Koliko ste se puta zapitali…

Koliko ste se puta zapitali da li je možda najsimptomatičniji duhovni problem modernog čoveka njegova nesposobnost da bude sam sa sobom i – ne radi ništa?

Jedan od najvećih intelektualaca 20. veka, Bertrand Rasel postavio je ovo pitanje u svom čuvenom delu Osvajanje sreće i pokušao da sa svog stanovišta naučnika, filozofa i pisca obuzda ljude svoje generacije u njihovoj mahnitoj potrazi za uzbuđenjima.

Mi smo manje nego naši preci izloženi dosadi, ali je se više plašimo. Došli smo do saznanja, ili bar verovanja, da dosada nije prirodni deo čovekove suštine i da se može izbeći uz dovoljno energičnog traganja za uzbuđenjem.

Naš hedonizam, kao i naša potrošačka manija, samo su jedni od mnogi pokušaja da se umakne dosadi.
Kako se uzdižemo na društvenoj skali, težnja za uzbuđenjima postaje sve snažnija. Oni koji to sebi mogu priuštiti putuju od jednog mesta do drugog, noseći sa sobom dobro raspoloženje, ples i opijanje, ali iz nekog razloga uvek očekuju da će u svemu tome više uživati na nekom novom mestu. Oni koji su prinuđeni dazarađuju za život dobiju svoje sledovanje dosade u radnim satima, ali oni koji, ali oni koji su oslobođeni potrebe da rade imaju za svoj ideal život u potpunosti lišen dosade.

To je plemenit ideal, i, daleko od toga da želim da ga ocrnim, samo se bojim da je, poput svih drugih ideala, teže ostvariv nego što se idealistima čini. Na kraju krajeva, jutra su dosadna onoliko koliko su prethodne večeri bile uzbudljive. Doći će srednje doba, verovatno i staro doba. Sa dvadeset, čovek veruje da se život završava u tridesetoj. Jednako je glupo potrošiti rano svoj vitalni kao i svoj finansijski kapital. Možda je malo dosade neophodni deo svačijeg života. Želja da se pobegne od dosade je prirodna; čak su i svađe sa komšijama ljudima bile bolje od ničega. Stoga je dosada ključni problem svih moralista: jer barem polovina svih zala na sveta dolazi iz straha od nje.

Međutim, za Rasela, ne postoji samo jedna vrsta dosade, i on u dosadi prepoznaje i njenu vitalnu snagu:

Dosadu, uprkos svemu, ne treba smatrati kao potpuno lošu stvar. Postoje dve vrste dosade, od kojih je jedna plodotvorna, dok je druga zaglupljujuća. Plodtvorna nastaje prilikom odsustva opijata, zaglupljujuće prilikom odsustva vitalnih aktivnosti.

Ono što je karakteristično za opijate karakteristično je i za svaku vrstu uzbuđenja. Život koji je prepun uzbuđenja je iscrpljujući život, u kom je uvek potrebna veća doza stimulansa da bi stvorila uzbuđenje koje je neophodno za osećaj zadovoljstva. Osoba koja je naviknuta na previše uzbuđenja identična je osobi koja toliko obožava ljute ukuse da na kraju postaje u toj meri imuna na ljutinu da je ne primećuje dok ne počne da se guši od nje… Određena sposobnost da se podnese dosada, stoga jeste neophodna za srećan život, i to je jedna od stvari kojoj bi trebalo učiti mlade ljude.

Da li je bolje biti žena?

Saznajte top 40 stvari po kojima se žene razlikuju od muškaraca i zašto im je život zbog toga lakši i jednostavniji!

– Neke su rezultat statistike, neke prosto “zakon prirode”, a neke šaljive!

– Statistički gledano, ženama se češće “opraštaju” saobraćajne kazne i slični prestupi.
– Nakon orgazma muškarcima je potreban odmor, ali žene mogu da dožive neograničen broj orgazama.
– Ženama znatno ređe ponestane izgovora za ponašanje i u svađama iznose više argumenata.
– Žene ne moraju da brinu oko gubitka kose, dok ćelavljenje muči više od 70 odsto muškaraca iznad 30-e.

– Manje se znoje od muškaraca.
– Žive duže.
– Većina žena ima bolji modni ukus od muškaraca.
– U proseku, ženama je lakše da “dođu” do seksa, odnosno pronađu partnera.
– Imaju veću toleranciju na bol.
– Mogu da se napiju brže i jeftinije od muškaraca.

– Žene mogu da se grle sa prijateljicama, a da okolina ne posumnja u njihovu seksualnu orijentaciju.
– Mogu da nose haljine, što je leti izuzetna prednost.
– Češće završavaju fakultet i u proseku su bolje obrazovane.
– Mogu da probuše uši i farbaju kosu kako god žele bez čudnih pogleda.
– Žene se među prvima spašavaju s brodova koji tonu, kaže statistika.

– Žene mogu da zaplaše muške šefove nabrajanjem ginekoloških problema koje ne razumeju.
– Mogu da pitaju za smer, a da se ne osećaju nesposobno zbog toga.
– Ženama se želja za seksom pojačava kako stare, pa ne brinu da će ih partner doživeti kao “slabu” i “staru za seks.
– Okolina će ženu koja plače doživeti kao emotivnu, a muškarca “slabićem”.

– Žene imaju besplatnu psihoterapiju u obliku prijateljica.
– Niske žene su slatke, dok se za niske muškarce misli da imaju “Napoleonov kompleks”.
– Od žena se ne očekuje da sve znaju same da poprave.
– Imaju bolje komunikacijske veštine.

– Istraživanja pokazuju da žene imaju 15 odsto veću verovatnoću da će preživeti nesreće.
– Žene koje nisu sportski talentovane u društvu se zbog toga ne ismevaju.
– Ako imaju velike uši, žene to znatno lakše prekriju.
– Da bi iskreno pričale o svojim osećanjima, žene ne moraju da se napiju.
– Za žene je kupovanje odeće zabava.

– Žene ne moraju da zovu prve, jer se to od njih ni ne očekuje.
-Sposobne su istovremeno da peglaju, telefoniraju i gledaju televiziju.
– Žene znaju istinu o tome da li je i koliko veličina važna, dok će muškarci uvek biti u dilemi.
– Od žena se ne očekuje da nose teške predmete.
– Ženama novi ruž može da ulepša dan.
– Od žena se ne očekuju da daruju cveće, već samo da ga primaju.
– Žene sazrevaju ranije od muškaraca, dok neki muškarci nikada ne dođu do tok stadijuma i večno ostanu nezreli.

– Ne moraju da brinu hoće li “uhvatiti nešto” rajsferšlusom.
– Ne osećaju se kao kukavice ako odbiju fizički obračun.
– Po pravilu dobijaju starateljstvo nad malom decom nakon razvoda.
– Znaju kakvu katarzu donosi plakanje.
– One su lepši pol!

Živeo jednom jedan uspešan i bogat čovek…

ČETIRI ŽENE-Ajahn Brah

Živeo jednom jedan uspešan i bogat čovek i imao je četiri žene.

Četvrtu, najmlađu, je najviše voleo i raskošno je odevao i obezbedio joj život u izobilju. Njoj je davao samo najbolje i veoma je o njoj brinuo.

Treću je veoma voleo. Na nju je bio veoma ponosan i voleo je da je pokazuje svojim prijateljima i da se hvali. Ali, bio je u strahu da će ga napustiti i otići sa drugim.

Druga žena je bila veoma brižna, strpljiva i kada god bi čovek imao problema, obratio bi joj se i ona bi mu pomogla. Uvek je bila tu u teškim vremenima.

Prva je bila njegov veran partner u životu, pomagala mu je da zadrži bogatstvo i poslove, održavala je kuću. Nju nije mnogo voleo niti se brinuo o njoj, nekada je jedva primetivši, dok mu je ona bila veoma privržena i nesebično mu je pružala ljubav.

Čovek se razboli i znao je da će uskoro umreti. Mislio je o sebi kao bogatom čoveku koji ima čak četiri žene koje će mu sigurno pomoći i biti uz njega. Plašio se da će umreti i tako biti sam i zato je pozvao svaku od njih. Prvu je pozvao najmlađu, četvrtu ženu koju je najviše voleo, rekao joj da umire i pitao je da pođe sa njim.

„Nema šanse! Moram ostati ovde. Mogu da te pohvalim na sahrani i ništa više od toga“, ona odgovori i napusti ga.

Na isto njegovo pitanje treća žena, koju je oženio u srednjim godinama i koju su mnogi želeli, mu kaže:

„Ni govora! Takve se stvari ne rade. Mogu da ti osiguram impozantnu sahranu, ali nakon tvoje smrti odlazim sa tvojim sinovima“, bila je izričita i napusti ga.

Pozvao je i drugu koju je poznavao celog života, sa kojom je odrastao, koja nije bila toliko privlačna, ali je bila njegov najveći prijatelj. Pitao ju je da pođe sa njim da ne bi bio usamljen.

„Žao mi je. Ne mogu sa tobom. Otpratiću te do groba i to je to. Dalje ne mogu“, bila je sigurna, okrenula se i napustila sobu.

Pošto mu je ostala još jedna, prva, pozvao je i nju i zamolio da pođe sa njim zato što se plaši i ne želi da bude usamljen. Rekla je bez dvoumljenja:

„Naravno da ću ići sa tobom. Uvek ću te pratiti gde god išao!“, pristala je, a on ju je pogledao i pomislio kako je mršava, koliko je prema njoj bio nemaran i kajao se jer joj nije pružio što je zaslužila.

Svako u svom životu ima četiri žene (ili četiri muža). Šta ove žene predstavljaju?

Četvrta je telo. Volimo svoje telo, svakodnevno brinemo o njemu, umivamo se i oblačimo, dajemo mu hranu. Ali, telo ima svoj vek, telo se troši, stari i propada. Njemu dajemo najviše pažnje i veoma smo mu posvećeni.

Treća žena je novac, bogatstvo, ono materijalno što posedujemo. Kada umremo, ono ostaje drugima.

Druga žena predstavlja porodicu i prijatelje.

I, prva žena je naša duša koju većina zanemaruje i tek na samom kraju života spozna da je njoj trebalo posvetiti najviše pažnje. Njome se ne bavimo jer smo opterećeni materijalnim, bogatstvom i čulnim uživanjima.

Iz knjige „Krava koja je plakala“

SLEPI PROSJAK

Jednog dana, jedan slepi čovek sedeo je na stepenicima jedne zgrade, sa šesirom blizu svojih stopala i jednim natpisom na kome je pisalo: „Slep sam, molim vas pruzite mi pomoc.“

Jedan slučajni prolaznik, igrom prilika strucnjak za reklamu, koji je tuda prolazio, zaustavio se zapazajuci da je u sesiru bilo prisutno samo nekoliko metalnih novcica.

Savio se da bi mu pruzio novac, zatim, i bez pitanja za dozvolu,uzeo je karton, okrenuo ga ispisavši novi natpis. U toku popodneva slučajni prolaznik se vratio do slepog coveka zapažajuci da je njegov šesir ovom prilikom bio pun novčica i novčanica.

Slepi prosjak prepoznavajuci ga po koraku uputio mu je pitanje da nije bio on taj koji je nesto napisao na kartonu i sta je to mogao napisati. Nasta ce prolaznik odgovoriti:

„Nisam napisao neistinu – samo sam napisao tvoju poruku na drugaciji nacin“, nasmeši se i izgubi u guzvi.

I tako slepi covek nije saznao da je natpis jednostavno glasio: „Danas je prvi dan proleća… a ja ga ne mogu videti“.

Naučio sam da hrabrost nije odsustvo straha

-Hrabri ljudi se ne boje oprostiti kako bi se postigao mir.

-Edukacija je najjače oružje koje možete iskoristiti da promijenite svijet.

-Naučio sam da hrabrost nije odsustvo straha, nego tvoja pobjeda nad njime. Hrabar čovjek nije onaj koji se ne boji, nego ko nadvlada svoj strah.

-Ukoliko želiš postici mir sa svojim neprijateljem, moraš poceti raditi sa njime. Onda ti on postane partner.

-Da bi postao slobodan, čovjeku nije dovoljno samo odbaciti svoje lance, nego mora živjeti na način kojim ce poštovati i poboljšavati slobode drugih.

-Dobra glava i dobro srce su uvijek primamljiva kombinacija.

-Stvari uvijek izgledaju nemoguće dok ih neko ne uradi.

-Nakon što se čovjek popne na neko veliko brdo, samo shvati da postoje još mnoga brda na koja se mora popeti.

-U mojoj zemlji mi prvo idemo u zatvor, a nakon toga postajemo predsjednici.

-Ne može se postići iskrenija slika o nekom društvu od načina na koji oni tretiraju svoju djecu.

-Ja se protivim rasizmu i smatram ga barbarskim činom, svejedno da li dolazio od crnog ili bijelog čovjeka.

-Ne postoji ništa poput vraćanja na neko mjesto koje se nije promijenilo gdje najlakše ustanoviš da si se ti sam promijenio.

-Nigdje ne postoji jednostavna šetnja ka slobodi. Mnogi od nas će ponovo i ponovo morati hoditi dolinama sjenki smrti prije nego stignemo na vrh planine naših želja.

-Vrijeme moramo mudro koristiti i biti svjesni da je vrijeme uvijek zrelo da se čini dobro.

-Nikada, nikada i nikada neka ova zemlja ponovo iskusi da jedan čovjek ugnjetava drugoga.

-Neka bude rada, hljeba, vode i soli za svakoga!

-Ja sanjam o Africi koja je u miru sa samom sobom.

-Neka sloboda vlada! Sunce nije nikada zašlo iznad nekog većeg ljudskog postignuća.

-Ne možemo sebi priuštiti da ubijamo jedan drugoga.

-Bilo koji čovjek ili institucija koji pokušaju da mi otmu moj dignitet će izgubiti.

-Zabraniti ljudima njihova ljudska prava znači staviti na test njihovu ljudskost.

-Ja nisam mesija, nego obican čovjek koji je postao vođa usljed neobičnih okolnosti.

-Kada voda počne ključati glupost je isključiti ringlu.

-Za razliku od nekih političara, ja mogu priznati svoje greške.

-Nijedna zemlja se ne može istinski razviti ukoliko njeni stanovnici nisu educirani.

-Jedino slobodan čovjek može pregovarati, zatvorenici ne mogu biti dio dogovora.

-Zaboravite prošlost!

-Ja stojim ovdje ispred vas, ne kao poslanik, nego kao ponizni sluga naroda.

-Ne postoji stvar koja se naziva djelimična sloboda.

-Dajte djeci ljubav, smijeh i mir, a ne AIDS.

Nelson Mandela

Ako ste oprostili čoveku sve

Jedan od najkontroverznijih naučnika 20. veka je onaj kojeg studenti psihologije celog sveta od milja nazivaju “deda Frojdom”.

Tokom njegovog života, jedni su ga smatrali šarlatanom, drugi – genijem. Koko Šanel ga je zvala prvim muškarcem feministom, a dva otkrića su ga ovekovečila: razotkrivanje misterije ljudskog sna i “nalaženje” ključa za podsvest.

Evo njegovih 10 zanimljivih citata koji će vas definitivno podstaći na razmišljanje ali i zabaviti:

1. Veličina vašeg identiteta određuje se veličinom problema koji je u stanju da izbaci vas iz takta.

2. Pre nego što dijagnostifikujete kod sebe depresiju i nisko samopouzdanje, obavezno budite sigurni da niste okruženi idiotima.

3. Mi nikad ne bivamo tako ranjivi kao onda kad volimo, i nikad tako beznadežno nesrećni onda kada gubimo ljubav.

4. Ljudi su više moralni nego što misle i mnogo više nemoralni nego što mogu zamisliti.

5. Svaki normalan čovek, u stvari, normalan je samo delimično.

6. Ako ste oprostili čoveku sve, znači, završili ste sa njim, zauvek.

7. Protiv svakog čoveka čovek se može braniti, ali protiv pohvale ostaje bespomoćan.

8. Mi više težimo ka tome da izbegnemo bol, nego da susretnemo radost.

9. U trenutku kad čovek počne da sumnja u svoj život i svoju vrednost, on postaje bolestan.

10. Veliko pitanje na koje nikada nije odgovoreno i na koje ni ja nisam bio kadar odgovoriti, uprkos tridesetogodišnjem istraživanju ženske psihe glasi: ŠTA ŽENA HOĆE?!

Ljubav pobjeđuje

Na početku ljubav slavnog književnika i njegove odabranice Idit bila je zabranjena. On se u nju zaljubio kada mu je bilo 16 godina i ništa ga od nje nije moglo odvojiti. U braku su dobili četvoro dece.
Autor Gospodara prstenova i Hobita, J. R. R. Tolkina ceo život je voleo samo jednu ženu i umro ubrzo nakon nje. Njena smrt ga je toliko pogodila da nisu prošle ni dve godine, a on joj se pridružio u večnosti. Supruga Idit je bila njegova srodna duša i celog života joj je pisao ljubavne pesme, a u pismima prijateljima sa žarom pisao o najvećoj ljubavi svog života. U braku su proveli 55 godina i dobili četvoro dece, tri sina i ćerku.

Upoznao je kada je imao samo 16 godina i odmah ostao očaran. Njoj je tada bilo 19. Oboje su bili siročad, bez oca i majke.
J. R. R. Tolkin kojeg su zvali Ronald i njegov brat Hilari ostali su kao mala deca bez oca koji je oboleo od reumatske groznice i umro. Tolkin je tada imao tek četiri godine. Majka im je umrla kada mu je bilo 12 godina. Nesrećna udovica s dijagnozom dijabetesa iznenada je u 34. godini kolabirala, pala u dijabetičku komu i umrla. Naime, medicina u to vreme još nije poznavala insulin i ta bolest je često bila smrtonosna.

Bila mu je suđena
Nakon što se o njemu i njegovom bratu četiri godine brinula tetka u Birminghemu, a sveštenik koji je bio blizak sa njihovom porodicom i kojeg je njihova majka zapravo i imenovala za staratelja za svoje sinove – otac Fransis – shvatio je da su dečaci nesrećni kod tetke i odlučio je da ih preseli. Udomio ih je kod lokalnog trgovca vinom i njegove supruge. Oni su imali prostranu kuću i bili veliki prijatelj crkve. Tada se i dogodio sudbonosni susret J. R. R. Tolkina i njegove buduće supruge Idit.
Naime, na prvom spratu te kuće u koju su doselili, a ispod njihove sobe, stanovala je mlada i lepa Idit Brat. Tamnokosa i sivooka devojka, takođe je bila siroče. Prekrasno je svirala, a izdržavala se od komada zemlje koje je dobila u nasleđe od pokojne majke. Ona je svima u kući ulepšavala večeri svirajući na klaviru.

Ona i Tolkin su se brzo zbližili, a često i bili jako nestašni. Zajednički bi krali hranu iz kuhinje i organizovali tajne gozbe u njenoj sobi. Povremeno su odlazili zajedno da piju čaj u lokalne čajane pa ubacivali šećer u šešire prolaznika. Odvojeno bi se odvezli biciklima na čaj u grad i razgovarali satima. Mladi je par je krio svoje prijateljstvo, koje je ubrzo preraslo u zaljubljenost. Vaša majka i ja spasili smo jedno drugo od nevolja koje smo doživeli tokom detinjstva – pričao je Tolkin, jedan od vodećih svetskih i engleskih lingvista mnogo godina kasnije, svojoj deci.

Tajni sastanci i zabranjena ljubav. Otac Frensis je saznao za vezu jer ga je o tajnim sastancima mladih obavestila vlasnica jednog mesta gde je mladi zaljubljeni par ispijao čaj. Bio je zaprepašćen. Odmah je zahtevao da se ta veza prekine, a kako Ronald po prirodi nije bio buntovnik i poštovao oca Frensisa, pristao je. Uskoro je s bratom napustio kuću gde su svi zajedno živeli.
U to je vreme Ronald je učio kako bi dobio stipendiju za Univerzitet u Oksfordu, a sa Idit je nastavio da se tajno viđa. Vozom bi odlazili na selo i uživali jedno s drugim. Za 21. rođendan, Ronald je Idit kupio ručni sat, a ona njemu naliv pero za njegov osamnaesti rođendan.

Ali ponovo su ih videli zajedno i otac Frensis mu je zabranio da je viđa i da joj piše dok ne napuni 21 godinu. A onda su se počeli kao “slučajno” da se sreću. I za to se saznalo pa je od oca Frensisa dobio pismo u kojem je nazvao te njihove “slučajne” sastanke budalastim i nepromišljenima i zapretio da će mu, ako ne prestane s tim, onemogućiti univerzitetsku karijeru.

Nakon toga, Ronald je još jednom video Idit. U svom dnevniku je napisao: “Na uglu Frensis Roada prošla je kraj mene na svom biciklu na putu prema stanici. Možda je neću videti tri godine…”Skoro se udala za drugoga. Kako bi zaboravio na Idit, prionuo je na učenje i jedva čekao 3. januar 1913. godine, svoj 21. rođendan. Čim je sat otkucao ponoć i proglasio početak 3. januar, seo je za sto i napisao pismo devojci za koju se nadao da će mu postati žena. Kada je stigao odgovor, doživeo je veliko razočarenje. Idit je napisala da je verena za drugog muškarca, brata svoje prijateljice.

Ronald je bio očajan. Čekao je tri godine i živeo za dan kada će se opet videti. Onako u ljutnji odlučio je da je odmah zaboravi. Ali brzo se predomislio.
Ukrcao se na voz i otišao do nje. Odlučio je da je moli da izabere njega. I čim ju je ugledao na peronu, znao je da nikada nije prestala da ga voli i da će mu se vratiti. Ispričala mu je da je pristala da se uda za drugoga jer je bio jedini mladić kojeg je poznavala osim Ronalda i zato što je mislila da on za nju više ne mari i da ju je zaboravio. Odmah je odlučila da vrati verenički prsten, raskinula veridbu i udala se za voljenog J.R.R. Tolkina.
Srećan brak i četvoro dece

Ronald je o veridbi obavestio oca Frensisa. On im je nevoljno dao svoj blagoslov, a Idit je na Ronaldovo insistiranje napustila svoju Anglikansku crkvu i preobratila se na rimokatolicizam. Naime, slavni pisac je bio vrlo pobožni katolik. Nisu uspeli odmah da se venčaju, on je morao da završi školovanje, a ona ga je čekala. Kada je završio sa školovanjem, krenuo je u Prvi svetski rat, gde se borio u rovovima.

Venčali su se 22. marta 1916. godine. Prvi sin rođen im je 1917. godine, a nakon toga su dobili još dva sina i ćerku koju je Idit žarko želela.
Jedan od najvećih i najuticajnijih autora književne fantastike 20. veka sahranje je za svojom ljubljenom ženom u istom grobu u Oksfordu, gradu u kojem je dugo godina predavao na Univerzitetu. Naime, Tolkin je bio 20 godina profesor anglosaksonskog jezika na oksfordskom koledžu Pembrok, a zatim još 14 godina profesor engleskog jezika i književnosti na koledžu Merton.

Idit je umrla 1971. godine, a njen Ronald nepune dve godine nakon nje. Na njihovom zajedničkom grobu uklesana su imena Beren i Lutien. Najpoznatiju i trajnu počast svojoj voljenoj, Tolkin je dao kada je utkao njihovu romansu u mitologiju Međuzemlja – u priču o Berenu i Lutien.

Usluga sa osmehom

Ova poučna priča posvećena je svima onima koji sebe smatraju boljim od životinja. A životinje, posebno psi najbolji su nam prijatelji, neiskvarene duše, verne i inteligentne i tu se najviše razlikuju od ljudi. Ljudi znaju da budu, zaista prepredeni, okrutni, nevaspitani, zli.

Često od životinja možemo mnogo naučiti, samo ako smo dovoljno pametni da ih posmatramo i razumemo. Neki ljudi to shvate posle nekog vremena, a drugi čitavog života žive u zabludi. Vlasnik hotela iz ove priče koja je pred vama je shvatio.

Usluga sa osmehom
Jedanput je neki čovek uputio pismo jednom malom hotelu u gradu na srednjem zapadu, koji je nameravao da poseti tokom odmora. Pismo je glasilo ovako:

Poštovani,

Planiram da u vreme svog odmora odsednem u vašem hotelu, pa bih voleo da mi odgovorite na jednu moju molbu. Naime, veoma bih voleo da sa sobom povedem i svoga psa. On je veoma negovan i iznad svega lepo vaspitan pas. Da li ste spremni da mi dopustite da noću spava u mojoj sobi.

Nije prošlo dugo, a od vlasnika hotela primio je odgovor, u kome kaže:

„Vodim ovaj hotel već dugi niz godina. Za svo to vreme, nikada mi nijedan pas nije ukrao peškir, postelјinu, srebrno posuđe, niti sliku sa zida.

Nikada nijednog psa nisam morao da izbacujem usred noći iz hotela zato što je pijan ili se ne ponaša pristojno. Nikada mi se nije desilo da pas pobegne, a da ne plati hotelski račun.

Prema tome, vaš pas je stvarno dobrodošao u moj hotel. A, još ako vaš pas može da garantuje za vas, i vi ste isto takođe dobrodošli.“

Ne opiri se toliko. Najbolje stvari se događaju onda kada ih ne očekuješ.

Iz opusa kolumbijskog pisca Gabrijela Garsije Markeza, neprocenjivog po svojoj umetničkoj vrednosti, teško je izdvojiti samo nekoliko citata po kojima ćemo ga pamtiti.
Jedan od začetnika “magičnog realizma”, pravca u književnosti u kome se fantastični motivi prepliću sa stvarnošću, odrastao je sa bakom čije sujeverne priče su kasnije postale okosnica njegovih dela.

Veliki prijatelj Fidela Katra i našeg režisera Emira Kusturice, umro je od raka pankreasa u 87. godini. Za vreme svoje bolesti, napisao je oproštajno pismo, koje predstavlja svojevrsnu odu životu i njegovim lepotama.

Ovo su neki od Markesovih najboljih citata:

– Ne dozvoli da umreš, a da ne doživiš ovo čudo – spavati sa onim koga voliš.

– Nije istina da ljudi ne ispunjavaju svoje snove zato što su odrasli. Odrasli su, jer su prestali da ostvaruju snove.

– Ljudi, koje volimo, trebalo bi da umiru sa svim svojim stvarima.

– Svaka stvar je – živa. Potrebno je samo probuditi njenu dušu.

– Ako sretnete svoju pravu ljubav, treba da znate da ona nigde neće pobeći od vas – ni kroz nedelje, ni kroz mesec, ni kroz godinu.

– U životu nije važno ono što vam se dogodi, nego ono čega se sećate, i način na koji to pamtite.

– Laž je udobnija od sumnje, korisnija od ljubavi, trajnija od istine.

– Ako je u nešto uključena žena, ja znam, da će sve biti dobro. Meni je potpuno jasno da žene upravljaju svetom.

– Za trpezarijskim stolom može se voleti isto tako kao i u krevetu.

– Budi nasmejan, ne dozvoli nevolji zadovoljstvo.

– U porodičnom životu mnogo je lakše izbeći nesreću, nego glupe sitne svađe.

– Odgovori mu “Da”. Čak i ako umireš od straha, čak i ako ćeš kasnije zažaliti, zato što ćeš se kajati čitav život, ako mu sada kažeš “Ne”.

– Čovek se ne rađa, jednom i zauvek, onog dana kad ga je mati donela na svet, život ga tera ponovo i ponovo – mnogo puta – da se sam ponovo rodi.

– Nema leka koji može izlečiti ono što može izlečiti sreća.

– Uvek će biti ljudi koji će te povrediti. Nastavi da veruješ, samo budi opreznija.

– Ne opiri se toliko. Najbolje stvari se događaju onda kada ih ne očekuješ.

– Ja ne nosim šešir, da ga ne bih morao skidati ni pred kim.

– Zašto trošiti toliko reči da se objasni šta oseća čovek u ratu, ako je dovoljna samo jedna reč – strah.
– Sjajno je misliti o prošlim zadovoljstvima, bez gorčine i kajanja.

– Znanje i mudrost dolaze nama tada, kad nam više nisu od koristi.

– Ne, ja nisam bogat čovek. Ja sam siromah sa novcem, a to – nije isto.

– Starost nema veze s tim koliko imaš godina, već koliko se staro osećaš.

– Budi smiren. Umreti je teže, nego što se čini.

– Život je poput priče, nije važno koliko je dug, već koliko je dobar. Ono što je prošlo, više ne postoji, ono što će biti, još nije došlo. Postoji samo jedna tačka u kojoj se sastaju i prošlo i buduće. U toj tački je ceo tvoj život. Iskoristi je.

Postavite sebi ova pitanja

Stara poslovica kaže „Onaj koji ne može pitati, ne može živjeti“. Ako želite odgovore morate postaviti pitanja. Slijedi 75 pitanja koja biste trebali sami sebi postaviti. Možete ih pitati sada, a možete kroz razdoblja u životu kada ste manje zadovoljni. Odgovorite na njih i razmislite o svom životu.

-1- Zašto ne ja?

-2- Jesam li draga osoba?

-3- Radim li ono što stvarno želim?

-4- Na čemu sam zahvalan?

-5- Što mi nedostaje u životu?

-6- Jesam li iskren?

-7- Slušam li druge?

-8- Trudim li se dovoljno?

-9-Pomažem li drugima?

-10- Što trebam promijeniti na sebi?

-11- Jesam li povrijedio nekoga?

-12- Na što se žalim?

-13- Što očekujem?

-14- Je li mi zabavno?

-15- Propuštam li prilike?

-16- Je li mi stalo do drugih?

-17- Provodim li dovoljno vremena s obitelji?

-18- Imam li otvoren um za nove stvari?

-19- Osuđujem li druge?

-20- Preuzimam li potrebne rizike?

-21- Riskiram li nepotrebno?

-22- Što je moja svrha?

-23- Koji je moj najveći strah?

-24- Mogu li nadvladati taj strah?

-25- Zahvaljujem li dovoljno ljudima?

-26- Jesam li uspješan?

-27- Čega se sramim?

-28- Živciram li druge?

-29- O čemu sanjam?

-30- Jesam li pozitivan?

-31- Jesam li negativan?

-32- Vjerujem li u život poslije smrti?

-33- Događa li se sve s razlogom?

-34- Što mogu učiniti da poboljšam svijet oko sebe?

-35- Koja je najgluplja stvar koju sam napravio?

-36- Prodajem li se jeftino?

-37- Jesam li škrt?

-38- Jesam li pohlepan?

-39- Koga volim?

-40- Koga bih volio upoznati?

-41- Na što sam ponosan?

-42- Brine li me što drugi misle o meni?

-43- Koji su moji talenti?

-44- Iskorištavam li svoje talente?

-45- Što me čini sretnim?

-46- Što me rastužuje?

-47- Što me ljuti?

-48- Jesam li zadovoljan svojim izgledom?

-49- Jesam li zdrav?

-50- Što je bila najteža stvar u mome životu?

-51- Koje je vrijeme bilo najlakše?

-52- Jesam li sebičan?

-53- Koja je najluđa stvar koju sam napravio?

-54- Koja je najluđa stvar koju želim napraviti?

-55- Odgađam li?

-56- Za čim najviše žalim?

-57- Tko je imao najveći utjecaj na moj život?

-58- Što je imalo najveći utjecaj na moj život?

-59- Znam li se zauzeti za sebe?

-60- Podliježem li marketinškoj propagandi?

-61- Jesam li kivan?

-62- Čitam li dovoljno?

-63- Slušam li svoje srce?

-64- Darujem li dovoljno onima koji imaju manje?

-65- Gledam li konstantno u prošlost?

-66- Dopuštam li drugima da negativno utječu na mene?

-67- Dopuštam li drugima da me zaraze negativnošću?

-68- Opraštam li sebi?

-69- Kad pomažem nekome pitam li se što ja imam od toga?

-70- Pravdam li se time da je netko uvijek gori od mene?

-71- Smiješim li se više nego što se mrštim?

-72- Okružujem li se dobrim ljudima?

-73- Odvajam li dovoljno vremena za sebe?

-74- Trudim li se više oko drugih nego sebe?

-75- Postavljam li dovoljno pitanja?