10 filmova koje mora pogledati svaka žena
U potrazi ste za motivacijom? Onda pogledajte jedan od filmova s naše liste u kojima su glavni likovi jake, odlučne i svojeglave žene koje će vas sigurno inspirirati i osnažiti

1. Erin Brockovich

Nezaposlena samohrana majka Erin Brockovich (Julia Roberts) postaje asistentica svog bivšeg odvjetnika. Pomaže mu da pred lice pravde dovede energetsku kompaniju zaslužnu za dugogodišnje onečišćenje gradskog vodovoda zbog kojeg su mnogi stanovnici oboljeli.

2. Working Girl (Zaposlena djevojka)

Tajnica Tess McGill (Melanie Griffith) radi u investicijskoj banci na Wall Streetu. Šefica Katherine Parker (Sigourney Weaver) ukrade joj poslovnu ideju i preuzme zasluge za nju. Kada Katherine na skijanju slomi nogu, Tess odluči iskoristiti njezinu odsutnost kako bi svima dokazala da je ideja bila njezina.

3. Steel Magnolias (Čelične magnolije)

Pomalo rezervirana i sramežljiva kozmetičarka Annelle Dupuy (Daryl Hannah) dolazi u mali grad u Louisiani i dobiva posao u lokalnom kozmetičkom salonu. U njemu se svakodnevno skuplja mala grupa žena, koje ju otvorenih srca primaju u svoje društvo. U trenucima velike radosti, ali i tuge jedne drugima postaju nezamjenjiva potpora.

4. Coco Before Chanel

Priča o mladosti Coco Chanel (Audrey Tautou) i njezinu usponu na sam vrh svijeta mode. Od boravka u sirotištu u kojem ju je ostavio otac do rada u provincijskom baru gdje je radila kao krojačica i pjevačica – počeci Coco Chanel bili su skromni, ali ništa ju nije moglo zaustaviti u namjeri da uspije.

5. Devil Wears Prada (Vrag nosi Pradu)

Andy Sachs (Anne Hathaway) pametna je djevojka koja je upravo diplomirala. Nedugo nakon toga postaje asistentica Mirande Priestly (Meryl Streep), zahtjevne glavne urednice slavnog modnog magazina, koja od samog početka testira njezinu snagu volje.

6. Mona Lisa Smile (Osmijeh Mona Lise)

Slobodoumna profesorica Katherine Ann Watson (Julia Roberts) dolazi u strogi privatni djevojački fakultet kako bi predavala povijest umjetnosti. Suočena sa svojim konzervativnim studenticama, odlučuje ih motivirati da preispitaju tradicionalne uloge koje im je nametnulo patrijarhalno društvo u kojem žive.

7. Still Alice (Zauvijek Alice)

Profesorica lingvistike na sveučilištu Columbia Alice Howland (Julianne Moore) saznaje da ima Alzheimerovu bolest. Njezine obiteljske veze nakon toga se nađu na iskušenju, ali ispostavi se da je ljubav uistinu jača od bolesti.

8. Brave (Merida Hrabra)

Odlučna u namjeri da kroz život korača putem koji je sama odabrala, princeza Merida odbija se pokoravati običajima i stvara pravi mali kaos u svom kraljevstvu. Suočena s raznim preprekama, mora se osloniti na svoju hrabrost kako bi pronašla izlaz iz nevolje.

9. Help (Tajni život kućnih pomoćnica)

Eugenia “Skeeter” Phelan (Emma Stone) završava fakultet i vraća se na obiteljsku plantažu. U isto vrijeme u SAD-u jača pokret za građanska prava i borbu protiv rasne segregacije. Eugenia odlučuje napisati knjigu u životu afroameričkih kućnih pomoćnica, problemima i predrasudama s kojima se svakodnevno bore.

10. The Way We Were

Katie Morosky (Barbra Streisand) i Hubbell Gardiner (Robert Redford) upoznaju se tijekom studija. Katie je glasna aktivistica, a Hubbell bezbrižno gubi studentske dane. Ponovno se susreću godinama nakon završetka fakulteta i započinju strastvenu ljubavnu vezu koja je svakodnevno na kušnji zbog velikih razlika u njihovu razmišljanju i karakteru.

16 stvari koje sam naučila

16 stvari koje sam naučila u Indiji: “Pusti da sve bude kakvo jest!”
Ana Šahnazarova je 3 mjeseca putovala po Indiji. Vrativši se kući, oduševljena svime što je naučila tijekom svog inspirirajućeg putovanja, podijelila je ovih 16 nevjerojatnih poanti:

1. Uvijek budite u sadašnjem trenutku, nigdje drugdje

Budite uvijek tamo gdje vam je lijepo, ali nemojte nigdje žuriti. Ako osjećate da bi trebali biti na drugome mjestu, krenite tamo kuda vas zove unutarnji glas.

Ali nemojte zaboraviti, nije nužno da idete negdje da biste nešto pronašli. To je vrlo suptilna činjenica. Smisao je da budete uvijek prisutni.

2. Pustite (dozvolite) da sve bude kakvo jest

Ne pokušavajte kontrolirati druge ljude i događaje. Ne planirajte, ne očekujte, ali priželjkujte. Opustite se.

“Naučite stati i napraviti pauzu – pauzu u kojoj se ništa ne događa.”

Nemojte uvijek biti oni koji traže, dopustite da se u vašem životu sami od sebe ljudi pojavljuju, a događaji da se zbivaju. Jer, i jedno i drugo se ne pojavljuje bez razloga u vašem životu.

3. Dijelite slobodu

Dajte sebi slobodu biti što jeste, a drugima dopustite da budu ono što oni jesu, makar i drugačiji od vas. Zapamtite, svatko ide svojim putem i ima svoje vlastite lekcije. Ako se vaši putevi križaju – odlično, ali ako se raziđu – opet je dobro, jer sve što se događa nosi u sebi dobrobit za vas, za njih, za svih…

4. Ne bojte se

Nikad i ničega. Mijenjajte način na koji obavljate svakodnevne stvari. Ako osjetite da morate nešto reći ili nešto napraviti – učinite to i ne obazirite se na formalne prepreke kao što su “ali već imam povratnu kartu”, “ali za to nemam novac” ili uobičajeno “neću uspjeti”.

Izaberite slobodu od strahova.

5. Manje je više

Ne pokušavajte imati sve i odmah. Sve što je potrebno uvijek ćete i dobiti, a kad nešto nedostaje, doći će vam od sestre, brata, prijatelja ili slučajnog stranca. Budite umjereni u svemu.

6. Nemojte se vezivati za ljude

Inače nećete dobiti namijenjeno vam iskustvo. Ionako nikad nećete ostati sami jer bilo gdje da odete pronaći ćete ljude koji su “svoji”, koji će vas oduševiti, inspirirati i ispuniti. Kad se vaši putevi raziđu, koliko god trčali za osobom, nećete ostati zajedno, a od svojih, koliko god bježali, nećete moći pobjeći.

7. Otpustite

S osmjehom, s ljubavlju. Svih i sve. Ali nikad to ne smatrajte opraštanjem zauvijek, jer ništa nikad nije konačno. Uvijek recite “hvala ti i vidimo se.”

“Ne možete izgubiti nešto čega nemate i ne možete dobiti nešto što je već vaše.”

8. Uvijek voda

Budite voda. Pamtite princip morskog vala: val dolazi i odlazi. I taj princip vrijedi za sve: stanja, osjećaje, ljude, stvari. Ništa nije statično. Mi živimo u svijetu kretanja. Zato se ne zadržavajte u jednom stanju – jer će se i ono promijeniti. Ništa ne možemo zadržati, zato i ne pokušavajte to napraviti, nego budite zahvalni na tom trenutku dok on traje.

9. Slušajte svoj unutarnji glas

Slušajte savjete drugih, ali postupajte kako vam govori vaš osjećaj. Da sam na mojem putovanju postupala kako su mi govorili drugi ljudi, nikad ne bih otišla u Varanasi, nikad ne bih pronašla grad svojih snova i još uvijek bih se bojala svega, te živjela u okovima. Slušajte sebe. Uvijek.

10. Imajte povjerenje

U ljude, u svemir, u Boga – zovite to kako god želite. Vjerujte da sve što se događa u vašem životu – događa se za vaše dobro. Čak i u najtežim trenucima.

11. Posvetite nekoliko minuta dnevno sebi

Radite što god želite – meditirajte, crtajte, pišite, otiđite u šetnju ili samo uživajte u tišini. Čak i nekoliko minuta će vam pomoći uvidjeti što vam je potrebno, a što je bilo izazvano umom, drugim ljudima, iluzijama…

12. Volite sebe

Poštujte svoje želje, snove, tijelo. I znajte da VI MOŽETE IMATI SVE. Sve je moguće.

13. Dijelite

Svima i uvijek. S prijateljem, s beskućnikom, s psom… i nikad ne očekujte ništa za uzvrat. Kako je govorio moj Guruji: “Ji, if you only feed yourself, you’re not doing much benefit.” (Ji, ako hraniš samo sebe, ne radiš ništa previše korisno.)

14. Zaželite želju

Ali budite oprezni što želite, jer to će se i ostvariti. Budite maksimalno precizni kad formulirate želje.

15. Da bi ste mogli obući novu košulju, trebate prvo skinuti staru

Doslovno i metaforički.

16. Putujte

I najbolje – putujte sami. Jer gdje god idete, svi su uvijek s vama.

Ana Šahnazarova

Ti si moja mama

Ti si moja mama. Ti si me u sebi nosila i čuvala devet meseci, brinula šta jedeš, kako i koliko dišeš, kuda se krećeš, na kom boku spavaš, koga slušaš, od koga se sklanjaš. U tebi sam rasla.
Trudila si se, više nego ikad, da budeš srećna i kada ti se plakalo, da bih ja osetila tu sreću. Strepila si svaki put kada bi doktor prelazio preko želatinastog stomaka i treptala kada bi na ekranu videla moje maleno srce kako bubnji.

Obilazila si prodavnice, ponosno birala još u petom mesecu sve ono što ćeš mi u danima kada se konačno upoznamo oblačiti. Navikavala si se na svoje novo uvećano telo. Na usporenije pokrete. Na teže disanje. Mazila si me i pričala mi. Ruka ti je srastala za stomak.

I donela si me me na ovaj svet, nikad jača, nikad hrabrija, lepa, nikad lepša, dobra, najbolja, moja.

Gledam te danas. Ponovo radiš iste stvari. Trudiš se da budeš najbolja, toliko se trudiš da već vidim kako sagorevaš u toj želji. Vučeš snagu iz umornog tela ko da mi sutra nećeš trebati. Umorićeš se, slomićeš se, rastužićeš se, počećeš da mrziš sebe jer osetićeš i sama kako kopniš.

Grubo zapostavljaš sebe, zbog mene. Tako se često smeješ na silu, a znam da bi ponekad plakala skrivena u onom tvom uglu i digla ruke od svega. Vidim ti u očima. Osetim preko dodira, mene ne možeš da prevariš.

Budi iskrena sa emocijama, jer ako ih budeš sputavala probiće te ko nejaku branu u jednom momentu. I ko onda može znati kako ćeš se nositi sa tom bujicom?

Idi kod frizera, idi na kafu, prošetaj sama, kupi sebi kupaći, nalakiraj nokte, upiši se na aerobik, pa skači. Sve to ne znači da si manje požrtvovana, da si sebi bitnija, da ne mariš za mene. Tvoja sreća se preliva na mene. Baš kao i tvoje nezadovoljstvo.

Trčiš kući, trčiš u prodavnicu, trčiš na posao, sa posla, trčiš na pijacu, sa pijace, do pekare. Proklinješ život što ti nije dao više ruku i nogu. Toliko si toga nabacala na svoja leđa, suludo verujući da sve „najbolje možeš sama“. I da sve moraš. A ne moraš. Neće svet iščeznuti, niti tvoja ljubav prema meni, ako jedan dan digneš noge na sto. Biće nam svima dobro, biće nam najbolje.

I ne moraš da radiš sve ono što druge mame rade. Jer druge mame nisu moja mama, one su neku drugu decu rodile, a ti si rodila mene. I ta druga deca nisu ja. I ono što njih raduje, možda bi mene rastužilo, ono što ona odbacuju, ja bih možda prigrlila.

Nemoj da me odgajaš prema knjigama, odgajaj me prema svom srcu. Prema onome što čuješ u njemu, što ti tvoj instinkt šapuće.

Nemoj da budeš tužna zbog toga što me voziš u pozajmljenim kolicima čiji prednji točak pravi osmicu. Uvek smo svuda stigle cele i na vreme. Nemoj da si potištena kada kraj tebe prođe majka sa bebom u nekim velelepnim kolicima. Ona je mogla i htela takva, ti nisi mogla ili nisi želela i to je u redu. Nijedna kolica, ni pozajmljena ni ganc nova, ne mogu da zamene udobnost tvojih ruku, i to je jedina istina.

Nemoj da veruješ u priče i savete koje čuješ. Veruj meni. Mom snu, mom apetitu, mom osmehu i plaču. Mom razvoju i pokretu. To neka ti bude jedino merilo da li sam zadovoljno dete. Niko osim tebe ne može bolje da zna moje potrebe, šta volim i šta je ono što me tišti.

Nemoj da se nadmećeš sa majkama i njihovom decom.

Nemoj da padaš u očaj što kažem samo „mama“, a druga deca već viču „daj mleko“, „dođi av av“. Ne prebacuj mi to. Nemoj da me manje voliš zbog toga. Možda misliš da ja ne razumem još uvek sve tvoje reči, ali ja ih osetim. A to je mnogo gore. Ne želim da se pretvorim u nesigurno dete, jer si me uvek sa nekim drugim detetom upoređivala.

Nemoj da preko mene nesvesno ispravljaš neke svoje ranije greške, dokazuješ se, pokazuješ se ili svetiš. Da preko mene isteruješ pravdu.

Nemoj prolaznicima da pravdaš moj plač. Da govoriš „izlaze zubići“ kada se pobunim što mi se neko unosi u lice. Ne mora svako da mi prija, i to nije razlog da se sramiš, da te obliva ladan znoj, i da me sa milionijednim, uglavnom pogrešnim, razlogom pravdaš. Ni tebi ne prija svako. Ali ja to poštujem.

Nemoj da misliš da si loša jer nisi član nijedne grupe “Mama i beba”. Jer nemaš vremena za diskusije unutar njih, jer nisi okačila nijednu fotografiju mog superhranljivog obroka. Niti si manje dobra što si mi juče namrvila kiflu u jogurt.

Nemoj da se nerviraš što me sa pet meseci nisi vodila na more. Biće vremena, more neće nikuda iscureti.

Nemoj da ti merila koliko si dobra majka budu poremećena, jer ćeš onda i mene naučiti da je uspeh u nekim ludim, pogrešnim stvarima. Nemoj da misliš da sam manje srećno dete, jer nemam sve ono što si videla da druga deca imaju. Meni ne treba instant, gotov svet, ja svoj svet hoću sam da stvaram, od rolni toalet papira, kutija, kesa, pertli. Nauči me da maštam i da od ničega čuda napravim, biće mi lakše i lepše u životu. Ne sputavaj me, već me hrabro prati.

Nemoj da se jedeš što nemaš veliku pomoć. Što ti se čini da su svi samo dvorske lude u prolazu koje me malo zabave, nasmeše, štipnu za obraz i odu. To je dobar filter da znamo ko treba da je u mom i tvom krugu, a ko izvan njega. Nemoj da si zbog toga ogorčena ili besna, jer tako me učiš gorčini i besu.

Nemoj da drugim mama zavidiš, jer me tako učiš zavisti. Nemoj biti nesigurna, učinićeš mene nesigurnim. Nemoj da ostaješ zbog mene, ako ti nije dobro. Ako ti se duša kruni i nestaješ. Dug put je pred nama, potrebna si mi jaka i poletna, a ne tužna i oslabljena. Nemoj da trpiš bilo koga i bilo šta zbog moje „dobrobiti“, jer to ćeš moći da gutaš jedno vreme, na duže staze će te ubiti, tebe, pa mene.

I možeš ti mama da me nosaš u naramku ko neko „siroče“, i da plačeš što ne možeš bolje i više, i možda ćeš prebacivati sebi što nemaš dovoljno novca, pa da mi obezbediš nov dušek, suv zid, veliku sobu, auto na baterije, lutku koja se ne gasi od priče, slanu morsku vodu, svež planinski vazduh, svaki mesec nove cipele, veliko dvorište, požrtvovanog tatu, više vremena, al jedino što ću ja pamtiti jeste tvoja ljubav. I snaga. Ne broj sati koje si provela sa mnom, već kako si ih provela.

To je jedino što mogu i želim da osetim, tebe nasmejanu, iskrenu i srećnu, tebe otvorenu koja me golicaš na bilo kakvom dušeku, bilo kakve sobe. Bez griže savesti da si negde omanula.

AUTOR/KA: JOVANA KEŠANSKI

Potresna priča jedne Milice…

Jedna Novosađanka, na društvenoj mreži Fejsbuk je podelila priču o sreći koja je naterala mnoge da se zamisle. Potresan status ove žene, koji govori o iskustvu jedne Milice, porođaju i pravoj spoznaji sreće, je podelilo više od 500 ljudi.

Pročitajte priču koja nikoga ne ostavlja ravnodušnim:

“Ulazim u porodilište.. Na porođajnom stolu mlada osoba koja ima dvadesetak godina, mršava, upalih obraza, tamnih podočnjaka. Ne čuje se… Babica mi prilazi i kaže. Doktorka, žena je dilatirana šest centimetara. Termin porođaja je kraj sledećeg meseca a beba je baš mala.
“Kako se zoveš”, pitam i prilazim ženi. “Milica”, kaže jedva čujno..”Odakle si”, nastavljam sa pitanjima.”Odavde”, kaže, “tu sam se udala”.”Dobro Milice, što si tako mršava? Jedeš li ti uopšte”, pitam.”Da, odgovara kratko. Dobro jedem. Znate doktorka, moj muž radii i zaradi, ne pije. Dobar je. Svaki dan imamo hleba i ponešto skuvamo. Lepo živim, ne žalim se” priča.Ja počinjem da se ledim… Shvatam da je iskrena. Da je to stvarno tako. Ona stvarno jede samo jednom dnevno i misli da je to u redu.

“Milice, koga imaš ? Brata, sestru”, upitam.”Samo sestru doktorka, ali ona je u hraniteljskoj porodici. Znate mama je umrla, tata radi po ceo dan i nije znao šta će sa mnom. A bila sam vredna, čistila sam, kuvala. Odem na pijacu i uzmem zeleniš što bace. A bace dobru hranu. Kaže on meni, Milice našao sam ti muža. I doveo ga. Idi dete sa njim, biće ti bolje nego ovde. I tako sam se ja udala”, kaže.”I je l ti lep muž”, pokušavam da se našalim. “Dobar je”, prozbori i nastavlja da ćuti. Samo grimase na licu pokazuju da je boli.
Mlada žena koja prihvata realnost ma koliko bila teška, koja ne zna za bolje, mrtva u svojoj nemoći da bilo šta promeni.Babica mi donosi njene analize krvi.. Bacam pogled na papir i steže mi se knedla u grlu.Teška anemija, hipoproteinemija.”Znate, nastavlja.. Ovo je devojčica. Zvaću je Anđela. Imam stvari. Sve sam oprala i složila, znate stvarno su ko nove. I pelene, imam i pelene. Nego. nemojte da se ljutite mislim da ću da se napnem.”Napni se Milice”, kažem i gledam u babicu. Svi ćutimo. Nemamo reči. A iznutra nas steže, boli..Hajde Milice, najjače što možeš, napni . Milica sluša, njeno mršavo telo daje svu svoju snagu. i ona se porodi. Beba mršava, ali lepa, plače, crnokosa.
“Dušo, mama te je dočekala. Dušo, dajte mi je da je ljubim”, kaže. Uzima je grli, ljubi i plače od sreće.”Dušo, ti si meni sve. Koliko je teška doktorka”, pita. “Evo samo malo, Milice izmerićemo bebu”, objasnim. Beba je teška 2.200 grama. Terminska beba, beba gladne Milice.”Lepa je doktorka, stvarno je lepa”.”Jeste Milice, lepa…

“Teram babicu da joj donese stvari, da je presvučemo. Babica obara pogled. Odlazi u pripremu i donosi kesu, najlonsku, običnu i u njoj jedna stara spavaćica, jedna kesa uložaka i sapun.”Milice jesi li gladna, žedna?”
“Nisam, ješću kasnije. Ne brinite, ne treba meni mnogo”. I prvi put Milica ima osmeh.Izlazim iz porodilišta. Čeka me nizak čovek. “Ja sam Milicin muž. Da li je Milica dobro?””Jeste”, kažem i gledam ga. Iznošena majica, ali čista, velika trenerka i pocepane patike. Ruke, grube, ranjave. Porodila se i beba je dobro. Srećan je.”Molim vas, dajte ovo Milici”, reče i pruža malu kutiju keksa i sok. “Neka jede, treba da doji, a ja cu doći sutra.. Eto krenulo mi ,imam da radim… Odlazim puna tuge. To je stvarnost. Tu oko mene. Sutradan u viziti, dolazim do nje. Osmehuje mi se. Miriše na sapun, oprane kose u spavaćici sa porođaja, koja je čista. Shvata moj pogled. Gleda me u oči i kaže.”Oprala sam je i osušila se. Toplo je. Vidite”, kaže i pokazuje na stočić kraj kreveta.
Sokovi, napolitanke, čokolade. “Dale su mi, nisam uzela.. Kažu, jedi Milice vidi kako si mršava a mi debele”. Nameštam osmeh i gledam oko sebe. Ove divne žene iz sobe su osetile da treba da joj pomognu i donele su joj od uložaka do hrane, a da je pri tome ni jednog trenutka je nisu uvredile… Dolazi dan otpusta. Pri polasku Milica dolazi da se zahvali..”Hvala vam na stvarima za bebu. Nije trebalo.” “Neka Milice, uživaj. Nije to ništa.” “Hvala , hvala…”A on ih čeka.. Ljubi ih u kosu i daje Milici jednu ružu.. ..Tako se valja… Gledam ih i mislim… Koliko ti stvarno potrebno da budeš srećan ? Zaista ne znam…”

Prelepo mi je to kada držim knjigu u rukama

Kada je morao da govori o sebi, tvrdio je da je filozof i da romane piše samo vikendom, danima predviđenim za odmor. Ljudi koji umeju tako produktivno da odmaraju već nedostaju ovom svetu. Nedostajaće još više nakon smrti Umberta Eka.
Onoliko koliko je verovao u humanizam, Eko je prezirao totalitarizam. Ne samo to, nego je imao hrabrosti i da se bori protiv njega, iako je jednom rekao da je pravi heroj uvek heroj greškom, i da bi i on samo želeo da bude kukavica kao i svi drugi.

Umberto Eko jeste pravi heroj ovog i prošlog veka. Sada, kada su mu do kraja otvorena vrata vavilonske biblioteke, pridružiće se društvu onih čiji je put sledio. A vavilonska biblioteka je svuda oko nas; nju čine sve knjige na vašim i svim drugim policama, svaki lik iz knjige koju dopisujete, svaki citat koji pamtite.
Umberto Eko, između ostalog, zapisao je i sledeće:

„Prelepo mi je to kada držim knjigu u rukama. Nikakav film, nikakva fotografija ne može doseći tu radost, to bogatstvo koje osećam kada prelazim prstima po njenim stranicama. Sam taj tihi čin čitanja ima u sebi nešto uzvišeno, intimno što bih mogao uporediti sa seksualnošću.“

„Lepota je uvek pitanje vremena, epoha. Ticijan ne bi znao šta bi s Pikasovom slikom, sigurno bi je smatrao strašno ružnom. Neki ljudi kupuju kič i žive srećno usred tog kiča koji ja smatram nepodnošljivim. Što se kaže, svaki lonac nađe svoj poklopac.
Jedna druga američka poslovica kaže: ne postoje ružni muškarci, samo siromašni. U isto vreme istinito i profano. Naravno da bogati ljudi imaju priliku definisati lepotu. Mogu sebi priuštiti stvari koje su retke, tražene, upravo u modi, žene koje odgovaraju trenutnim idealima lepote. U ljudskoj istoriji jaki i moćni su uvek uzimali ono što su želeli. No to još ne znači da estetski užitak odmah prelazi u seksualnu požudu. Najverojatnije nećete ovog trena poželeti otići s mojom ženom u krevet ako se ona sada pojavi na vratima.“

„Kada čovek prestane vjerovati u Boga, to ne znači da je prestao vjerovati u bilo šta. On onda vjeruje u svašta.“

„Izdavački mit je da ljudi hoće da čitaju lake stvari.“

„Ovog trenutka se razvija jedan demokratski model koji preti reprezentativnoj demokratiji. U Americi dve stranke koje kontrolišu privredu nude dva kandidata, a oni se jedino razlikuju u lepoti, gestovima, brzini gestikulacije i inscenaciji, a ne i u programima. To što je jedan glumac tipa Švarceneger mogao postati guverner i to samo zato jer izgleda užasno sposobno na filmu, to je već jako sumnjivo. Možda su upravo Švarceneger i Berluskoni čista avangarda nove političke kulture: trijumf i vlast lepote. Pa to je skandal da lepši kandidat ima veće izglede, no s druge strane to je jako prirodno.“

„Bojte se poslanika i onih koji su spremni da umru za istinu, jer po pravilu zbog njih mnogi drugi umiru sa njima, često prije njih, a ponekad i umjesto njih.“

„Ništa više uplašenom čovjeku ne daje hrabrosti kao tuđi strah.“

„Kao što kaže stara poslovica, pero drže tri prsta, ali radi čitavo tijelo. I boli.“

„Melanholija u krvi nije mutan talog nego najbolji vinski cvijet, ona stvara heroje jer budući da graniči s ludošću podstiče čoveka na najhrabrija dela.“

„Kada ujutro vežem kravatu, čini mi se da donosim ideološku odluku.“

„Naterao bih ljude da pročitaju moje knjige kako ne bi verovali da svetu treba vladar.“

Svi mi volimo prečice u životu

Oni znaju kako da ostvare svaki cilj!
Svi mi volimo prečice u životu, jer nas privlači činjenica da dobijemo nešto više s manje truda. Ali istraživanja su pokazala da vežbanjem pojedine veštine zaista dolazimo do savršenstva.

“Najbolji način da učiniš nešto veliko je da voliš ono što radiš. Ako to još nisi pronašao, traži dalje. Ne pristaj na kompromise”, poznata je izjava Stiva Džobsa koja je nadahnula nove generacije. Džobs je u javnim nastupima naglašavao da treba da tražimo svoju strast. Ali novija istraživanja su pokazala da su od strasti važnije ove navike:

1. Grade svoju svrhu

Strast je reč koju mnogi posmatraju kroz prizmu sebičnosti. Svrha s druge strane uključuje i osobe koje se nalaze oko nas.

Svrha je nastojanje da ostvarimo prave odnose između sebe i drugih, između sebe i svoga posla, te između sebe i nečega većeg od nas, tvrdi psiholog Džonathan Hajd u knjizi “The Happiness Hypothesis”.

Strast nas možda čini velikima u očima javnosti, ali svrha nas povezuje s okolinom, zbog čega pronalazimo svoje pravo mesto u društvu.

2. Izbirljivi su

Potvrdno odgovaramo iz obaveza, zbog straha ili zbog želje da ne povredimo osobe koje volimo. Ljudi koji pobeđuju u životu znaju da je važno osigurati sebi vreme i prostor unutar kojeg ćemo odabrati ono što stvarno želimo. Znati reći “ne” za njih je jedna od najvažnijih osobina.

Za takve ljude izbirljivost nije loš kvalitet. Štaviše, ona omogućava da promislimo pre nego što delujemo. Takođe, pruža nam vreme da zatražimo mišljenje od kolega, prijatelja i partnera i tako dobijemo sve potrebne informacije pre odlučivanja.

3. Vežbaju svoje veštine

“Nakon što otkriješ i razviješ interes za određeno područje, moraš da mu se posvetiš s fokusom i punim srcem kako bi ga savladao. Moraš da obratiš pažnju na svoje slabosti, da ponoviš jednu te istu stvar opet i iznova, iz sata u sat, dan za danom”, kaže Anđela Dakvort, autorka knjige “Grit: The Power of Passion and Perseverance”.

Svi mi volimo prečice u životu, jer nas privlači činjenica da dobijemo nešto više s manje truda. Ali istraživanja su pokazala da vežbanjem pojedine veštine zaista dolazimo do savršenstva.

4. Planiraju

Bez obzira da li vam je cilj da napredujete u svom poslu ili tek tražite svoj posao iz snova, da biste uspeli, morate da imate detaljan plan, koji je zasnovan na pravim podacima.

Optimizam je poželjan u poslu, ali ne treba ni s njim preterivati. Ljudi koji uvek pobeđuju u životu znaju da je bolje odrediti realistična očekivanja, nego graditi kule u vazduhu. Oni se ne pripremaju na uspeh, nego i na sve stvari koje mogu da krenu po zlu u ostvarivanju postavljenih ciljeva.

5. Uporni su

Neuspeh je put prema uspehu, tvrde mnogi uspešni ljudi. Oni ne dopuštaju da ih odbijanje i nerazumevanje sprečava u napretku. Naprotiv, uporni su u svojim nastojanjima da budu bolji, brži, zanimljiviji i kvalitetniji. Svesni su da će ponekad dobiti otkaz, izgubiti klijenta i prekinuti odnos koji im je mnogo značio, ali će se upravo zbog toga vratiti jači nego ikad ranije.

Idi smireno…

Idi smireno kroz buku i užurbanost i sjeti se mira koji se može naći u tišini.
Koliko je moguće, budi u dobrim odnosima sa svim ljudima.
Govori svoju istinu smireno i jasno, slušaj druge, čak i glupe i neuke,
i oni imaju svoju priču.
Izbjegavaj bučne i agresivne osobe, one su teret duhu.
Ako uspoređuješ sebe s drugima, možeš postati ogorčen ili ponosan,
jer uvijek će biti i većih i manjih od tebe.
Raduj se svojim postignućima, kao i svojim planovima.
Održi zanos za svoj vlastiti poziv, ma koliko on skroman bio,
to je pravo blago u promjenjivim vremenima.
Budi obazriv u svojim poslovima, jer svijet je pun prijevara,
ali neka te to ne ometa da vidiš vrline i koliko ih ima.
Mnogi ljudi teže za visokim idealima i svud je život pun junaštva.
Budi ono što jesi (budi svoj), pogotovo nemoj glumiti ljubav i nemoj biti ciničan
prema njoj, jer usprkos svoj ogorčenosti i razočarenjima,
ona je vječna kao i trava.
Spokojno primi iskustvo godina, skladno napuštajući stvari iz mladosti.
Gaji duhovnu snagu da te štiti od iznenadne nesreće.
Nemoj sam sebe žalostiti izmišljanjima,
mnoga strahovanja nastaju od umora i usamljenosti.
Osim održavanja samodiscipline, budi blag prema sebi.
Ti si dijete svemira ništa manje nego što su to drveća i zvijezde.
Imaš pravo biti ovdje.
I bilo ti to jasno ili ne, nema sumnje da se svemir razvija kao što bi i trebao.
Dakle, budi u miru s Bogom, ma kako Ga zamišljaš
i bez obzira kakav ti je posao i kakve aspiracije u bučnom komešanju života imaš.
Zadrži mir u svojoj duši.
Pored sve prljavštine i jadikovanja, ovo je divan svijet.
Budi radostan! Potrudi se da budeš sretan!

Tekst navodno pronađen u staroj crkvi Svetog Pavla u Baltimoru, iz 1682.

Imate li neki od ovih simptoma?

Iako termin čerofobija nije sasvim definisan niti se puno koristi, neki medicinski stručnjaci klasifikuju ovu fobiju kao oblik anksioznosti.

Jeste li se ikada osećali kao da ne zaslužujete da budete srećni? Čak i kada se potrudite za sopstvenu sreću i sve okolnosti se slože, u vama opet nastupa ono zrnce sumnje da možda i niste dovoljno dobri. Naime, u podsvesti ostaje puno toga što svesno ne možemo da kažemo pa ni činjenicu da zapravo smatramo da neke stvari ne zaslužujemo. A tako se i ponašamo, odnosno sabotiramo sami sebe.

Pojedinci s iracionalnom averzijom prema sreći zapravo boluju od takozvane čerofobije, straha od sreće. Drugim rečima, ovi ljudi redovno odbijaju da učestvuju u bilo čemu zabavnom i onome što bi u njima izazvalo osećaj zadovoljstva.

Zapravo se ne boje samih aktivnosti već mogućnosti da će stvari krenuti u lošem smeru ako se samo opuste i uživaju. Iako termin čerofobija nije sasvim definisan niti se puno koristi, neki medicinski stručnjaci klasifikuju ovu fobiju kao oblik anksioznosti.

Još neki simptomi:

1. Uhvati vas anksioznost kada ste pozvani na druženje.

2. Propuštate prilike koje bi dovele do pozitivnih promena u vašem životu zbog straha od mogućeg lošeg ishoda.

3. Odbijate da učestvujete u zabavnim aktivnostima.

4. Mislite da iza srećnog perioda neizbežno dolazi loš.

5. Ako ste srećni, mislite da ste zato loša osoba.

6. Mislite da pokazivanje sreće loše utiče na vas i vaše prijatelje.

7. Smatrate da gubite vreme pokušavajući da se usrećite.

Osećaj potpunog beznađa

S čerofobijom je povezana i hedonofobija, odnosno strah od užitka. Psihijatar Keri Baron, navodi Independent, kaže da je razlog za takav strah verovatno neko loše iskustvo iz prošlosti.

Blogerka Stefani Džeboh u jednom intervjuu je otkrila kako je živeti s čerofobijom: “To je osećaj potpunog beznađa koji pak dovodi do anksioznosti ili izbegavanja aktivnog učestvovnja u različitim stvarima jer mislite da sreća neće potrajati.” Strah od sreće, navodi, ne znači da je pojedinac stalno lošeg raspoloženja ili tužan, već je podstaknut stresnim ili traumatičnim događajima.

Ne tvrdim da znam sve o životu…

Ne tvrdim da znam sve o životu, ali na kraju krajeva ja sam tvoja baka i želim da budeš srećna. A ovi moji saveti ti u tome neće smetati.
Jedna baka je napisala pismo novorođenoj unuci i oduševila svet.

Draga moja,

ovo pismo sam mogla da napišem pre četvrt veka, za tvoju mamu… Ali tada sam imala dvadeset pet godina i bavila se drugim pitanjima: kako da prehranimo porodicu, hoću li uspeti da odvedem dete u vrtić i stignem na predavanje. Tvoj deda je radio noćne smene i nije mogao da mi se nađe kada je tvoja mama po celu noć plakala zbog čestih dečjih bolesti. Sad imam pedeset godina i malo više iskustva koje bih htela da podelim s tobom. Ne tvrdim da znam sve o životu, ali na kraju krajeva ja sam tvoja baka i želim da budeš srećna. A ovi moji saveti ti u tome neće smetati!

Ne boj se padanja

Ljuljaj se, klizaj se, vozi biciklu, rolere i ne plaši se da ne padneš. Boleće, ali ćeš ujedno naučiti da budeš brza, i da ustaješ kada ti se plače.

Ne boj se da pokažeš svoje gledište

Nije tvoja obaveza da ćutiš ako ti se nešto ne dopada ili se s nečim ne slažeš. Ne skrivaj svoje mišljenje ni zbog drugarstva ni zbog ljubavi. Ako ne čuju šta ti imaš da kažeš ili traže da budeš lojalna – mani se takvog i drugarstva i ljubavi.

Ne stidi se da se izviniš

Samo hrabre devojke umeju da se izvine i sagledaju svoje greške, a ja bih baš volela da ti budeš takva. Nije lako reći: “Izvini, nisam bila u pravu. Kako mogu da popravim situaciju?” Ali tome se treba naučiti, a kad to naučiš, niko te više neće pobediti.

Ne boj se da dobiješ lošu ocenu

Jedinica uopšte nije strašna stvar. Jedinica ti ukazuje na slabe tačke i govori ti na čemu treba da poradiš. Slabija ocena ne znači da si glupa. To ti je samo motivacija za rad.

Ne boj se toga da ne budeš popularna

Dok sve popularne šmizle bude išle po žurkama, gubile vreme po raznim ćoškovima, danima se baktale po internetu kačeći svoje fotografije, ti ćeš lepo savladati recimo streljaštvo, jahanje, pevanje i sl. Sa osamnaest godina te popularne će i dalje peglati stolicu pred kompjuterom, a ti ćeš tada već osvajati svet i, možda, zaista krenuti na put oko sveta.

Ne boj se toga da drugima budeš “čudna”

Toga se ne boji ni tvoja baba.

Ne boj zaljubljivanja

Zaljubljivanje će jednom doći pa doći. A ti se raduj što si porasla.

Ne boj se prvog poljupca

Veruj svojoj baki da je to čudesno! Ne boj se, sve žene u našoj porodici se divno ljube – to nam je u krvi.

Ne boj se da se udaš ili da se ne udaš

Kada porasteš, nikog ne treba da interesuje imaš li burmu na ruci ili nemaš. No, ako si odlučila da su udaja i porodični život za tebe – nastoj da upoznaš čoveka svog života, i onda će sve biti dobro. Neće te nervirati čak ni razbacane čarape po celoj kući. Uz to, biće tu neko da te uveče izmasira, i imaćeš s kim da prošetaš psa…

Ne boj se rađanja

Neću te lagati – boli. Ali to je nešto najlepše što se može dogoditi u životu jedne žene.

Ne boj se razvoda

U životu se svašta zbiva. Najvažnije je da ne očajavaš i da se ne povlačiš u sebe. Razvod nije kraj života. To je početak nečeg novog i, najverovatnije, zanimljivijeg i boljeg.

Ne boj se samoće

Ponekad je korisno biti sam. Može se čak i uživati u samoći. Samo, to u slučaju naše porodice ne traje dugo – znam ja nas.

Ne boj se da zaplačeš

Hrabri biraju suze. Ja sam hrabra i radim ono što hoću: ako hoću – plačem, ako hoću – smejem se, ako hoću – razbacujem čarape po celoj kući.

Ne boj se da probaš nešto novo

Ne misli na to koliko imaš godina i šta će reći drugi. Uzimaj od života najbolje, i nije važno koliko je nerazumno to što želiš.

Ne boj se starenja

S godinama ćeš početi da više ceniš život i da još više voliš najbliže. A posle ćeš možda i ti napisati pismo svojim unucima.

Ne boj se odlaska najbližih.

Dugo sam se dvoumila da li ovo da ti pišem. Ali gubici su neizbežni. Bliski ljudi odlaze – ali ljubav ostaje…

Voli te tvoja baka.

Razvijanje profesionalnih znanja i veština …

Razvijanje profesionalnih znanja i veština jako je važno ako ste u potrazi za novim poslom. Svaki poslodavac daće vam prednost pred drugim kandidatima ukoliko posedujete ova znanja.
Nemojte da vas u stiecanju novih znanja spreče razni izgovori. Potražite onlajn kurseve koji obično nisu skupi i savladajte dobro ovih nekoliko korisnih i važnih veština kako biste ih mogli ubaciti u svoj CV.

1. Excel

Microsoft Excel prepun je korisnih alata za koje verovatno niste ni znali da postoje. Postoje onlajn kursevi koji će vam pomoći da pristupite problemu i rešite ga pomoću Excela.

2. Email marketing

Email nije mrtav. Naprotiv, kako pokazuju uspešni primeri newslettera, email je delotvoran kanal komunikacije sa vašim pratiocima i klijentima, pod uslovom da ga koristite na ispravan način. Naučite kako koristiti jednu od najpopularnijih platformi, MailChimp.

3. Google Analytics

Za poslodavce koji imaju snažno online poslovanje korišćenje Google Analytics-a je neizbežno. Ovaj servis omogućava im da analiziraju posetioce prateći njihove aktivnosti i mnogo više od toga. Dobro savladajte Google Analytics i bićete sposobni da pružate vrlo korisne savete bilo kom poslodavcu koji posluje online.

4. Javni nastup i veštine prezentacije

Kako predstavljate ono što radite jednako je važno kao i ono što radite. Savladajte komunikacione veštine i naučite kako u potpunosti iskoristiti sve što vam pruža PowerPoint i Keynote.