Mudrost za cijeli život

Dva brata, jedan oženjen, drugi neoženjen, posedovali su farmu čije je plodno tlo davalo obinu letinu. Pola žita je pripadalo jednom bratu, a druga polovina drugom.

U početku je sve bilo dobro. Potom bi se oženjeni brat noću povremeno budio iz sna i mislio:

“To nije pravo. Moj brat nije oženjen i dobija polovinu roda s farme. Sa mnom je žena i petoro dece, i tako sam osiguran za svoju starost. Ali, ko će se brinuti za mog brata kad ostari? On mora mnogo više da stavi na stranu za budućnost negoli što to čini sada, i zato je on u većoj potrebi od mene.”

S tim bi mislima ustao, prikrao bi se kući svoga brata i istresao bi vreću žita u bratovu žitnicu.
Neoženjenog brata počele su da saleću iste takve misli. Povremeno bi se budio iz sna i govorio:

“Ovo jednostavno nije pošteno. Moj brat ima ženu i petoro dece, a dobio je polovinu roda sa zemlje. Ja ne moram nikoga da prehranjujem osim sebe. I, je li stoga pravedno da moj brat, čije su potrebe očigledno veće od mojih, dobije tačno toliko koliko i ja?”

Tada bi ustao iz kreveta i odneo bi punu vreću žita u žitnicu svoga brata.

Jedne noći obojica su ustala iz kreveta u isto vreme i naišli jedan na drugoga s vrećom žita na leđima.

Mnogo godina nakon njihove smrti pročula se ta vest. I kad su ljudi hteli da podignu hram, izabrali su mesto na kojem su se dva brata susrela, jer u kraju nisu mogli da nađu svetije mesto od toga.

***

Značajna verska razlika nije između onih koji Boga hvale i onih koji Ga ne hvale, nego između onih koji vole i onih koji ne vole.

Bruno Ferero

Kada je Bog stvarao ženu…

Kada je Bog stvarao ženu, radio je predano i posvećeno do kasno, šestog dana stvaranja…

Andjeo je posmatrao i upitao ga:
” Zašto trošiš toliko vremena na nju?”
Bog odgovori:
” Da li si video sve materijale, karakteristine i osobine kojima oblikujem nju?”

” Ona mora funkcionisati u svim mogućim i nemogućim situacijama, ona može podići više dece u isto vreme, ima zagrljaj koji može izlečiti sve, od modrice na kolenu do slomljenog srca.

Ona mora sve to postići samo sa dve ruke, ona isceljuje njima sebe kada je bolesna i može raditi sa njima 18 sati dnevno.”

Andjeo je bio zadivljen. ” Samo sa dve ruke… Nemoguće! ” Andjeo je onda prišao bliže i dotakao ženu.

” Ali napravio si je tako meku, Gospode.”

” Ona jeste meka”, rekao je Bog, ” Ali napravio sam je snažnu. Ne možeš zamisliti šta ona može podneti i prevazići. ”

” Jel može ona da misli?” Zapitao je Andjeo…
Bog mu odgovori, ” Ne samo da može da misli, ona može da razume i podrži”.

Andjeo je dotakao njene obraze… ” Gospode, izgleda da iz ove kreacija nešto kapa! Stavio si previše bremena na njena ledja.”

” Ne curi ona… To su suze,” reče Gospod ispravljajući Andjela…

“Za šta su one?” Upita Andjeo… Gospod mu reče: ” Suze su način kroz koji ona izražava njenu tugu, njene sumnje, ljubav, samoću, patnju i ponos.”…

Ovo je ostavilo veliki utisak na Andjela,
” Gospode, Ti si genije. Mislio si o svemu.

Žena je zaista Veličanstvena.”

Bog reče: ” Zaista jeste. Ona poseduje snagu koja zadivljuje muškarce. Ona se može nositi sa teškoćama i podneti veliki teret. Ona u sebi nosi sreću, ljubav i čistu pomisao. Ona se osmehuje i kada joj je i teško. Peva čak i kada joj se plače, plače kada je srećna i smeje se kada je uplašena. Ona se bori i ne odustaje od onoga u šta veruje.”

Njena ljubav je bezuslovna.
Njeno srce se slomi kada joj najbliži rod ili prijatelj umre ali ona pronalazi snagu da nastavi sa životom. ”

Andjeo ga upita:
” Onda, ona je savršeno stvorenje?”

Bog mu odgovori:
“Ne. Ona ima samo jedan nedostatak, često zaboravi koliko je dragocena.”

Devina Nund

Postoje dve vrste ljudi

Ovako je govorio Ivo Andrić: Kada je u pitanju razgovor, postoje dve vrste ljudi!
Nobelovac je na najbolji način objasnio kakvi su ljudi kod nas.
Ivo Andrić je rekao: “Kad je u pitanju razgovor, ja poznajem dve vrste ljudi kod nas.”

Prva vrsta. Kad ih slušam kako govore, pametno i odresito, meni se čini da je sve rečeno, glatko i savršeno, bez pogovora. Nema ništa ni da se doda ni da se oduzme. Razgovor je završen u trenutku kad oni izgovore poslednju reč. Sve je tačno i sve ostaje tu gde je rečeno i kako je rečeno, bez odjeka u meni.

Druga vrsta. Slušam ih s naporom kako se zapliću i raspliću u borbi sa svojim mislima i izrazom. Muče se. I meni je na mahove nelagodno. Ali njihove misli pobuđuju i mene na razmišljanje i ja ih u sebi širim i dopunjujem, ili u vezi s njima mislim nešto sasvim drugo i potpuno novo. Iz razgovora s takvim ljudima čovek izlazi bogatiji i radosniji, duže pamti takav susret i prijatnije ga se seća.”

Da mi je samo 5 minuta vlasti…

“Da mi je samo 5 minuta vlasti!” često čujem nekog nezadovoljnika kako preti nekome. Ta čudna rečenica, izgleda da postoji samo kod Srba, jer ko bi drugi bio toliko lud da veruje kako bi nešto promenio za samo pet minuta na vlasti? … Ali vlast izgleda da je jača od bilo koje druge droge. To je inače, jedan od retkih muških poroka koje ne posedujem. U životu nisam vladao ni sa kim, a često ni sa samim sobom, pa ne znam u čemu je stvar. Da me nisu uporno jurile sve vlasti u ovoj zemlji, mogao sam da dobijem maniju gonjenja. Ali njihove vođe upoznavao sam tek kada su pali; odjedanput, ptretvarali su se divne obične ljude kojima je nanesena velika nepravda, i bili su po njihovim rečima, gotovo srećni što najzad imaju dovoljno vremena da se druže sa nama, običnima, koje su do juče proganjali.. “Nemoj nikad da sediš u prvom redu, sine!” savetovala je baba jednog mog prijatelja kada se ovaj svečano oblačio za nekakvu akademiju, i zaista, za poslednjih deset, petnaest godina, na modnim revijama u hotelu “Hajat”, gde sam obično sedeo u drugom, trećem redu , najmanje deset puta promenile su se zvanice iz prvog reda. Što je najgore, ili najbolje, svejedno, što vreme više prolazi, sve brže se menjaju na vrtešci vlasti . Ali amnezija ostaje ista. To kratkotrajno pamćenje, ili njegov gubitak, kao da neguju sve generacije političara koji kod nas veoma brzo posle silaska sa vlasti zaboravlaju kako su se ponašali dok su bili na vrhu. Pretpostavljam kako se oseća neko kome iznenada umuknu telefoni,a na sto prestanu da stižu besplatne karte za pozorišne premijere i koncerte, pozivnice za otvaranje izložbi ili sajmova, a umesto njih počnu da dolaze kazne za pogrešno parkiranje, o čemu nikada nisu ni mislili. Njihovi vozači i telohranitelji ostavljali su kola gdje bi im padalo na pamet. Što je najgore, zaboravili su koliko šta košta u restoranima i da li se uopšte bilo šta plaća, jer je sve unapred bilo plaćeno. Oni, što su se najmanje pet puta pojavljivali u svakim televizijskim vestima, danas mogu da budu viđeni na TV jedino ako pobede na predtakmičenju za neki kviz, u šta sumnjam. I svako od njih kao da nije ništa naučio od istorije propasti svojih prethodnika; čini se da nema nikoga ko ne veruje da će večno trajati. Kada je u 19. veku Omer-paša Latas posekao bosanske begove koji su se bili osilili, naredi da čuvenog bega Rizvanbegovića iz Stoca – dugogodišnjeg gospodara života i smrti, provedu na magarcu kroz čitavu Hercegovinu. Magarca je na povocu vodio njegov najstariji sin. Pratili su ih Latasovi askeri. I ko god da bi prošao pored nekada najmoćnijeg, sada poniženog starca, ili bi ga pljunuo ili udario ili se bacio kamenom na njega. I tada mu u susret naiđe neka grdosija od čoveka, ljutog izgleda i prekog pogleda. “E, moj Bože”- reče jedan od vojnika koji ga je pratio- “kad te ovaj udari, sa zemljom će te sastaviti!” “Neće on meni ništa…” – reče beg Rizvanbegović, -“njemu nijesam nikakva dobra učinio!”!

MOMO KAPOR

Ključ za lepši život…

Ključ za lepši život: Evo zašto je potrebno da odvojite vreme za sebe!
Osobe koje imaju vremena za sebe se bolje suočavaju s svakodnevnim problemima bez imalo nervoze i puno više uživaju u društvu drugih.
Danas nije teško osetiti pritisak i to sa svih strana, pogotovo kada vam dani izgledaju tako da ste rastrzani između porodice, posla i prijatelja. Kako biste olakšali sami sebi za početak treba da odredite prioritete.

Ako želite biti dobra mama, žena, prijateljica i koleginica prvo treba da budete u punoj snazi što znači da sebi morate da priuštite odmor i opuštanje. Potpuno je u redu da ne možete uvek svima da ugodite, a potreba da uvek budete drugima na raspolaganju samo može stvoriti nervozu i umor.

Kako bi bili mentalno, ali i fizički zdravi savetuje se da s vremena na vreme određeno vreme odvojite samo za sebe! Odvajanjem vremena za sebe naučićete da uspostavite samokontrolu, omogućite sebi povezivanje sa samim sobom, napunite baterije, poboljšate odnose s drugima i dati mozgu priliku za obnavljanje.

Samokontrola

Uspostavljanje samokontrole je zapravo sposobnost da se oduprete izazovima, kontrolišete svoje ponašanje i donosite dobre odluke. Samokontrola se troši tokom dan, zato je treba štedljivo upotrebljavati.

Samokontrola je najosetljivija na zahtevne i složene međuljudske odnose, jer kada je osoba sama onda može da uspostavi emotivnu kontrolu nad svojim reakcijama kao i da povrati sposobnost interakcije. Oko nas se svakodnevno događa previše stvari zbog čega se sve manje povezujemo sami sa sobom. Kada je osoba sama ona ima priliku da otkrije sebe i posluša svoj unutrašnji glas, a upravo takvi trenuci su dragoceni, jer osobi predstavljaju pauzu u kojoj će se brinuti o sebi i otkriti svoje želje.

Emocionalna ravnoteža

Kada osoba provede određeno vreme sama sa sobom oslobađa se napetosti koju joj drugi prenose, a na taj se način se omogućava vraćanje emocionalne ravnoteže kako bi se ponovo napunile baterije.

Osobe koje vole da budu same i koje poštuju vreme za sebe manje pate od depresije, pokazuju veće zadovoljstvo životom i imaju manje fizičkih smetnji. Možda čudno zvuči, ali kada je osoba sama ona postaje koncentranisanija i opuštenija zbog čega ima pozitivnije odnose s drugim ljudima koji je okružuju. Osobe koje imaju vremena za sebe se bolje suočavaju s svakodnevnim problemima bez imalo nervoze i puno više uživaju u društvu drugih.

Ljudski mozak

Isto tako za ljudski mozak je od velike važnosti da osoba bude sama, jer mu na taj način daje priliku da se isključi. Tišina pomaže obnavljanje neurona, a kada je osoba sama aktivira se mreža osnovnih neurona, a ta mreža olakšava odmor delovima mozga koje se najviše koristi u interakciji s drugima. Na taj način osoba dobija priliku da razbistri glavu, jasnije razmišlja i bolje se koncentriše.

Izražavajte svoja osjećanja

Često se nađemo u situaciji kada je teško naći prave riječi da opišu naša osjećanja. Ali Haruki Murakami je pisac koji zna kako to da uradi vrlo vješto.
Njegove knjige svjedoče da istinski razumije hemiju ljudske duše, i umije to razumjevanje da pretoči u riječi nevjerovatnom preciznošću, i sa senzibilnošću koja tjera na razmišljanje, piše Mreža mira.

Pogledajte 25 najboljih citata jednog od najvećih pisaca modernog vremena…
# Svijet bez ljubavi je kao vjetar iza zatvorenog prozora. Niti možeš da ga dodirneš niti da ga udahneš.

# Mislio sam da ljudi odrastaju postepeno, malo po malo… Ispostavilo se da nije tako. Odrastaju “preko noći”.

# Ne postoji pogrešno mišljenje. Postoje mišljenja koja se ne slažu sa našim. To je sve.

# Što smo stariji sve više stvari ne možemo da stavimo na svoje mjesto.

# Sve što je nekad bilo sa nama, a potom nestane, iako nestane zauvijek, ostavlja prazninu koju nikada ne možemo da zaliječimo.

# Kada se grlimo, dijelimo svoje strahove.

# Kada bi svaka osoba vjerovala u sretan kraj, svijet ne bi imao čega da se boji.

# Bez obzira koliko se trudio, ne postoji način da pobjegneš od bola koji osjećaš kada si uznemiren.

# Izražavajte svoja osjećanja. Mnogo je gore da ih potiskujete. Nakupljaće se u vama i postaće sve teža. Na kraju ćete umrijeti.

# Niko ne voli da bude sam. Ja mrzim da budem razočaran.

# Čini se da je srce sakriveno iza debele ljušture, i da samo nekoliko ljudi mogu da do njega dođu. Mora da mi je zbog toga teško da zaista osjetim ljubav.

# Iskrenost koju pružamo i primamo, i želja da pomognemo najvažnije su stvari.

# Praznina će uvijek biti popunjena nečim.

# Kada je ljudima data nada, to im pomaže da žive duže. Bez nade ne postoji “duže”.

# Naša stvarnost je beskrajna borba između onoga što se desilo i onoga šta želimo da zapamtimo.

# Ne postoji tajna koja jednom neće prasnuti iz srca.

# Najvažnija stvar nije veliko otkriće koje su drugi shvatili prije vas, već te male misli koje vam dolaze same.

# Šta je usamljenost? Slična je osjećaju kada u kišnoj noći stojiš pored velike obale i gledaš kako se moćni talas spaja s morem.

# Sjećanja nas griju iznutra. Ali nas i jako bole.

# Kada gledate dugo u more, počinju da vam nedostaju ljudi. Kada gledate ljude, počinje da vam nedostaje more.

# Svako i sve izgleda lijepo kada ih posmatrate sa distance.

# Često se dešava da najvažnije stvari na svijetu počinju trkama.

# Kretanje u pogrešnom pravcu velikom brzinom gore je nego kad se uopšte ne krećemo.

# Kada nemate nikog s kim biste podjelili vaše usamljene misli, vaše misli počinju da vas dijele između sebe.

# Ako se sve dešava onako kako ste htjeli, život će postati dosadan.

Horoskop Maja

Mnoga značenja i simboli zasnovani su na kulturološkim i verskim aspektima važnim za kulturu Maja.
Drevni narod Maja verovao je da je univerzum podeljen na više nivoa, a njihov zodijak je imao 19 znakova.

Postoje mnoge nesuglasice i različita tumačenja astrologije Maja koji traju i dan-danas. Ponuđena su mnoga moderna tumačenja, ali nisu sva zasnovana na suštinskom istraživanju kulture i simbolizma tog drevnog naroda. Ono što je, međutim, poznato jeste da se kalendar Maja, takozvani Haab kalendar, između ostalog, koristi i za interpretaciju 19 horoskopskih znakova da bi se predstavio ciklus dana u godini, a mnoga značenja i simboli zasnovani su na kulturološkim i verskim aspektima važnim za kulturu Maja.
Ovo su osnovna značenja horoskopskih znakova po drevnom verovanju.

Pop (1-19. januar)

Ako ste rođeni u periodu između 1. januara i 19. januara, vama je sudbina bila naklonjena. Moć, bogatstvo i seksualnost su tri aspekta realnosti ovog majanskog horoskopskog znaka. Mladost provode u ostvarivanju svojih planova. Zbog toga su najuspešniji u srednjim godinama. Osobe rođene u ovom znaku od svojih partnera traže ljubav, poštovanje i divljenje.

Wo (20. januar – 7. februar)

Rođeni u periodu između 20. januara i 7. februara vaš život će biti ispunjen prijateljstvima i druženjima. Iako ste skloni kompromisima, retko odustajete od životnih ciljeva. Postići ćete solidno materijalno stanje, a u braku ćete ceniti svog partnera ili partnerku i bićete mu odani. Društveni ste i zabavni.

Sip (8-26. februar)

Dinamičan život, sadržajan i pun preokreta je, prema majanskom horoskopu, predodređen onima rođenim od 8. do 26. februara. Osobe u ovom znaku stalno su okružene ljudima koji veličaju njihove moralne kvalitete. U periodu od 28. do 35. godine postižu izuzetne rezultate u poslu i profesionalnoj karijeri. Ne teže natprosečnom blagostanju, a u duši su skromni i pravedni.

Sotz (27. februara – 17. marta)

Osobe rođene u periodu između 27. februara i 17. marta romantične su i imaju bujnu maštu, a često su i egoistične. U mladosti su uporni i spremni na svaku žrtvu kako bi došli do zacrtanog cilja. Pri tome ponekad znaju da plate visoku cenu. U braku žele da su u prvom planu, atoritativne su, ali su istovremeno nežni roditelji i verni i odani bračni partneri.

Sek (18. mart – 4. april)

Rođeni u horoskopskom znaku Sek (18. mart – 4. april) u životu retko prave kompromise, što ne važi za brak. Vrlo su odani i nežni. Strasni su u ljubavi, uporni ostvarivanju svojih životnih zamisli i izuzetno prodorni. U njihovom se životu bitni događaji obično odigravaju u periodu između 32. i 41. godine.

Xul (5-23. april)

Nemiran duh, željan avantura, glavna je karakteristika ljudi rođenih u periodu između 5. aprila i 23. aprila. Njih ne privlače bračne vode jer se u bračnoj zajednici ne osećaju slobodnim. Pa ipak, oni znaju biti dobri supružnici i roditelji. Zvezde kažu da je njihov najvažniji životni period između 18. i 32. godine.

Jaxk’iv (24. april – 12. maj)

Ako ste rođeni u periodu između 24. aprila i 12. maja, vaš život biće miran i plodonosan. Koračanje malim koracima odvešće vas do životnih zadovoljstava i sretne starosti. Osobe rođene u ovom znaku retko se oslanjaju na bilo koga. Veoma poštuju bračne partnere i vole porodicu. Spremni su na svaku žrtvu da bi ugodili onima koje iskreno vole.

Mol (13-31. maj)

Detinjstvo puno znatiželja ostaviće tragove u duši za čitav život osoba rođenih u ovom znaku. Želja za afirmacijom i isticanjem uticaće na njihov javni status i doneće im ugled.

Ch’en (1-20. jun)

Ako ste rođeni u periodu između 1. i 20. juna, zvezde kažu da će vam život biti dinamičan i uzbudljiv. Osobine su – pronicljivost, oprez, donošenje brzih i ispravnih odluka, povlačenje iz riskantnih situacija, plemenitost. Iako ste radoznali i skloni istraživačkim poduhvatima, osobe rođene u ovom znaku u stalnom su traganju za mirnim životom i iskrenim prijateljstvom.

Yax (21. jun – 9. jul)

Svi rođeni u periodu između 21. juna i 9. jula su omiljeni i poštovani u sredini u kojoj žive. Takav status proizilazi iz njihovog ponašanja i spremnosti da uvek pomognu bez ikakva interesa. Sreća ih prati u životu, ali ima i perioda kada im ništa ne polazi za rukom. Period velikih iskušenja ih očekuje između 47. i 55. godine života.

Mnogi ljudi su depresivni jer…

Mnogi ljudi su depresivni jer previše žive u sopstvenim glavama.
Psihoterapija može biti skupa, i za strane, a pogotovo za naše uslove. Priznao je to i jedan bračni i porodični savetnik Džon Kim. Po njegovim rečima terapija je kumulativan proces u kom ne možemo predvideti kada će doći do napretka. Mnogi ljudi ne veruju u prednosti psihoterapije i ne gledaju na nju kao dugoročno ulaganje u sebe, nego se zakače za cenu jedne seanse i preračunavaju to u cipele koje bi si mogli za taj iznos kupiti.

Svestan je kako postoje i mnogi ljudi kojima bi terapije uveliko koristila, ali jedva mogu da priušte hranu na stolu i krov nad glavom. Bez obzira u koju od ove dve kategorije ljudi neko spada – oni koji imaju novca, ali ne žele da platie terapiju ili oni koji jedva spajaju kraj s krajem Džon Kim je za Psychology Today dao sedam saveta kako se nositi sa životom bez poseta terapeutu.

1. Živite što dalje od svoje čaure

Mnogi ljudi su depresivni jer previše žive u sopstvenim glavama. A kada su usmereni samo prema sebi čini se da konstantno slušaju unutrašnji dijalog osuđivanja i kritike: “Nisam dovoljno dobar/a, dovoljno lep/a, snažan/a. Mogao/la sam to učiniti bolje…”

Događa se to svima, osim ako ne dolazite iz savršene porodice, a svi odnosi u životu su bili bez ijedne mane. Kako bi prekinuli tu pokvarenu ploču koja se vrti u glavi izađite iz nje. Prihvatite osećanja, ali ne i etikete iza njih. Na primer: okej je osećati se usamljeno, ali nije dobr etiketirati se kao neko ko nije vredan ljubavi.

2. Oslonite se na ‘Temeljnog sebe’ a ne na ‘Pseudo sebe’

Ljudi koji nisu transparentni žive kao lažne verzije sebe, nisu u stanju biti otvoreni o svojim autentičnim potrebama i željama. Pseudo-ličnostima treba odobravanje drugih ljudi kako bi osetili (lažnu) sigurnost. Transparentnost vam omogućava da pronađete svoj unutarašnji glas, taj glas je dar. On je temelj vaše ličnosti, pravi vi. Ono što koči ljude u življenju transparentnog života je strah. Taj strah čovek mora pobediti ili će pući svaki put kada ga život i okolnosti rastegnu.

3. Nemojte nositi tuđe cipele

Džon Kim je jedan period bio zabrinut, menjao je posao i brinulo ga je šta će ga dočekati na novom. “Nemojte biti anksiozni”, rekao mu je prijatelj. “Razmislio sam o tome što je rekao. Bio je potpuno u pravu. Odabrao sam da neću imeti anksioznost kako ona ne bi posedovala mene”, rekao je. Anksioznost, odnosno preteranu brigu stvaramo sami, jer se grčevito držimo za nešto i pokušavamo to da kontrolišemo. To radimo s decom, vezama, poslovima i ostalim delovima života. Ali ako se uverite da je nešto izvan vašeg domena moći, odnosno nešto nije vaše, to iskustvo ili osoba više neće imati moć nad vama.

Napomena: Vaša osećanja su i dalje važna, njih posedujete jer su oni vaša istina. Ali loše stvari koje vam se događaju u životu su odvojeno od vas. Vi ta iskustva pozajmljujete, i iz njih nešto naučite. Pozajmljujete ih kao cipele na kuglanju, na kraju ih vratite, jer nisu vaša zauvek – ona su samo oruđe.

4. Imajte čvrste stavove oko kojih nema pregovora

“Verujem da svi previše pregovaramo. Na poslu, u vezi, oko naših granice, vremena, naših strasti, zdravlja i sreće. Ali bez čvrstih uverenja mi smo klimavi. Nemate centar ravnoteže. Ne znate ko ste ni gde idete”, objasnio je Kim. Razmislite dobro koje bi to stvari bile oko kojih kod vas nema rasprave? “Moji primeri su: Ja ću uvek reći svoje mišljenje. Uvek ću stvoriti prostor kako bih uživao u svojim strastima”, rekao je terapeut.

5. Živite iznutra ka van

Mnogi dozvoljavaju da ih oblikuju spoljni faktori poput novca, karijere, automobila, izgleda, tuđih mišljenja odnosno pohvala. S tim sklopom u glavi gotovo je nemoguće biti autentična verzija sebe. Živeti iznutra ka spolja znači držati do svojih osećaja. Zarobljena i neiskazana osećanja pretvore se u ljutnju i ozlojeđenost. Kako bismo kroz život išli bez tog tereta moramo se isprazniti. Blago se ne nalazi izvan nas, ono zbog čega smo vredni nalazi se iznutra. Ako to odlučimo svoje vrednosti ćemo deliti sa svetom, a to je stvar izbora.

6. Proširite svoje svetle tačke

“Neko mi je jednom rekao ‘Život je s***e s nekoliko trenutaka sreće’. Pa ako je tako moramo razvući te trenutke kao žvaku”, rekao je terapeut Kim. Što ste više svesni svojih svetlih trenutaka, time više trenirate mozak da ih prepozna i da ih ceni. Ako rastegnete te trenutke i povežete ih, dani će vam biti srećniji, lakši i možete preokrenuti onu rečenicu: ‘Život je sreća s nekoliko trenutaka s***a”.

7. Podelite svoju priču

Podeliti svoju priču ne znači imati verbalnu dijareju na ljude u blizini, to znači biti ranjiv i otkriti se kada je prikladno. Osim toga ovo ‘prikladno’ svako određuje za sebe. “Za mene to znači ako želim da podelim nešto zbog svog ega ili želje za pažnjom, taj impuls verovatno nije prikladan. Ako želim da podelim svoje iskustvo kako bih nekome pomogao to je prikladno”, objasnio je terapeut.

Više učimo iz tuđih priča nego iz vlastitih. Kada niko ne bi delio svoje priče, gde bismo došli? Ne bismo naučili niti jednu lekciju, osećali bismo se usamljeni. “Mi smo milioni hodajućih priča. Vaš Pseudo-ja želi da zatvorite svoju knjigu, a vaš Temeljno-ja želi da je širom otvorite”, zaključio je Džon Kim.

Koliko ste se puta zapitali…

Koliko ste se puta zapitali da li je možda najsimptomatičniji duhovni problem modernog čoveka njegova nesposobnost da bude sam sa sobom i – ne radi ništa?

Jedan od najvećih intelektualaca 20. veka, Bertrand Rasel postavio je ovo pitanje u svom čuvenom delu Osvajanje sreće i pokušao da sa svog stanovišta naučnika, filozofa i pisca obuzda ljude svoje generacije u njihovoj mahnitoj potrazi za uzbuđenjima.

Mi smo manje nego naši preci izloženi dosadi, ali je se više plašimo. Došli smo do saznanja, ili bar verovanja, da dosada nije prirodni deo čovekove suštine i da se može izbeći uz dovoljno energičnog traganja za uzbuđenjem.

Naš hedonizam, kao i naša potrošačka manija, samo su jedni od mnogi pokušaja da se umakne dosadi.
Kako se uzdižemo na društvenoj skali, težnja za uzbuđenjima postaje sve snažnija. Oni koji to sebi mogu priuštiti putuju od jednog mesta do drugog, noseći sa sobom dobro raspoloženje, ples i opijanje, ali iz nekog razloga uvek očekuju da će u svemu tome više uživati na nekom novom mestu. Oni koji su prinuđeni dazarađuju za život dobiju svoje sledovanje dosade u radnim satima, ali oni koji, ali oni koji su oslobođeni potrebe da rade imaju za svoj ideal život u potpunosti lišen dosade.

To je plemenit ideal, i, daleko od toga da želim da ga ocrnim, samo se bojim da je, poput svih drugih ideala, teže ostvariv nego što se idealistima čini. Na kraju krajeva, jutra su dosadna onoliko koliko su prethodne večeri bile uzbudljive. Doći će srednje doba, verovatno i staro doba. Sa dvadeset, čovek veruje da se život završava u tridesetoj. Jednako je glupo potrošiti rano svoj vitalni kao i svoj finansijski kapital. Možda je malo dosade neophodni deo svačijeg života. Želja da se pobegne od dosade je prirodna; čak su i svađe sa komšijama ljudima bile bolje od ničega. Stoga je dosada ključni problem svih moralista: jer barem polovina svih zala na sveta dolazi iz straha od nje.

Međutim, za Rasela, ne postoji samo jedna vrsta dosade, i on u dosadi prepoznaje i njenu vitalnu snagu:

Dosadu, uprkos svemu, ne treba smatrati kao potpuno lošu stvar. Postoje dve vrste dosade, od kojih je jedna plodotvorna, dok je druga zaglupljujuća. Plodtvorna nastaje prilikom odsustva opijata, zaglupljujuće prilikom odsustva vitalnih aktivnosti.

Ono što je karakteristično za opijate karakteristično je i za svaku vrstu uzbuđenja. Život koji je prepun uzbuđenja je iscrpljujući život, u kom je uvek potrebna veća doza stimulansa da bi stvorila uzbuđenje koje je neophodno za osećaj zadovoljstva. Osoba koja je naviknuta na previše uzbuđenja identična je osobi koja toliko obožava ljute ukuse da na kraju postaje u toj meri imuna na ljutinu da je ne primećuje dok ne počne da se guši od nje… Određena sposobnost da se podnese dosada, stoga jeste neophodna za srećan život, i to je jedna od stvari kojoj bi trebalo učiti mlade ljude.

Ako neko ima da kaže nešto vredno kazivanja

Iako je svoja dela pisao u prvoj polovini 19. veka stavovi koje je Artur Šopenhauer izrazio povodom dobrog i lošeg stila u pisanju više su nego aktuelni i dan danas. Šopenhauer polazi sa svoje pozicije filozofa koji traži pravi izraz za svoju ideju. Moglo bi se posumnjati da su jednom misliocu njegove misli ono što mu je jedino važno, ali nemački filozof jasno uviđa da prava misao ne postoji bez pravog stila.

„Stil je fizionomija našeg uma. On je pouzdaniji ključ karaktera nego što je fizionomija tela. Imitirati stil druge osobe isto je što i nositi masku. Koliko god maska bila dobra, ubrzo će postati dosadna i nepodnošljiva zato što je bez života; i stoga je i najružnije živo lice bolje od nje… “

„Nema ničega od čega se pisac treba više čuvati nego uočljivog upinjanja da pokaže više intelekta nego što ga ima, zato što to rađa sumnju kod čitaoca da ga ima vrlo malo, jer čovek uvek, po svojoj prirodi, naglašava ono što uistinu ne poseduje. I zato je nagrada za pisca da ga nazivaju naivnim, jer to znači da se on može prikazati takvim kakav je. Generalno, naivnost je privlačna, dok ono neprirodno svuda odbija. Takođe, uviđamo da svaki pravi mislilac nastoji da izrazi svoje misli čisto, jasno, konačno i koncizno koliko god je to moguće. Zbog toga je jednostavnost uvek bila posmatrana kao znak, ne samo istine, već takođe i genijalnosti. Stil dobija svoju lepotu od misli koje izražava, a kod onih pisaca koji se samo prave da razmišljaju kaže se da su njihove misli dobre zbog njihovog stila. Stil je samo figura misli; pisati nejasnim ili lošim stilom znak je glupih i zbrkanih misli.“

„Ako neko ima da kaže nešto vredno kazivanja, ne treba to da uvija u pompezne izraze, zapetljane fraze i enigmatične nagoveštaje, već može biti siguran da će izražavajući sebe na jednostavan, jasan i naivan način proizvesti pravi efekat. Onaj ko koristi veštačka sredstva koja su pomenuta pokazuje siromštvo svojih ideja, uma i znanja.“

„Neodređenost i maglovitost izražavanja su uvek i svuda veoma loš znak. U devedeset devet od sto slučajeva one nastaju iz neodređenosti misli, koje su, sa svoje strane, skoro uvek fundamentalno protivrečne, nedosledne i stoga pogrešne. Kada prave misli niču u umu one teže jasnoći izraza i brzo to i postižu, jer jasna misao lako pronalazi odgovarajući izraz. Čovek koji je sposoban da misli može sebe izraziti jasnim, razumljivim i nedvosmislenim rečima. Oni pisci koji konstruišu komplikovane, neodređene, zapetljane i protivrečne fraze najsigurnije ne znaju šta je to što žele da kažu: oni imaju samo tupu svest o nečemu što se još uvek muči da postane prava misao; oni takođe često žele da sakriju od sebe i od drugih da uistinu nemaju šta da kažu.“

Artur Šopenhauer je rođen 1788. u Gdanjsku. Uslovno se može smestiti u pravac nemačkog idealizma – ipak, Šopenhauer je posve jedinstvena pojava u filozofiji i najbolje ga je predstaviti kao klasičnog predstavnika pesimizma. Razmišljajući o Kantovoj „stvari po sebi“ zaključio je da je to volja, a koren njegovog pesimizma upravo je u shvatanju da svaka individualna volja uvek služi opštoj volji za produženjem vrste i da je čovekova sloboda na taj način dovedena u pitanje.

„Sva opširnost i isprepletenost besmislenih zapažanja koja nisu vredna čitanja trebala bi biti izbegnuta. Pisac mora štedeti vreme čitaoca, njegovu koncentraciju i pažnju; na ovaj način on navodi čitaoca da veruje kako je ono što mu izlaže vredno čitanja i da će nadoknaditi trud koji je uložen. Bolje je izostaviti nešto dobro nego napisati nešto što nije vredno pominjanja.“

„Najlepša je ona istina koja je gola, i što je izražavanje jednostavnije to je dublji utisak koji proizvodi; delom je to zbog toga što doživljaj ostaje neometeno zadržan u umu slušaoca bez uplitanja sporednih misli i delom zato što oseća da nije bio potkupljen i prevaren umetnošću retorike, već da je ceo efekat došao od same stvari.“

„Kao što nemar prema odeći odaje prezir prema društvu u kom se čovek kreće, tako i grub, nemaran i loš stil pokazuje sramno nepoštovanje prema čitaocu, koji onda to pravedno kažnjava time što neće pročitati knjigu.“

„Pisac treba da se čuva od toga da koristi nepotrebne retoričke ukrase, beskorisna preuveličavanja i uopšte, kao i u arhitekturi, treba izbegavati suvišne dekoracije – drugim rečima, on mora da teži čistoti stila. Sve što je suvišno imaće štetan efekat. Zakon jednostavnosti i naivnosti važi za sve lepe umetnosti, jer on je kompatibilan sa onim što je najuzvišenije.“

„Prava ekonomičnost izraza podrazumeva da se govori samo ono što vredi da bude izgovoreno, dok se izbegavaju sva ona rasplinuta objašnjenja stvari koje svako može sam da razume; dakle, podrazumeva jasno razlikovanje onoga što je neophodno od onoga što je izlišno. Na drugoj strani, nikada ne treba žrtvovati jasnoću i ništa od gramatike, da bi se postigla kratkoća.“

Šopenhauer je tokom života bio preterano opterećen popularnošću jednog drugog filozofa – Hegela. Hegel je u to vreme bio priznata veličina, dok je Šopenhauer zaslužena priznanja stekao tek posthumno. Nije se slagao sa Hegelovim idejama i smatrao je svoju filozofiju pravim produžetkom Kantovih zaključaka, a svuda je bio prinuđen da sluša kako se Hegelovo i Kantovo ime izgovaraju jedno uz drugo. Hegelov način pisanja upravo je onaj na koji Šopenhauer prikriveno aludira kada pominje zamršeni stil onoga čije misli nisu jasne ili uopšte ne postoje.

„Onaj ko piše nemarno pokazuje da ne ceni dovoljno svoje misli. Samo iz ubeđenosti u istinitost i važnost naših misli nastaje u nama inspiracija neophodna za neiscrpnu upornost da se pronađe najčistiji, najbolji i najmoćniji izraz za njih; kao što stavljamo svete relikvije i neprocenjiva umetnička dela u srebrne ili zlatne kutije. Iz ovog razloga su stari pisci – čije su misli, izražene njihovim rečima, trajale hiljadama godina i stoga ponele prestižnu titulu klasika – pisali sa potpunom posvećenošću.“

„Dobri pisci se uvek revnosno trude da prinude svoje čitaoce da tačno misle upravo ono što su mislili oni sami: jer ko ima nešto vredno da saopšti biće mu veoma važno da se to ne izgubi. Stoga dobar stil uglavnom počiva na tome da čovek zaista ima nešto da kaže: jedino, ta sitnica je upravo ono što većini pisaca naših dana nedostaje.“