mi nekog ljubimo ne zato što tu ljubav zaslužuje potpunije i isključivije nego iko drugi, nego što smo mi na tu ličnost prosuli jedno svoje sunce koje ga je ozarilo i izdvojilo od sveg drugog naokolo na zemlji.“

„Salonska dama broji čoveku klase, godine službe, pare i zube; intelektualka mu broji misli i dela.“

„Iza gorkih reči ostaju gorka usta. Ko se dotakne prljavog predmeta, on uprlja svoje telo, a ko se dotakne prljavog čoveka on uprlja svoju dušu.“

„Lepota žene nije u lepoti i preciznosti crta, nego u ljupkosti duha i otmenosti duše.“

„Danas je najteža bolest našeg vremena bolest personalnosti. To se vidi u savremenom društvu gde je svako nalik na svakog.“

„Želja koja je besna i neobuzdana, to je već želja koja je upola postignut cilj.“

„Naivnost to je mladost srca. To je san u kome je sve lepše nego u istini. To je napraviti unutrašnji kriterijum većim od spoljnih dokaza.“

„Pesničko delo, ukoliko je dublje, utoliko je prostije“

„Jer što ipak najviše volimo u svakom piscu, novom ili prastarom, to su naše sopstvene misli i osećanja.“

Piše: Tamara Softić