Ljudi su kao muzika. Neki govore istinu, drugi ….

Bil Marej je američki glumac, komičar i pisac poznat po ulogama u filmovima Isterivači duhova, Dan mrmota, Izgubljeni u prevodu, te dugogodišnjoj saradnji sa Vesom Andersonom (još od filma Rašmor).
Drugi, pak, Bila Mareja prepoznaju i kao saigrača Majkla Džordana i Duška Dugouška u kultnom filmu za decu – Svemirski basket. Dobitnik je dva Zlatna globusa i BAFTA nagrade za najboljeg glumca, kao i nominacije za Oskara najbolju mušku ulogu u filmu Izgubljeni u prevodu.

Odrastao u čikaškom predgrađu, bez oca, brzo je spoznao važnost komedije za tmurnu svakodnevnicu. Strastveni igrač golfa, ekscentrik, kako na filmskom platnu, tako i van njega, često garfildovski namršten, jedinstvena je pojava u okvirima holivudske produkcije.

Bez agenta, menadžera ili publiciste, izbirljive prirode kada su uloge u pitanju.

Pred vama su Marejeve misli zbog kojih on sa opravdanjem nosi epitet „jednog od omiljenih glumaca sveta” kako ga je opisao časopis Rolingstoun.

Ništa me nije pripremilo na to da budem ovoliko super. Šokiran sam. Šokiran sam da moram svako jutro da se budim okupan purpurnom svetlošću.

Postoji samo nekoliko situacija u kojima pomaže to što ste slavni. Jedini put kad je to stvarno bitno je kad je vaše dete u sobi za hitne slučajeve.

Negde se vodi zapisnik o svemu što radite, stoga ste u obavezi da živite život što je moguće bolje, da se što više uključite u svet oko sebe.

Nikad ne treba misliti o greškama ili neuspesima, u suprotnom, ništa se ne postiže.

Ako zagrizete sve što se baci pred vas, umor brzo stiže. Potrebno je da se određena količina stvari ignoriše.

Neverovatno je moćno reći ne. To je stvarno najmoćnija stvar koju možete reći.

Što ste opušteniji, to ste bolji u svemu što radite – bolji ste sa voljenima, sa neprijateljima, u svom poslu, bolji ste sa samim sobom.

Ljudi su kao muzika. Neki govore istinu, drugi su samo bučni.

Teško je biti umetnik. Teško je biti bilo šta. Teško je biti.

Jedna od stvari koje volim kod glume je to što, na neki smešan način, mogu da budem ono što jesam.

Gluma na filmu mi odgovara jer treba da budem dobar samo devedeset sekundi.

Istu scenu nije moguće svaki put odigrati na isti način. Fizički je nemoguće, čemu onda mučenje? Ako ne bude ono što se u tom trenutku događa, onda i nije stvarno.

Sjajan je uspeh snimiti makar i loš film. Čak je i to neverovatan uspeh. Dvodimenzionalan objekat postaje trodimenzionalan zahvaljujući tebi.

Sentimentalnost je za mene simbol napuštanja planete. Baj-baj. Javite mi kad se vratite jer vas više nema. Otišli ste.

Ako stvarno mnogo želite da dobijete Oskara, u problemu ste. Kao kad žarko želite svadbu – oženićete bilo koga. Ako mnogo želite Oskara, to se pretvara u ogoljenu požudu i ambiciju. Postaje neprivlačno.

Ukoliko niste pica, odgovor je da. Mogu bez vas.

Ne znate vi deco moja šta znači glad

Čovek i svetitelj, sve u jednoj osobi. Patrijarh Pavle nam je ostavio toliko mnogo životnih lekcija koje moramo naučiti.
patrijarh srpski Pavle, on je bio 44. vrhovni poglavar Srpske pravoslavne crkve od 1990. do 2009. godine.
Patrijarh Pavle je ceo život imao veliko poštovanje prema hrani, o čemu postoje mnoga svedočanstva, a najpoznatije je ono kada je šokirao Kofija Anana tokom njegove posete Srbiji.
On je tada ispričao priču o mrvicama hleba i šta one znače za svakog čoveka koji nema šta da jede, a niko nije ostao ravnodušan. Na prijemu kod Svetozara Marovića, tadašnjeg predsednika Srbije i Crne Gore, između ostalih, gosti su bili patrijarh Pavle i Kofi Anan.

Tokom večere, u vreme posta, za patrijarha su bili servirani riba, hleb i povrće. Kad je sve završio imao je salvetu ispred sebe na kojoj je bilo oko dvadesetak mrvica. On je tiho, ne obraćajući pažnju na ono što se dešava oko njega, svaku mrvu pokupio i pojeo.
Kad je završio, upitali su ga šta to radi, a on je odgovorio da svaki put tako jede i ispričao šta je mrva hleba za svakog čoveka i šta znače u odnosu na poštovanje čoveka, života, onih koji nemaju…
“Ne znate vi deco moja šta znači glad i koliko je dece širom sveta gladno, a mi bacamo hleb pored stola i u kontejnere. Nekima one predstavljaju život i nadu, a mi ih se tako lako odričemo. Setite se svaki put gladne dece širom Afrike i sveta kada vidite mrvice pored stola”, rekao je tada patrijarh Pavle.

Da je njegov odnos prema hlebu i mrvicama zaista bio takav potvrdili su i manastiru Gračanica u kome je patrijarh boravio. On bi svaki put grdio monahinje zbog prosipanja hleba pored stola.
Arhimandrit Jovan Radosavljević u knjizi “S patrijarhom Pavlom kroz život” objasnio je otkud toliko poštovanje pokojnog patrijarha Pavla prema hrani i od koga je to naučio.

Naime, on je od oca Jakova Arsovića naučio kako se prema hrani treba ophoditi sa poštovanjem i da ne treba ništa ostavljati pored tanjira, a da prosuto treba pokupiti.
“Jednom prilikom grickao sam koru hleba, a ono što je zagorelo ostavio sam na kraj tanjira. Pavle me je upitao zašto sam to uradio, a kad sam mu rekao da neću da jedem jer je zagorelo, uzeo mi je to zagorelo parče hleba i pojeo. Tako me je zastideo bez ijedne reči, da više nikada nisam ostavio mrvicu hleba van tanjira ili neko zagorelo parče”, piše arhimandrit Jovan u svojoj knjizi.

Da li ćete vi razmislite sledeći put kad budete videli mrve hleba pored tanjira i da li ćete se setiti reči patrijarha Pavla?

Šta mislite o zapadnoj civilizaciji

Ni genijalne ličnosti iz istorije nisu bile imune na neprijatelje i podbadanja.

Ni genijalne ličnosti iz istorije nisu bile imune na neprijatelje i podbadanja, pa su sa zadovoljstvom uzvraćali. Vinston Čerčil, Mahatma Gandi, Elizabet Tejlor, Mocart i mnogi drugi imali su “otrovan jezik” kada bi ih neko provocirao.

Otkrijte kako su se nosili sa protivnicima u 10 najboljih odgovora:

1. Sparta Filipu II Makedonskom

Kralj Filip: “Ako pobedim u ovom ratu, vi ćete zauvek biti robovi”.
Sparta: “Ako”.

2. Doroti Parker pijancu

Pijanac: “Ne mogu da podnesem budale”.
Doroti Parker: “Očito je tvoja majka mogla”.

3. Stiven Hoking studentu

Student: “Tvrdite da bi može postojati nebrojeno puno paralelnih svemira. Znači li to da može postojati paralelni svemir u kojem sam ja pametniji od vas”?
Stiven Hoking: “Da. Kao i svemir u kojem si ti duhovit”.

4. Mahatma Gandi novinaru

Novinar: “Šta mislite o zapadnoj civilizaciji”?
Mahatma Gandi: “Mislim da je civilizacija na zapadu dobra ideja”.

5. Vinston Čerčil Dž. B. Šou

Džordž Bernard Šou: “Šaljem vam dve ulaznice za prvo veče moje nove predstave. Povedite prijatelja…ako ga imate”.
Vinston Čerčil: “Nikako ne mogu stići na prvo veče. Doći ću na drugo…ako ga bude”.

6. Edna Ferber Noelu Kauardu

Noel Kauard: “Edna, pa ti gotovo da izgledaš poput muškarca”.
Edna Ferber: “Kakva slučajnost, i ti isto”.

7. Gručo Marks takmičarki u TV šouu

Takmičarka: “Imam desetoro dece”.
Gručo Marks: “Deset? Zašto tako puno”?
Takmičarka: “Zato što volim svog muža”.
Gručo Marks: “Volim i ja cigare, ali ih ipak povremeno vadim iz usta.

8. Eminem novinarki

Novinarka: “Ljudi govore da je Lil Vejn poslat od Boga kako bi naučio ljude da repuju…”
Eminem: “Ne sećam se da sam ikoga poslao”.

9. Elizabet Tejlor novinaru

Novinar: “Koji vam je muški glavni lik bio najbolji partner u filmovima”?
Elizabet:”Od onih koji su mi najdraži, trebalo bi da spomenem neke konje i pse”.

10. Mocart obožavaocu

“Gospodine Mocart, razmišljam o pisanju simfonija. Možete li mi dati neki predlog kako da počnem”?
Mocart: “Simfonije su složena muzička forma, možda bi trebalo da krenete sa nečim jednostavnijim pa polako da dođete do simfonije”.
“Ali gospodine Mocart, vi ste pisali simfonije u uzrastu od osam godina”!
Mocart: “Istina, ali ja nikad nikoga nisam pitao kako to da radim”.

Mnogi ljudi su depresivni jer…

Mnogi ljudi su depresivni jer previše žive u sopstvenim glavama.
Psihoterapija može biti skupa, i za strane, a pogotovo za naše uslove. Priznao je to i jedan bračni i porodični savetnik Džon Kim. Po njegovim rečima terapija je kumulativan proces u kom ne možemo predvideti kada će doći do napretka. Mnogi ljudi ne veruju u prednosti psihoterapije i ne gledaju na nju kao dugoročno ulaganje u sebe, nego se zakače za cenu jedne seanse i preračunavaju to u cipele koje bi si mogli za taj iznos kupiti.

Svestan je kako postoje i mnogi ljudi kojima bi terapije uveliko koristila, ali jedva mogu da priušte hranu na stolu i krov nad glavom. Bez obzira u koju od ove dve kategorije ljudi neko spada – oni koji imaju novca, ali ne žele da platie terapiju ili oni koji jedva spajaju kraj s krajem Džon Kim je za Psychology Today dao sedam saveta kako se nositi sa životom bez poseta terapeutu.

1. Živite što dalje od svoje čaure

Mnogi ljudi su depresivni jer previše žive u sopstvenim glavama. A kada su usmereni samo prema sebi čini se da konstantno slušaju unutrašnji dijalog osuđivanja i kritike: “Nisam dovoljno dobar/a, dovoljno lep/a, snažan/a. Mogao/la sam to učiniti bolje…”

Događa se to svima, osim ako ne dolazite iz savršene porodice, a svi odnosi u životu su bili bez ijedne mane. Kako bi prekinuli tu pokvarenu ploču koja se vrti u glavi izađite iz nje. Prihvatite osećanja, ali ne i etikete iza njih. Na primer: okej je osećati se usamljeno, ali nije dobr etiketirati se kao neko ko nije vredan ljubavi.

2. Oslonite se na ‘Temeljnog sebe’ a ne na ‘Pseudo sebe’

Ljudi koji nisu transparentni žive kao lažne verzije sebe, nisu u stanju biti otvoreni o svojim autentičnim potrebama i željama. Pseudo-ličnostima treba odobravanje drugih ljudi kako bi osetili (lažnu) sigurnost. Transparentnost vam omogućava da pronađete svoj unutarašnji glas, taj glas je dar. On je temelj vaše ličnosti, pravi vi. Ono što koči ljude u življenju transparentnog života je strah. Taj strah čovek mora pobediti ili će pući svaki put kada ga život i okolnosti rastegnu.

3. Nemojte nositi tuđe cipele

Džon Kim je jedan period bio zabrinut, menjao je posao i brinulo ga je šta će ga dočekati na novom. “Nemojte biti anksiozni”, rekao mu je prijatelj. “Razmislio sam o tome što je rekao. Bio je potpuno u pravu. Odabrao sam da neću imeti anksioznost kako ona ne bi posedovala mene”, rekao je. Anksioznost, odnosno preteranu brigu stvaramo sami, jer se grčevito držimo za nešto i pokušavamo to da kontrolišemo. To radimo s decom, vezama, poslovima i ostalim delovima života. Ali ako se uverite da je nešto izvan vašeg domena moći, odnosno nešto nije vaše, to iskustvo ili osoba više neće imati moć nad vama.

Napomena: Vaša osećanja su i dalje važna, njih posedujete jer su oni vaša istina. Ali loše stvari koje vam se događaju u životu su odvojeno od vas. Vi ta iskustva pozajmljujete, i iz njih nešto naučite. Pozajmljujete ih kao cipele na kuglanju, na kraju ih vratite, jer nisu vaša zauvek – ona su samo oruđe.

4. Imajte čvrste stavove oko kojih nema pregovora

“Verujem da svi previše pregovaramo. Na poslu, u vezi, oko naših granice, vremena, naših strasti, zdravlja i sreće. Ali bez čvrstih uverenja mi smo klimavi. Nemate centar ravnoteže. Ne znate ko ste ni gde idete”, objasnio je Kim. Razmislite dobro koje bi to stvari bile oko kojih kod vas nema rasprave? “Moji primeri su: Ja ću uvek reći svoje mišljenje. Uvek ću stvoriti prostor kako bih uživao u svojim strastima”, rekao je terapeut.

5. Živite iznutra ka van

Mnogi dozvoljavaju da ih oblikuju spoljni faktori poput novca, karijere, automobila, izgleda, tuđih mišljenja odnosno pohvala. S tim sklopom u glavi gotovo je nemoguće biti autentična verzija sebe. Živeti iznutra ka spolja znači držati do svojih osećaja. Zarobljena i neiskazana osećanja pretvore se u ljutnju i ozlojeđenost. Kako bismo kroz život išli bez tog tereta moramo se isprazniti. Blago se ne nalazi izvan nas, ono zbog čega smo vredni nalazi se iznutra. Ako to odlučimo svoje vrednosti ćemo deliti sa svetom, a to je stvar izbora.

6. Proširite svoje svetle tačke

“Neko mi je jednom rekao ‘Život je s***e s nekoliko trenutaka sreće’. Pa ako je tako moramo razvući te trenutke kao žvaku”, rekao je terapeut Kim. Što ste više svesni svojih svetlih trenutaka, time više trenirate mozak da ih prepozna i da ih ceni. Ako rastegnete te trenutke i povežete ih, dani će vam biti srećniji, lakši i možete preokrenuti onu rečenicu: ‘Život je sreća s nekoliko trenutaka s***a”.

7. Podelite svoju priču

Podeliti svoju priču ne znači imati verbalnu dijareju na ljude u blizini, to znači biti ranjiv i otkriti se kada je prikladno. Osim toga ovo ‘prikladno’ svako određuje za sebe. “Za mene to znači ako želim da podelim nešto zbog svog ega ili želje za pažnjom, taj impuls verovatno nije prikladan. Ako želim da podelim svoje iskustvo kako bih nekome pomogao to je prikladno”, objasnio je terapeut.

Više učimo iz tuđih priča nego iz vlastitih. Kada niko ne bi delio svoje priče, gde bismo došli? Ne bismo naučili niti jednu lekciju, osećali bismo se usamljeni. “Mi smo milioni hodajućih priča. Vaš Pseudo-ja želi da zatvorite svoju knjigu, a vaš Temeljno-ja želi da je širom otvorite”, zaključio je Džon Kim.

Ništa ne shvataj lično

ČETIRI SPORAZUMA (RUIZOV ŽIVOTNI KOD)

„Neka tvoja reč bude besprekorna“. Izgovaraj samo ono što zaista misliš. Ne koristi reči kako bi govorio protiv sebe ili ogovarao druge. Moć svojih reči usmeravaj ka ljubavi i istini.

„Ništa ne shvataj lično“. To što drugi rade ne rade zbog tebe. Njihovi postupci i reči samo su projekcija njihove stvarnosti. Kad postaneš imun na mišljenja drugih, nećeš više biti žrtva bespotrebne patnje.

„Ne pretpostavljaj“. Pronađi hrabrost kojom ćeš postavljati pitanja i izraziti ono što zaista želiš. Komuniciraj sa drugima što jasnije i preciznije kako bi izbegao nesporazum, tugu i dramu. Ispunjavanjem samo ovog jednog sporazuma, možeš potpuno promeniti svoj život.

„Uvek daj sve od sebe“. Tvoje najbolje će se menjati iz trenutka u trenutak i biće drugačije kada si zdrav, drugačije kada si bolestan. Kako god, u svakom trenutku daj najbolje od sebe i izbeći ćeš samokritiku, zaloupotrebu samog sebe i kajanje.

Odlomak iz knjige „Četiri sporazuma“-Miguel Angel Ruiz

Zaboravite na sva svoja očekivanja

Postoje određena karmička pravila koje ako sledite bićete puni energije i doneće vam mnogo sreće.

1. Zaboravite na sva svoja očekivanja. Priđite svima s razumevanjem i samilošću, i nemojte očekivati nikakvu njihovu emociju zauzvrat. Saosećanje je velika vrlina, u njoj su spojeni i empatija i samilost za patnje drugih.

2. Nosite sve što imate u ormaru. Poklonite sve što ne nosite, i ne kupujte nove stvari. Pravilo kaže da, ukoliko nešto niste nosili cele prošle godine, nećete ga nositi ni ove.

3. Skupite smeće oko svoje kuće ili zgrade. Taman ćete se protegneti, ulepšati sredinu, a najbitnije je da je ova aktivnost zarazna. Kada vas susedi vide da uređujete okolinu, postidećete ih, pa će vam se priključiti. Svakog dana pokupite makar jedan papirić i odajte počast prirodi.

4. Dajte voljenima ponudu koju ne mogu odbiti – masažu stopala, leđa, rame za plakanje ili samo veliki zagrljaj.

5. Molite se za svakog živog stvora na ovoj planeti.

6. Ne lažite. Pokušajte makar jedan dan ne izreći nijednu neistinu, čak ni onu sitnu poput “krenuo sam”, dok se zapravo još spremate.

Ludost…

Kada je DOSADA zevnula treći put, LUDOST, koja je uvek tako luda, predložila je:

– Hajde da se igramo žmurke! Ko se najbolje sakrije, pobednik je među osećanjima.

INTRIGA je podigla desnu obrvu, a RADOZNALOST je ne mogavši prećutati upitala:

– Žmurke, kakva je to igra?

-To je jedna igra, u kojoj ja pokrijem oči i brojim do milion, dok se svi vi ne sakrijete. Kada završim brojanje, polazim u potragu i koga ne pronadjem, taj je pobednik.

ENTUZIJAZAM je zaplesao, sledilo ga je ODUŠEVLJENJE. SREĆA je toliko skakala da je nagovorila SUMNJU i APATIJU koju nikada ništa nije interesovalo. Ali, nisu se svi hteli da se igraju. ISTINA je bila protiv skrivanja, a zašto bi se skrivala, ionako uvek na kraju, svi propadnu. PONOS je mislio da je to glupa ideja, iako ga je zapravo mučilo što on nije taj koji se setio i predložio igru. OPREZ nije hteo da reskira.

– Jedan…dva…tri…. – počela je da odbrojava LUDOST.

Prva se sakrila LENJOST, koja se kao i uvek, samo bacila iza prvog kamena na putu. VERA se popela na nebo, ZAVIST se sakrila u senku USPEHA, koji se mučeći popeo na vrh najvišeg drveta. VELIKODUŠNOST se nikako nije mogla odlučiti gde da se sakrije, jer joj se svako mesto činilo savršenim za nekog od njenih prijatelja. LEPOTA je uskočila u kristalno čisto jezero, a SRAMEŽLJIVOST je provirivala kroz pukotinu drveta. DIVOTA je našla svoje mesto u letu leptira, a SLOBODA u dahu vetra. SEBIČNOST je pronašla skrovište,ali samo za sebe! LAŽ se sakrila na dno okeana (laže, na kraju duge), a POŽUDA i STRAST u krater vulkana. ZABORAV se zaboravio sakriti, ali to nije važno. Kada je LUDOST izbrojavala 999.999, LJUBAV još nije pronašla skrovište, jer je bilo sve zauzeto. Ugledavši ružičnjak, uskočila je, prekrivši se prekrasnim pupoljcima.

– Milion! – povikala je LUDOST i započela potragu.

Prvo je pronašla LENJOST, iza najbližeg kamena. Ubrzo je začula VERU kako raspravlja o teologiji sa Bogom, a STRAST i POŽUDA su iskočile iz kratera od straha. Slučajno su se tu našle i ZAVIST i naravno USPEH, a SEBIČNOST nije trebalo ni tražiti. Sama je izletela iz svog savršenog skloništa koje se pokazalo da je pčelinja košnica. Od tolikog traženja LUDOST je ožednela, i tako je u kristalnom jezeru pronašla LEPOTU. Sa SUMNJOM je bilo još lakše, jer ona se nije mogla odlučiti za skrovište, pa je ostala da sedi na obližnjem kamenu. Tako je LUDOST, malo-pomalo, pronašla gotovo sve. TALENT u zlatnom klasju žita, TESKOBU u izgubljenoj travi, LAŽ na kraju duge (laže, bila je na dnu okeana), a ZABORAV je zaboravio da su se uopšte ičega igrali.

Samo LJUBAV nije mogla nigde pronaći. Pretražila je svaki grm i svaki vrh planine, i kada je već bila besna, ugledala je ružičnjak. Ušla je medju ruže, uhvatila suvu granu i od besa i iznemoglosti, počela udarati po prekrasnim pupoljcima. Odjednom se čuo bolan krik. Ružino trnje izgrebalo je LJUBAVI oči, LUDOST nije znala šta da učini. Pronašla je pobednika, osećanje nad osećanjima, ali LJUBAV je postala slepa. Plakala je LUDOST i molila LJUBAV da joj oprosti. Na kraju je odlučila da zauvek ostane uz LJUBAV i da joj pomaže. Tako je LJUBAV ostala pobednik nad osećanjima, ali je ostala slepa, a LUDOST, je prati gde god ide.

POZIV

Ne zanima me kako zarađuješ za život.
Želim znati za čime čezneš i usuđuješ li se sanjati o ispunjenju želje svoga srca.

Ne zanima me koliko ti je godina.
Želim znati jesi li spreman napraviti budalu od sebe zbog ljubavi, zbog snova, zbog pustolovine koja se zove Život.

Ne zanima me koji planeti su u opreci s tvojim Mjesecom.
Želim znati jesi li dotaknuo središte svoje tuge, jesu li te životne izdaje otvorile ili si se skvrčio, zatvorio zbog straha od nove boli! Želim znati možeš li sjediti s boli, mojom ili svojom vlastitom, ne pomaknuvši se da je zastreš ili umanjiš ili izliječiš. Želim znati možeš li boraviti uz radost, moju ili svoju vlastitu; možeš li se predati divljem plesu i dopustiti da te zanos prožme sve do vršaka prstiju, ne opominjući nas da budemo oprezni, da budemo realni, da ne zaboravimo svoja ljudska ograničenja.

Ne zanima me je li priča koju mi pričaš istinita.
Želim znati jesi li u stanju razočarati drugoga kako bi ostao vjeran sebi; možeš li podnijeti optužbe o izdaji i ne izdati vlastitu dušu. Želim znati možeš li biti vjeran i stoga dostojan povjerenja. Želim znati možeš li vidjeti Ljepotu čak i ako je nema svakoga dana, i možeš li napajati svoj život Božjom prisutnošću. Želim znati umiješ li živjeti s porazom, svojim i mojim, pa ipak stati na obalu jezera i doviknuti srebrnom Mjesecu: »Da!«

Ne zanima me gdje živiš i koliko novaca imaš.
Želim znati možeš li nakon noći provedene u boli i očajanju ustati, iz mučen, s umorom u kostima, i obaviti sve ono što je potrebno za djecu. Ne zanima me tko si, ni kako si došao ovamo. Želim znati hoćeš li stati sa mnom u središte vatre i ne ustuknuti.

Ne zanima me gdje, ni što, ni s kim si učio.
Želim znati što te podupire iznutra, kad svega ostalog nestane. Želim znati možeš li biti sam sa sobom i voliš li uistinu svoje društvo u pustim trenucima.

Poziv, nadahnuto Sanjačem s planine Oriah,
indijanski poglavica, 1994.

Vera čovekova nije drugo nego otvaranje vrata duše…

Vladika Nikolaj Velimirović (1881-1956) je jedna od najupečatljivijih ličnosti srpske pravoslavne duhovnosti. Školovao se u Švajcarskoj i Engleskoj gde je i doktorirao. Neki ga smatraju najnedogmatskijim srpskim teologom. Knjige, pastirska pisma, propovedi i velika javna angažovanost učinili su ga veoma popularnim, a zbog njegovog velikog ugleda i uticaja Nemci su ga po okupaciji Srbije uhapsili i na kraju internirali u konc-logor Dahau. Nakon rata je otišao u SAD gde je i umro. Ovo su neke njegove misli uzete iz knjige “O Bogu i o ljudima” koja predstavlja izbor izvoda iz njegovih govora, članaka i knjiga:

– Ako putnici znaju, recimo, koliko je kamenova u kaldrmi puta i koliko je zrna peska pod kaldrmom, i ako znaju imena sveg drveća i svih travki što rastu pokraj puta – šta im pomaže sve to znanje, ako ne znaju gde je put počeo, i gde će se završiti, i odakle su pošli i kuda idu?
– Posvednevno ljudi žive i opšte više verom nego ičim drugim. U gostionici čovek ruča s verom da u jelu nije otrov, spava u postelji s verom da pod jastukom nisu škorpije, prima na pijaci banknotu s verom da nije lažna, kupuje u dućanu šibicu s verom da nije vlažna, iznajmljuje kočiju s verom da će ga kočijaš odvesti tamo gde treba, putuje železnicom s verom da je vozovođa normalan čovek, koji ne misli na samoubistvo. Težak seje žito s verom da će seme nići. Čobanin goni stado na pašu s verom da mu trava nije preko noći usahla. Žena žuri s krčagom na izvor s verom da iz njega voda još teče. Škola počiva na veri učenika i učitelja. Država počiva na veri građanina u građanina i u vlast. Brak postoji na veri, u dobronamernost obe strane. Prijateljstvo postoji na veri u iskrenost obe strane.

– Vera čovekova nije drugo nego otvaranje vrata duše i dopuštenje Bogu da uđe?

– Moja vera u Boga ne smeta mi da usvojim svu pravu nauku od alfe do omege? Najbolja nauka stoji u savršenoj harmoniji sa najboljom verom. A najbolji se nikad ne prepiru: najbolji se razumeju i ljube. Niski ili nejednaki se prepiru i glože i uživaju u prepiranju i gloženju. No prepiranje i gloženje psevdovere i psevdonauke pokoleba mnoge proste duše u veri.

– Obrazovan je onaj koji ima obraza.
– Školovan je onaj čovek koji je uspeo da očisti jezik od gadnih reči i svoje srce od smradnih želja i svoj um od bezbožnih misli. Ko nije ovo uspeo tome školovanje pomaže samo da jednom naučenom veštinom zarađuje sebi za hleb kao što školovan (na svoj način) medved zarađuje svojom veštinom igranja.

– Bogatstvo je dobro kad se može u dobro delo obratiti. Bogatstvo je zlo kad, mesto da da slobodu čoveku stavi svoga sopstvenika u službu.
– Zavidi li ko gubavome? Ne zavidi. Zašto onda poneko zavidi zlome, kad je zlo veća bolest od gube? Guba je bolest tela a zlo je bolest duše.
– Mrzi na zlo, no ne mrzi na čoveka koji čini zlo, jer je bolesnik. Ako možeš leči bolesnika, no ne ubijaj ga mržnjom svojom.

– Istina je šira, viša i dublja od vasione. Zato se istina ne može znati – ona se može otkriti duhovnom čoveku, kao što se dan ne može znati, no može se otkriti otvorenom oku.
– Reći za jednu veru ili jednu filozofiju da sadrži svu istinu isto je što i reći da sve druge vere i filozofije sadrže sve zablude. Od ove brutalnosti retko je kad slobodna velika masa ljudi. A zadobiti ovu slobodu znači učiniti jedan divovski korak ka veličini, ka božanstvu.

– Najveće istine lakše ćeš dokazati ljudima životom no rečima. Zato i ne počinji govoriti o njima prvo jezikom jer ćeš ih dovesti u sumnju.

– Ko duhovno misli, taj dolazi do saznanja da nije svet prostraniji od čoveka, no obratno, da je čovek prostraniji od sveta. Neka vasiona uveća sebe i umnoži sebe još milion puta, moja duša preleće sve njene granice i svu je obuhvati kao ispolinska ruka malu loptu.
– Smatraj svaki dan kao jedan ceo, otpočet i završen život. Odživi ga kao celinu a ne kao deo. Nek se svaki tvoj dan odroni od tebe kao ceo jedan čovek s kojim ćeš želeti da se opet sastaneš kao s prijateljem i da ga bez stida pokažeš vasioni.

Mrzio sam svaku minutu svoga treninga

Mrzio sam svaku minutu svoga treninga, ali sam govorio: „Ne odustaj! Sada se pati, ali živi ostatak svoga života kao šampion.“

Prijateljstvo nije nešto što učiš u školi. Međutim, ukoliko nisi naučio šta prijateljstvo znači, onda stvarno nisi ništa naučio.

Toliko sam brz da sam prošle noći pritisnu prekidač za gašenje svjetla i bio u krevetu prije nego je sobom zavladala tama.

Čovjek koji u pedesetim vidi život kao u svojim dvadesetim je protraćio trideset godina svoga života.

Znam gdje idem i znam istinu. Ne moram biti ono što vi hoćete da budem. Slobodan sam da budem ono što ja hoću.

Onaj ko nije toliko hrabar da riskira neće ništa postići u životu.

Leti kao leptir, bodi kao pčela.

Nedostatak vjere je razlog zašto se ljudi boje izazova, ali ja vjerujem u sebe.

Bitka je dobijena daleko od svjedoka; iza linija, u sportskoj sali, vani na cesti, davno prije nego ja zaplešem pod tim svjetlima.

Star si onoliko koliko misliš da si star.

Ukoliko si ikada sanjao da me možeš pretući bolje ti je da se probudiš i izviniš.

Kod kuće sam fin momak, ali ne želim da to cijeli svijet zna. Tihi ljudi, otkrio sam, ne dospiju daleko.

Služiti drugima je kirija koju plaćaš za prostor koji dobijaš na zemlji.

Samo čovjek koji je nekada bio poražen može posegnuti u dubinu svoje duše i izaći sa dodatnim djelićem snage koja je potrebna za pobjedu kada je meč izjednačen.

Ja vjerujem u islam kao religiju. Vjerujem u Allaha i mir.

Čovjek bez mašte nema krila.

To je samo posao. Trava raste, ptice lete, valovi udaraju pijesak. Ja prebijam ljude.

Nisu planine na koje se trebaš popeti te koje te izmore; to je kamenčić u tvojoj cipeli.

Boks je kada puno bijelaca gleda dva crnca kako prebijaju jedan drugog.

Mi imamo samo jedan život koji će uskoro završiti. Ono što smo udarili radi Boga će jedino ostati.

Ako mogu napraviti penicilin od ubuđalog hljeba sigurno se može napraviti nešto i od tebe.

Moj način šaljenja je reći istinu. To je najsmješnija šala na svijetu.

Šutnja je zlato kada ne možeš smisliti neki dobar odgovor.

Moja najveća borba je bila sa mojom prvom ženom.

Ja sam astronaut boksa. Joe Louis i Dempsey su samo piloti na mlaznim avionima. Ja sam poseban svijet.

Niko ne zna šta da kaže u gubitničkoj svlačionici.

Nema nikakvog zadovoljstva u borbama, ali neke od mojih borbi je bilo zadovoljstvo pobijediti.

Postoje neke ugodnije stvari za raditi nego što je to prebijanje ljudi.

Ono što me tjera da idem dalje su ciljevi.

Muhamed Ali