Sreće i nesreće, to su beli i crni konji

Jovan Dučić kao negovatelj filozofsko-etičke proze duboko je promišljao motive čovekovog ponašanja, apsurdnost i paradoksalnost njegovih postupaka, borbe između onog što jesmo i onog što želimo biti. Napisavši zbirku filozofske proze „Blago cara Radovana“ sa nastavkom „Jutra sa Leutara“ poklanja nam pravo blago misli, reči, pitanja i odgovora.

U vremenu ekspanzije motivacionih knjiga, govora, „life coach“ trenera, Dučićeva filozofsko-etička proza čini se i dalje kao neprevaziđeno delo interpretacije svih psiholoških stanja i anatomije duše. Pisano lakim stilom, bliskim čoveku prošlog veka kao i ovog, Dučić nas uči „higijeni duše“.

Pored tumačenja praktične i utešiteljske proze, čitajući Dučića možemo naučiti i puno o tadašnjim velikanima, saznati neke zanimljivosti o njihovim životima i delanju – o Platonu, Sokratu, Aristotelu, Vergiliju, Geteu, Aleksandru, Puškinu, Stendalu, Šopenhaueru, o istoriji umetnosti i razvijanju kolektivnog ukusa naroda.

Čini se da su se ljudi hronološki menjali načinom življenja, izgledom, delanjem, ali suština ljudske psihe izgleda je ostala nepromenjena. Ljudi su tada patili i radovali se, bili tužni i srećni, svađali se i mirili, kajali, plesali, a to rade i danas.
U poglavljima o sreći, ljubavi, ženi, prijateljstvu, mladosti i starosti, pesniku, herojima, prorocima, kraljevima, mirnoći, mržnji, plesu, ljubomori, sujeti, strahu, razočarenju, rodoljublju, karakteru i uljudnosti, ogoljena je istina i suština naše podsvesti. Knjiga koja je bezbroj puta citirana, i kojoj je mesto definitivno uvek na dohvat ruke jer pročitati je jednom nije dovoljno, topla je preporuka za svakog čoveka bez obzira na književni ukus.

Naše proste istine grandioznom arhitekturom Dučić je iscrtao rečima finim, jednostavnim, a dubokim. Dirajući u srž našeg srca i psihologije, Dučić je opravdano jedan od najomiljenijih pisaca naše književne scene.

„Sreće i nesreće, to su beli i crni konji koji trče u istom pravcu, blisko i naporedo, tako da čas promaknu beli pored crnih, a čas crni pored belih.“

„Mi nekog ljubimo ne zato što tu ljubav zaslužuje potpunije i isključivije nego iko drugi, nego što smo mi na tu ličnost prosuli jedno svoje sunce koje ga je ozarilo i izdvojilo od sveg drugog naokolo na zemlji.“

„Salonska dama broji čoveku klase, godine službe, pare i zube; intelektualka mu broji misli i dela.“

„Iza gorkih reči ostaju gorka usta. Ko se dotakne prljavog predmeta, on uprlja svoje telo, a ko se dotakne prljavog čoveka on uprlja svoju dušu.“

„Lepota žene nije u lepoti i preciznosti crta, nego u ljupkosti duha i otmenosti duše.“

„Danas je najteža bolest našeg vremena bolest personalnosti. To se vidi u savremenom društvu gde je svako nalik na svakog.“

„Želja koja je besna i neobuzdana, to je već želja koja je upola postignut cilj.“

„Naivnost to je mladost srca. To je san u kome je sve lepše nego u istini. To je napraviti unutrašnji kriterijum većim od spoljnih dokaza.“

„Pesničko delo, ukoliko je dublje, utoliko je prostije“

„Jer što ipak najviše volimo u svakom piscu, novom ili prastarom, to su naše sopstvene misli i osećanja.“

Piše: Tamara Softić

SVAKO MISLI ZAVINO O TOME ŠTA NOSI U SEBI

Jednog dana, pored gradskih zidina, u sumrak su se mogle videti dve osobe koje se grle.

“To su tata i mama.” – misli nevino dete.

“To su ljubavnici.” – misli čovek pokvarene mašte.

“To su dvoje prijatelja koji se nisu videli dugi niz godina.” – misli čovek koji živi sam.

“To su dva trgovca koji su sklopili dobar posao.” – misli čovek pohlepan za novcem.

“To je otac koji grli sina koji se vratio iz rata.” – misli žena nežne duše.

“To je kći koja grli svoga oca koji se vratio s puta.” – misli čovek ožalošćen zbog odlaska svoje kćeri.

“To su zaljubljeni.” – misli devojka koja sanja o ljubavi.

“To su dvojica koji se bore na smrt.” – misli ubica.

“Ko zna zašto se grle?” – misli uskogrudi čovek.

“Kako je lepo videti dve osobe koje se grle.” – misli čovek Božji.

Svako misli, zavisno o tome šta je i šta nosi u sebi!

Idi smireno…

Idi smireno kroz buku i užurbanost i sjeti se mira koji se može naći u tišini.
Koliko je moguće, budi u dobrim odnosima sa svim ljudima.
Govori svoju istinu smireno i jasno, slušaj druge, čak i glupe i neuke,
i oni imaju svoju priču.
Izbjegavaj bučne i agresivne osobe, one su teret duhu.
Ako uspoređuješ sebe s drugima, možeš postati ogorčen ili ponosan,
jer uvijek će biti i većih i manjih od tebe.
Raduj se svojim postignućima, kao i svojim planovima.
Održi zanos za svoj vlastiti poziv, ma koliko on skroman bio,
to je pravo blago u promjenjivim vremenima.
Budi obazriv u svojim poslovima, jer svijet je pun prijevara,
ali neka te to ne ometa da vidiš vrline i koliko ih ima.
Mnogi ljudi teže za visokim idealima i svud je život pun junaštva.
Budi ono što jesi (budi svoj), pogotovo nemoj glumiti ljubav i nemoj biti ciničan
prema njoj, jer usprkos svoj ogorčenosti i razočarenjima,
ona je vječna kao i trava.
Spokojno primi iskustvo godina, skladno napuštajući stvari iz mladosti.
Gaji duhovnu snagu da te štiti od iznenadne nesreće.
Nemoj sam sebe žalostiti izmišljanjima,
mnoga strahovanja nastaju od umora i usamljenosti.
Osim održavanja samodiscipline, budi blag prema sebi.
Ti si dijete svemira ništa manje nego što su to drveća i zvijezde.
Imaš pravo biti ovdje.
I bilo ti to jasno ili ne, nema sumnje da se svemir razvija kao što bi i trebao.
Dakle, budi u miru s Bogom, ma kako Ga zamišljaš
i bez obzira kakav ti je posao i kakve aspiracije u bučnom komešanju života imaš.
Zadrži mir u svojoj duši.
Pored sve prljavštine i jadikovanja, ovo je divan svijet.
Budi radostan! Potrudi se da budeš sretan!

Tekst navodno pronađen u staroj crkvi Svetog Pavla u Baltimoru, iz 1682.

Predstavljamo vam žene iz ugla zvezda

Predstavljamo vam žene iz ugla zvezda, neke osnovne karakteristike koje predstavljaju glavne odlike ženske prirode, ali koje se prepoznaju kroz pripadnost ili obeležja određenog astrološkog sazvežđa.

OVAN

Ona ima odlučan karakter, voli sve što je čisto, jasno, precizno. Brzo i aktivno reaguje na sve što se događa. Obično pridaje veći značaj akciji, nego razmišljanju. Brige je obuzimaju samo trenutno, ali ne ostavljaju neke duboke tragove. Ne podleže lako talasima obeshrabrenja i pesimizma. Obdarena je samopouzdanjem. Hrabra je i preduzimljiva. U stanju je da ide korak po korak da bi ostvarila životne ciljeve. Preduzima i određene rizike da ne bi zalutala u lavirintima neodlučnosti. Njen entuzijazam i dinamičnost su dovoljno snažni pokretači da prebrodi sve teškoće. Često pokreće inicijativu i kad se nađe na raskršću dva puta, brzo se odlučuje. Prihvata izazove i rizike, neretko pokazuje odustvo stila. Ne podnosi komplikovane situacije. Ne voli ljude koji nalaze zadovoljstvo u konfuznim pričama i događajima. Ponaša se nonšalantno i direktno. Dešava da svojim impulsivnim reakcijama nekog grubo povredi, iako nije imala takvu nameru.

Njen karakter ima veliki uticaj i na ponašanje u ljubavi. Ona se nikako ne može svrstati u red žena – robinja. Suviše je nezavisna da bi mogla podneti da je neko stavi u “kavez”, pa makar i zlatni. Traži uzajamno poverenje, koje će obezbediti život udvoje bez scena i sumnji. Ljubomorna je i to pokazuje. Zahteva jasne odgovore na pitanja. Njenom partneru nije lako, ako počne da je mimoilazi i izbegava. Ako je partner prevari, osetiće da joj je ponos povređen, da je ranjeno njeno samoljublje i sigurno neće lako preći preko toga.

U svemu želi da ima svoju ulogu, da se u svakoj prilici čuje njena reč. Ako naiđe na ličnost koja je slabija od nje, postoji opasnost da je potčini. Takva situacija joj se neće svideti, jer u dubini duše ona nije pristalica takvih veza. Za nju je idealan muskarac, onaj koji ima jak karakter. Njena odvaznost, entuzijazam, spontanost igraće veliku ulogu u njenim emotivnim vezama. Nežnosti prema voljenom čoveku može javno da pokazuje i on će zbog toga biti ganut. Ali, tražiće isto da i on pokazuje svoja osećanja prema njoj. U ljubavi kao i u životu traži punu angažovanost. Ona daje sve ili ništa. Ponekad je beskrajno plemenita, a ponekad pokazuje znake egoizma: prvo misli na sebe, pa tek onda na druge. Ne voli laži i obmane.

BIK

Ona stoji čvrsto na zemlji. Voli sve što je postojano i opipljivo. Sanjarenje za nju predstavlja samo duševni odmor. Nikad se ne zadovoljava varljivim obećanjima, slatkim iluzijama i ne prepušta se fantazijama. U prijateljstvu je verna, ali odanost traži i od suprotne strane. Ako je neko izneveri, neće burno reagovati. Njene reakcije su lagane i manje vidljive, ali zato beskrajno duboke i obično trajne. Ako se uveri da se neko prema njoj loše poneo ili da je povredio njenu dobronamernost, to mu nikad neće oprostiti. Veliko je zlopamtilo. Nije pristalica promena i preokreta, ni svega što može da poremeni ustaljeni tok njenog života. Poštuje principe, predrasude, koncizne ideje. Iako je njen karakter jak, postoje u njemu i neke slabosti. U načinu života pojavljuju se ponekad pasivnost i lenjost.

Beži od briga i problema, ne voli komplikacije. Ljubav igra veliku ulogu u njenom životu. Ona nije sinonim strasti, bura, razdiranja ili romantizma, već nežnosti i uživanja. Kod muškarca je privlači njegov fizički izgled. Šta se krije iza njegove spoljasnjosti manje je interesuje na početku. Kad upozna osobu koja joj se sviđa želi na svaki način da privuče pažnju. Pre nego što se odluči na trajniju vezu, želi da bude sigurna da je pravi onaj, koji je pronašao pouzdani put do njenog srca. Ne vezujete se lako. Ljubav u njenom srcu sporo sazreva. Osećanja se postepeno razvijaju. Ne podnosi prisustvo druge žene, makar to bila i koleginica njenog partnera. Ume vešto da isplete mrežu oko njega da bi ga sačuvala. Ako otkrije neverstvo, spremna je da uzvrati na isti način.

BLIZANCI

Dinamičnost je najvažnija crta njenog karaktera. Beskrajno ceni slobodu i nezavisnost. Ne dozvoljava da joj bilo ko gospodari, niti nameće svoju volju. Veoma je inteligentna, ali ne i pronicljiva. O ljudima koji joj žele dobro ponekad pogrešno sudi, pa je u stanju i da ih uvredi. Isto tako, pogrešno procenjuje namere onih koji joj ne žele dobro i to joj se sveti, iako toga nije svesna. Uposlu ume da pronađe najbolji način ka uspehu. Ambiciozna je, ali ne preterano. Kada radi želi da je ljudi cene, ali očekuje i materijalni efekat svog napretka. Nikad se neće prihvatiti posla koji joj ne donosi i materijalnu korist. Ali, novac troši lako.

Kao i u životu tako i u ljubavi, drži do svoje slobode. Čak i kada zavoli nekog, plaši se da se za njega previše ne veže. U ljubavi i braku je verna. Ako se razvede tog čoveka nikad neće zaboraviti. Nije ljubomorna i pristalica je savremenih običaja i navika. Prevaru može da oprosti. Ali, ume da bude potpuno isključiva. Više voli i raskid, nego da ostane sa onim koji je obmanuo. U ljubavi je izuzetno dinamična. Osećanja ne pokazuje javno. Voli društvo i želi da se pokaže kao komunikativna osoba, koja ima širok krug poznanika. Zato nikako ne može da se složi sa partnerom koji nije dinamičan. U tom traganju za novim poznanicima neće uvek uspevati. Dešava se da je više sama, čak i dok je okružena društvom. Možda nikada neće do kraja shvatiti da je ponekad bolje imati malo odanih prijatelja, nego mnogo onih koji su neiskreni i dobro glume.

RAK

Ona je veoma osećajna, senzitivna i emotivna osoba. Ali, da bi se odbranila od sveta trudi se da sakrije svoja osećanja. Da bi bila srećna, ume da se zatvara u “svoj svet”, ograđen visokim zidovima. Taj njen skriveni svet je teško otkriti. U detinjstvu se osećala bezbednom u roditeljskom domu. Kasnije, pokušava da stvori “svoj svet”, u kome će vladati spokojstvo, mir i sigurnost.

Ona nije ni suviše borbena, ni suviše realna, ni suviše aktivna. Strah od nepoznatog je sputava da ide napred i da savlada prepreke. Zadovoljava se onakvom kakva jeste i ne želi mnogo da se menja. To bežanje od nepoznatog je potpuno razumljivo, jer se često sukobljava sa neprijatnostima, brigama i neizvesnošću. Njena osećajna priroda brzo reaguje na svaki vid agresivnog ponašanja. Kada se suoči sa ozbiljnim problemom, ume da se preobrazi u “ženu zmaja” koja će se žrtvovati do kraja.

U životu ume da bude sanjalica, ali voli i da razmišlja. Ima jednu veliku manu: na nju se lako može uticati. Ako to ne mogu postići osobe koje joj nisu suviše bliske, onda to veoma lako uspevaju svi oni koje ona voli. Ljubav joj u životu znači sve. To je njena najvažnija potreba. Ljubav je za nju vezana sa pojmom izvora u toplom gnezdu. Traži čoveka koji će joj pružiti oslonac i sigurnost, kao i beskrajnu nežnost. Ona je veoma osećajna priroda i vrlo romantična. Sanja o beskrajno romantičnoj ljubavi, o strasnim osećanjima dva srodna bića. Njenu glad i žeđ za idealnom ljubavlju je teško zadovoljiti. Kao i u svemu, i u ljubavi postoji razlika između lepih snova i stvarnosti. Upravo to je i najviše plaši.

LAV

Ona je jaka žena, koja se ne prepušta da je lako nose talasi sudbine. Njena vitalnost, volja i autoritet joj omogućavaju da bude žena koja dominira. Voli akciju i kretanje. Teško joj je da ostane na jednom mestu, da sanjari i ništa ne radi. Ne podnosi lenjost, čak ni kada se odmara. Ponos, a često i taština, igraju veliku ulogu u postizanju uspeha skoro po svaku cenu.

Predostrožna je i skoro ništa ne prepusta slučaju. Ima suviše visoko mišljenje o sebi da bi mogla da se zadovolji samo sa trenutnim stanjem. U odnosu prema drugima poštuje izvesna pravila ponašanja. “Mlaka” i nedefinisana osećanja dovode je do očajanja. Njen karakter se teško prilagođava ljudima koji su uzdržani u osećanjima. Zato ne trpi ljude koji sede na dve stolice. Mada je iskrena, ponekad voli da se šali.

Njene male brige ume da prikaže velikim da bi privukla paznju drugih. Kod nje postoji još jedna kontradiktornost. Velikodušna je i srećna kad drugome može da učini radost. Međutim, ponekad je suvišeegocentrična, pa pre nego što pomisli na drugog, ona prvo misli na sebe. Možda najveća vrlina koju poseduje je – vernost. Potrebno je da je neko ozbiljno prevari, pa da o njemu promeni mišljenje. Ima čvrst karakter. Zato ne podnosi da neko na nju utiče. U odnosima sa ljudima ne trpi kaprice, prenemaganja. Ako joj se muškarac sviđa, to mu otvoreno daje do znanja. Ako voli, potpuno se predaje osećanjima. Ne podnosi ništa nejasno i neodređeno u ljubavi.

DEVICA

Ona sve što se odigrava oko nje prima sa analitičkim pogledom. Ima veliku zadršku od svega što je diktiranoinstinktom. Prema drugim ljudima ne pokazuje spontanost, suvišno oduševljenje i žarku želju za prijateljstvom. Po prirodi je rezervisana i stidljiva. Kada sretne muškarca koji joj se dopada i kome se ona dopada teško da će mu se odmah baciti u zagrljaj. Prvenstveno zato što i sama nije sigurna u svoja osećanja. Uvek će se pitati, da li je to prava ljubav ili samo prolazno osećanje. Da bi to razjasnila, stavljaće na probu najpre sebe, a zatim i osobu koja joj se dopada.

Ustručavanje da se potpuno preda osećanjima je izraz paničnog straha da ne počini grešku. Ona je privržena svojim navikama. Čini joj se da živi u udobnom gnezdu, koje je sama stvorila, pa se onda pažljivo pita neće li joj osoba koja je ušla u njen život razrušiti taj mirni kutak. Jednog dana kad pobedi svoj strah sigurno je da će muškarcu koga je odabrala biti privržena do krajnosti. Ona je verna žena. U svemu je diskretna, obazriva. Mnogo veći značaj ima ono što je skriveno u njoj, nego ono što pokazuje.

VAGA

Nije odlučna i energična. U donošenju odluka okleva i nikako da pronađe pravo rešenje. Nije posebno ambiciozna i uvek je potreban neko kome će rado prepustiti deo obaveza. U svemu što preduzima želi da seunese, ali to joj ne polazi uvek za rukom. I onda kada joj se čini da prepreke nikako ne može da savlada, povlači se i miri sa sudbinom.

Ona želi da se dopada drugima, društvena je, voli da izlazi. U njoj postoje dve ličnosti: jedna koju pokazuje drugima, ponekad mirna i krotka, ponekad sušta suprotnost, naprasita i eksplozivna, druga je ona koju nikad ne pokazuje, koju retko ko može da otkrije i koju ljubomorno čuva. U strahu da je ne otkriju ona se prikazuje drugačijom, često stavlja na sebe masku ljubaznosti i osmeha. Odličan je glumac, čak i prema najbližima. Ne voli burne scene i svađe, pa ipak, se često nađe u njima. Nije čak ni svesna da ih je sama svojim provokativnim ponašanjem izazvala. Osećajna je i strasna. Poseduje izuzetan šarm. Ljudi u njoj vide nešto ljupko, prijatno i tajanstveno.

Izuzetno je inteligentna. U izboru partnera mnoge Vage umeju da pogreše. Smatraju da partner treba da im bude glavni oslonac u životu, a dešava se da se vezuju za onog koji postaje pravi tiranin čim oseti njihovu slabost. Njima bi najviše odgovarao muškarac koji bi znao da ceni njihove kvalitete i koji im ne bi stalno prebacivao zbog nedostatka energije da podnosite teškoće. Njoj je potreban partner jakog karaktera, ali koji bi bio i izuzetno nežan i pažljiv. Nije sklona promenama u ljubavi.

ŠKORPIJA

Ona sigurno nije pasivna, mirna i krotka žena. Plahovite je i strasne prirode. U životu ništa ne radi napola. Ne voli neodlučnost. Razočaranja i neuspesi je duboko pogađaju. Kod nje u svemu dominira instinkt. Najbolje odluke diktirane su upravo njenom intuicijom. A njeni prvi utisci o ljudima i stvarima, su najčešće tačni i precizni. Ne pravi taktičke ili psihološke greške. Izvesne žene traže mir, a kod Škorpija to nije slučaj. Njena osećanja suuzavreli orkan. Simpatija ili antipatija koju oseća odmah se primećuje. U ljubavi ne spada u kategoriju hladnih žena. Njene reakcije u ljubavi su nagle i neposredne.

Fizička ljubav za nju ima veliki značaj. Njena strast i snaga svrstavaju je u red žena koje imaju moć zavođenja. Mnoge žene rođene u znaku Škorpije iako nisu istaknute lepotice, fascinantno i magično deluju na muškarce. Moglo bi se pomisliti da je ljubav za nju samo igra, ali to nije istina. Veoma je senzibilna. Spremna je da se preda do kraja, a njen izabranik postaje centar njenog življenja. I onda kada se uda, ona nije uplovila u mirne vode. Voli akciju, kretanje, obnavljanje. Ljubav za nju nije samo strast, nego i večna borba sa žvotnim izazovima. U životu podsvesno želi da dominira ljudima, događajima ili stvarima. Ni njen izabranik to ne može da izbegne. Uvek će želeti na neki način da mu nametnete svoju volju.

Treba gledati pravo…

Verovatno najintrigantnija ličnost srpske književnosti XX veka je Borislav Pekić, pisac koji je imao buran život provukavši neke njegove segmente kroz svoj ogromni literarni opus.
Njegova dela bez obzira na to da li su romani, pripovetke ili eseji, u svojoj suštini su filozofsko-antropološka razmatranja začinjena ironijom koja je unosila dozu humora, u inače mračne teme totalitarizma koje su ga okupirale.

U citatima, kao literarnoj mikrocelini, mogu biti satkane velike mudrosti, ali često su to rečenice otrgnute od šire celine koje tako odvojene gube pravi smisao, što kod Borislava Pekića nije slučaj. Oni su ovde mudrosti o duhovnom entitetu ljudskog bića. Pošto je pitanje čoveka kod njega centralno, treba izdvojiti one citate koji ga oslikavaju najbolje.

“Čovek potopljen u stvarnost gubi od kritičke moći koliko je teška njime zauzeta stvarnost.”

“Čovek se ne bori s rupom iskopanom na pogrešnom mestu, nego s budalama koje su je iskopale. Rupu jednostavno zatrpava.”

“Treba gledati pravo. Jer da se htelo gledati iza sebe, dobili bismo oči na potiljku. Treba ljubiti zemlju dece svoje, a ne dedova svojih. Jer čast neće zavisiti od toga odakle dolazimo nego kuda idemo.”

“Čovek ima sve što je potrebno za osvajanje Univerzuma, sve kreativne sposobnosti, imaginaciju, neograničeni egocentrizam, bezobzirnost i prema sebi i prema svim drugim oblicima egzistencije, nagon za održanjem, strah od smrti i osećaj izabranosti, iluziju pozvanja.”

“Prvi čovek postao je s prvom maskom koju je stavio na svoje lice, da dočara demone i umilostivi bogove. Ovu lošu naviku nije izgubio ni do danas. Ima političara koji prostu činjenicu pozorišnog porekla čoveka ne bi smeli da zaborave!”

“Čovek je kompromis između životinje i Boga.”

“Humana skrama koja čoveka odvaja od zveri tanja je od daha na ogledalu, i u ogledalo se neprestano mora duvati ako želimo da se ona održi.”

“Šta je čovek bez prošlosti? – Srećan.”

“Trebalo bi zaista da postoji vreme za sve, kao što kaže Propovednik, ali da u tom vremenu ne budemo sposobni da se obmanjujemo izgovorima.”

“Kad se rađa čovek ne zna šta dobija. Kad umre ne zna šta gubi. U oba slučaja pred njim je i iza njega –neizvesnost.”

“Čovek mora osetiti istoriju u sebi, da bi je stvarao izvan sebe.”

Vera čovekova nije drugo nego otvaranje vrata duše…

Vladika Nikolaj Velimirović (1881-1956) je jedna od najupečatljivijih ličnosti srpske pravoslavne duhovnosti. Školovao se u Švajcarskoj i Engleskoj gde je i doktorirao. Neki ga smatraju najnedogmatskijim srpskim teologom. Knjige, pastirska pisma, propovedi i velika javna angažovanost učinili su ga veoma popularnim, a zbog njegovog velikog ugleda i uticaja Nemci su ga po okupaciji Srbije uhapsili i na kraju internirali u konc-logor Dahau. Nakon rata je otišao u SAD gde je i umro. Ovo su neke njegove misli uzete iz knjige “O Bogu i o ljudima” koja predstavlja izbor izvoda iz njegovih govora, članaka i knjiga:

– Ako putnici znaju, recimo, koliko je kamenova u kaldrmi puta i koliko je zrna peska pod kaldrmom, i ako znaju imena sveg drveća i svih travki što rastu pokraj puta – šta im pomaže sve to znanje, ako ne znaju gde je put počeo, i gde će se završiti, i odakle su pošli i kuda idu?
– Posvednevno ljudi žive i opšte više verom nego ičim drugim. U gostionici čovek ruča s verom da u jelu nije otrov, spava u postelji s verom da pod jastukom nisu škorpije, prima na pijaci banknotu s verom da nije lažna, kupuje u dućanu šibicu s verom da nije vlažna, iznajmljuje kočiju s verom da će ga kočijaš odvesti tamo gde treba, putuje železnicom s verom da je vozovođa normalan čovek, koji ne misli na samoubistvo. Težak seje žito s verom da će seme nići. Čobanin goni stado na pašu s verom da mu trava nije preko noći usahla. Žena žuri s krčagom na izvor s verom da iz njega voda još teče. Škola počiva na veri učenika i učitelja. Država počiva na veri građanina u građanina i u vlast. Brak postoji na veri, u dobronamernost obe strane. Prijateljstvo postoji na veri u iskrenost obe strane.

– Vera čovekova nije drugo nego otvaranje vrata duše i dopuštenje Bogu da uđe?

– Moja vera u Boga ne smeta mi da usvojim svu pravu nauku od alfe do omege? Najbolja nauka stoji u savršenoj harmoniji sa najboljom verom. A najbolji se nikad ne prepiru: najbolji se razumeju i ljube. Niski ili nejednaki se prepiru i glože i uživaju u prepiranju i gloženju. No prepiranje i gloženje psevdovere i psevdonauke pokoleba mnoge proste duše u veri.

– Obrazovan je onaj koji ima obraza.
– Školovan je onaj čovek koji je uspeo da očisti jezik od gadnih reči i svoje srce od smradnih želja i svoj um od bezbožnih misli. Ko nije ovo uspeo tome školovanje pomaže samo da jednom naučenom veštinom zarađuje sebi za hleb kao što školovan (na svoj način) medved zarađuje svojom veštinom igranja.

– Bogatstvo je dobro kad se može u dobro delo obratiti. Bogatstvo je zlo kad, mesto da da slobodu čoveku stavi svoga sopstvenika u službu.
– Zavidi li ko gubavome? Ne zavidi. Zašto onda poneko zavidi zlome, kad je zlo veća bolest od gube? Guba je bolest tela a zlo je bolest duše.
– Mrzi na zlo, no ne mrzi na čoveka koji čini zlo, jer je bolesnik. Ako možeš leči bolesnika, no ne ubijaj ga mržnjom svojom.

– Istina je šira, viša i dublja od vasione. Zato se istina ne može znati – ona se može otkriti duhovnom čoveku, kao što se dan ne može znati, no može se otkriti otvorenom oku.
– Reći za jednu veru ili jednu filozofiju da sadrži svu istinu isto je što i reći da sve druge vere i filozofije sadrže sve zablude. Od ove brutalnosti retko je kad slobodna velika masa ljudi. A zadobiti ovu slobodu znači učiniti jedan divovski korak ka veličini, ka božanstvu.

– Najveće istine lakše ćeš dokazati ljudima životom no rečima. Zato i ne počinji govoriti o njima prvo jezikom jer ćeš ih dovesti u sumnju.

– Ko duhovno misli, taj dolazi do saznanja da nije svet prostraniji od čoveka, no obratno, da je čovek prostraniji od sveta. Neka vasiona uveća sebe i umnoži sebe još milion puta, moja duša preleće sve njene granice i svu je obuhvati kao ispolinska ruka malu loptu.
– Smatraj svaki dan kao jedan ceo, otpočet i završen život. Odživi ga kao celinu a ne kao deo. Nek se svaki tvoj dan odroni od tebe kao ceo jedan čovek s kojim ćeš želeti da se opet sastaneš kao s prijateljem i da ga bez stida pokažeš vasioni.

Moj dom je tamo gde su moje knjige

Knjige su u širem smisli označava svaki pismom fiksiran jezični dokument većeg obima, zabeležen na lako prenosivom materijalu.

Preduslov za pojavu knjige bilo je postojanje pisma i odgovarajućeg materijala na kome bi se pisalo.
Knjige su večita inspiracija umetnika, pisaca i drugih velikana, a evo nekoliko mudrih misli koje govore o značaju “prijatelja u slovima”.

Knjiga je jedinstvena, prenosiva magija. Stiven King

Knjiga nije hrana, ali je poslastica Tin Ujević

Knjige mogu biti opasne. Na najbolje bi trebalo staviti upozorenje: „Može promeniti vaš život“. Helen Eksli

Knjige su najtiši i najstalniji prijatelji. One su najprihvatljiviji i najmudriji savetnici i najstrpljiviji učitelji. Čarls Eliot

Knjige su hladni, ali pouzdani prijatelji. Sokrat

Književnost otkriva ono što stvarnost skriva. Džasmin Vest

Moj dom je tamo gde su moje knjige. Elen Tompson

Napraviti biblioteku u kući, znači podariti joj dušu. Ciceron

Ne znam nijedan problem koji sat vremena čitanja nije ublažio. Monteskje

Nema knjige a da u njoj ne može ništa dobro da se nađe. Servantes

Biblioteke se ne prave, one rastu. Agustin Birel

Birajte pisca kao što biste birali prijatelja. Ventvort Dilon

Veći greh od spaljivanja knjiga je ne čitati knjige. Josif Brodski

Više vrednih ideja se može naći u najmanjoj knjižari nego u čitavoj istoriji televizije. Endru Ros

Gete je nekom prilikom rekao: “On je dosadan čovek. Da je knjiga, ja ga ne bih čitao.” Džejms Brajs

Deo sam svake knjige koju sam pročitao. John Kieran

Dobri prijatelji, dobre knjige i čista savest: to je idealan život. Mark Tven

Spasao sam život zahvalјujući osmehu…

Mnogi od vas čitali su Malog princa, predivnu knjigu Antoana de Sent Egziperija. To je čudesna i neverovatna knjiga, istovremeno i dečija priča i priča za odrasle koja navodi na duboko razmišljanje. Daleko manji broj ljudi zna za ostala dela Sent Egziperija, romane i kratke priče.

Sent Egziperi bio je pilot borbenog aviona. Borio se protiv nacizma i nestao prilikom jednog letačkog zadatka. Pre Drugog svetskog rata učestvovao je u Španskom građanskom ratu protiv fašizma. Tada je doživeo ono što je opisao u fascinantnoj priči pod naslovom Osmeh. Tu priču bih sada želeo da vam ispričam. Nije sasvim jasno da li je to pisao kao autobiografsku priču ili kao fikciju. Više verujem da je u pitanju ono prvo.

Rekao je da ga je neprijatelj uhvatio i bacio u zatvorsku ćeliju. Zbog prezrivih pogleda i grubog odnosa tamničara prema njemu, bio je siguran da će ga odmah sledećeg dana pogubiti. Dalje će vam pisac sam ispričati ono čega se sećao.

Osmeh
„Bio sam siguran da će me ubiti. Postao sam užasno nervozan i zabrinut. Preturao sam po džepovima da vidim nije li je možda neka cigareta ipak ostala posle pretresa. Pronašao sam j ednu.

Ruke su mi se toliko tresle da sam jedva uspeo da je stavim u usta. Mećutim, nisam imao šibice – oduzeli su mi ih.

„Pogledao sam mog tamničara kroz rešetke. Nije me gledao u oči. Konačno, niko ne gleda u oči neku stvar ili mrtvo telo. Dozvao sam ga i upitao: „Imate li šibicu molim vas?“ Pogledao me je, nestao mi sa vidika i vratio se da mi upali cigaretu.

„Kada se približio i zapalio šibicu, slučajno su nam se susreli pogledi. U tom trenutku sam se nasmešio. Ne znam zašto sam to uradio. Možda od nervoze, a možda zbog toga što kada se nekome jako približite, teško da možete da odolite da se ne nasmešite. U svakom slučaju, smešio sam se. U tom momentu, iako je to neverovatno, izmeću naša dva srca, izmeću dve lјudske duše sevnula je varnica. Znam da on to nije želeo, ali moj osmeh preskočio je šipke i izazvao osmeh i na njegovim usnama. Zapalio mi je cigaretu, ali se nije odmakao. Ostao je blizu mene, gledao me direktno u oči i nastavio da se smeši.

„I dalјe sam mu se smešio, sada svestan da je on čovek, a ne samo tamničar. I on je mene video u drugačijem svetlu. „Imate li decu?“ – pitao je.

„Imam, evo pokazaću vam ih.“ Izvadio sam novčanik i nervozno po njemu tražio slike svoje porodice. On je takođe izvadio slike svoje dece i počeo da priča o svojim planovima i nadama u vezi sa njima. Oči su mi bile pune suza. Rekao sam da više nikada neću videti svoju decu, da nikada neću imati prilike da ih vidim kako rastu. I njemu su zasuzile oči.

„Iznenada je, bez reči, otvorio ćeliju i izveo me. Izveo me je iz zatvora, a, isto tako bez reči, sporednim putem, i iz grada. Tamo, na kraju grada, ostavio me je. Ćutke se okrenuo i pošao nazad ka gradu.

„Spasao sam život zahvalјujući osmehu.“

Osmeh je neizveštačena, neplanirana, prirodna veza između lјudi. Pričam ovu priču zato što bih voleo da lјudi shvate da ispod svih slojeva koje stvaramo da bismo zaštitili sebe, svoj ponos, svoju titulu, svoju diplomu, svoj status i potrebu da na nas gledaju na određeni način – ispod svega toga stoji naše autentično i esencijalno biće. Ne ustežem se da to nazovem dušom. Istinski verujem da ako taj deo vas i taj deo mene mogu da se prepoznaju, mi nećemo biti neprijatelјi. Među nama ne mogu da se razviju mržnja, zavist ili strah. Sa žalјenjem zaklјučujem da nas svi ti drugi slojevi, koje tako temelјno gradimo tokom života, razdvajaju i izoluju pa ne možemo da ostvarimo pravi kontakt sa drugima…

Priča Sent Egziperija govori o tom magičnom trenutku kada dve duše prepoznaju jedna drugu.

I ja sam imao nekoliko takvih momenata. Zalјublјivanje je jedan od primera za to. Tu spada i gledanje u bebu. Zašto se smešimo kad gledamo neku bebu? Najverovatnije zato što vidimo osobu bez ikakvog odbrambenog sloja, nekoga ko nam se smeši, a znamo da je potpuno prirodan i da ne primenjuje nikakvo lukavstvo. A ta duša bebe u nama smeška se setno u znak prepoznavanja.

Mašta je važnija od znanja

Jednom je velikan književnosti Gete rekao da je veliki pesnik pre svega velik pa tek onda pesnik. U svetu naučnika, Albert Ajnštajn je bio taj koji je pokazao da veličina jednog čoveka ne mora da ostane zatvorena u teško razumljivim naučnim spisima. Kao što je i sam tvrdio da treba, stvari u koje je verovao umeo je da podeli sa drugima tako jednostavno da ih je i obično dete moglo razumeti – jer, kako možete tvrditi da nešto znate, ako to ne možete objasniti jednom šestogodišnjaku.
Ako se osvrnete za sobom, shvatićete da bi vas ovi citati Alberta Ajnštajna mnogo ranije mogli naučiti najvažnijim stvarima sa kojima ćete se susresti u životu. Prenesite ih onima koji svet tek otkrivaju

“Mašta je važnija od znanja”.

“Najlepše što možemo doživeti je ono što je tajanstveno. To je temeljni osećaj koji stoji u zametku svake umetnosti i nauke…”

“Razlika između gluposti i genijalnosti je to što genijalnost ima svoje granice”.

“Kad čovek sedi jedan sat sa lepom devojkom, to vam se čini kao jedan minut. Ali neka sedi jedan minut na vrućoj peći – to je duže od jednog sata. To je relativnost”.

“Nacionalizam je dečija bolest. To su ospice čovečanstva”.

“Ne možemo rešiti probleme na isti način na koji smo ih stvorili”.

“Intelektualci rešavaju probleme, genijalci ih sprečavaju”.

“Um je kao padobran – funkcioniše jedino ako je otvoren”.

“Zdrav razum je samo pregršt predrasuda koje smo usvojili do osamnaeste”.

“Ako nešto ne možete da objasnite šestogodišnjem detetu tada ni vi sami to ne razumete”.

“Važno je ne prestajati postavljati pitanja. Znatiželja ima svoj razlog postojanja. Čovek ne može izbeći osećaj strahopoštovanja dok promišlja tajne večnosti, života, veličanstvene strukture stvarnosti. Dovoljno je svakog dana pokušati shvatiti i maleni deo te tajne. Nikada se nemojte odreći svete znatiželje”.

“Čovek koji nikad u životu nije napravio grešku nikada nije započeo ništa novo”.

“Obrazovanje, to je ono što ostane nakon što zaboravite sve što ste naučili u školi”.

“Jednom kad prestanete da učite, počinjete da umirete”.

“Velike duše uvek je dočekivao žestok otpor osrednjih umova”.

Mir u duši

Koje je umjeće najređe? – Umjeće da se daje.

Koje je umjeće najbolje? – Umjeće da se prašta.

Koje je umjeće najteže? – Umjeće da se ćuti.

Koje je umjeće najvažnije? – Umjeće da se pita.

Koje je umjeće najpotrebnije? – Umjeće da se sluša.

Koja je navika najneprijatnija? – Taština (sujeta).

Koja je navika najštetnija? – Pričljivost.

Koji je čovjek najjači? – Koji je sposoban da razumije istinu.

Koji je čovjek najslabiji? – Koji smatra sebe jakim.

Koji je čovjek najpametniji? – Koji slijedi svoje srce.

Koja je zavisnost najopasnija? – Zavisnost od svog tijela.

Koji je čovjek najsiromašniji? – Koji najviše voli novac.

Koji je čovjek najbliži Bogu? – Milosrdni.

Čime se suprotstaviti nevolji? – Radošću.

Čime se suprotstaviti patnji? – Strpljenjem.

Koji je znak zdrave duše? – Vjera.

Koji je znak bolesne duše? – Beznađe.

Koji je znak pogrešnog delovanja? – Razdraženje.

Koji je znak dobrih postupaka? – Mir u duši.

Koji je čovjek za života umro? – Ravnodušni.

Koji čovjek nikada neće umrijeti? – Onaj, ko voli druge.

Sveti Simeon Atonsk