12 horoskopskih znakova na putovanju

NA PUTU

Ovan se nervira što vozilo ne ide brže, a djevica zbog mrvica koje su se pojavile nakon što je škorpion krišom pojeo sendvič da ga nitko ne bi tražio “griz”. Strijelac je nabio sunčane naočale i skinuo japanke pa bose noge dignuo na sjedište ispred sebe, zbog čega se rak rasplakao.

Blizanac je već promijenio nekoliko statusa na Fejsbuku: “Krećemo”, “Krenuli smo”, “Evo idemo”, “Super nam je”, “Evo škorpion jede, rak plače, ovan mi ide na živce…” Vaga pazi da se ne zgužva i ljubazno moli bika da se makne od nje s čokoladom i sokom jer će joj zaflekati haljinu.

Lav kroz prozor maše svima koje vidi u prolazu jer je siguran da svi u njega gledaju. Jarac prebrojava novac i računa koliko mogu u prosjeku potrošiti po danu, a vodenjak isprobava masku za ronjenje. Riba spava.

NA ODREDIŠTU

“Thank God, stigli smo”, stavlja Blizanac novi status na Fejs. Vodenjak lajka. Ovan je već u moru. Škorpion je skupa s torbom zauzeo kupaonIcu, zbog čega vaga plače ispred vrata jer se mora hitno presvući i popraviti frizuru. Djevica ima živčani slom jer je u apartmanu već totalni nered, nitko nije raspremio stvari!

Strijelac je otišao u obilazak mjesta, bik po ribu za roštilj, rak kuha juhu za sve njih. Jarac još jednom prebrojava novac i cjenka se s gazdom apartmana. Lav na terasi pozira prolaznicima. Riba se tek probudila i razmišlja o smislu života.

NA PLAŽI

“Juhuuu, evo nas na plaži”, blizanac objavljuje novu fotku na Fejsu, Instagramu i Twitteru: na slici je Djevica ispod šešira s obodom od metar i pol, a u ruci drži kremu sa zaštitnim faktorom 50. Rak je zamotan u ručnik s likovima iz crtanih filmova.
Vaga ima kupaći kostim u vrijednosti polovnog automobila. Lav pokazuje savršenu figuru, riba se ne vidi od vlastitog fotoaparata, a strijelac lavu i vagi drži rogove od dva prsta. Škorpion je okrenuo leđa i zabranio tagiranje.

Vodenjak se slika s ronilačkom maskom i perajama, jarac ima tri knjige pod rukom, bik liže sladoled. Ovna nema na slici, otplivao je 200 metara.

U VEČERNJEM PROVODU

“Party Night”, tvita blizanac i ne objavljuje sliku jer su pocrvenjeli na suncu svi osim djevice. Bik je raspalio roštilj, a lav tvrdi da on to zna bolje. Strijelac je pozvao cijelo susjedstvo na party, škorpionu se to nije svidjelo, pa se mrgodi u kutu.

Rak svima servira tanjuriće i nutka ih voćem. Vaga je u večernjoj haljini i nagovara ribu da je slika u svim pozama. Vodenjak predlaže da se sutra ide na tečaj ronjenja ili u podvodni ribolov, jarac računa je li to isplativo. Ovan je otišao na noćno plivanje.

Ima na svetu ljudi…

Mika Antic
Ima na svetu ljudi: dobri, a ne znaš zašto. Svi kukaju, a jedan među njima ćuti, ili se smeška bezazleno, ali ostale teši. Ima i on svoj roman, sa trzavicama, kuburama, malim ličnim dohotkom, ponekim većim snom, ali ga nećete čuti da se ispoveda. Čuva za sebe svoj tihi svet briga i radosti, pa i ako ga čujete jednom u godini da plane, ili ga vidite o prvom maju da je popio čašu više, nekako vam smešan, neuk, pravi amater među profesionalcima i biznismenima života.
Ima takvih ljudi.
Ako ti treba lud i jak, pozoveš jednog od njih, i on ti na leđima preseli čitavu kuću. Zna se: on to ume, on nikoga nije odbio, pa je nekako i razumljivo da baš njega pozoveš. I razumljivo je, naravno, da od njega tražiš na zajam alat, kad treba nešto da se popravi. I da ručaš kod njega kad ne znaš gde ćeš. I da ga tapšeš po ramenu i da mu stalno ponavljaš: – Ti si, stvarno, jedan veliki drugar.
Kad praviš kod kuće neku sedeljku, on je taj koji najbolje zna da spremi meso na žaru, ribu, pasulj sa rebarcima. Opašeš mu kecelju, ćušneš ga u kuhinju među žene i neprekidno ga hvališ kako je kulinarski genije. A on se smeška. Milo mu.
Kad treba da ti se popravi struja, brava, nešto na kolima, nešto u kupatilu – on to zna. Bojlere menja kao od šale. Kad ne dihtuju prozori, za jedno popodne on to uredi.
Sreo sam pre neki dan takvog jednog čoveka, starog prijatelja. Dugo se nismo videli. Ima čitavih pet godina. Šeta sa ćerkicom po suncu, a neobična mi slika: on prosed i proćelav, a dete malecno kao miš, upliće mu se oko nogu, jedva hoda, batrga se, sapliće… Sedimo uz kafu na hladnom aprilskom suncu u bašti kafanice i razgovaramo o životu. Dete uz njega, mazi se, a on onako ogroman, pa nezgrapan, četvrtast, sa rukama kao lopate, miluje ono malo stvorenje, privija ga uz sebe, podetinjio zajedno s njim, tepa… I ja sam roditelj, i video sam i druge roditelje, ali čini mi se da sam tog prepodneva upoznao najveću ljubav na svetu: nešto ljudsko, malo, sa kikama i prćastim nosem, nešto što ne zna kako mu je ime, nešto bespomoćno belo, a već kao ume i da se duri, i da se krije iza stolica, i da se raduje, a uz njega nešto dobro i veliko, ljudina jedna sa srcem velikim kao bundeva, jedan pravi tata, koji je svima pomogao u životu, koji ima snage za tri kubikaša, a sad ume pažljivo da obriše dugmence nečijeg balavog nosa, da tepa, da recituje stihove o nekim kucama i macama, da imitira ptice i tu-tu i da menja pelene svojoj upiškenoj princezi.
Čitav dan mi nekako ispao lepši.
Odlučio sam da ne odem na jedan važan sastanak, da ne pokvarim nešto u sebi samom posle ovog susreta. Odlučio sam da ne posetim neke prijatelje, da budem sam, da mi bude dobro, da mi bude kao da sam se istuširao od tmurne svakodnevice u kojoj svakog dana nekom nešto ne valja. Ništa veliko nismo nas dvojica jedan drugom ispričali. Popili smo kafu, on je uhvatio kćer za ruku i otišli su dalje, da šetaju po suncu, jedna mala lopta, zakotrljana kraj jednog ogromnog brda koje se zove: moj dobri, veliki tata.
– Zašto vas ovaj drugar zove: Bivši prijatelju? – pita me kelner dok naplaćuje račun.
– Dugo se nismo videli, a nekada smo bili gotovo nerazdvojni, pa on to tako u šali… Inače, dobar čovek.
– I jeste valjan neki i pošten čovek – kaže kelner.
– Samo, takvi pošteni uvek prođu najgore. Već pet meseci traži posao. A to dete, što vidite, usvojio ga kao bebu. Našao malu na autobuskoj stanici i odneo kući. Žena nije mogla da mu rodi, pa je usvojio dete. Ima ih koji usvajaju kerove, dragi moj.
– Manite to sa kerovima – kažem.
– I kerovi su na neki način ljudi. Kad su majmuni ljudi, mogu valjda i kerovi da budu…
A dan mi odjednom ispao kao da nema sunca. Moja stara dobričina, moj dobri “bivši prijatelj”, muči svoju muku sam, pod kestenovima što su tek olistali, i raduje se sam, na svoj način, sa jednim malim ljudskim bićem koje mu se sapliće oko nogu i sve je manje, klikerastije, što dalje odmiču niz ulicu.
A on, koji je svima pomogao, i kome sad niko ne ume da pomogne, on, koji se smeškao dok je sa mnom pio kafu i nijednom nije zakukao, nijednom se nije požalio, nijednom nije zatražio uslugu, što više odlazi u daljinu izgleda mi sve veći, kao da raste, viši od kestenova i od krovova.
Kao da je sam sebi digao spomenik.

Dan ljevorukih

Današnji dan, 13. avgust je Međunarodni dan levorukih i to je dan kojim se u svetu pokušava probuditi svest o prednostima i nedostacima te osobine.
Naša je svakodnevnica prilagođena desnorukima. Makaze, mašina za rezanje, otvarač za limenke, fotoaparat – sa svim tim predmetima leoruki će se namučiti i upravo ih zbog toga često proglašavaju „nespretnjakovićima“, piše britanska štampa.

Klub levorukih utemeljen je u Velikoj Britaniji 1990. kako bi njegovi članovi bili u toku s novim proizvodima koji su im dostupni i kako bi svoje zajedničke poglede izložili proizvođačima i svetu.

Britanski Klub levorukih je 13. avgusta 1992. prvi put organizovao obeležavanje Međunarodnog dana levorukih. Danas je to međunarodna organizacija i vodeći svetski savetodavni centar o pitanjima levorukih.

Na današnji dan se zapravo podstiču desnoruki da isprobaju predmete za levoruke i da uvide kako je to kad ti je sve na “krivoj” strani.
Prema nekim pokazateljima 11 odsto stanovnika Evrope je levoruko. Zanimljivo je da je manji procenat levorukih kod starijih u odnosu na mlađe. Razlog tome je da su ranije decu prisiljavali da postanu desnoruki.

Više je onih koji su naučili da koriste i svoju desnu ruku podjednako spretno kao i levu, što im omogućava posebna građa i fiziologija mozga. Kod desnorukih su polovine mozga asimetrično razvijene, razvijenija je leva polovina mozga koja kontroliše desnu stranu tela desnorukih.

Kod levorukih ne postoji obrnuti slučaj. Polovine mozga su jednako razvijene, ali, levoruki imaju znatno više nervnih vlakana u mozgu od desnorukih i upravo su ta vlakna važna za brži prenos informacija između polovina mozga.

Tu počiva i uzrok bolje snalažljivosti levorukih u prostoru, bolje percepcije treće dimenzije i, što je značajno za levoruke, boljih rezultata u logici i matematici.
Taj višak nervnih vlakana je istovremeno i prednost i uslov koji omogućava život i svakodnevno prilagođavanje levorukih u svetu desnorukih. Generalno gledano, levoruki ljudi su individualisti, kreativni, intuitivni, razmišljaju strateški, imaju neobično dobru muzičku memoriju, osećaj za proporcije, pa su zato veoma zastupljeni u umetnosti i arhitekturi. Levoruke osobe, takođe karakteriše mogućnost bržeg razmišljanja i veće temperamentnosti. Oni su u stanju da razmišljaju brže kada, na primer, igraju kompjuterske igre ili se bave nekim sportom

U prošlosti leva se strana uvek smatrala nesretnom. U srednjem veku levorukost se smatrala vražjim znakom i zbog toga praznoverja levoruki su često završavali na lomači. Mnoge slavne osobe bile su levoruke: Leonardo da Vinči, Mikelanđelo, Albert Ajnštajn, Betovena, Baha, Čarlija Čaplina, Pola Makartnija ili vojskovođe Cezar, Aleksandar Makedonski, Napoleon…

Velike duše uvek je dočekivao žestok otpor osrednjih umova

Stvari u koje je verovao umeo je da podeli sa drugima tako jednostavno da ih je i obično dete moglo razumeti – jer, kako možete tvrditi da nešto znate, ako to ne možete objasniti jednom šestogodišnjaku.
ednom je veliki pesnik Gete rekao da je veliki pesnik pre svega velik pa tek onda pesnik. U svetu naučnika, Albert Ajnštajn je bio taj koji je pokazao da veličina jednog čoveka ne mora da ostane zatvorena u teško razumljivim naučnim spisima.

Kao što je i sam tvrdio da treba, stvari u koje je verovao umeo je da podeli sa drugima tako jednostavno da ih je i obično dete moglo razumeti – jer, kako možete tvrditi da nešto znate, ako to ne možete objasniti jednom šestogodišnjaku.

Ako se osvrnete za sobom, shvatićete da bi vas ovi citati Alberta Ajnštajna mnogo ranije mogli naučiti najvažnijim stvarima sa kojima ćete se susresti u životu. Prenesite ih onima koji svet tek otkrivaju.

Mašta je važnija od znanja.

Najlepše što možemo doživeti je ono što je tajanstveno. To je temeljni osećaj koji stoji u
zametku svake umetnosti i nauke…

Razlika između gluposti i genijalnosti je to što genijalnost ima svoje granice.

Kad čovek sedi jedan sat sa lepom devojkom, to vam se čini kao jedan minut. Ali neka sedi jedan
minut na vrućoj peći – to je duže od jednog sata. To je relativnost.

Ne možemo rešiti probleme na isti način na koji smo ih stvorili.

Intelektualci rešavaju probleme, genijalci ih sprečavaju.

Um je kao padobran – funkcioniše jedino ako je otvoren.

Zdrav razum je samo pregršt predrasuda koje smo usvojili do osamnaeste.

Ako nešto ne možete da objasnite šestogodišnjem detetu tada ni vi sami to ne razumete.

Važno je ne prestajati postavljati pitanja. Znatiželja ima svoj razlog postojanja. Čovek ne može izbeći osećaj strahopoštovanja dok promišlja tajne večnosti, života, veličanstvene strukture stvarnosti. Dovoljno je svakog dana pokušati shvatiti i maleni deo te tajne. Nikada se nemojte odreći svete znatiželje.

Čovek koji nikad u životu nije napravio grešku nikada nije započeo ništa novo.

Obrazovanje, to je ono što ostane nakon što zaboravite sve što ste naučili u školi.

Jednom kad prestanete da učite, počinjete da umirete.

Velike duše uvek je dočekivao žestok otpor osrednjih umova.

Da li je bolje biti žena?

Saznajte top 40 stvari po kojima se žene razlikuju od muškaraca i zašto im je život zbog toga lakši i jednostavniji!

– Neke su rezultat statistike, neke prosto “zakon prirode”, a neke šaljive!

– Statistički gledano, ženama se češće “opraštaju” saobraćajne kazne i slični prestupi.
– Nakon orgazma muškarcima je potreban odmor, ali žene mogu da dožive neograničen broj orgazama.
– Ženama znatno ređe ponestane izgovora za ponašanje i u svađama iznose više argumenata.
– Žene ne moraju da brinu oko gubitka kose, dok ćelavljenje muči više od 70 odsto muškaraca iznad 30-e.

– Manje se znoje od muškaraca.
– Žive duže.
– Većina žena ima bolji modni ukus od muškaraca.
– U proseku, ženama je lakše da “dođu” do seksa, odnosno pronađu partnera.
– Imaju veću toleranciju na bol.
– Mogu da se napiju brže i jeftinije od muškaraca.

– Žene mogu da se grle sa prijateljicama, a da okolina ne posumnja u njihovu seksualnu orijentaciju.
– Mogu da nose haljine, što je leti izuzetna prednost.
– Češće završavaju fakultet i u proseku su bolje obrazovane.
– Mogu da probuše uši i farbaju kosu kako god žele bez čudnih pogleda.
– Žene se među prvima spašavaju s brodova koji tonu, kaže statistika.

– Žene mogu da zaplaše muške šefove nabrajanjem ginekoloških problema koje ne razumeju.
– Mogu da pitaju za smer, a da se ne osećaju nesposobno zbog toga.
– Ženama se želja za seksom pojačava kako stare, pa ne brinu da će ih partner doživeti kao “slabu” i “staru za seks.
– Okolina će ženu koja plače doživeti kao emotivnu, a muškarca “slabićem”.

– Žene imaju besplatnu psihoterapiju u obliku prijateljica.
– Niske žene su slatke, dok se za niske muškarce misli da imaju “Napoleonov kompleks”.
– Od žena se ne očekuje da sve znaju same da poprave.
– Imaju bolje komunikacijske veštine.

– Istraživanja pokazuju da žene imaju 15 odsto veću verovatnoću da će preživeti nesreće.
– Žene koje nisu sportski talentovane u društvu se zbog toga ne ismevaju.
– Ako imaju velike uši, žene to znatno lakše prekriju.
– Da bi iskreno pričale o svojim osećanjima, žene ne moraju da se napiju.
– Za žene je kupovanje odeće zabava.

– Žene ne moraju da zovu prve, jer se to od njih ni ne očekuje.
-Sposobne su istovremeno da peglaju, telefoniraju i gledaju televiziju.
– Žene znaju istinu o tome da li je i koliko veličina važna, dok će muškarci uvek biti u dilemi.
– Od žena se ne očekuje da nose teške predmete.
– Ženama novi ruž može da ulepša dan.
– Od žena se ne očekuju da daruju cveće, već samo da ga primaju.
– Žene sazrevaju ranije od muškaraca, dok neki muškarci nikada ne dođu do tok stadijuma i večno ostanu nezreli.

– Ne moraju da brinu hoće li “uhvatiti nešto” rajsferšlusom.
– Ne osećaju se kao kukavice ako odbiju fizički obračun.
– Po pravilu dobijaju starateljstvo nad malom decom nakon razvoda.
– Znaju kakvu katarzu donosi plakanje.
– One su lepši pol!

Vrijeme kreće sada

Vreme kreće sad: Znete li šta se sve dogodi u svetu za samo 60 sekundi?
Neverovatno je šta sve može da se dogodi u samo jednom minutu.
edan minut, tačnije 60 sekundi prođe neverovatnom brzinom, pa ne možete ni da zamislite šta se sve u svetu dogodi za to vreme. Dok vi čitate ovaj tekst, sa druge strane se dešavaju neverovatne stvari. Spremni? Uključite štopericu!

250 beba će se roditi na svetu

To vam možda ne deluje kao tako mnogo, kad uzmete u obzir koliko ljudi živi na svetu, ali pomnožite to sa brojem minuta u toku dana. Svakog dana na svet dođe oko 360.000 beba!
83.300 ljudi će voditi ljubav
Prema istraživanjima, samo četiri odsto ljudi na svetu ima seks svakog dana. Ali… kad se sve izračuna, statistika kaže da tokom svakog minuta 83.300 ljudi vodi ljubav negde na planeti.
Srce će vam “kucnuti” između 60 i 100 puta

Broj otkucaja srca u minutu se razlikuje od osobe do osobe, ali u proseku, ljudi imaju između 60 i 100 otkucaja srca u minutu.
Krv će cirkulisati kroz čitav vaš vaskularni sistem tri puta
Krv se kreće telom vrlo brzo, tako da za minut triput “obrne krug”.
Trepnućete između 15 i 20 puta
Sad kad ste ovo pročitali, verovatno i više od 20 puta.
Ljudi će širom sveta pojesti oko 5 miliona kilograma hrane

A tokom tog istog minuta, u đubre će biti bačeno čitavih 2,2 miliona kilograma namirnica.

Prvi sat nakon buđenja je najvažniji

Usvojite 3 fantastična rituala Lujze Hej i pretvorite svoj dan u magiju već od buđenja!
Lujza Hej tvrdi da je prvi sat nakon buđenja najvažniji i od njega zavisi kako ćemo provesti ostatak dana. Kako ste vi započeli današnji dan? Koje su reči izašle iz vaših usta? Jeste li se žalili, prigovarali? Jeste li zahvalili na svemu što vam je novi dan doneo? Uz pomoć Lujzinih saveta i kratke meditacije otvorite se novim, svežim i vedrijim jutrima.

1. Ustanovite jutarnji ritual koji vas raduje

Ili samo kopirajte onaj Lujzin provereni. Nije teško i ne uzima mnogo vremena. Ona već u krevetu sebi šapne: Danas je baš dobar dan. Danas će biti odličan dan. Zatim ustane i zahvali svom telu što je dobro služi i uradi vežbe istezanja. Nakon toga izgovori afirmacije poput: Danas kreiram predivan dan i predivnu budućnost. Na taj se način u svega nekoliko minuta usmeri na pozitivan ishod, zahvali i da sebi ohrabrenje za dan pred sobom.

2. Smislite afirmaciju za svaku jutarnju aktivnost

Dok doručkujete, dok perete zube, dok se odevate, dok pijete jutarnju kafu, dok se vozite na posao… Svaku radnju koju ponavljate baš svaki dan neka prati jedna afirmacija (npr. Ja sam magnet za predivne stvari. Svaki dan mi donosi nove prilike. Danas ću se puno smejati. Vidim lepotu u svemu. Ja sam snažna i zdrava. Volim i voljena sam…). Vi ćete sami najbolje osetiti koja vam rečenica najviše odgovara.

3. Pozitivna jutarnja meditacija

Zamislite da stojite u hodniku svog života. Iza vas su mnoga zatvorena vrata. Vrata koja predstavljaju stvari na koje više ne mislite i koje više ne izgovarate, iskustva koja više nemate. Ispred vas je hodnik kojem se ne vidi kraj. Primećujete samo brojna vrata. Vrata novih iskustava.
Zamislite kako hodate i otvarate vrata najlepših iskustava – sreće, mira, ozdravljenja, blagostanja, ljubavi. Vrata razumevanja, saosjećanja, oproštaja. Vrata slobode. Vrata samopouzdanja i neizmerne ljubavi prema sebi. Sva su ona ispred vas. Koja ćete prva otvoriti?

Verujte svom unutrašnjem vodiču koji vas vodi prema onim iskustvima koja su za vas najbolja i koja omogućavaju napredak. Bez obzira na to koja se vrata otvore ili zatvore, ne zaboravite da ste uvek sigurni.

POZIV

Ne zanima me kako zarađuješ za život.
Želim znati za čime čezneš i usuđuješ li se sanjati o ispunjenju želje svoga srca.

Ne zanima me koliko ti je godina.
Želim znati jesi li spreman napraviti budalu od sebe zbog ljubavi, zbog snova, zbog pustolovine koja se zove Život.

Ne zanima me koji planeti su u opreci s tvojim Mjesecom.
Želim znati jesi li dotaknuo središte svoje tuge, jesu li te životne izdaje otvorile ili si se skvrčio, zatvorio zbog straha od nove boli! Želim znati možeš li sjediti s boli, mojom ili svojom vlastitom, ne pomaknuvši se da je zastreš ili umanjiš ili izliječiš. Želim znati možeš li boraviti uz radost, moju ili svoju vlastitu; možeš li se predati divljem plesu i dopustiti da te zanos prožme sve do vršaka prstiju, ne opominjući nas da budemo oprezni, da budemo realni, da ne zaboravimo svoja ljudska ograničenja.

Ne zanima me je li priča koju mi pričaš istinita.
Želim znati jesi li u stanju razočarati drugoga kako bi ostao vjeran sebi; možeš li podnijeti optužbe o izdaji i ne izdati vlastitu dušu. Želim znati možeš li biti vjeran i stoga dostojan povjerenja. Želim znati možeš li vidjeti Ljepotu čak i ako je nema svakoga dana, i možeš li napajati svoj život Božjom prisutnošću. Želim znati umiješ li živjeti s porazom, svojim i mojim, pa ipak stati na obalu jezera i doviknuti srebrnom Mjesecu: »Da!«

Ne zanima me gdje živiš i koliko novaca imaš.
Želim znati možeš li nakon noći provedene u boli i očajanju ustati, iz mučen, s umorom u kostima, i obaviti sve ono što je potrebno za djecu. Ne zanima me tko si, ni kako si došao ovamo. Želim znati hoćeš li stati sa mnom u središte vatre i ne ustuknuti.

Ne zanima me gdje, ni što, ni s kim si učio.
Želim znati što te podupire iznutra, kad svega ostalog nestane. Želim znati možeš li biti sam sa sobom i voliš li uistinu svoje društvo u pustim trenucima.

Poziv, nadahnuto Sanjačem s planine Oriah,
indijanski poglavica, 1994.

Da bismo bili svesni koliko je dan lep, moramo da doživimo noć

Kako prebroditi krize i iskušenja? Kako izaći bolji i jači iz dana u kojima nam se čini da nema nade?
Život je jednostavno to. Da bismo bili svesni koliko je dan lep, moramo da doživimo noć. Da bismo bili svesni koliko je vedro nebo divno, moramo da spoznamo oblačno. Da bismo bili svesni koliko je lepo kada smo siti, prethodno moramo da budemo gladni. Da bismo spoznali koliko je lepo kada smo zdravi, moramo da spoznamo bolest. Da bismo bili svesni koliko je lepo imati partnera, moramo da spoznamo samoću.

Da bismo bili svesni koliko je lepo imati mir, moramo da spoznamo nemir. Da bismo bili svesni koliko je lepo živeti u izobilju, moramo spoznati siromaštvo. Da bismo bili svesni koliko je lepo doživeti uspeh, moramo spoznati neuspeh. Da bismo spoznali koliko je lepo imati prijatelja, moramo spoznati situaciju u kojoj nemamo prijatelja. Da bismo spoznali koliko je lepo raditi ono što volimo, moramo spoznati situaciju u kojoj ne radimo ono što volimo.
Odnosno: da bismo poželeli i uopšte krenuli na put do dana, vedrog neba, sitosti, zdravlja, ljubavi, mira, izobilja, uspeha, prijateljstva, posla koji volimo, moramo doživeti noć, oblačno nebo, glad, bolest, samoću, nemir, siromaštvo, neuspeh, neprijatelja, posao koji ne volimo. To su momenti kada spoznajemo sebe i u dubini bića poželimo ono suprotno. To su tačke bez kojih ne možemo da napredujemo. Što više osetimo ono što ne želimo, to se više pokrenemo ka onome što je suprotno od tog neželjenog – željeno.

Put kao ostvarenju želja
Kontrast je spoznaja, kontrast je pokretač, kontrast je motivator, kontrast je blagoslov, kontrast je rast, kontrast je deo života. Prihvatite ga. Kao što prihvatate da imate 2 ruke.

Bilo bi super da imamo 3, ali prihvatamo situaciju da imamo 2 i ne tugujem zbog toga. Zato prihvatite kontrast od željenog, prihvatite neželjenu situaciju, ona je tu s razlogom. Kada bismo prestali da imamo nove želje, bilo bi suludo biti na ovom svetu.

Prihvatite svoj život, blagoslovite ono što imate, blagoslovite ono što doživljavate, čak iako ne želite da doživljavate to, jer bez toga vi ne biste ni mogli poželeti ono suprotno, ono što želite. Osvestite kontrast kao deo života, kao deo priče, kao kišu pre sunca, kao noć pre dana, jer drugačije prosto nije moguće. Cilj je izdići se. Kada na kontrast ne budete više gledali s tugom i lošim emocijama, tada vaš život postaje nešto drugo. Poenta je u tome. Doći u tačku u kojoj kontrastu ne dajemo negativan kontekst, već kontekst iščekivanja, mira i opuštenosti.

I još nešto, da li razumete koliko smo srećniji i koliko više cenimo ono lepo što smo kreirali (želju koju smo ostvarili), kada pre toga spoznamo kontrast te iste kreacije – ostvarene želje? Koliko više cenimo zdravlje, kada pre toga spoznamo bolest i tako je sa bilo kojom željom i bilo kojim kontrastom. Kontrast nas čini divnima.

Zato, fokusirajte se zauvek na ono što vam se sviđa u vašoj realnosti. Kontrast samo primetite i recite mu: “Aha!” Ti si samo ono što će mi omogućiti da u mom životu uskoro dobijem još jednu stvar na kojoj ću biti zahvalan i na koju ću se uskoro fokusirati (jer kontrast rađa želju, kontrast rađa ostvarenje). Ne živite kontrast i ne doživljavajte ga negativno.
On nam treba kao i ruke koje nas služe. Zamislite kada bismo na ruke gledali negativno i kadgod pomislimo na njih budemo ljuti i frustrirani što nemamo 3. Koliko je to apsurdno, toliko je apsurdno fokusirati se na kontrast i davati mu negativan kontekst. Budite zahvalni već sada na ovoj spoznaji. Udahnite duboko, pogledajte oko sebe i shvatite da je upravo SADA sve u redu. I tako je uvek. Mir svima.

Prilagođavanje je bolan proces, ali pre ili kasnije je moramo napraviti

Ljudi često zaglave u životu kakav ne žele, bilo zbog spleta okolnosti ili zbog toga što se drže za nešto što više ne funkcionira. Ukoliko vam treba motiv da krenete dalje, potražite ga u inspirativnim citatima ispod

„Postoji vreme za odlazak, čak i kada ne postoji mesto gde biste otišli“. Tenesi Vilijams.

„Život je poput vožnje biciklom, da biste održali ravnotežu morate se stalno kretati“. Albert Ajnštajn.

„Kada se jedna vrata zatvore, druga se otvore, ali mi prečesto gledamo u ona zatvorena da ne vidimo ona koja su se otvorila za nas“. Helen Keler.

„Da biste opstali ne treba vam sposobnost pamćenja, nego nasuprot, sposobnost zaboravljanja“. Šolom Aš.

„Žaljenje za nečim je očit gubitak energije, time jedino dajete povoda za naslađivanje“. Katrin Mansfild.

„Ako prolazite kroz pakao, nastavite hodati“. Vinston Čerčil.

„Ni jedno juče nije protraćeno onima koji se daju za danas“. Brendan Behan.

„Život jedino možemo razumeti unazad, ali mora se živeti unapred“. Seren Kirkegor.

„Više volim sanjati o budućnosti, nego se vraćati u prošlost“. Tomas Džeferson.

„Svako ko svoju viziju ograničava na sećanja iz prošlosti već je mrtav“. Lili Langtri.

„Što zovemo početkom često je i kraj. I dokrajčiti nešto znači otpočeti“. Gete.

„Razmišljam samo o jednom danu. Juče je prošlo. Sutra nije došlo“. Majka Tereza.

„Svaka nova sezona raste iz ostataka prošlosti. To je ključ promene, a promena je temeljni zakon“, Hal Borland.

„Prilagođavanje je bolan proces, ali pre ili kasnije je moramo napraviti“. A.S. Benson.

„Izvor najveće tuge u sadašnjosti je gledanje na radost iz prošlosti“. Halil Džubran.