10 iskustava za koje nikada nismo prestari

Starenje i odrastanje neizbježni su i ne možemo ih ignorirati, ali godine života ne bi nas trebale određivati i ograničavati u životu. Najbolje je živjeti po onoj “godine su samo brojka” i uvijek zadržati barem djelić djeteta u sebi, a to će vam uspjeti ako u životu radite određene stvari bez obzira na to koliko vam je godina. Evo nekih iskustava za koje nikada niste prestari.

1. Učenje nove vještine. Nikad niste prestari za učenje. Održavajte um aktivnim!

2. Baviti se tjelovježbom. Ljudsko tijelo stvoreno je za život u pokretu. Prilagodite vježbe svojim godinama, kondiciji i tjelesnoj formi.

3. Slušati glazbu iz različitih razdoblja. Dobra glazba je dobra glazba bez obzira na to iz kojeg je žanra i razdoblja i nikad je ne može biti previše. Otkrivanje novih pjesama i glazbenika super je iskustvo.

4. Plesati. Tko kaže da plesni podij nije za 50+? Ne “robujte” predrasudama i otkačite se na plesnom podiju.

6. Bojati se. Strah je primarna emocija i prirodan odgovor ljudskog bića na opasnost i nelagodu. Na slušajte što drugi govore. Nikad niste prestari bojati se mraka.

7. Plakati u javnosti. Kada vam navru emocije nekad ih jednostavno morate pustiti, a nekad je najbolji način za to – zaplakati. I to nije sramota.

8. Ne znati što napraviti. Starenje i odrastanje ne znači da ćete uvijek imati sve odgovore. Nekad stvari ne ispadnu onako kako ste mislili da budu i nemate plan za dalje. Ne brinite, naći ćete novi plan.

9. Zaljubiti se. Bez obzira na to koliko puta ste već bili zaljubljeni, a i ako nikada niste bili zaljubljeni, nikad nije prekasno da se (opet) zaljubite. Ne gubite vjeru u ljubav.

10. Slijediti svoje snove. Nikada nije kasno da ostvarite svoje snove. Ne odustajte od onog što želite i dajte sve od sebe da ostvarite svoje snove bez obzira na to koliko vam je godina.

Afrički horoskop…

Počeci afričke astrologije proizlaze iz drevnih afričkih civilizacija. I najprimitivnija afrička plemena pokazala su zanimanje za astrologiju i zvezde… Naime, ta drevna afrička plemena su stvorili nešto što se zove geomancija (proricanje zemljom). Međutim, nije bila baš reč o zemlji, nego su „šamani“ nasumično bacali kosti koje su tada oblikovale crte i strelice – tako je nastala afrička astrologija!

Posebnost afričke astrologije je u tome što njeni simboli – poput porodice, predaka ili različitih sila prirode – dolaze pravo iz svakodnevnog okruženja ljudi. Dakle, šaman baca kosti na tlo pa na temelju oblika i likova iščitava iz njih budućnost.
Formira se 12 „figura“, poznate kao:

04.01. do 03.02. BAOBAB

04.02. do 05.03. BOGATSTVO JANTARA I SREBRA

06.03. do 04.04. PORODICA

05.04. do 04.05. SVET LJUBAVI

05.05. do 04.06. TRŽIŠTE

05.06. do 04.07. PREDAK

05.07. do 04.08. SUDIJA

05.08. do 03.09. KOLA

04.09. do 03.10. PUTNIK

04.10. do 03.11. HORIZONT

04.11. do 03.12. DETE SVETA

04.12. do 03.01. ŽETVA I ŽITNICA

Pogledaj koji si „znak“…

1. Baobab

Rođeni u ovom znaku pokazuju iskrenost, liberalnost i pažljivost. Imaju oštar um, ali ponekad upadnu u anksioznost sopstvenog uma. Pametni su i senzibilni pa uživaju u pozicijama moći i prestiža. Takvi ljudi ne dopuštaju da im naudi negativnost drugih ljudi.

2. Bogatstvo jantara i srebra

Ljudi rođeni u tom znaku su inteligentni i pametni, ali ponekad osećaju da su ljuti na ljude oko sebe. I to nije sve – oni ponekad mogu da se pretvore u pobunjenike zbog svoje „srčane“ navike. Međutim, njihov je plus je u tome što su neverovatno snažni pojedinci koji mogu da odole iskušenjima svih vrsta.

Čovjek koji ne provodi vrijeme sa svojom obitelji, nikada ne može postati pravi muškarac

Životne lekcije koje smo naučili od Kuma.
Kum (prvi, drugi i treći dio) su kultni klasici, jedan od najpopularnijih filmskih serijala svih vremena.

Kum nije samo zabavna gangstersga saga, već je to i slojevita priča o moći, obitelji i kapitalizmu.

Filmovi i knjiga sadrže veliki broj životnih lekcija koje možemo naučiti od Kuma, a to je svakako “ponuda koju je nemoguće odbiti”.

1. NE OBEĆAVAJTE AKO ZNATE DA NE MOŽETE OBEĆANJE I ISPUNITI
Vaša riječ je najvažnija stvar koju imate za ponuditi. Ne uzimajte je zdravo za gotovo. Uvijek prvo promislite možete li obećanje ispuniti. Sasvim je u redu na pokoji zahtjev reći „ne“ (osim ako nije na dan kada se udaje vaša kćer).

2. NE MIJEŠAJTE SE U PRIVATAN ŽIVOT DRUGIH LJUDI
Pogotovo se ne miješajte u život bračnog para. Trač ili davanje savjeta o osobnim stvarima i treba uvijek ostati nečiji osobni život- to je osobna privatnost koja se mora poštivati. Kad su Connie i Carlo imali svađu za stolom, Sonny je pokušao intervenirati, ali je bio ušutkan od gospođe Corleone “Sonny, ne miješaj se” – Carmela Corleone

3. OBITELJ JE NAJVAŽNIJA STVAR U ŽIVOTU
Krv je gušća od vode. “Čovjek koji ne provodi vrijeme sa svojom obitelji, nikada ne može postati pravi muškarac” i “Jedino bogatstvo na ovom svijetu su djeca, važnija od sveg novca ili moći na zemlji” – Don Vito Corleone

4. NEMOJTE IĆI PROTIV SVOJE OBITELJI
Nemojte biti kao Fredo Corleone. Bez obzira na to koliko ne volite svoju obitelj, oni su vaša obitelj. Iz poštovanja, nikad ne idite protiv svoje vlastite krvi, osim ako niste spremni na posljedice otuđenja (ili smrt). “Fredo, ti si moj stariji brat, i ja te volim. Ali nemoj nikada ići protiv obitelji. Nikad. “- Michael Corleone

5. NIKAD NE REAGIRAJTE DOK STE EMOTIVNI
Djelujte nakon što ste u glavi promislili o svim mogućim posljedicama koje bi se mogle dogoditi. Mislite mudro i diplomatski. Emocionalni ispadi, poput onih Santino “Sonny” Corleonea, koje su ga na kraju dovele do dna. Zašto? Jer je postao predvidljiv. Nemojte nikada postati predvidljivi. “Nikad ne mrzite svoje neprijatelje. To utječe na vašu prosudbu. ” – Michael Corleone.

6. DRŽITE PRIJATELJE BLIZU, ALI NEPRIJATELJE JOŠ BLIŽE.
Jednim okom uvijek pazite na svoje neprijatelje, a životnu partiju šaha igrajte precizno, predano i taktički. Zadržite dobre odnose, jer se u protivnom nećete moći vratiti u igru. Pogotovo u javnosti. Kad je Michaela Corleonea zastrašivao senator Pat Geary, on je jednostavno odgovorio: “Moja ponuda je ovo… ništa.” On je zadržao senatora u svom krugu i na kraju ga držao u šaci.

Ne znate vi deco moja šta znači glad

Čovek i svetitelj, sve u jednoj osobi. Patrijarh Pavle nam je ostavio toliko mnogo životnih lekcija koje moramo naučiti.
patrijarh srpski Pavle, on je bio 44. vrhovni poglavar Srpske pravoslavne crkve od 1990. do 2009. godine.
Patrijarh Pavle je ceo život imao veliko poštovanje prema hrani, o čemu postoje mnoga svedočanstva, a najpoznatije je ono kada je šokirao Kofija Anana tokom njegove posete Srbiji.
On je tada ispričao priču o mrvicama hleba i šta one znače za svakog čoveka koji nema šta da jede, a niko nije ostao ravnodušan. Na prijemu kod Svetozara Marovića, tadašnjeg predsednika Srbije i Crne Gore, između ostalih, gosti su bili patrijarh Pavle i Kofi Anan.

Tokom večere, u vreme posta, za patrijarha su bili servirani riba, hleb i povrće. Kad je sve završio imao je salvetu ispred sebe na kojoj je bilo oko dvadesetak mrvica. On je tiho, ne obraćajući pažnju na ono što se dešava oko njega, svaku mrvu pokupio i pojeo.
Kad je završio, upitali su ga šta to radi, a on je odgovorio da svaki put tako jede i ispričao šta je mrva hleba za svakog čoveka i šta znače u odnosu na poštovanje čoveka, života, onih koji nemaju…
“Ne znate vi deco moja šta znači glad i koliko je dece širom sveta gladno, a mi bacamo hleb pored stola i u kontejnere. Nekima one predstavljaju život i nadu, a mi ih se tako lako odričemo. Setite se svaki put gladne dece širom Afrike i sveta kada vidite mrvice pored stola”, rekao je tada patrijarh Pavle.

Da je njegov odnos prema hlebu i mrvicama zaista bio takav potvrdili su i manastiru Gračanica u kome je patrijarh boravio. On bi svaki put grdio monahinje zbog prosipanja hleba pored stola.
Arhimandrit Jovan Radosavljević u knjizi “S patrijarhom Pavlom kroz život” objasnio je otkud toliko poštovanje pokojnog patrijarha Pavla prema hrani i od koga je to naučio.

Naime, on je od oca Jakova Arsovića naučio kako se prema hrani treba ophoditi sa poštovanjem i da ne treba ništa ostavljati pored tanjira, a da prosuto treba pokupiti.
“Jednom prilikom grickao sam koru hleba, a ono što je zagorelo ostavio sam na kraj tanjira. Pavle me je upitao zašto sam to uradio, a kad sam mu rekao da neću da jedem jer je zagorelo, uzeo mi je to zagorelo parče hleba i pojeo. Tako me je zastideo bez ijedne reči, da više nikada nisam ostavio mrvicu hleba van tanjira ili neko zagorelo parče”, piše arhimandrit Jovan u svojoj knjizi.

Da li ćete vi razmislite sledeći put kad budete videli mrve hleba pored tanjira i da li ćete se setiti reči patrijarha Pavla?

U smelosti leže genijalnost, moć i čarolija

Kada ne znate šta da učinite, moj savet je da pričekate dok vam ne postane jasno.

Zlata vredan savet

Ništa se neće dogoditi dok vi tako ne odlučite. Pre mnogo godina u mojoj je emisiji jedna majka govorila o svojim frustracijama zbog sina. Njen sin je imao tri godine i bio je šef u kući. Želeo je da spava u majčinom krevetu i odbijao da legne u vlastiti. Što je majka više insistirala na tome, to se dete jače opiralo – vikao bi i plakao dok se doslovno ne bi srušio od iscrpljenosti.

Bio je prikazan i kratak video u kojem se njih dvoje natežu. Nakon što ga je pogledao, naš stručni saradnik dr Stenli Turecki rekao je nešto od čega sam se naježila: “Ništa se ne događa dok vi to ne odlučite“. Razlog što njen sin nije želeo da spava u svom krevetu je taj što majka to nije odlučila. Kada odluči, dete će leći u svoj krevet. Možda će plakati i vikati dok ne zaspi, ali će s vremenom shvatiti da je njegova majka tako odlučila.

Sve zavisi o našim odlukama

Znam da je govorio o trogodišnjem detetu, ali smatram da se njegov savet može primeniti na mnoga područja života: veze, poslovne poteze, probleme s težinom… Sve zavisi od naših odluka. Ja sam se godinama borila s kilogramima i gledala brojke na vagi kako padaju pa rastu. Pre dve sam godine napokon odlučila da ću prestati da se nadam, molim i želim, želim, želim da budem uspešnija. Umesto toga sam shvatila šta će mi zaista poboljšati život, a zatim sam to odlučila i da učinim.

Budite predani i smeli

Kada ne znate šta da učinite, moj savet je da pričekate dok vam ne postane jasno. Kada se umirite, lakše ćete čuti unutrašnji glas, jer ga neće nadglasavati glasovi sveta. Jednom kad odlučite šta želite, budite predani toj odluci.

Kao što je rekao škotski planinar V. H. Marej: “Dok osoba nije predana, postoji neodlučnost, mogućnost da se odustane, nefikasnost. Uzevši u obzir sve aspekte inicijative (i stvaranja), jedna je temeljna istina, čije ignorisanje uništava beskrajne ideje i sjajne planove: u trenutku kada se čovek odlučno posveti nečemu, providnost takođe učini korak. Događaju se svakakve stvari koje mu pomažu i koje se inače ne bi dogodile. Iz te odluke proizilazi niz događaja o kojima niko ne bi ni sanjao. Kao što je rekao Gete: “Šta god možeš da učiniš ili o čemu sanjaš, počni to da činiš. U smelosti leže genijalnost, moć i čarolija“.

Ako sejete dobrotu, požnjet ćete prijateljstvo

Kako je uz pomoć šake semena bogati direktor izabrao ko će ga naslediti

Jedan uspešni biznismen ušao je u duboku starost i shvatio kako je došlo vreme da ga neko zameni.

Umesto da sam izabere svoga naslednika među svojim pomoćnicima ili svojom familijom, odlučio je uraditi nešto neuobičajeno. Pozvao je sve potencijalne kandidate, finansijske direktore, šefove odreda i pogona, blagajnike, savetnike i održao im sledeći govor:

“Dragi prijatelji, došlo je vreme da ja završim moje poslovanje i odem u zasluženu penziju. Takođe, sada je najbolje odrediti novog generalnog direktora koji će voditi našu firmu u budućnosti… Odlučio sam da će to biti jedan od vas.”

Mladi perspektivni šefovi bili su zbunjeni…

“Daću svakom od vas po jedno seme. To je vrlo specijalno seme. Želim da ga posadite i zalivate i da se ponovno okupimo sledeće godine kako bismo videli šta ste učinili s njim. Tada ću odlučiti ko će biti moj naslednik.”

Na tom sastanku je bio i Džim, i kao svi prisutni dobio je semenku.

Kada je stigao kući, podelio je sa svojom ženom direktorovo razmišljanje i oni odlučiše zajedno negovati seme iz kog će niknuti biljka.

Pronašli su lepu teglu, stavili đubrivo, uzeli termometar, pročitali nekoliko knjiga o negovanju biljaka i živeli u ritmu novosti iz tegle.

Svakog su dana zalivali zemlju i nestrpljivo iščekivali da nešto iznikne.

Nakon 20-tak dana, neki od Džimovih kolega već su počeli u firmi govoriti o biljci koja raste. I Džim je sa suprugom svakodnevno gledao u teglu, ali se ništa nije događalo. Prošlo je više od mesec dana i još uvek ništa se nije dogodilo. Sada se već naveliko diskutovalo o biljkama.

Na zajedničkim ručkovima razmenjivale su se praktične ideje o brzom rastu i Džim je shvatio kako jedino kod njega nema ničeg i da je jedino on neuspešan.

Ni šest meseci kasnije ništa nije niklo u Džimovoj tegli.

Počeo je verovati kako je u nečemu pogrešio. Možda previše vode ili loše đubrivo ili, pak, nešto drugo, što nije mogao objasniti. Znao je da je učinio najbolje što je mogao i bilo mu je žao što je bez rezultata.

Godina je uskoro došla kraju i mladi šefovi su se sa svojim biljkama ponovno okupili oko generalnoga direktora. Džim je rekao svojoj ženi da neće nositi praznu teglu, ali ga je ona, ipak, uspela na to nagovoriti, rekavši mu neka pošteno kaže što se dogodilo. Osećao je mučninu i podmuklu bol u trbuhu.

Ovo će, slutio je, biti za njega najneugodniji trenutak u životu. Ipak, znao je da je ona u pravu i bio je čvrsto uveren kako ništa nije pogrešno učinio. Uneo je svoju praznu teglu u sobu za sastanke. Ugledao je na stolu različite, pažljivo odnegovane, biljke. Sve su bile prelepe, neodoljivo privlačne u svojoj bujnosti.

Stavio je, uz podsmjeh svojih prijatelja, svoju praznu teglu na pod. Bio je u pravu. Pred njim su bili tužni trenuci.

Kada je generalni direktor stigao, pogledom je preleteo preko svih biljaka i pozdravio kandidate. Džim je pokušao biti što dalje od njega kako ne bi susreo njegov pogled.

“Kako ste ih samo lepo odnegovali!” – počeo je generalni direktor. “Vidim da mi neće biti jednostavno pronaći naslednika…” I, u tom času je spazio praznu teglu. Zatražio je od podpredsednika da je donese i dovede vlasnika napred. Džim je pretrnuo.

“Sada će pući bruka… Možda će me izbaciti iz firme” – pomislio je.

Kada je istupio, generalni direktor ga je upitao što se to dogodilo s njegovom semenkom? I Džim mu je sve, iskreno i pošteno, ispričao. Generalni direktor zatraži od svih da sednu – osim Džima. Pogledao ih je i rekao:

“Džim, veoma sam ponosan na tebe… Poštovani, Džim je novi generalni direktor firme!”

Svima je to izgledalo, gotovo, nestvarno, posebno Džimu.

“Pa… kako je to moguće? Moja tegla je prazna…”, – mucao je zbunjeno.

Stari generalni direktor pojasni: “Pre godinu dana ja sam svakom od vas dao semenku iz koje ne može ništa niknuti. Dao sam vam mrtvo seme, sterilno. Svaki od vas, kada je video da ništa ne raste, odlučio je zameniti ga zdravim semenom. Svaki od vas – osim Džima. Svi ste mi doneli biljke i cveće od vašeg semena, a ne od moga. Jedino je Džim ponosno prihvatio neuspeh i imao dovoljno hrabrosti i poštenja da mi donese praznu teglu. Vi ste svi tražili uspeh – po svaku cenu, a Džimu je njegovo poštenje bilo važnije od uspeha. Zbog toga je on danas generalni direktor…”

I nastavi:

“Ako sejete poštenje, požnjet ćete poverenje.
Ako sejete dobrotu, požnjet ćete prijateljstvo.
Ako sejete poniznost, požnjet ćete pravu veličinu.
Ako sejete jednostavnost, požnjet ćete trajnu radost.
Ako sejete otvorenost, požnjet ćete poštovanje
Ako sejete odanost, požnjet ćete uspeh.
Ako sejete oproštaj, požnjet ćete pomirenje.
Ako sejete iskrenost i ljubav, požnjet ćete večnu radost i sreću.
Zato, pazite što sejete, jer to će nam odrediti šta ćemo kasnije žnjeti.”

Idi smireno…

Idi smireno kroz buku i užurbanost i sjeti se mira koji se može naći u tišini.
Koliko je moguće, budi u dobrim odnosima sa svim ljudima.
Govori svoju istinu smireno i jasno, slušaj druge, čak i glupe i neuke,
i oni imaju svoju priču.
Izbjegavaj bučne i agresivne osobe, one su teret duhu.
Ako uspoređuješ sebe s drugima, možeš postati ogorčen ili ponosan,
jer uvijek će biti i većih i manjih od tebe.
Raduj se svojim postignućima, kao i svojim planovima.
Održi zanos za svoj vlastiti poziv, ma koliko on skroman bio,
to je pravo blago u promjenjivim vremenima.
Budi obazriv u svojim poslovima, jer svijet je pun prijevara,
ali neka te to ne ometa da vidiš vrline i koliko ih ima.
Mnogi ljudi teže za visokim idealima i svud je život pun junaštva.
Budi ono što jesi (budi svoj), pogotovo nemoj glumiti ljubav i nemoj biti ciničan
prema njoj, jer usprkos svoj ogorčenosti i razočarenjima,
ona je vječna kao i trava.
Spokojno primi iskustvo godina, skladno napuštajući stvari iz mladosti.
Gaji duhovnu snagu da te štiti od iznenadne nesreće.
Nemoj sam sebe žalostiti izmišljanjima,
mnoga strahovanja nastaju od umora i usamljenosti.
Osim održavanja samodiscipline, budi blag prema sebi.
Ti si dijete svemira ništa manje nego što su to drveća i zvijezde.
Imaš pravo biti ovdje.
I bilo ti to jasno ili ne, nema sumnje da se svemir razvija kao što bi i trebao.
Dakle, budi u miru s Bogom, ma kako Ga zamišljaš
i bez obzira kakav ti je posao i kakve aspiracije u bučnom komešanju života imaš.
Zadrži mir u svojoj duši.
Pored sve prljavštine i jadikovanja, ovo je divan svijet.
Budi radostan! Potrudi se da budeš sretan!

Tekst navodno pronađen u staroj crkvi Svetog Pavla u Baltimoru, iz 1682.

Da li vam je teško u životu?

Jednom je jedna mlada žena otišla do svoje bake i požalila se kako joj je teško u životu. Nije znala kako dalje i željela je ‘odustati od svega’. Bila je više umorna od borbe. Činilo se kako čim je jedan problem riješen, novi se pojavi.

Poslušavši je, baka ju je odvela u kuhinju. Ispunila je tri lonca s vodom i stavila da kuhaju na vatri dok voda nije zakuhala. U prvi je lonac stavila mrkvu, u drugi jaje, a u treći zrna kave. Sjela je i pustila da lonci kuhaju. Nakon 20 minuta je ugasila vatru. Onda je izvadila mrkvu iz lonca i stavila ju u zdjelu. Nakon toga je izvukla jaje i stavila ga u zdjelu. I na kraju je izvukla zrna kave s vodom u kojoj su se kuhala i stavila ih u treću zdjelu.

Baka se okrenula svojoj unuci i upitala je: “Reci mi što vidiš.”

“Vidim mrkvu, jaje i kavu”, odgovorila je.

Baka ju je onda zamolila da dotakne i osjeti mrkvu. Učinila je to i uvidjela kako je vrlo mekana. Onda ju je baka zamolila da uzme jaje i razbije ga. Ispod ljuske se nalazilo tvrdo kuhano jaje. I naposljetku je baka zamolila unuku da kuša vodu u kojoj su kuhana zrna kave. Unuka se nasmijala kad je osjetila bogatu aromu kave.

“Što ovo sve znači, bako?”

Baka joj je objasnila da se svaka od tih ‘namirnica’ suočila s istom nevoljom – kipućom vodom. Ali, svaka je reagirala drugačije. Mrkva je bila tvrda i nepopustljiva, ali nakon što je podvrgnuta kipućoj vodi omekšala je i postala slaba. Jaje je bilo krhko. Njegova tanka vanjska ljuska je štitila tekuću unutrašnjost, ali nakon što je podvrgnuta vrućoj vodi, njegova je unutrašnjost otvrdnula. Međutim, zrna kave su jedinstvena. Nakon što su bili podvrgnuti vrućoj vodi, ona su promijenila vodu.

“U kojem se primjeru pronalaziš, dijete moje?”, upitala je baka svoju unuku.

Ljubav…i život

U trgovinu sa nakitom uđe malena djevojčica.
„U izlogu sam vidjela ogrlicu kakvu bih željela kupiti svojoj sestri.“ – reče i pokaza na tirkiznu oglicu.
„Koliko novaca imaš djevojčice?“ – upita trgovac.
Djevojčica se podigne na prste i na pult stavi novčanik sa nekoliko novčića i ponešto sitnica poput školjke, figurice i sl, te reče: “Hoće li to biti dovoljno? Htjela bih svojoj sestri kupiti poklon. Otkako nema mame ona se brine za mene i htjela bih joj nekako zahvaliti. Znate, ova ogrlica iste je boje kao i njezine oči. Mislim da bi joj se jako svidjela.“
Trgovac se nasmiješi, pospremi ogrlicu u poklon-kutijicu i pruži ju djevojčici.
„Siguran sam da će joj se dopasti.“ – reče.
Djevojčica presretna zahvali i izjuri iz trgovine.
Sutrada nu trgovinu uđe mlada žena tirkiznih očiju.
„Oprostite, zanima me je li ova ogrlica kupljena u vašoj trgovini“ – upita.
„Da, gospođice.“ – reče trgovac.
„Koliko je koštala?“ – upita mlada žena.
„Bojm se da vam to ne mogu reći.“- reče trgovac.
„Moja sestra nije mogla platiti ovu oglicu, znam da nema toliko novaca. Morat ću vam je vratiti.“- reče djevojka.
„Vaša je sestra platila najveću cijenu za ogrlicu – dala je sve što je imala.“

Inteligencija bez ljubavi čini…

Inteligencija bez ljubavi čini te nemoralnim.
Pravednost bez ljubavi čini te neumoljivim.

Uspjeh bez ljubavi čini te arogantnim.
Bogatstvo bez ljubavi čini te pohlepnim.

Ljubaznost bez ljubavi čini te servilnim.
Siromaštvo bez ljubavi čini te ponositim.

Ljepota bez ljubavi čini te apsurdnim.
Autoritet bez ljubavi čini te tiraninom.

Posao bez ljubavi čini te robom.
Jednostavnost bez ljubavi oduzima ti vrijednost.

Molitva bez ljubavi čini te introvertiranim.
Zakon bez ljubavi te pokorava.

Politika bez ljubavi čini te egoistom.
Diplomacija bez ljubavi čini te licemjernim.

Vjera bez ljubavi čini te fanatikom.
Križ bez ljubavi pretvara se u mučenje.

Život bez ljubavi jednostavno…. nema smisla…

“Old Wooden Door Bolt Handle”