Ljudi su kao muzika. Neki govore istinu, drugi ….

Bil Marej je američki glumac, komičar i pisac poznat po ulogama u filmovima Isterivači duhova, Dan mrmota, Izgubljeni u prevodu, te dugogodišnjoj saradnji sa Vesom Andersonom (još od filma Rašmor).
Drugi, pak, Bila Mareja prepoznaju i kao saigrača Majkla Džordana i Duška Dugouška u kultnom filmu za decu – Svemirski basket. Dobitnik je dva Zlatna globusa i BAFTA nagrade za najboljeg glumca, kao i nominacije za Oskara najbolju mušku ulogu u filmu Izgubljeni u prevodu.

Odrastao u čikaškom predgrađu, bez oca, brzo je spoznao važnost komedije za tmurnu svakodnevnicu. Strastveni igrač golfa, ekscentrik, kako na filmskom platnu, tako i van njega, često garfildovski namršten, jedinstvena je pojava u okvirima holivudske produkcije.

Bez agenta, menadžera ili publiciste, izbirljive prirode kada su uloge u pitanju.

Pred vama su Marejeve misli zbog kojih on sa opravdanjem nosi epitet „jednog od omiljenih glumaca sveta” kako ga je opisao časopis Rolingstoun.

Ništa me nije pripremilo na to da budem ovoliko super. Šokiran sam. Šokiran sam da moram svako jutro da se budim okupan purpurnom svetlošću.

Postoji samo nekoliko situacija u kojima pomaže to što ste slavni. Jedini put kad je to stvarno bitno je kad je vaše dete u sobi za hitne slučajeve.

Negde se vodi zapisnik o svemu što radite, stoga ste u obavezi da živite život što je moguće bolje, da se što više uključite u svet oko sebe.

Nikad ne treba misliti o greškama ili neuspesima, u suprotnom, ništa se ne postiže.

Ako zagrizete sve što se baci pred vas, umor brzo stiže. Potrebno je da se određena količina stvari ignoriše.

Neverovatno je moćno reći ne. To je stvarno najmoćnija stvar koju možete reći.

Što ste opušteniji, to ste bolji u svemu što radite – bolji ste sa voljenima, sa neprijateljima, u svom poslu, bolji ste sa samim sobom.

Ljudi su kao muzika. Neki govore istinu, drugi su samo bučni.

Teško je biti umetnik. Teško je biti bilo šta. Teško je biti.

Jedna od stvari koje volim kod glume je to što, na neki smešan način, mogu da budem ono što jesam.

Gluma na filmu mi odgovara jer treba da budem dobar samo devedeset sekundi.

Istu scenu nije moguće svaki put odigrati na isti način. Fizički je nemoguće, čemu onda mučenje? Ako ne bude ono što se u tom trenutku događa, onda i nije stvarno.

Sjajan je uspeh snimiti makar i loš film. Čak je i to neverovatan uspeh. Dvodimenzionalan objekat postaje trodimenzionalan zahvaljujući tebi.

Sentimentalnost je za mene simbol napuštanja planete. Baj-baj. Javite mi kad se vratite jer vas više nema. Otišli ste.

Ako stvarno mnogo želite da dobijete Oskara, u problemu ste. Kao kad žarko želite svadbu – oženićete bilo koga. Ako mnogo želite Oskara, to se pretvara u ogoljenu požudu i ambiciju. Postaje neprivlačno.

Ukoliko niste pica, odgovor je da. Mogu bez vas.

Oni su o vama brinuli, štitili vas…

Pismo za mlade Suca Gilliama-
“Stalno slušamo žalopojke tinejdžera. Što da radimo? Kamo možemo otići? Odgovor je: IDITE KUĆI!

Popravite prozorska okna, obojite stolariju. Počistite lišće iz dvorišta, pokosite travu, počistite snijeg s prilaza. Operite auto, naučite kuhati, oribajte podove. Počistite odvod u sudoperu, sagradite brod, nađite posao. Pomognite ministrantu, svećeniku ili rabinu, Crvenom križu, Vojsci spasa. Posjetite bolesne, pomognite siromašnima, učite. A kada završite, a niste umorni – pročitajte knjigu.

Vaši roditelji ne duguju vam zabavu. Vaš grad ili selo ne duguje vam rekreacijske objekte.

Svijet vam ništa ne duguje. Vi nešto dugujete svijetu.

Dugujete mu svoje vrijeme i svoju energiju i svoje talente tako da nitko više ne mora živjeti u ratu ili siromaštvu ili bolesti niti samoći.

Odrastite: prestanite cmoljiti. Prestanite sanjariti i razvijte karakter, ne listu želja, i počnite se ponašati kao muškarac ili dama.

Trebali biste biti dovoljno zreli da prihvatite neke odgovornosti koje su godinama za vas imali vaši roditelji.

Oni su o vama brinuli, štitili vas, pomogli vam, molili, iscrpljivali se, tolerirali i zanemarivali svoje potrebe da biste vi imali što više. To su radili rado, jer vi ste njihovo najdraže blago.

Ali sada nemate pravo očekivati od njih da se pokoravaju svakoj vašoj želji samo zato što sebični ego umjesto zdravog razuma dominira vašom osobnošću, razmišljanjem i zahtjevima.

Za ime Božje, odrastite i idite kući!”

U smelosti leže genijalnost, moć i čarolija

Kada ne znate šta da učinite, moj savet je da pričekate dok vam ne postane jasno.

Zlata vredan savet

Ništa se neće dogoditi dok vi tako ne odlučite. Pre mnogo godina u mojoj je emisiji jedna majka govorila o svojim frustracijama zbog sina. Njen sin je imao tri godine i bio je šef u kući. Želeo je da spava u majčinom krevetu i odbijao da legne u vlastiti. Što je majka više insistirala na tome, to se dete jače opiralo – vikao bi i plakao dok se doslovno ne bi srušio od iscrpljenosti.

Bio je prikazan i kratak video u kojem se njih dvoje natežu. Nakon što ga je pogledao, naš stručni saradnik dr Stenli Turecki rekao je nešto od čega sam se naježila: “Ništa se ne događa dok vi to ne odlučite“. Razlog što njen sin nije želeo da spava u svom krevetu je taj što majka to nije odlučila. Kada odluči, dete će leći u svoj krevet. Možda će plakati i vikati dok ne zaspi, ali će s vremenom shvatiti da je njegova majka tako odlučila.

Sve zavisi o našim odlukama

Znam da je govorio o trogodišnjem detetu, ali smatram da se njegov savet može primeniti na mnoga područja života: veze, poslovne poteze, probleme s težinom… Sve zavisi od naših odluka. Ja sam se godinama borila s kilogramima i gledala brojke na vagi kako padaju pa rastu. Pre dve sam godine napokon odlučila da ću prestati da se nadam, molim i želim, želim, želim da budem uspešnija. Umesto toga sam shvatila šta će mi zaista poboljšati život, a zatim sam to odlučila i da učinim.

Budite predani i smeli

Kada ne znate šta da učinite, moj savet je da pričekate dok vam ne postane jasno. Kada se umirite, lakše ćete čuti unutrašnji glas, jer ga neće nadglasavati glasovi sveta. Jednom kad odlučite šta želite, budite predani toj odluci.

Kao što je rekao škotski planinar V. H. Marej: “Dok osoba nije predana, postoji neodlučnost, mogućnost da se odustane, nefikasnost. Uzevši u obzir sve aspekte inicijative (i stvaranja), jedna je temeljna istina, čije ignorisanje uništava beskrajne ideje i sjajne planove: u trenutku kada se čovek odlučno posveti nečemu, providnost takođe učini korak. Događaju se svakakve stvari koje mu pomažu i koje se inače ne bi dogodile. Iz te odluke proizilazi niz događaja o kojima niko ne bi ni sanjao. Kao što je rekao Gete: “Šta god možeš da učiniš ili o čemu sanjaš, počni to da činiš. U smelosti leže genijalnost, moć i čarolija“.

Drago dete…

Drago dete,

sada još nisam ostarila, a kada me budeš video takvu, budi strpljiv sa mnom i pokušaj me razumeti…Ako se zaprljam u vreme ručka, i ako se ne mogu sama odenuti, budi strpljiv…Seti se sati, koje sam potrošila, dok sam te tome naučila…I ako u razgovoru ponavljam iste stvari uvek ponovo, nemoj me prekidati, saslušaj me….Kada si bio malen, morala sam ti istu priču čitati uvek ponovo, pre nogo što si utonuo u san…Ako se ne budem želela kupati, ne ismejavaj me i ne vređaj. Seti se kako sam te morala loviti i izmišljati hiljadu razloga, da bi ti ušao u kadu…Kad opaziš moje nepoznavanje nove tehnologije, daj mi vremena i nemoj me gledati s’ podsmehom na licu…Ja sam tebe naučila mnogo stvari: pravilno jesti, pravilno se obući, suočiti se sa životom… ako nekad u razgovoru zaboravim ili izgubim nit razgovora, daj mi malo vremena, da se prisetim i ako mi to ne pođe za rukom, nemoj se uznemiravati…Nije mi najvažnija stvar na svetu naš razgovor, već to, da sam s’ tobom i da me znaš slušati…Ako ne budem želela jesti, nemoj me prisiljavati da jedem…. Sama znam najbolje, kada mi je hrana potrebna, a kada ne…Kada mi umorne noge više neće dozvoljavati da hodam, pruži mi ruku jednako kao što sam je ja pružala tebi, kada si pravio prve korake…I ako ti jednom kažem, da više ne želim živeti, da želim umreti, ne ljuti se na mene, jednoga dana ćeš me razumeti…Jednom ćeš spoznati, da sam ti usprkos svim učinjenim greškama, želela samo najbolje i pokušala sam te pripremiti na putovanje života…Ne žalosti se, ne ljuti se i ne osećaj se bespomoćan, kada me budeš gledao pored sebe takvu…Budi mi oslonac, pomozi mi završiti putovanje s’ ljubavlju i strpljivošću. Vratiću ti osmehom i neizmernom ljubavlju, koju sam oduvek čuvala samo za tebe.

Volim te,

tvoj roditelj.

Idi smireno…

Idi smireno kroz buku i užurbanost i sjeti se mira koji se može naći u tišini.
Koliko je moguće, budi u dobrim odnosima sa svim ljudima.
Govori svoju istinu smireno i jasno, slušaj druge, čak i glupe i neuke,
i oni imaju svoju priču.
Izbjegavaj bučne i agresivne osobe, one su teret duhu.
Ako uspoređuješ sebe s drugima, možeš postati ogorčen ili ponosan,
jer uvijek će biti i većih i manjih od tebe.
Raduj se svojim postignućima, kao i svojim planovima.
Održi zanos za svoj vlastiti poziv, ma koliko on skroman bio,
to je pravo blago u promjenjivim vremenima.
Budi obazriv u svojim poslovima, jer svijet je pun prijevara,
ali neka te to ne ometa da vidiš vrline i koliko ih ima.
Mnogi ljudi teže za visokim idealima i svud je život pun junaštva.
Budi ono što jesi (budi svoj), pogotovo nemoj glumiti ljubav i nemoj biti ciničan
prema njoj, jer usprkos svoj ogorčenosti i razočarenjima,
ona je vječna kao i trava.
Spokojno primi iskustvo godina, skladno napuštajući stvari iz mladosti.
Gaji duhovnu snagu da te štiti od iznenadne nesreće.
Nemoj sam sebe žalostiti izmišljanjima,
mnoga strahovanja nastaju od umora i usamljenosti.
Osim održavanja samodiscipline, budi blag prema sebi.
Ti si dijete svemira ništa manje nego što su to drveća i zvijezde.
Imaš pravo biti ovdje.
I bilo ti to jasno ili ne, nema sumnje da se svemir razvija kao što bi i trebao.
Dakle, budi u miru s Bogom, ma kako Ga zamišljaš
i bez obzira kakav ti je posao i kakve aspiracije u bučnom komešanju života imaš.
Zadrži mir u svojoj duši.
Pored sve prljavštine i jadikovanja, ovo je divan svijet.
Budi radostan! Potrudi se da budeš sretan!

Tekst navodno pronađen u staroj crkvi Svetog Pavla u Baltimoru, iz 1682.

Da li vam je teško u životu?

Jednom je jedna mlada žena otišla do svoje bake i požalila se kako joj je teško u životu. Nije znala kako dalje i željela je ‘odustati od svega’. Bila je više umorna od borbe. Činilo se kako čim je jedan problem riješen, novi se pojavi.

Poslušavši je, baka ju je odvela u kuhinju. Ispunila je tri lonca s vodom i stavila da kuhaju na vatri dok voda nije zakuhala. U prvi je lonac stavila mrkvu, u drugi jaje, a u treći zrna kave. Sjela je i pustila da lonci kuhaju. Nakon 20 minuta je ugasila vatru. Onda je izvadila mrkvu iz lonca i stavila ju u zdjelu. Nakon toga je izvukla jaje i stavila ga u zdjelu. I na kraju je izvukla zrna kave s vodom u kojoj su se kuhala i stavila ih u treću zdjelu.

Baka se okrenula svojoj unuci i upitala je: “Reci mi što vidiš.”

“Vidim mrkvu, jaje i kavu”, odgovorila je.

Baka ju je onda zamolila da dotakne i osjeti mrkvu. Učinila je to i uvidjela kako je vrlo mekana. Onda ju je baka zamolila da uzme jaje i razbije ga. Ispod ljuske se nalazilo tvrdo kuhano jaje. I naposljetku je baka zamolila unuku da kuša vodu u kojoj su kuhana zrna kave. Unuka se nasmijala kad je osjetila bogatu aromu kave.

“Što ovo sve znači, bako?”

Baka joj je objasnila da se svaka od tih ‘namirnica’ suočila s istom nevoljom – kipućom vodom. Ali, svaka je reagirala drugačije. Mrkva je bila tvrda i nepopustljiva, ali nakon što je podvrgnuta kipućoj vodi omekšala je i postala slaba. Jaje je bilo krhko. Njegova tanka vanjska ljuska je štitila tekuću unutrašnjost, ali nakon što je podvrgnuta vrućoj vodi, njegova je unutrašnjost otvrdnula. Međutim, zrna kave su jedinstvena. Nakon što su bili podvrgnuti vrućoj vodi, ona su promijenila vodu.

“U kojem se primjeru pronalaziš, dijete moje?”, upitala je baka svoju unuku.

Zelim ti nesto dati dijete moje…

“Zelim ti nesto dati dijete moje.
Nisam toliko budalast da bih darovima kupovao tvoje srce.
Zato, darujem ti Pjesmu da te obavije muzikom poput njeznih
ruku ljubavi. Moja pjesma dodirnut ce ti celo, poput poljupca
blagoslova. Kad budes sama, sjest ce uz tebe i saptat ti na uho, u gomili ce te okruziti izdvojenoscu.
Moja ce pjesma biti poput krila tvojim snovima, ona ce prebaciti tvoje srce do granice nepoznatog. Bdjeti ce ti nad glavom poput vjerne zvijezde kad ti tama noci stane na put.
Moja ce pjesma zasjesti na zjenice tvojih ociju i
vodit ce tvoje shvacanje do srca stvari.
A kad mi glas zamre, moja ce pjesma govoriti u tvome zivom srcu.”

R. Tagore

Refleksija majke

Dala sam ti život,
ali ne mogu živjeti umjesto tebe.

Mogu ti dati upute,
ali ne mogu te voditi.

Mogu te odvesti u crkvu,
ali ne mogu te natjerati da vjeruješ.

Mogu te naučiti što je dobro, a što loše,
ali ne mogu odlučivati umjesto tebe.

Mogu ti kupiti odjeću,
ali ne mogu kreirati tvoju unutarnju ljepotu.

Mogu ti ponuditi savjet,
ali ne mogu ga prihvatiti umjesto tebe.

Mogu ti dati ljubav,
ali ne mogu te prisiljavati na nju.

Mogu te naučiti kako dijeliti s drugima,
ali ne mogu te učiniti nesebičnom.

Mogu te naučiti kako poštovati druge,
no ne mogu te prisiliti pokazati čast.

Mogu te savjetovati o prijateljstvu,
ali ne mogu odabrati prijatelje umjesto tebe.

Mogu te savjetovati o spolnosti,
ali ne mogu te držati nevinom.

Mogu ti govoriti o alkoholu i drogi,
ali ne mogu reći „Ne“ umjesto tebe,

Mogu ti govoriti o ciljevima,
ali ih ne mogu ih postići za tebe.

Mogu ti govoriti o dobroti,
Ali ne mogu te natjerati da budeš milostiva.

Mogu moliti za tebe,
Ali ne mogu te natjerati da hodaš uz Boga.

Mogu ti reći kako živjeti,
ali ne mogu ti dati vječni život.

Mogu te bezuvjetno voljeti čitavog života…
I hoću.

Marsha Youree

Trebat ćeš mi u starosti…

Trebat ćeš mi u starosti, kad budem gunđao, jer ne znam gde su mi naočare, da kažeš: “Eto ti ih na nosu, bleso matora. Tako bi ti i srce još uvek tražio, da nije bilo mene da kažem da je na svom mjestu”.

Trebat ćeš mi u starosti, da te se…
sa radošću sećamo, umesto da te se sećam sa tugom, da te opomenem kad kažeš: “E, kad se setim kakva sam bila”, da ne smeš tako govoriti u mom prisustvu, jer si mi lepša no ikada.

Trebat ćeš mi u starosti, da joj se rugamo kada nas pita gde nam je bila mladost.

Trebat ćeš mi u starosti, kad izlapim, da kažeš: “Bolje mozak, nego srce”.

Trebat ćeš mi u starosti, da ne dopustiš da ostarimo.

Trebat ćeš mi u starosti, da kažeš: “A rekao si da me ne možeš voleti jače”.

Trebat ćeš mi u starosti, da me grdiš što tvrdim da doktori nemaju pojma i ne pijem lijekove, jer si ti najbolji lek za moje srce.

Trebat ćeš mi u starosti, da me izbaciš iz kuhinje, kad praviš kolače: “Strpi se, gori si od deteta”.

Trebat ćeš mi u starosti, kao što mi trebaš sada, ali mnogo više.

Trebat ćeš mi u starosti, da me pitaš: “Nije ti valjda opet do toga?”, a ja da kažem: “Meni je uvek do tebe”.

Trebat ćeš mi u starosti, da kažeš: “Izvini što sam vikala”, a ja da te tješim: “Nisam te ni shvatio ozbiljno”.

Trebat ćeš mi u starosti, kad me zoveš DEDA, da kažem: “Reci, pile moje malo, pirgavo”.

Trebat ćeš mi u starosti, da te volim i kada me starost napusti..

Vrijeme

Vreme je jedina stvar koju ne možemo kontrolistati, ne možemo je zaustaviti niti promeniti. Ono teče svojim tokom i prolazi bez obzira na sve.
Gledajući objektivno – vreme je merljiva veličina, možemo na njega gledati kao na prošlo, sadašnje i buduće, a njegov tempo prolaženja je uvek isti. Međutim, gledajući na vreme subjektivno, ono prolazi uvek drugačije – u zavisnosti od toga šta radimo, gde smo, sa kim…
Pročitajte šta su o vremenu – njegovom značaju i prolaznosti – rekli neki od najvećih mislilaca, naučnika, umetnika i drugih značajnih ličnosti.

Nije ovo loše vreme, ovo smo loši mi. Mi smo ti kojima život prolazi voleći pogrešne i gazeći one prave. Žarko Laušević

Što ljudi hoće, to i vreme trpi. Petar Petrović Njegoš

Omiljena stvar u mome životu ne košta ništa u novcu. Stvarno je jasno da je najvredniji resurs koji svako od nas poseduje u stvari vreme. Stiv Džobs

Ljudi uvek stižu u tačno vreme na mesta na kojima ih neko čeka. Paulo Koeljo

Fotografije varaju vreme. Izabela Aljende

Ako si uživao u potrošenom vremenu, onda to vreme nije uzalud potrošeno. Džon Lenon

Mala deca i stariji ljudi imaju puno slobodnog vremena u svojim rukama. Verovatno se zbog toga tako dobro slažu. Džonatan Kerol

Nema vremena za svakodnevnu dosadu. Postoji vreme za rad. I vreme za ljubav. To ne ostavlja prostor za neko drugo vreme. Koko Šanel

Nasloni moje vreme na svoje, tako će večnost duže trajati. Miroslav Mika Antić

Vreme je vrednije od novca. Možete dobiti više novca, ali ne možete dobiti više vremena. Džim Ron