Šta ste vi poželjeli ovih praznika?

Spisak želja jedne mame: 21 stvar koju ZAISTA želim ovog Božića
Novogodišnjim praznicima se svi raduju, između ostalog, zbog poklona. Iako se tada sva pažnja usmerava na mališane, mama Laura Hadžens napravila je spisak želja za sebe…
Već nekoliko nedelja moji klinci me ispituju šta bih volela da dobijem za novogodišnje praznike. Moj odgovor je kao i obično – ne treba mi ništa. Samo želim da su sva moja deca srećna i zdrava. To je istina. Ne treba mi ništa. I stvarno želim da su moja deca srećna i zdrava. Ali oni su dobra deca i bez obzira koliko ja govorila da mi ništa nije potrebno, oni će odvojiti novac i kupiti mi spavaćicu, bluzu ili neki kuhinjski predmet. I ja ću biti zahvalna jer znam da mi kupuju poklon zbog toga što me vole i žele da mi pokažu koliko im je stalo.
Ali štos je u tome što ja zapravo lažem. Ne želim samo da deca budu srećna i zdrava. Naravno da je to najvažnije, ali postoji još nekoliko stvari koje želim. Iz tog razloga razmišljam da svojoj porodici ove godine uručim svoj spisak želja…
1. Želim da svako od njih oliže kašiku pre nego što je baci u sudoperu.
2. Ne želim da se u našoj kući spominje bilo kakvo oružje.
3. Ne želim da više ikada zateknem kašiku u kutiji sa pahuljicama.
4. Želim da u automobilu ne zatičem više ‘umrli’ pomfrit, čips i mrvice.
5. Želim da sve čarape na ovom svetu (ako ništa drugo, onda bar u mojoj kući) nađu svoju srodnu dušu i drugu polovinu.
6. Želim kuhinjski sto oslobođen mrvica.
7. Želim da neko drugi hrani psa. Pa, to je bio dogovor!
8. Ne želim više da se pretvaram da je ono malo zeleno u pasti začin. To je spanać! Oduvek je bio spanać!
9. Želim da sa svojom kafom sednem uz računar ili knjigu makar pet minuta pre nego što neko kaže “Hej mama, možeš li da…”
10. Želim da uvek mogu da pronađem olovku. Kao i makaze ili selotejp.
11. Želim da postanem da ponavljam sama sebi.
12. Želim da prestanem da ponavljam sama sebi.
13. Želim televizijsku emisiju koju ću moći da gledam sa celom porodicom i u kojoj neće biti scena nasilja i seksa, kao i koja neće biti 500 puta prekidana zbog reklama o tamponima, deterdžentima za sudove itd.
14. Želim da naučim kako se koristi daljinski upravljač i želim da deca zaborave kako se koristi daljinski upravljač.
15. Želim da povremeno odem sa opuštenom, lepo obučenom porodicom u crkvu makar na 15 minuta.
16. Želim da se kao porodica više molimo.
17. Želim da se kao porodica više igramo.
18. Želim da češće svi zajedno večeramo.
19. Želim da kad skuvam ručak, neko drugi očisti kuhinju.
20. Želim da više večeri provodimo zajedno, umesto što svako ode na svoju stranu.
21. Želim da usporim vreme.

Očigledno da neke od ovih stvari nisi u moći moje porodice, ali na kraju krajeva, bar znam da ću dobiti spavaćicu, bluzu ili neki kuhinjski predmet. I to je sasvim u redu, jer znam da to dolazi s ljubavlju, a štaviše zaista bih i mogla da promenim spavaćicu.

Božić je…

Djevojčice moja!

Noć je. Božićna noć. Svi naoružani muškarci su otišli spavati. Uspavaj tvog brata, tvoju sestru. Čak ti je i majka zaspala. Umalo sam ih probudio dok sam došao do ove poluosvijetljene sobe. Tako si daleko od mene. No neka oslijepim ako mi uvijek nisi pred očima. Tvoj portret tu na stolu, i tu u mom srcu. Gdje si ti? Tamo, u veličanstvenom Parizu, plešeš na velikoj teatralnoj pozornici na Elizejskim poljanama. Svjestan sam da si daleko, no ipak mi se ponekad čini, u tišini noći, kako čujem tvoje korake, kako vidim tvoje oči, blistaju kao zvjezdice na zimskom nebu. Čujem da glumiš u toj predstavi i da igraš ulogu perzijske ljepotice koja osvaja Tatar-kana. Ljepota i ples! Budi zvijezda i sjaji! No, ako te entuzijazam i poštovanje javnosti zatruju, ako te miris cvijeća koje ti se nudi omami, sjedni u kut i pročitaj pismo, poslušaj glas svog srca. Ja sam tvoj otac, Geraldine! Ja sam Charlie, Charlie Chaplin! Znaš li kolike sam noći proveo kraj tvog uzglavlja dok si bila dijete, pričao ti bajku o Uspavanoj ljepotici, i probudio zmaja?

I kad bi mi se san navukao na moje stare oči, tjerao sam ga govoreći: ”Odlazi! San moje kćeri je moj san!” Vidio sam tvoje snove, Geraldine, tvoju budućnost. Vidio sam djevojku koja pleše na pozornici, kao vilu koja oblijeće nebom. Slušao sam publiku kako govori, ”Vidite tu djevojku? To je kćer jedne stare budale, sjećate se, njegovo ime je Charlie?”. Da, ja sam Charlie! Ja sam stara budala! Sada je na tebi red. Pleši! Ja sam plesao u prevelikim, pokidanim hlačama, ti plešeš u svilenoj haljini kao princeza. Taj ples i aplauzi ponekad će te vinuti u nebo. Leti! Leti tamo! No spusti se na zemlju!

Trebaš vidjeti živote ljudi, živote uličnih plesača koji trnu od hladnoće i gladi. Ja sam bio kao oni, Geraldine. Tih noći, tih magičnih noći dok si ti spavala, umirena mojim pričama, ja sam bio budan. Gledao sam tvoje lice, slušao otkucaje tvog srca i pitao se, ”Charlie, poznaje li te uopće ovaj mačić?” Ne poznaješ me, Geraldine. Mnogo sam ti priča ispričao u tim noćima, no njegovu priču – nikada. A ona je također zanimljiva. To je priča o gladnoj budali koja je pjevala i plesala na ulicama Londona i skupljala sitniš.

Eto, moja priča! Znao sam što je glad, što znači biti bez krova nad glavom. Više od toga, iskusio sam ponižavajuću bol lutanja – ocean ponosa u mojim grudima je bjesnio, i taj ponos je bolno ranjavan dok su mi bacali novčiće. Ali ipak, ja sam preživio, stoga ostavimo ovu priču. Bolje da pričamo o tebi. Poslje tvog imena – Geraldine – stoji moje prezime – Chaplin. Sa tim sam prezimenom više od 40 godina zabavljao ljude na zemlji.

No ja sam plakao više nego što su se oni smijali. Geraldine, u svijetu u kojem živiš postoji mnogo toga osim plesanja i glazbe. Usred noći, kad izađeš iz veličanstvenih dvorana, možeš zaboraviti svoje bogate fanove,no ne smiješ zaboraviti pitati svog vozača ima li kod kuće ženu, da li je trudna, imaju li novca za pelene za svoje nerođeno dijete. Ne smiješ zaboraviti gurnuti novac u njegov džep.

Ponekad otiđi podzemnom željeznicom ili autobusom, istraži grad pješke. Promatraj ljude. Traži udovice i siročad! I barem jednom dnevno kaži sebi: ”Ja sam jednaka kao i oni.” Da, ti si jedna od njih, dijete moje. Umjetnost, prije no što čovjeku pruži krila da može letjeti, obično mu polomi noge. I ako dođe dan da pomisliš kako si iznad publike, smjesta napusti pozornicu i prvim taksijem otiđi na ulice Pariza. Poznajem ih jako dobro.