10 iskustava za koje nikada nismo prestari

Starenje i odrastanje neizbježni su i ne možemo ih ignorirati, ali godine života ne bi nas trebale određivati i ograničavati u životu. Najbolje je živjeti po onoj “godine su samo brojka” i uvijek zadržati barem djelić djeteta u sebi, a to će vam uspjeti ako u životu radite određene stvari bez obzira na to koliko vam je godina. Evo nekih iskustava za koje nikada niste prestari.

1. Učenje nove vještine. Nikad niste prestari za učenje. Održavajte um aktivnim!

2. Baviti se tjelovježbom. Ljudsko tijelo stvoreno je za život u pokretu. Prilagodite vježbe svojim godinama, kondiciji i tjelesnoj formi.

3. Slušati glazbu iz različitih razdoblja. Dobra glazba je dobra glazba bez obzira na to iz kojeg je žanra i razdoblja i nikad je ne može biti previše. Otkrivanje novih pjesama i glazbenika super je iskustvo.

4. Plesati. Tko kaže da plesni podij nije za 50+? Ne “robujte” predrasudama i otkačite se na plesnom podiju.

6. Bojati se. Strah je primarna emocija i prirodan odgovor ljudskog bića na opasnost i nelagodu. Na slušajte što drugi govore. Nikad niste prestari bojati se mraka.

7. Plakati u javnosti. Kada vam navru emocije nekad ih jednostavno morate pustiti, a nekad je najbolji način za to – zaplakati. I to nije sramota.

8. Ne znati što napraviti. Starenje i odrastanje ne znači da ćete uvijek imati sve odgovore. Nekad stvari ne ispadnu onako kako ste mislili da budu i nemate plan za dalje. Ne brinite, naći ćete novi plan.

9. Zaljubiti se. Bez obzira na to koliko puta ste već bili zaljubljeni, a i ako nikada niste bili zaljubljeni, nikad nije prekasno da se (opet) zaljubite. Ne gubite vjeru u ljubav.

10. Slijediti svoje snove. Nikada nije kasno da ostvarite svoje snove. Ne odustajte od onog što želite i dajte sve od sebe da ostvarite svoje snove bez obzira na to koliko vam je godina.

S kojim ćete znakom biti najsretniji?

Neke značajke znakova mogu pokazati kako će se dvoje ljudi slagati u ljubavnoj vezi pa vam horoskop može otkriti i tko bi mogao biti vaš idealan partner. Dozanjte s kojim znakom horoskopa ćete biti najsretniji u ljubavi.

OVAN

Osobe rođene u horoskopskom znaku Ovna ne plaše se prepreka i izazova koje život postavlja pred njih. Prvo djeluju, a poslije razmišljaju o svojim postupcima. Krasi ih odlučna, samouvjerena, strastvena narav i u svakoj situaciji bit će oboružani hrabrošću. Uvijek su u pokretu željni nadmetanja, a rijetko kada će o nečemu dugo promišljati. Ovnu je u ljubavnoj vezi potrebno uzbuđenje i spontanost, a partnera će obasipati ljubavlju i pažnjom. Trebaju partnera jednako strastvenog prema životu te jednako tvrdoglavog.

Najbolja opća kompatibilnost – lav i strijelac

Najbolja kompatibilnost u ljubavnoj vezi – vaga

BIK

Osobe rođene u horoskopskom znaku bika su razumne, pouzdane i praktične te ne vole ništa ostaviti nezavršeno. Imaju izražajnu tvrdoglavu crtu, ali također znaju dobro slušati druge ljude. Izrazito su zaštitnički nastrojeni prema onima koje vole te znaju biti i posesivni. Bik je vrlo senzualan i romantičan u ljubavnoj vezi i ostat će vjeran. Treba partnera koji je iskren i kojemu može vjerovati te koji će imati strpljenja i cijeniti njihovu vrijednu narav. Bik ne voli puno govoriti, ali ima veliko srce i treba nekoga tko će biti uz njega u dobru i u zlu.

Najbolja opća kompatibilnost – djevica i jarac

Najbolja kompatibilnost u ljubavnoj vezi – škorpion

BLIZANCI

Osobe rođene u horoskopskom znaku blizanca prilično su nepredvidljive i komplicirane jer nikada ne možete znati koju će stranu svoje osobnosti pokazati u bilo kojoj situaciji. S jedne strane, blizanci su vrlo društveni, karizmatični, lepršavi ljudi, a s druge strane znaju se izgubiti u vlastitim mislima te mogu djelovati vrlo ozbiljno i nedruštveno. Međutim, imaju veliko srce i mogu se brzo prilagoditi svakoj situaciji. Trebaju partnera s kojim će moći voditi super razgovore i koji će ih stimulirati i pružati izazove. Da bi veza s blizancem trajala, ona mu treba donositi stalna uzbuđenja i strast.

Najbolja opća kompatibilnost – vaga i vodenjak

Mudrost za cijeli život

Dva brata, jedan oženjen, drugi neoženjen, posedovali su farmu čije je plodno tlo davalo obinu letinu. Pola žita je pripadalo jednom bratu, a druga polovina drugom.

U početku je sve bilo dobro. Potom bi se oženjeni brat noću povremeno budio iz sna i mislio:

“To nije pravo. Moj brat nije oženjen i dobija polovinu roda s farme. Sa mnom je žena i petoro dece, i tako sam osiguran za svoju starost. Ali, ko će se brinuti za mog brata kad ostari? On mora mnogo više da stavi na stranu za budućnost negoli što to čini sada, i zato je on u većoj potrebi od mene.”

S tim bi mislima ustao, prikrao bi se kući svoga brata i istresao bi vreću žita u bratovu žitnicu.
Neoženjenog brata počele su da saleću iste takve misli. Povremeno bi se budio iz sna i govorio:

“Ovo jednostavno nije pošteno. Moj brat ima ženu i petoro dece, a dobio je polovinu roda sa zemlje. Ja ne moram nikoga da prehranjujem osim sebe. I, je li stoga pravedno da moj brat, čije su potrebe očigledno veće od mojih, dobije tačno toliko koliko i ja?”

Tada bi ustao iz kreveta i odneo bi punu vreću žita u žitnicu svoga brata.

Jedne noći obojica su ustala iz kreveta u isto vreme i naišli jedan na drugoga s vrećom žita na leđima.

Mnogo godina nakon njihove smrti pročula se ta vest. I kad su ljudi hteli da podignu hram, izabrali su mesto na kojem su se dva brata susrela, jer u kraju nisu mogli da nađu svetije mesto od toga.

***

Značajna verska razlika nije između onih koji Boga hvale i onih koji Ga ne hvale, nego između onih koji vole i onih koji ne vole.

Bruno Ferero

Kada je Bog stvarao ženu…

Kada je Bog stvarao ženu, radio je predano i posvećeno do kasno, šestog dana stvaranja…

Andjeo je posmatrao i upitao ga:
” Zašto trošiš toliko vremena na nju?”
Bog odgovori:
” Da li si video sve materijale, karakteristine i osobine kojima oblikujem nju?”

” Ona mora funkcionisati u svim mogućim i nemogućim situacijama, ona može podići više dece u isto vreme, ima zagrljaj koji može izlečiti sve, od modrice na kolenu do slomljenog srca.

Ona mora sve to postići samo sa dve ruke, ona isceljuje njima sebe kada je bolesna i može raditi sa njima 18 sati dnevno.”

Andjeo je bio zadivljen. ” Samo sa dve ruke… Nemoguće! ” Andjeo je onda prišao bliže i dotakao ženu.

” Ali napravio si je tako meku, Gospode.”

” Ona jeste meka”, rekao je Bog, ” Ali napravio sam je snažnu. Ne možeš zamisliti šta ona može podneti i prevazići. ”

” Jel može ona da misli?” Zapitao je Andjeo…
Bog mu odgovori, ” Ne samo da može da misli, ona može da razume i podrži”.

Andjeo je dotakao njene obraze… ” Gospode, izgleda da iz ove kreacija nešto kapa! Stavio si previše bremena na njena ledja.”

” Ne curi ona… To su suze,” reče Gospod ispravljajući Andjela…

“Za šta su one?” Upita Andjeo… Gospod mu reče: ” Suze su način kroz koji ona izražava njenu tugu, njene sumnje, ljubav, samoću, patnju i ponos.”…

Ovo je ostavilo veliki utisak na Andjela,
” Gospode, Ti si genije. Mislio si o svemu.

Žena je zaista Veličanstvena.”

Bog reče: ” Zaista jeste. Ona poseduje snagu koja zadivljuje muškarce. Ona se može nositi sa teškoćama i podneti veliki teret. Ona u sebi nosi sreću, ljubav i čistu pomisao. Ona se osmehuje i kada joj je i teško. Peva čak i kada joj se plače, plače kada je srećna i smeje se kada je uplašena. Ona se bori i ne odustaje od onoga u šta veruje.”

Njena ljubav je bezuslovna.
Njeno srce se slomi kada joj najbliži rod ili prijatelj umre ali ona pronalazi snagu da nastavi sa životom. ”

Andjeo ga upita:
” Onda, ona je savršeno stvorenje?”

Bog mu odgovori:
“Ne. Ona ima samo jedan nedostatak, često zaboravi koliko je dragocena.”

Devina Nund

Afrički horoskop…

Počeci afričke astrologije proizlaze iz drevnih afričkih civilizacija. I najprimitivnija afrička plemena pokazala su zanimanje za astrologiju i zvezde… Naime, ta drevna afrička plemena su stvorili nešto što se zove geomancija (proricanje zemljom). Međutim, nije bila baš reč o zemlji, nego su „šamani“ nasumično bacali kosti koje su tada oblikovale crte i strelice – tako je nastala afrička astrologija!

Posebnost afričke astrologije je u tome što njeni simboli – poput porodice, predaka ili različitih sila prirode – dolaze pravo iz svakodnevnog okruženja ljudi. Dakle, šaman baca kosti na tlo pa na temelju oblika i likova iščitava iz njih budućnost.
Formira se 12 „figura“, poznate kao:

04.01. do 03.02. BAOBAB

04.02. do 05.03. BOGATSTVO JANTARA I SREBRA

06.03. do 04.04. PORODICA

05.04. do 04.05. SVET LJUBAVI

05.05. do 04.06. TRŽIŠTE

05.06. do 04.07. PREDAK

05.07. do 04.08. SUDIJA

05.08. do 03.09. KOLA

04.09. do 03.10. PUTNIK

04.10. do 03.11. HORIZONT

04.11. do 03.12. DETE SVETA

04.12. do 03.01. ŽETVA I ŽITNICA

Pogledaj koji si „znak“…

1. Baobab

Rođeni u ovom znaku pokazuju iskrenost, liberalnost i pažljivost. Imaju oštar um, ali ponekad upadnu u anksioznost sopstvenog uma. Pametni su i senzibilni pa uživaju u pozicijama moći i prestiža. Takvi ljudi ne dopuštaju da im naudi negativnost drugih ljudi.

2. Bogatstvo jantara i srebra

Ljudi rođeni u tom znaku su inteligentni i pametni, ali ponekad osećaju da su ljuti na ljude oko sebe. I to nije sve – oni ponekad mogu da se pretvore u pobunjenike zbog svoje „srčane“ navike. Međutim, njihov je plus je u tome što su neverovatno snažni pojedinci koji mogu da odole iskušenjima svih vrsta.

Znate li kako ženka orla bira partnera?

​Ženka orla zbog odabira oca za svoje potomstvo radi tako interesantnu stvar. Sa drveta ili grmlja, odlomi grančicu, uzima je u kljun, podigne se na veliku visinu i počinje da kruži sa tom grančicom.

​Oko ženke, počinju da lete orlovi, onda ona baci tu granu, i gleda. I neki orao pokupi tu granu u vazduhu, ne dozvoljavaći joj da padne, zatim je predaje ženki veoma nježno, iz kljuna u kljun. Orlica uzima granu i ponovo baca, mužjak je ponovo uhvati i donosi do nje, a ona ponovo baca …
I tako se to ponavlja – mnogo puta. U slučaju da, posle nekog vremena i ponovnog bacanja grane, orao je uhvati svaki put, tada ženka odabere njega i pari se sa njim.

Zašto ona to radi, shvatićete potom.

Zatim oni odlaze na visoku liticu, prave gnijezdo od jakog pruća, rijetko, dovoljno tvrdo, a mama i tata posle toga počinju da izbacuju iz sebe, iz sopstvenog tijela, kljunom paperje i perje. Sa ovim paperjem i perjem, prave gnijezdo, popunjavajući sve rupe, čine ga mekim i toplim. U takvom mekom i toplom gnijezdu, orlica polaže jaja, zatim se iz njih izlegu orlići.

Kad se pojave orlići ( a oni dolaze na svijet tako mali, goli, nemoćni), roditelji ih pokrivaju svojim tijelima sve dok ne ojačaju. Zaklanjaju svojim krilima od kiše, od jakog sunca, donose im vodu, hranu, i orlići rastu. Počinje da im raste perje, krila i rep postaju jači.

I tada su već ojačali, mada su i dalje mali. Tada mama i tata vide da je došlo vrijeme.

Tata sjeda na kraj gnijezda i počinje da udara krilima po njemu: maše, udara, trese to gnijezdo. Zbog čega? Kako bi izbacio sve perje i paperje, tako da ostane samo kruto gnijezdo od pruća, kojeg su na samom početku savili i napravili. Orlići sjede u tom rastrešenom gnijezdu, neudobno im je, teško i ne shvataju šta se događa: mama i tata su bili tako nježni i brižni.

Orlica za to vrijeme odleti negdje, da uhvati ribu i sjeda negdje oko pet metara od gnijezda, tako da mogu da je vide orlići. Onda, ispred svojih orlića, počinje polako da jede tu ribu. Orlići sjede u gnijezdu, viču, krište, ne shvataju šta se događa, jer je ranije sve bilo drugačije. Mama i tata su ih hranili, pojili, a sada je sve nestalo: gnijezdo je postalo čvrsto, nema perja i paperja, a još roditelji jedu ribu, a njima ne daju.

Šta da se radi? Ako hoćeš da jedeš, moraš da izađeš iz gnijezda. I onda orlići počinju da prave pokrete koje nikada ranije nijesu radili. Oni i dalje ne bi to radili da su roditelji nastavili da ih maze. Orlići počinju da izlaze iz gnijezda. Oni padaju, nespretni su, još uvijek ništa ne umiju, ništa ne znaju. Gnijezdo se nalazi na litici, na strmoj litici, tako da ne može nikav predator da im se približi.
​Orlići dolaze do ivice gnijezad, mašu po njemu, a zatim lete u ponor. A onda tata (onaj koji je jednom hvatao grančice) strmoglavo leti nadolje i hvata svojim leđima orlića, ne dozvoljavajući mu da se razbije. A onda, ponovo ga donese do neudobnog gnijezda, opet se nalazi na litici, i sve počinje od početka. Orlići padaju, a otac ih hvata.

Kod orlova nijedan orlić se nije razbio.

I onda, u nekom trenutku pada, orlić počinje da pravi pokret koji nikada ranije nije radio: širi na vjetru svoja krila, ulazi u vazdušni tok i tako počinje da leti. Tako orlovi uče svoje orliće. I čim orlić počne da leti sam, roditelji ga uzimaju sa sobom i pokazuju mjesta na kojima se nalazi riba. Više im je ne donose u kljun.

Ovo je vrlo dobar primjer kako treba da vaspitavamo našu duhovnu i fizičku djecu. Koliko je važno da ih pretjerano ne držimo u toplom gnezdu! Koliko je važno je da ih pretjerano ne hranimo ribom, kada je oni već mogu sami loviti!

Ali i sa kolikom brigom treba da ih učimo da lete, posvećujući tome svu svoju snagu, svoje vrijeme, mudrost i vještinu! Nije čudno što ženka bira mužjaka, bacajući grančicu. Ona ne želi da joj se djeca razbiju. Birajući nemarnog oca bez provjere, ne može računati na potomstvo. Kod orlova kao i kod pilića, malo je jedan ili dva.

Neuspeh je put prema uspehu

5 navika ljudi koji pobeđuju u životu: Oni znaju kako da ostvare svaki cilj!
Svi mi volimo prečice u životu, jer nas privlači činjenica da dobijemo nešto više s manje truda. Ali istraživanja su pokazala da vežbanjem pojedine veštine zaista dolazimo do savršenstva.
“Najbolji način da učiniš nešto veliko je da voliš ono što radiš. Ako to još nisi pronašao, traži dalje. Ne pristaj na kompromise”, poznata je izjava Stiva Džobsa koja je nadahnula nove generacije. Džobs je u javnim nastupima naglašavao da treba da tražimo svoju strast. Ali novija istraživanja su pokazala da su od strasti važnije ove navike:

1. Grade svoju svrhu

Strast je reč koju mnogi posmatraju kroz prizmu sebičnosti. Svrha s druge strane uključuje i osobe koje se nalaze oko nas.

Svrha je nastojanje da ostvarimo prave odnose između sebe i drugih, između sebe i svoga posla, te između sebe i nečega većeg od nas, tvrdi psiholog Džonathan Hajd u knjizi “The Happiness Hypothesis”.

Strast nas možda čini velikima u očima javnosti, ali svrha nas povezuje s okolinom, zbog čega pronalazimo svoje pravo mesto u društvu.

2. Izbirljivi su

Potvrdno odgovaramo iz obaveza, zbog straha ili zbog želje da ne povredimo osobe koje volimo. Ljudi koji pobeđuju u životu znaju da je važno osigurati sebi vreme i prostor unutar kojeg ćemo odabrati ono što stvarno želimo. Znati reći “ne” za njih je jedna od najvažnijih osobina.

Za takve ljude izbirljivost nije loš kvalitet. Štaviše, ona omogućava da promislimo pre nego što delujemo. Takođe, pruža nam vreme da zatražimo mišljenje od kolega, prijatelja i partnera i tako dobijemo sve potrebne informacije pre odlučivanja.

3. Vežbaju svoje veštine

“Nakon što otkriješ i razviješ interes za određeno područje, moraš da mu se posvetiš s fokusom i punim srcem kako bi ga savladao. Moraš da obratiš pažnju na svoje slabosti, da ponoviš jednu te istu stvar opet i iznova, iz sata u sat, dan za danom”, kaže Anđela Dakvort, autorka knjige “Grit: The Power of Passion and Perseverance”.

Svi mi volimo prečice u životu, jer nas privlači činjenica da dobijemo nešto više s manje truda. Ali istraživanja su pokazala da vežbanjem pojedine veštine zaista dolazimo do savršenstva.

4. Planiraju

Bez obzira da li vam je cilj da napredujete u svom poslu ili tek tražite svoj posao iz snova, da biste uspeli, morate da imate detaljan plan, koji je zasnovan na pravim podacima.

Optimizam je poželjan u poslu, ali ne treba ni s njim preterivati. Ljudi koji uvek pobeđuju u životu znaju da je bolje odrediti realistična očekivanja, nego graditi kule u vazduhu. Oni se ne pripremaju na uspeh, nego i na sve stvari koje mogu da krenu po zlu u ostvarivanju postavljenih ciljeva.

5. Uporni su

Neuspeh je put prema uspehu, tvrde mnogi uspešni ljudi. Oni ne dopuštaju da ih odbijanje i nerazumevanje sprečava u napretku. Naprotiv, uporni su u svojim nastojanjima da budu bolji, brži, zanimljiviji i kvalitetniji. Svesni su da će ponekad dobiti otkaz, izgubiti klijenta i prekinuti odnos koji im je mnogo značio, ali će se upravo zbog toga vratiti jači nego ikad ranije.

Neki ljudi nisu od poverenja

Opra Vinfri otkriva tajnu za srećan život: Kako sam uspela da zaboravim negativnu prošlost i zavolim mir!
Opra Vinfri otkriva kako je naučila da zaboravi negativne situacije iz prošlosti i odlučila da živi danas, sada i ovde!
Koji god da je razlog vašeg zameranja, zapamtite ovo: Ništa nije vredno vremena koje ćete izgubiti. Vremena koje ste mogli posvetiti tome da volite i živite u potpunosti. Vremena koje nikad ne možete nadoknaditi… Toliko sam usavršila umeće zaboravljanja prošlosti da zaboravljam biti ljuta. Pitajte bilo koga ko me poznaje i potvrdiće vam: ja zaista ne zameram dugo.

Naučila sam lekciju da neki ljudi nisu od poverenja (ili su opasni, bezobrazni, nekulturni i slično), ali stalno razmišljanje o onome što je neko učinio ili izrekao, jednostavno zaboravim.

Iza ovoga stoje godine iskustva i slušanja priča stotina ljudi koji se toliko čvrsto drže prošlosti da postaju njeni zarobljenici. Jedan od primera najvećih tragedija ljudskog ponašanja jeste kada odrasli muškarac i žena ne mogu prestati raspravljati o događaju koji se dogodio pre nekoliko dana, nedelja, a ponekad čak i godina.

Kakav gubitak dragocenog vremena i energije, biti zatvorenik vlastitim izborom, opterećen teretima prošlosti.
Nesposobnost ili bolje rečeno nespremnost ljudskog uma da zaboravi prošlost, lepo je opisao Ekart Tol u svojoj knjizi “Nova zemlja”, pričom o dva Zen monaha:

Tanzan i Ekidu hodali su seoskom stazom, blatnom nakon teških kiša. U blizini sela susreli su devojku koja je pokušavala da pređe stazu, ali je blato bilo tako duboko da bi zaprljala svileni kimono koji je obukla. Tanzan ju je bez razmišljanja podigao i preneo na drugu stranu.

Monasi su u tišini nastavili svojim putem. Pet sati kasnije, dok su se približavali hramu u kojem su spavali, Ekido se više nije mogao suzdržati.

“Zašto si preneo onu devojku preko staze?”, upitao je. “Mi monasi ne bismo smeli da radimo takve stvari.”

“Ja sam devojku spustio pre nekoliko sati”, odvratio je Tanzan. “Zar je ti još uvek nosiš?”

Ovo se odnosi na mnoge ljude. Možda ste i vi jedan od njih i držite se za nešto što se dogodilo ili za nešto što se po vašem mišljenu trebalo dogoditi.
Ali ja vas pitam: S kojom svrhom? Osećati se dobro? Pravedno? Opravdano? Dokazivanje da sam u pravu nekada je bila velika mana mog karaktera i morala sam svesno raditi na tome. Na promenu me podstaklo jedno jedino pitanje: “Želiš li biti u pravu ili želiš mir?”

Ovih osam reči otvorilo mi je oči i otvorilo put prema slobodi. Koji god da je razlog vašeg zameranja, zapamtite ovo: Ništa nije vredno vremena koje ćete izgubiti. Vremena koje ste mogli posvetiti ljubavi i življenju u potpunosti. Vremena koje nikad ne možete nadoknaditi.

Ima na svetu ljudi…

Mika Antic
Ima na svetu ljudi: dobri, a ne znaš zašto. Svi kukaju, a jedan među njima ćuti, ili se smeška bezazleno, ali ostale teši. Ima i on svoj roman, sa trzavicama, kuburama, malim ličnim dohotkom, ponekim većim snom, ali ga nećete čuti da se ispoveda. Čuva za sebe svoj tihi svet briga i radosti, pa i ako ga čujete jednom u godini da plane, ili ga vidite o prvom maju da je popio čašu više, nekako vam smešan, neuk, pravi amater među profesionalcima i biznismenima života.
Ima takvih ljudi.
Ako ti treba lud i jak, pozoveš jednog od njih, i on ti na leđima preseli čitavu kuću. Zna se: on to ume, on nikoga nije odbio, pa je nekako i razumljivo da baš njega pozoveš. I razumljivo je, naravno, da od njega tražiš na zajam alat, kad treba nešto da se popravi. I da ručaš kod njega kad ne znaš gde ćeš. I da ga tapšeš po ramenu i da mu stalno ponavljaš: – Ti si, stvarno, jedan veliki drugar.
Kad praviš kod kuće neku sedeljku, on je taj koji najbolje zna da spremi meso na žaru, ribu, pasulj sa rebarcima. Opašeš mu kecelju, ćušneš ga u kuhinju među žene i neprekidno ga hvališ kako je kulinarski genije. A on se smeška. Milo mu.
Kad treba da ti se popravi struja, brava, nešto na kolima, nešto u kupatilu – on to zna. Bojlere menja kao od šale. Kad ne dihtuju prozori, za jedno popodne on to uredi.
Sreo sam pre neki dan takvog jednog čoveka, starog prijatelja. Dugo se nismo videli. Ima čitavih pet godina. Šeta sa ćerkicom po suncu, a neobična mi slika: on prosed i proćelav, a dete malecno kao miš, upliće mu se oko nogu, jedva hoda, batrga se, sapliće… Sedimo uz kafu na hladnom aprilskom suncu u bašti kafanice i razgovaramo o životu. Dete uz njega, mazi se, a on onako ogroman, pa nezgrapan, četvrtast, sa rukama kao lopate, miluje ono malo stvorenje, privija ga uz sebe, podetinjio zajedno s njim, tepa… I ja sam roditelj, i video sam i druge roditelje, ali čini mi se da sam tog prepodneva upoznao najveću ljubav na svetu: nešto ljudsko, malo, sa kikama i prćastim nosem, nešto što ne zna kako mu je ime, nešto bespomoćno belo, a već kao ume i da se duri, i da se krije iza stolica, i da se raduje, a uz njega nešto dobro i veliko, ljudina jedna sa srcem velikim kao bundeva, jedan pravi tata, koji je svima pomogao u životu, koji ima snage za tri kubikaša, a sad ume pažljivo da obriše dugmence nečijeg balavog nosa, da tepa, da recituje stihove o nekim kucama i macama, da imitira ptice i tu-tu i da menja pelene svojoj upiškenoj princezi.
Čitav dan mi nekako ispao lepši.
Odlučio sam da ne odem na jedan važan sastanak, da ne pokvarim nešto u sebi samom posle ovog susreta. Odlučio sam da ne posetim neke prijatelje, da budem sam, da mi bude dobro, da mi bude kao da sam se istuširao od tmurne svakodnevice u kojoj svakog dana nekom nešto ne valja. Ništa veliko nismo nas dvojica jedan drugom ispričali. Popili smo kafu, on je uhvatio kćer za ruku i otišli su dalje, da šetaju po suncu, jedna mala lopta, zakotrljana kraj jednog ogromnog brda koje se zove: moj dobri, veliki tata.
– Zašto vas ovaj drugar zove: Bivši prijatelju? – pita me kelner dok naplaćuje račun.
– Dugo se nismo videli, a nekada smo bili gotovo nerazdvojni, pa on to tako u šali… Inače, dobar čovek.
– I jeste valjan neki i pošten čovek – kaže kelner.
– Samo, takvi pošteni uvek prođu najgore. Već pet meseci traži posao. A to dete, što vidite, usvojio ga kao bebu. Našao malu na autobuskoj stanici i odneo kući. Žena nije mogla da mu rodi, pa je usvojio dete. Ima ih koji usvajaju kerove, dragi moj.
– Manite to sa kerovima – kažem.
– I kerovi su na neki način ljudi. Kad su majmuni ljudi, mogu valjda i kerovi da budu…
A dan mi odjednom ispao kao da nema sunca. Moja stara dobričina, moj dobri “bivši prijatelj”, muči svoju muku sam, pod kestenovima što su tek olistali, i raduje se sam, na svoj način, sa jednim malim ljudskim bićem koje mu se sapliće oko nogu i sve je manje, klikerastije, što dalje odmiču niz ulicu.
A on, koji je svima pomogao, i kome sad niko ne ume da pomogne, on, koji se smeškao dok je sa mnom pio kafu i nijednom nije zakukao, nijednom se nije požalio, nijednom nije zatražio uslugu, što više odlazi u daljinu izgleda mi sve veći, kao da raste, viši od kestenova i od krovova.
Kao da je sam sebi digao spomenik.

Pokušajte da nađete ljepotu

Ljepotica i zvijer: Bajka koja vijekovima krije važnu psihološku lekciju
Ova bajka nas može naučiti mnogo o nekim dijelovima sebe koje mrzimo. Psihološki kliše je da moramo da naučimo da volimo sebe, čak i one dijelove nas koji su za javnu osudu. Ipak, jedan stručnjak ukazuje na važnu lekciju koja je već vijekovima tu.
Josh Greysel, psiholog i autor stručnog portala Psychology today, napominje da rad na sebi nije toliko težak koliko svi o njemu pričaju. Ovoga puta on je pokušao da objasni prihvatanje sebe na primjeru jedne od najljepših bajki našeg djetinjstva ’Ljepotica i zvijer’.

Ova francuska bajka nastala je davne 1740. godine, a do danas ova priča je objavljena u nekoliko varijacija.

Najkraće rečeno, prelijepa djevojka dobrovoljno pristaje da bude zatočena od strane okrutne zvijeri kako bi spasila svog oca. Zvijer izgleda jezivo i ljepotica ga izbjegava, plaši ga se i pokušava da pobjegne.

Svake noći, Zvijer pita Ljepoticu da se uda za njega, i svake noći ona ga ponovo odbija. Kako Josh kaže, čitaoci znaju da je Zvijer nešto što ljepotica mora da nauči da voli bez nagovaranja i dodatnih informacija.

Ljepotica mora da nauči da vidi ljepotu u Zvijeri. U početku postoje samo sićušni nagovještaji koji navode Ljepoticu da razmisli o tome da Zvijer možda i nije toliko strašna. Navijamo da shvati ono što svi znamo: Mora naučiti da voli ovu zvijer.

Pređimo na stvar. Ona se vremenom zaljubljuje u Zvijer i dolazi do sudbonosnog poljupca nakon kojeg se on pretvara u prelijepog princa. Jedna od najlepših verzija ove priče ističe da ga je Ljepotica toliko zavoljela da je ugledavši princa povikala „Gdje je moja zvijer?! Vratite mi moju zvijer“.

Sada, pomislite na neki dio sebe i svog života koji vam se ne dopada, koji ne možete da prihvatite i želite da promijenite. Nešto o čemu samo negativno razmišljate. Postoje određene stvari u životu koje vas zarobljavaju i vremenom počinjete da ih mrzite, toliko da od svega pokušavate da pobjegnete.

Ova bajka krije univerzalnu istinu sve ove vijekove i vjerovatno je to razlog njenog opstanka. Prema njoj, morate naučiti da volite i stvari koje kod sebe trenutno mrzite. Nije riječ o tome da treba da dobijete divnog princa već da shvatite da se iza svake ružnoće krije neka vrijednost, blago koje treba da privolite.

Dok to ne uspijete bit ćete zatvoreni u zatvorskoj odaji neprihvatanja. Samo kroz ovu vrstu prihvatanja možemo cijeniti naše probleme i izazove kao poklone. Kada sebe prihvatimo i zavolimo možemo reći da ćemo živjeti sretno do kraja života.

Dakle, koliko god nemate objašnjenje za neke stvari i koliko god vas one trenutno boljele, možda postoji viši cilj. Prihvatite ih. Spasite sebe patnje i dalje boli i spremite se na pouku koju ćete naučiti prihvatanjem trenutnog životnog iskušenja. Nemojte dodavati ’Ali…’ već prihvatite izazov i pokušajte da nađete ljepotu u zvijeri vašeg života.