Postoji samo jedno dobro…

Platon, jedan od vodećih filozofa u Antičkoj Grčkoj, izučavao je zakone, državu, jednakost, pravdu, kosmos, čoveka, ljubav, estetiku… Osnivač je Akademije u Atini, prve institucije za visoko obrazovanje, a jedan od učenika bio je i Aristotel.
Njegovo najpoznatije delo je „Država“ u kom se bavi pitanjima idealnog društva. Čuven je i po „Odbrani Sokratovoj“, „Protagori“, „Zakonima“…
„Heroja možemo naći među stotinu ljudi, mudraca možemo naći među hiljadu, ali onoga koji to zaista i postigne u životu možda ne nađemo ni među stotinu hiljada.“

„Mudar čovek govori jer ima nešto da kaže, dok budala govori jer hoće da kaže nešto.“

„Jezik je obećao, nije pamet.“

„Početak je najvažniji deo svakog posla.“

„Prva i najbolja pobeda je osvojiti sebe.“

„Ljubav je ozbiljna mentalna bolest.“

„Od slobodnog čoveka se ne može napraviti rob, jer je slobodan čovek slobodan i u zatvoru.“

„Pokušavam misliti, ne zbunjujte me činjenicama!“

„Neznanje je koren i stablo zla.“

„Budi ljubazan, jer svi koje upoznaš vode tešku bitku.“

„Život se mora živeti onako kako se svira.“

„Samo su mrtvi videli kraj rata.“

„Ako želite da stvorite nešto veliko, uložite u to ceo život.“

„Osećaj divljenja pokazuje da ste filozof, jer divljenje je početak filozofije.”

„Postoji samo jedno dobro, a to je znanje, i jedno zlo, a to je neznanje.”

„Zaljubljenici vide na svetu samo sebe, a zaboravljaju da ih vidi svet.”

„Znanje koje imamo je samo mrvica onoga što nemamo.”

„Svako srce peva pesmu, nepotpunu, dok neko drugo srce ne uzvrati šapat. Oni koji žele pevati uvek će naći pesmu. Na dodir ljubavi, svako postaje pesnik.”

„Muzika daje dušu svemiru, krila umu, let mašti i život svemu što postoji.”

„Nikad ne obeshrabruj nekoga ko kontinuirano napreduje, bez obzira kako sporo.”

Ljudi su kao muzika. Neki govore istinu, drugi ….

Bil Marej je američki glumac, komičar i pisac poznat po ulogama u filmovima Isterivači duhova, Dan mrmota, Izgubljeni u prevodu, te dugogodišnjoj saradnji sa Vesom Andersonom (još od filma Rašmor).
Drugi, pak, Bila Mareja prepoznaju i kao saigrača Majkla Džordana i Duška Dugouška u kultnom filmu za decu – Svemirski basket. Dobitnik je dva Zlatna globusa i BAFTA nagrade za najboljeg glumca, kao i nominacije za Oskara najbolju mušku ulogu u filmu Izgubljeni u prevodu.

Odrastao u čikaškom predgrađu, bez oca, brzo je spoznao važnost komedije za tmurnu svakodnevnicu. Strastveni igrač golfa, ekscentrik, kako na filmskom platnu, tako i van njega, često garfildovski namršten, jedinstvena je pojava u okvirima holivudske produkcije.

Bez agenta, menadžera ili publiciste, izbirljive prirode kada su uloge u pitanju.

Pred vama su Marejeve misli zbog kojih on sa opravdanjem nosi epitet „jednog od omiljenih glumaca sveta” kako ga je opisao časopis Rolingstoun.

Ništa me nije pripremilo na to da budem ovoliko super. Šokiran sam. Šokiran sam da moram svako jutro da se budim okupan purpurnom svetlošću.

Postoji samo nekoliko situacija u kojima pomaže to što ste slavni. Jedini put kad je to stvarno bitno je kad je vaše dete u sobi za hitne slučajeve.

Negde se vodi zapisnik o svemu što radite, stoga ste u obavezi da živite život što je moguće bolje, da se što više uključite u svet oko sebe.

Nikad ne treba misliti o greškama ili neuspesima, u suprotnom, ništa se ne postiže.

Ako zagrizete sve što se baci pred vas, umor brzo stiže. Potrebno je da se određena količina stvari ignoriše.

Neverovatno je moćno reći ne. To je stvarno najmoćnija stvar koju možete reći.

Što ste opušteniji, to ste bolji u svemu što radite – bolji ste sa voljenima, sa neprijateljima, u svom poslu, bolji ste sa samim sobom.

Ljudi su kao muzika. Neki govore istinu, drugi su samo bučni.

Teško je biti umetnik. Teško je biti bilo šta. Teško je biti.

Jedna od stvari koje volim kod glume je to što, na neki smešan način, mogu da budem ono što jesam.

Gluma na filmu mi odgovara jer treba da budem dobar samo devedeset sekundi.

Istu scenu nije moguće svaki put odigrati na isti način. Fizički je nemoguće, čemu onda mučenje? Ako ne bude ono što se u tom trenutku događa, onda i nije stvarno.

Sjajan je uspeh snimiti makar i loš film. Čak je i to neverovatan uspeh. Dvodimenzionalan objekat postaje trodimenzionalan zahvaljujući tebi.

Sentimentalnost je za mene simbol napuštanja planete. Baj-baj. Javite mi kad se vratite jer vas više nema. Otišli ste.

Ako stvarno mnogo želite da dobijete Oskara, u problemu ste. Kao kad žarko želite svadbu – oženićete bilo koga. Ako mnogo želite Oskara, to se pretvara u ogoljenu požudu i ambiciju. Postaje neprivlačno.

Ukoliko niste pica, odgovor je da. Mogu bez vas.

Bog sunca, vetra ili prirode-koji ste vi?

Bog sunca, vetra ili prirode: Faraonski horoskop otkriva vaš karakter!
Drevni faraoni egipatski horoskop koristili su za proricanje budućnosti kako bi što lakše gospodarili zemljom i upravljali narodom. Nebeski svod podelili su na 12 znakova, a svakim znakom vlada jedan bog.
Stari Egipćani su se u mnogim aktivnostima ravnali prema položajima planeta i zvezda. Neke od najvažnijih građevina, uključujući piramide, projektovane su tako da njihovi vrhovi budu poravnati sa zvezdama u trenucima kada počinju pojedina godišnja doba. Zanimalo ih je da li se događaji u životu ljudi mogu predvideti na osnovu kretanja nebeskih tela. Kad bi se rodilo dete, sveštenik astrolog bi roditeljima izradio kartu neba u trenutku rođenja.

Pariski muzej “Luvr” čuva prikaz Zodijaka sa 12 znakova preuzet sa plafona velikog hrama boginji Hator u Denderi iz 50. godine pre Hrista. Za potrebe astroloških tumačenja Egipćani su podelili nebeski svod malo drugačije od starih Vavilonaca i Grka, čiju su astrološku tradiciju i 12 znakova delimično preuzeli.

Ni opisi karaktera ne podudaraju se se opisima “naših” znakova, pa ne morate tražiti koji egipatski znak odgovara Ovnu ili Biku. Ali ne treba da vas zbunjuje. Iz civilizacijskih, klimatskih i geografskih razloga Egipćani su negovali pogled na svet različit od našeg. U skladu sa tim, profilisali su ljude prema drugačijim principima nego Evropljani u narednim milenijumima. U ovom prikazu drevni egipatski profili horoskopskih znakova prilagođeni su modernom vremenu.

AMON-RA – bog Sunca, stvaralaštva i graditeljstva

26. april – 25. maj

Mit o ovom bogu nastao je spajanjem dva božanstva, Amon i Ra. Rođeni pod njegovom zaštitom su predvodnici, pokretači i motivatori. Već su u školskom uzrastu uzor vršnjacima, koji ih često pitaju za savet ili ih biraju za predsednike razreda, kapitene ekipe i slične uloge. Uvereni su da im je u životu namenjena značajna misija, pa se bacaju na ostvarenje ciljeva s velikim entuzijazmom i nepokolebljivošću. Ako pokušate da ih ubedite da nisu u pravu, izazvaćete njihov gnev i neprijateljstvo. Najlakše ćete se nositi s njima tako što ćete da im podilazite.

HATOR – boginja neba i zemlje

26. maj – 24. jun

Rođeni u ovom znaku su izražajni, brižni i privrženi. Njihove najjače tačke su emocionalnost i empatija. Duboko proživljavaju sve što opažaju, pa razvijaju snažne emocije – pozitivne i negativne. Razume se da nije povoljno biti meta bilo čije zavisti ili mržnje, ali podanici Hatora mogu biti naporni i kada vole jer svojom ljubavlju bukvalno guše partnera. Na sreću, ovi ljudi su uglavnom prijateljski nastrojeni prema okolini i voljni da pomognu. Poneki njihovi saveti su banalni, ali svejedno dobronamerni.

Odgovarajuća zanimanja: gluma, likovne umetnosti, mediji, socijalni rad, farmacija.

BENU (Feniks) – bog obnavljanja i vaskrsenja

25. jun – 24. jul

Predstavlja ga ptica koja se ponovo rađa iz sopstvenog pepela. Poslužio je starim Grcima kao temelj za lik Feniksa, pa mnogi moderni tumači egipatske mitologije Benua zovu Feniksom. Ljude rođene u ovom znaku krasi optimizam u teškim situacijama, prilagodljivost i sposobnost podizanja nakon životnih udaraca. Voljni su da rizikuju, ponekad i nerazumno, uprkos nepovoljnim izgledima. U svojoj okolini poznati su kao motivatori i davaoci ohrabrenja iscrpljenima, posustalima i obolelima. Budući da troše puno energije (posebno mentalne), često se osamljuju da bi napunili baterije.

Odgovarajuća zanimanja: ona koji uključuju rizik – od bankarstva i rudarstva pa do vojnih zanimanja

ANUBIS – bog podzemlja i grobova, zaštitnik pokojnika, mumificiranja i balzamovanja

25. jul – 28. avgust

Prikazan je kao čovek sa glavom vuka. Ljudi rođeni u ovom znaku su samostalni, poverljivi i odgovorni. Sposobni su da obavljaju najširi spektar zadataka među svim znakovima u egipatskom zodijaku. Vrlo su saosećajni i samilosni, pa privlače ljude koji imaju tegobe i kojima je potrebna pomoć. Ponekad njihova dobrota biva iskorišćavana. Pod stare dane razvijaju se u mudrace koji su razotkrili duboke tajne o sebi i svetu.

Ne znate vi deco moja šta znači glad

Čovek i svetitelj, sve u jednoj osobi. Patrijarh Pavle nam je ostavio toliko mnogo životnih lekcija koje moramo naučiti.
patrijarh srpski Pavle, on je bio 44. vrhovni poglavar Srpske pravoslavne crkve od 1990. do 2009. godine.
Patrijarh Pavle je ceo život imao veliko poštovanje prema hrani, o čemu postoje mnoga svedočanstva, a najpoznatije je ono kada je šokirao Kofija Anana tokom njegove posete Srbiji.
On je tada ispričao priču o mrvicama hleba i šta one znače za svakog čoveka koji nema šta da jede, a niko nije ostao ravnodušan. Na prijemu kod Svetozara Marovića, tadašnjeg predsednika Srbije i Crne Gore, između ostalih, gosti su bili patrijarh Pavle i Kofi Anan.

Tokom večere, u vreme posta, za patrijarha su bili servirani riba, hleb i povrće. Kad je sve završio imao je salvetu ispred sebe na kojoj je bilo oko dvadesetak mrvica. On je tiho, ne obraćajući pažnju na ono što se dešava oko njega, svaku mrvu pokupio i pojeo.
Kad je završio, upitali su ga šta to radi, a on je odgovorio da svaki put tako jede i ispričao šta je mrva hleba za svakog čoveka i šta znače u odnosu na poštovanje čoveka, života, onih koji nemaju…
“Ne znate vi deco moja šta znači glad i koliko je dece širom sveta gladno, a mi bacamo hleb pored stola i u kontejnere. Nekima one predstavljaju život i nadu, a mi ih se tako lako odričemo. Setite se svaki put gladne dece širom Afrike i sveta kada vidite mrvice pored stola”, rekao je tada patrijarh Pavle.

Da je njegov odnos prema hlebu i mrvicama zaista bio takav potvrdili su i manastiru Gračanica u kome je patrijarh boravio. On bi svaki put grdio monahinje zbog prosipanja hleba pored stola.
Arhimandrit Jovan Radosavljević u knjizi “S patrijarhom Pavlom kroz život” objasnio je otkud toliko poštovanje pokojnog patrijarha Pavla prema hrani i od koga je to naučio.

Naime, on je od oca Jakova Arsovića naučio kako se prema hrani treba ophoditi sa poštovanjem i da ne treba ništa ostavljati pored tanjira, a da prosuto treba pokupiti.
“Jednom prilikom grickao sam koru hleba, a ono što je zagorelo ostavio sam na kraj tanjira. Pavle me je upitao zašto sam to uradio, a kad sam mu rekao da neću da jedem jer je zagorelo, uzeo mi je to zagorelo parče hleba i pojeo. Tako me je zastideo bez ijedne reči, da više nikada nisam ostavio mrvicu hleba van tanjira ili neko zagorelo parče”, piše arhimandrit Jovan u svojoj knjizi.

Da li ćete vi razmislite sledeći put kad budete videli mrve hleba pored tanjira i da li ćete se setiti reči patrijarha Pavla?

Mnogi ljudi su depresivni jer…

Mnogi ljudi su depresivni jer previše žive u sopstvenim glavama.
Psihoterapija može biti skupa, i za strane, a pogotovo za naše uslove. Priznao je to i jedan bračni i porodični savetnik Džon Kim. Po njegovim rečima terapija je kumulativan proces u kom ne možemo predvideti kada će doći do napretka. Mnogi ljudi ne veruju u prednosti psihoterapije i ne gledaju na nju kao dugoročno ulaganje u sebe, nego se zakače za cenu jedne seanse i preračunavaju to u cipele koje bi si mogli za taj iznos kupiti.

Svestan je kako postoje i mnogi ljudi kojima bi terapije uveliko koristila, ali jedva mogu da priušte hranu na stolu i krov nad glavom. Bez obzira u koju od ove dve kategorije ljudi neko spada – oni koji imaju novca, ali ne žele da platie terapiju ili oni koji jedva spajaju kraj s krajem Džon Kim je za Psychology Today dao sedam saveta kako se nositi sa životom bez poseta terapeutu.

1. Živite što dalje od svoje čaure

Mnogi ljudi su depresivni jer previše žive u sopstvenim glavama. A kada su usmereni samo prema sebi čini se da konstantno slušaju unutrašnji dijalog osuđivanja i kritike: “Nisam dovoljno dobar/a, dovoljno lep/a, snažan/a. Mogao/la sam to učiniti bolje…”

Događa se to svima, osim ako ne dolazite iz savršene porodice, a svi odnosi u životu su bili bez ijedne mane. Kako bi prekinuli tu pokvarenu ploču koja se vrti u glavi izađite iz nje. Prihvatite osećanja, ali ne i etikete iza njih. Na primer: okej je osećati se usamljeno, ali nije dobr etiketirati se kao neko ko nije vredan ljubavi.

2. Oslonite se na ‘Temeljnog sebe’ a ne na ‘Pseudo sebe’

Ljudi koji nisu transparentni žive kao lažne verzije sebe, nisu u stanju biti otvoreni o svojim autentičnim potrebama i željama. Pseudo-ličnostima treba odobravanje drugih ljudi kako bi osetili (lažnu) sigurnost. Transparentnost vam omogućava da pronađete svoj unutarašnji glas, taj glas je dar. On je temelj vaše ličnosti, pravi vi. Ono što koči ljude u življenju transparentnog života je strah. Taj strah čovek mora pobediti ili će pući svaki put kada ga život i okolnosti rastegnu.

3. Nemojte nositi tuđe cipele

Džon Kim je jedan period bio zabrinut, menjao je posao i brinulo ga je šta će ga dočekati na novom. “Nemojte biti anksiozni”, rekao mu je prijatelj. “Razmislio sam o tome što je rekao. Bio je potpuno u pravu. Odabrao sam da neću imeti anksioznost kako ona ne bi posedovala mene”, rekao je. Anksioznost, odnosno preteranu brigu stvaramo sami, jer se grčevito držimo za nešto i pokušavamo to da kontrolišemo. To radimo s decom, vezama, poslovima i ostalim delovima života. Ali ako se uverite da je nešto izvan vašeg domena moći, odnosno nešto nije vaše, to iskustvo ili osoba više neće imati moć nad vama.

Napomena: Vaša osećanja su i dalje važna, njih posedujete jer su oni vaša istina. Ali loše stvari koje vam se događaju u životu su odvojeno od vas. Vi ta iskustva pozajmljujete, i iz njih nešto naučite. Pozajmljujete ih kao cipele na kuglanju, na kraju ih vratite, jer nisu vaša zauvek – ona su samo oruđe.

4. Imajte čvrste stavove oko kojih nema pregovora

“Verujem da svi previše pregovaramo. Na poslu, u vezi, oko naših granice, vremena, naših strasti, zdravlja i sreće. Ali bez čvrstih uverenja mi smo klimavi. Nemate centar ravnoteže. Ne znate ko ste ni gde idete”, objasnio je Kim. Razmislite dobro koje bi to stvari bile oko kojih kod vas nema rasprave? “Moji primeri su: Ja ću uvek reći svoje mišljenje. Uvek ću stvoriti prostor kako bih uživao u svojim strastima”, rekao je terapeut.

5. Živite iznutra ka van

Mnogi dozvoljavaju da ih oblikuju spoljni faktori poput novca, karijere, automobila, izgleda, tuđih mišljenja odnosno pohvala. S tim sklopom u glavi gotovo je nemoguće biti autentična verzija sebe. Živeti iznutra ka spolja znači držati do svojih osećaja. Zarobljena i neiskazana osećanja pretvore se u ljutnju i ozlojeđenost. Kako bismo kroz život išli bez tog tereta moramo se isprazniti. Blago se ne nalazi izvan nas, ono zbog čega smo vredni nalazi se iznutra. Ako to odlučimo svoje vrednosti ćemo deliti sa svetom, a to je stvar izbora.

6. Proširite svoje svetle tačke

“Neko mi je jednom rekao ‘Život je s***e s nekoliko trenutaka sreće’. Pa ako je tako moramo razvući te trenutke kao žvaku”, rekao je terapeut Kim. Što ste više svesni svojih svetlih trenutaka, time više trenirate mozak da ih prepozna i da ih ceni. Ako rastegnete te trenutke i povežete ih, dani će vam biti srećniji, lakši i možete preokrenuti onu rečenicu: ‘Život je sreća s nekoliko trenutaka s***a”.

7. Podelite svoju priču

Podeliti svoju priču ne znači imati verbalnu dijareju na ljude u blizini, to znači biti ranjiv i otkriti se kada je prikladno. Osim toga ovo ‘prikladno’ svako određuje za sebe. “Za mene to znači ako želim da podelim nešto zbog svog ega ili želje za pažnjom, taj impuls verovatno nije prikladan. Ako želim da podelim svoje iskustvo kako bih nekome pomogao to je prikladno”, objasnio je terapeut.

Više učimo iz tuđih priča nego iz vlastitih. Kada niko ne bi delio svoje priče, gde bismo došli? Ne bismo naučili niti jednu lekciju, osećali bismo se usamljeni. “Mi smo milioni hodajućih priča. Vaš Pseudo-ja želi da zatvorite svoju knjigu, a vaš Temeljno-ja želi da je širom otvorite”, zaključio je Džon Kim.

Sreće i nesreće, to su beli i crni konji

Jovan Dučić kao negovatelj filozofsko-etičke proze duboko je promišljao motive čovekovog ponašanja, apsurdnost i paradoksalnost njegovih postupaka, borbe između onog što jesmo i onog što želimo biti. Napisavši zbirku filozofske proze „Blago cara Radovana“ sa nastavkom „Jutra sa Leutara“ poklanja nam pravo blago misli, reči, pitanja i odgovora.

U vremenu ekspanzije motivacionih knjiga, govora, „life coach“ trenera, Dučićeva filozofsko-etička proza čini se i dalje kao neprevaziđeno delo interpretacije svih psiholoških stanja i anatomije duše. Pisano lakim stilom, bliskim čoveku prošlog veka kao i ovog, Dučić nas uči „higijeni duše“.

Pored tumačenja praktične i utešiteljske proze, čitajući Dučića možemo naučiti i puno o tadašnjim velikanima, saznati neke zanimljivosti o njihovim životima i delanju – o Platonu, Sokratu, Aristotelu, Vergiliju, Geteu, Aleksandru, Puškinu, Stendalu, Šopenhaueru, o istoriji umetnosti i razvijanju kolektivnog ukusa naroda.

Čini se da su se ljudi hronološki menjali načinom življenja, izgledom, delanjem, ali suština ljudske psihe izgleda je ostala nepromenjena. Ljudi su tada patili i radovali se, bili tužni i srećni, svađali se i mirili, kajali, plesali, a to rade i danas.
U poglavljima o sreći, ljubavi, ženi, prijateljstvu, mladosti i starosti, pesniku, herojima, prorocima, kraljevima, mirnoći, mržnji, plesu, ljubomori, sujeti, strahu, razočarenju, rodoljublju, karakteru i uljudnosti, ogoljena je istina i suština naše podsvesti. Knjiga koja je bezbroj puta citirana, i kojoj je mesto definitivno uvek na dohvat ruke jer pročitati je jednom nije dovoljno, topla je preporuka za svakog čoveka bez obzira na književni ukus.

Naše proste istine grandioznom arhitekturom Dučić je iscrtao rečima finim, jednostavnim, a dubokim. Dirajući u srž našeg srca i psihologije, Dučić je opravdano jedan od najomiljenijih pisaca naše književne scene.

„Sreće i nesreće, to su beli i crni konji koji trče u istom pravcu, blisko i naporedo, tako da čas promaknu beli pored crnih, a čas crni pored belih.“

„Mi nekog ljubimo ne zato što tu ljubav zaslužuje potpunije i isključivije nego iko drugi, nego što smo mi na tu ličnost prosuli jedno svoje sunce koje ga je ozarilo i izdvojilo od sveg drugog naokolo na zemlji.“

„Salonska dama broji čoveku klase, godine službe, pare i zube; intelektualka mu broji misli i dela.“

„Iza gorkih reči ostaju gorka usta. Ko se dotakne prljavog predmeta, on uprlja svoje telo, a ko se dotakne prljavog čoveka on uprlja svoju dušu.“

„Lepota žene nije u lepoti i preciznosti crta, nego u ljupkosti duha i otmenosti duše.“

„Danas je najteža bolest našeg vremena bolest personalnosti. To se vidi u savremenom društvu gde je svako nalik na svakog.“

„Želja koja je besna i neobuzdana, to je već želja koja je upola postignut cilj.“

„Naivnost to je mladost srca. To je san u kome je sve lepše nego u istini. To je napraviti unutrašnji kriterijum većim od spoljnih dokaza.“

„Pesničko delo, ukoliko je dublje, utoliko je prostije“

„Jer što ipak najviše volimo u svakom piscu, novom ili prastarom, to su naše sopstvene misli i osećanja.“

Piše: Tamara Softić

Novopečeni mladenci uživaju…

Njihova svadba je koštala pravo bogatstvo: Evo u kakvom raju uživaju Prija i Filip…

Poslije raskošnog vjenčanja koje je koštalo preko 400 hiljada evra, mladi bračni par Filip i Aleksandra se povukao iz javnosti, te pune baterije daleko od Srbije.

Prija je na društvenim mrežama otkrila da par boravi na medenom mjesecu u Monte Carlu, a djelić njihovog raja podrazumijeva fenomenalne plaže, dosta sunca i pijeska.

Oni su također od kuma i kume Miloša Teodosića, NBA igrača koji igra u Los Angelosu dobili ponudu da posjete taj grad, što je Prija dočekala sa oduševljenjem, jer taj grad obiluje modnim kućama koje će ona i kuma obilaziti.

Na svadbi stoljeća kako su je mediji nazvali, prisustovalo je skoro 900 zvanica, a bio je prisutan i veliki broj muzičara, tehničara, konobara i ostale posluge.
Mladenci nisu otišli na medeni mjesec odmah poslije svadbe zbog Aleksandrinih zakazanih nastupa, a u planu su i da posjete Maldive, koji su omiljena destinacija porodice Živojinović.

Odmah nakon povratka sa odmora, vraćaju se radnim obavezama i planovima za širenje porodice.

Živeo jednom jedan uspešan i bogat čovek…

ČETIRI ŽENE-Ajahn Brah

Živeo jednom jedan uspešan i bogat čovek i imao je četiri žene.

Četvrtu, najmlađu, je najviše voleo i raskošno je odevao i obezbedio joj život u izobilju. Njoj je davao samo najbolje i veoma je o njoj brinuo.

Treću je veoma voleo. Na nju je bio veoma ponosan i voleo je da je pokazuje svojim prijateljima i da se hvali. Ali, bio je u strahu da će ga napustiti i otići sa drugim.

Druga žena je bila veoma brižna, strpljiva i kada god bi čovek imao problema, obratio bi joj se i ona bi mu pomogla. Uvek je bila tu u teškim vremenima.

Prva je bila njegov veran partner u životu, pomagala mu je da zadrži bogatstvo i poslove, održavala je kuću. Nju nije mnogo voleo niti se brinuo o njoj, nekada je jedva primetivši, dok mu je ona bila veoma privržena i nesebično mu je pružala ljubav.

Čovek se razboli i znao je da će uskoro umreti. Mislio je o sebi kao bogatom čoveku koji ima čak četiri žene koje će mu sigurno pomoći i biti uz njega. Plašio se da će umreti i tako biti sam i zato je pozvao svaku od njih. Prvu je pozvao najmlađu, četvrtu ženu koju je najviše voleo, rekao joj da umire i pitao je da pođe sa njim.

„Nema šanse! Moram ostati ovde. Mogu da te pohvalim na sahrani i ništa više od toga“, ona odgovori i napusti ga.

Na isto njegovo pitanje treća žena, koju je oženio u srednjim godinama i koju su mnogi želeli, mu kaže:

„Ni govora! Takve se stvari ne rade. Mogu da ti osiguram impozantnu sahranu, ali nakon tvoje smrti odlazim sa tvojim sinovima“, bila je izričita i napusti ga.

Pozvao je i drugu koju je poznavao celog života, sa kojom je odrastao, koja nije bila toliko privlačna, ali je bila njegov najveći prijatelj. Pitao ju je da pođe sa njim da ne bi bio usamljen.

„Žao mi je. Ne mogu sa tobom. Otpratiću te do groba i to je to. Dalje ne mogu“, bila je sigurna, okrenula se i napustila sobu.

Pošto mu je ostala još jedna, prva, pozvao je i nju i zamolio da pođe sa njim zato što se plaši i ne želi da bude usamljen. Rekla je bez dvoumljenja:

„Naravno da ću ići sa tobom. Uvek ću te pratiti gde god išao!“, pristala je, a on ju je pogledao i pomislio kako je mršava, koliko je prema njoj bio nemaran i kajao se jer joj nije pružio što je zaslužila.

Svako u svom životu ima četiri žene (ili četiri muža). Šta ove žene predstavljaju?

Četvrta je telo. Volimo svoje telo, svakodnevno brinemo o njemu, umivamo se i oblačimo, dajemo mu hranu. Ali, telo ima svoj vek, telo se troši, stari i propada. Njemu dajemo najviše pažnje i veoma smo mu posvećeni.

Treća žena je novac, bogatstvo, ono materijalno što posedujemo. Kada umremo, ono ostaje drugima.

Druga žena predstavlja porodicu i prijatelje.

I, prva žena je naša duša koju većina zanemaruje i tek na samom kraju života spozna da je njoj trebalo posvetiti najviše pažnje. Njome se ne bavimo jer smo opterećeni materijalnim, bogatstvom i čulnim uživanjima.

Iz knjige „Krava koja je plakala“

SLEPI PROSJAK

Jednog dana, jedan slepi čovek sedeo je na stepenicima jedne zgrade, sa šesirom blizu svojih stopala i jednim natpisom na kome je pisalo: „Slep sam, molim vas pruzite mi pomoc.“

Jedan slučajni prolaznik, igrom prilika strucnjak za reklamu, koji je tuda prolazio, zaustavio se zapazajuci da je u sesiru bilo prisutno samo nekoliko metalnih novcica.

Savio se da bi mu pruzio novac, zatim, i bez pitanja za dozvolu,uzeo je karton, okrenuo ga ispisavši novi natpis. U toku popodneva slučajni prolaznik se vratio do slepog coveka zapažajuci da je njegov šesir ovom prilikom bio pun novčica i novčanica.

Slepi prosjak prepoznavajuci ga po koraku uputio mu je pitanje da nije bio on taj koji je nesto napisao na kartonu i sta je to mogao napisati. Nasta ce prolaznik odgovoriti:

„Nisam napisao neistinu – samo sam napisao tvoju poruku na drugaciji nacin“, nasmeši se i izgubi u guzvi.

I tako slepi covek nije saznao da je natpis jednostavno glasio: „Danas je prvi dan proleća… a ja ga ne mogu videti“.

Moderni čovjek živi u obmani da zna što želi…

“Ako je osoba sposobna produktivno voljeti, ona voli i sebe; ako voli samo druge, tada uopće nije sposobna voljeti.”

“Bogat nije onaj ko puno ima, već ko puno daje.”

“Je li ljubav umjetnost? Tada zahtijeva znanje i napor!”

“Koliko zaručenih ili tek vjenčanih parova sanja o blaženstvu svoje ljubavi koja će im se desiti u budućnosti, premda se upravo u ovom trenutku počinju dosađivati. Ovo je u skladu s općim stavom karakterističnim za modernog čovjeka. On živi u prošlosti ili budućnosti, ali ne u sadašnjosti.”

“Ljubav je aktivna briga za život i razvitak osobe koju volimo.”

“Ljubav je jedini zadovoljavajući odgovor na problem ljudske egzistencije.”

“Ljubav je umijeće; dobro naučiti ovo umijeće najvažnija je stvar na svijetu.”

“Ljubav nije primarno odnos prema određenoj osobi; to je stav, orijentacija bića prema svijetu kao cjelini, ne prema jednom objektu ljubavi.”

“Ljubav nije rezultat seksualnog zadovoljenja, već je seksualno zadovoljenje rezultat ljubavi.”

“Ljubav prema bespomoćnom, ljubav prema siromašnom i strancu, početak su bratske ljubavi.”

“Ljubav, tj. ostajanje u ljubavi, a ne zaljubljenost, je svjestan i odlučan čin volje, umijeće, koje moramo savladati kao svako drugo umijeće, kao umijeće drvodjelstva ili umijeće muzike. I zahtjeva brigu, odgovornost, respekt i znanje.”

“Moderni čovjek živi u obmani da zna što želi, dok u stvari želi ono što se od njega očekuje da želi.”

“Najveća čovjekova zadaća u životu je roditi samoga sebe.”

“Nezrela ljubav kaže: Volim te jer te trebam. Zrela ljubav kaže: Trebam te jer te volim.”

“Paradoksalno, sposobnost da se bude sam, uvjet je da se bude sposoban voljeti.”

“Poticaj svake psihologije: upoznaj samoga sebe.”

“Za većinu ljudi danas, pojam ljubavi podrazumijeva da vas neko voli, a ne da ste vi sposobni da volite.”

Erich Fromm