Bog sunca, vetra ili prirode-koji ste vi?

Bog sunca, vetra ili prirode: Faraonski horoskop otkriva vaš karakter!
Drevni faraoni egipatski horoskop koristili su za proricanje budućnosti kako bi što lakše gospodarili zemljom i upravljali narodom. Nebeski svod podelili su na 12 znakova, a svakim znakom vlada jedan bog.
Stari Egipćani su se u mnogim aktivnostima ravnali prema položajima planeta i zvezda. Neke od najvažnijih građevina, uključujući piramide, projektovane su tako da njihovi vrhovi budu poravnati sa zvezdama u trenucima kada počinju pojedina godišnja doba. Zanimalo ih je da li se događaji u životu ljudi mogu predvideti na osnovu kretanja nebeskih tela. Kad bi se rodilo dete, sveštenik astrolog bi roditeljima izradio kartu neba u trenutku rođenja.

Pariski muzej “Luvr” čuva prikaz Zodijaka sa 12 znakova preuzet sa plafona velikog hrama boginji Hator u Denderi iz 50. godine pre Hrista. Za potrebe astroloških tumačenja Egipćani su podelili nebeski svod malo drugačije od starih Vavilonaca i Grka, čiju su astrološku tradiciju i 12 znakova delimično preuzeli.

Ni opisi karaktera ne podudaraju se se opisima “naših” znakova, pa ne morate tražiti koji egipatski znak odgovara Ovnu ili Biku. Ali ne treba da vas zbunjuje. Iz civilizacijskih, klimatskih i geografskih razloga Egipćani su negovali pogled na svet različit od našeg. U skladu sa tim, profilisali su ljude prema drugačijim principima nego Evropljani u narednim milenijumima. U ovom prikazu drevni egipatski profili horoskopskih znakova prilagođeni su modernom vremenu.

AMON-RA – bog Sunca, stvaralaštva i graditeljstva

26. april – 25. maj

Mit o ovom bogu nastao je spajanjem dva božanstva, Amon i Ra. Rođeni pod njegovom zaštitom su predvodnici, pokretači i motivatori. Već su u školskom uzrastu uzor vršnjacima, koji ih često pitaju za savet ili ih biraju za predsednike razreda, kapitene ekipe i slične uloge. Uvereni su da im je u životu namenjena značajna misija, pa se bacaju na ostvarenje ciljeva s velikim entuzijazmom i nepokolebljivošću. Ako pokušate da ih ubedite da nisu u pravu, izazvaćete njihov gnev i neprijateljstvo. Najlakše ćete se nositi s njima tako što ćete da im podilazite.

HATOR – boginja neba i zemlje

26. maj – 24. jun

Rođeni u ovom znaku su izražajni, brižni i privrženi. Njihove najjače tačke su emocionalnost i empatija. Duboko proživljavaju sve što opažaju, pa razvijaju snažne emocije – pozitivne i negativne. Razume se da nije povoljno biti meta bilo čije zavisti ili mržnje, ali podanici Hatora mogu biti naporni i kada vole jer svojom ljubavlju bukvalno guše partnera. Na sreću, ovi ljudi su uglavnom prijateljski nastrojeni prema okolini i voljni da pomognu. Poneki njihovi saveti su banalni, ali svejedno dobronamerni.

Odgovarajuća zanimanja: gluma, likovne umetnosti, mediji, socijalni rad, farmacija.

BENU (Feniks) – bog obnavljanja i vaskrsenja

25. jun – 24. jul

Predstavlja ga ptica koja se ponovo rađa iz sopstvenog pepela. Poslužio je starim Grcima kao temelj za lik Feniksa, pa mnogi moderni tumači egipatske mitologije Benua zovu Feniksom. Ljude rođene u ovom znaku krasi optimizam u teškim situacijama, prilagodljivost i sposobnost podizanja nakon životnih udaraca. Voljni su da rizikuju, ponekad i nerazumno, uprkos nepovoljnim izgledima. U svojoj okolini poznati su kao motivatori i davaoci ohrabrenja iscrpljenima, posustalima i obolelima. Budući da troše puno energije (posebno mentalne), često se osamljuju da bi napunili baterije.

Odgovarajuća zanimanja: ona koji uključuju rizik – od bankarstva i rudarstva pa do vojnih zanimanja

ANUBIS – bog podzemlja i grobova, zaštitnik pokojnika, mumificiranja i balzamovanja

25. jul – 28. avgust

Prikazan je kao čovek sa glavom vuka. Ljudi rođeni u ovom znaku su samostalni, poverljivi i odgovorni. Sposobni su da obavljaju najširi spektar zadataka među svim znakovima u egipatskom zodijaku. Vrlo su saosećajni i samilosni, pa privlače ljude koji imaju tegobe i kojima je potrebna pomoć. Ponekad njihova dobrota biva iskorišćavana. Pod stare dane razvijaju se u mudrace koji su razotkrili duboke tajne o sebi i svetu.

SVE ŠTO DAJEMO DRUGIMA DAJEMO I SEBI

Jedan zemljoradnik, čije je žito uvek dobijalo prvu nagradu na lokalnom sajmu, imao je običaj da najbolje seme deli svim seljacima u okolini.

Kada su ga pitali zašto to čini, odgovorio je:

“To je samo pitanje interesa. Vetar nosi polen s jedne njive na drugu. Kad bi moji susedi uzgajali žito lošijeg kvaliteta, unakrsno oprašivanje umanjilo bi kvalitet mojih prinosa. Eto zašto mi je stalo da uvek sade najbolje seme”.

Sve što dajemo drugima dajemo sami sebi.

Nemoguće je pomoći drugome, a da istovremeno ne pomognemo sebi, kao što je nemoguće naneti zlo drugom, a da istovremeno ne nanesemo zlo sebi

U smelosti leže genijalnost, moć i čarolija

Kada ne znate šta da učinite, moj savet je da pričekate dok vam ne postane jasno.

Zlata vredan savet

Ništa se neće dogoditi dok vi tako ne odlučite. Pre mnogo godina u mojoj je emisiji jedna majka govorila o svojim frustracijama zbog sina. Njen sin je imao tri godine i bio je šef u kući. Želeo je da spava u majčinom krevetu i odbijao da legne u vlastiti. Što je majka više insistirala na tome, to se dete jače opiralo – vikao bi i plakao dok se doslovno ne bi srušio od iscrpljenosti.

Bio je prikazan i kratak video u kojem se njih dvoje natežu. Nakon što ga je pogledao, naš stručni saradnik dr Stenli Turecki rekao je nešto od čega sam se naježila: “Ništa se ne događa dok vi to ne odlučite“. Razlog što njen sin nije želeo da spava u svom krevetu je taj što majka to nije odlučila. Kada odluči, dete će leći u svoj krevet. Možda će plakati i vikati dok ne zaspi, ali će s vremenom shvatiti da je njegova majka tako odlučila.

Sve zavisi o našim odlukama

Znam da je govorio o trogodišnjem detetu, ali smatram da se njegov savet može primeniti na mnoga područja života: veze, poslovne poteze, probleme s težinom… Sve zavisi od naših odluka. Ja sam se godinama borila s kilogramima i gledala brojke na vagi kako padaju pa rastu. Pre dve sam godine napokon odlučila da ću prestati da se nadam, molim i želim, želim, želim da budem uspešnija. Umesto toga sam shvatila šta će mi zaista poboljšati život, a zatim sam to odlučila i da učinim.

Budite predani i smeli

Kada ne znate šta da učinite, moj savet je da pričekate dok vam ne postane jasno. Kada se umirite, lakše ćete čuti unutrašnji glas, jer ga neće nadglasavati glasovi sveta. Jednom kad odlučite šta želite, budite predani toj odluci.

Kao što je rekao škotski planinar V. H. Marej: “Dok osoba nije predana, postoji neodlučnost, mogućnost da se odustane, nefikasnost. Uzevši u obzir sve aspekte inicijative (i stvaranja), jedna je temeljna istina, čije ignorisanje uništava beskrajne ideje i sjajne planove: u trenutku kada se čovek odlučno posveti nečemu, providnost takođe učini korak. Događaju se svakakve stvari koje mu pomažu i koje se inače ne bi dogodile. Iz te odluke proizilazi niz događaja o kojima niko ne bi ni sanjao. Kao što je rekao Gete: “Šta god možeš da učiniš ili o čemu sanjaš, počni to da činiš. U smelosti leže genijalnost, moć i čarolija“.

Drago dete…

Drago dete,

sada još nisam ostarila, a kada me budeš video takvu, budi strpljiv sa mnom i pokušaj me razumeti…Ako se zaprljam u vreme ručka, i ako se ne mogu sama odenuti, budi strpljiv…Seti se sati, koje sam potrošila, dok sam te tome naučila…I ako u razgovoru ponavljam iste stvari uvek ponovo, nemoj me prekidati, saslušaj me….Kada si bio malen, morala sam ti istu priču čitati uvek ponovo, pre nogo što si utonuo u san…Ako se ne budem želela kupati, ne ismejavaj me i ne vređaj. Seti se kako sam te morala loviti i izmišljati hiljadu razloga, da bi ti ušao u kadu…Kad opaziš moje nepoznavanje nove tehnologije, daj mi vremena i nemoj me gledati s’ podsmehom na licu…Ja sam tebe naučila mnogo stvari: pravilno jesti, pravilno se obući, suočiti se sa životom… ako nekad u razgovoru zaboravim ili izgubim nit razgovora, daj mi malo vremena, da se prisetim i ako mi to ne pođe za rukom, nemoj se uznemiravati…Nije mi najvažnija stvar na svetu naš razgovor, već to, da sam s’ tobom i da me znaš slušati…Ako ne budem želela jesti, nemoj me prisiljavati da jedem…. Sama znam najbolje, kada mi je hrana potrebna, a kada ne…Kada mi umorne noge više neće dozvoljavati da hodam, pruži mi ruku jednako kao što sam je ja pružala tebi, kada si pravio prve korake…I ako ti jednom kažem, da više ne želim živeti, da želim umreti, ne ljuti se na mene, jednoga dana ćeš me razumeti…Jednom ćeš spoznati, da sam ti usprkos svim učinjenim greškama, želela samo najbolje i pokušala sam te pripremiti na putovanje života…Ne žalosti se, ne ljuti se i ne osećaj se bespomoćan, kada me budeš gledao pored sebe takvu…Budi mi oslonac, pomozi mi završiti putovanje s’ ljubavlju i strpljivošću. Vratiću ti osmehom i neizmernom ljubavlju, koju sam oduvek čuvala samo za tebe.

Volim te,

tvoj roditelj.

SLEPI PROSJAK

Jednog dana, jedan slepi čovek sedeo je na stepenicima jedne zgrade, sa šesirom blizu svojih stopala i jednim natpisom na kome je pisalo: „Slep sam, molim vas pruzite mi pomoc.“

Jedan slučajni prolaznik, igrom prilika strucnjak za reklamu, koji je tuda prolazio, zaustavio se zapazajuci da je u sesiru bilo prisutno samo nekoliko metalnih novcica.

Savio se da bi mu pruzio novac, zatim, i bez pitanja za dozvolu,uzeo je karton, okrenuo ga ispisavši novi natpis. U toku popodneva slučajni prolaznik se vratio do slepog coveka zapažajuci da je njegov šesir ovom prilikom bio pun novčica i novčanica.

Slepi prosjak prepoznavajuci ga po koraku uputio mu je pitanje da nije bio on taj koji je nesto napisao na kartonu i sta je to mogao napisati. Nasta ce prolaznik odgovoriti:

„Nisam napisao neistinu – samo sam napisao tvoju poruku na drugaciji nacin“, nasmeši se i izgubi u guzvi.

I tako slepi covek nije saznao da je natpis jednostavno glasio: „Danas je prvi dan proleća… a ja ga ne mogu videti“.

Posljednja vožnja…

Posljednja vožnja taksijem

Radio sam kako taksist prije dvadeset godina. Jednom, usred noći, stigao sam na poziv u zgradu koja je posve bila u mraku, osim jednog svjetla s prozora u prizemlju. Pod ovakvim okolnostima, mnogi taksisti bi zatrubili samo jednom ili dvaput, pričekali minutu i onda se odvezli.

Ali ja sam vidio previše siromašnih ljudi koji su ovisili o taksijima kao njihovom jedinom prijevoznom sredstvu. Ako u zraku ne bih namirisao opasnost, uvijek bih otišao do vrata. Putnik bi mogao biti netko kome je potrebna moja pomoć, razmišljao sam. Pa sam otišao do vrata i pokucao.

„Samo trenutak“, rekao je krhki, stariji glas.

Čuo sam da se nešto vuče po podu. Vrata su se otvorila nakon duge pauze. Ispred mene je stajala niska žena u osamdesetim. Nosila je haljinu s uzorkom i šeširić na koji je bio pričvršćen veo, kao netko iz filma iz 40-ih. Pored nje je bio mali kofer. Stan je izgledao kao da nitko u njemu nije živio godinama. Sav namještaj je bio prekriven plahtama. Nije bilo satova na zidovima, ni sitnica ili posuđa po pultu. U kutu je bila kartonska kutija puna fotografija i staklarije.

„Hoćete li, molim Vas, odnijeti moju torbu do auta“, rekla je.
Odnio sam kofer do taksija, a onda sam se vratio da pomognem ženi. Primila me je pod ruku i hodali smo polako prema rubu pločnika. Stalno mi je zahvaljivala za moju ljubaznost.

„Ma, nema na čemu“, rekao sam joj. „Ja se samo pokušavam odnositi prema mojim putnicima kao što bih volio da se drugi odnose prema mojoj majci“.

„Oh, Vi ste tako dobar dečko“, rekla je. Kad smo ušli u taksi, dala mi je adresu i onda me upitala: „Bismo li se mogli provesti kroz centar grada“?

„To nije najkraći put“, brzo sam joj odgovorio.
„Nema veze“, rekla je. „Meni se ne žuri. Na putu sam za hospicij.“
Pogledao sam u retrovizor. Oči su joj svjetlucale.
„Nemam više nikog od obitelji“, nastavila je. „Liječnici kažu da neću još dugo.“
Neprimjetno sam se nagnuo i isključio taksimetar. „Kojim putem biste željeli ići“, upitao sam.

Vozili smo se po gradu sljedeća dva sata. Pokazala mi je zgradu gdje je nekad radila kao operator dizala. Provezli smo se kroz kvart gdje su ona i njen muž živjeli kao mladenci. Molila me da se zaustavim ispred jednog skladišta za namještaj koje je nekad bilo plesni salon u koji je odlazila kao djevojčica. Ponekad bi me zatražila da usporim ispred neke zgrade ili ugla, i sjedila je zureći u tamu, ne govoreći ništa. Kad se prva zraka sunca počela pojavljivati na horizontu, iznenada je rekla:
„Umorna sam. Krenimo sada.“

U tišini smo se vozili do adrese koju mi je dala. To je bila niska zgrada, poput doma za rekonvalescente, s kolnim prilazom koji je prolazio ispod trijema. Dva teklića su prišla taksiju čim smo se zaustavili. Puni obzira i pažnje, pratili su svaki njen pokret. Mora da su je očekivali. Otvorio sam prtljažnik i odnio mali kofer do vrata. Žena je već sjedila u invalidskim kolicima.
„Koliko Vam dugujem“, upitala je, otvarajući torbicu.
„Ništa“, odgovorio sam.
„Od nečeg morate živjeti“, odgovorila mi je.
„Ima i drugih putnika.“
Skoro bez razmišljanja, nagnuo sam se i zagrlio sam je. Čvrsto se držala za mene.
„Pružili ste staroj ženi jedan trenutak sreće“, rekla je. „Hvala Vam.“
Stisnuo sam joj ruku i odšetao u maglovito jutarnje svjetlo. Iza mene, vrata su se zatvorila. To je bio zvuk svršetka života.
U toj smjeni nisam više vozio ni jednog putnika. Besciljno sam vozio, izgubljen u mislima. I ostatak toga dana, jedva da sam progovarao. Što bi bilo da je žena dobila nekog ljutog vozača, ili nekog tko je nestrpljiv da završi svoju smjenu? Što bi bilo da sam ja odbio vožnju, ili zatrubio jednom i onda se odvezao? Kad malo razmislim, mislim da je to najvažnije što sam napravio u svom životu. Osuđeni smo na to da mislimo da nam se životi vrte oko važnih trenutaka. Ali važni trenutci nas često uhvate nespremne – prekrasno zapakirani u ono što bi neki nazvali nevažnim.

Pozdravimo istinskog heroja

Ovo je ŠAVARŠ KARAPETJAN

On je plivač Sovjetskog Saveza (Rusije). Do 1976. držao je 11 svetskih rekorda,
Osvojio je Svetsko prvenstvo 17 puta,
Osvojio je Evropsko prvenstvo 13 puta,
A prvenstvo Sovjetskog Saveza 7 puta.
Karijera mu je bila na vrhuncu i ništa ga nije moglo zaustaviti. Bio je šampion.
Sve dok jednog dana…
Šavarš je kao i obično džogirao duž brane u Erevanu, u Jermeniji, 16. septembra 1976. godine. Odjednom, autobus sa 52 putnika je izgubio kontrolu i uleteo u 10 metara duboku vodu. Većina putnika je od siline udara ostala bez svesti. Kasnije su se stručnjaci složili da niko osim Šavarša ne bi mogao da učini ono što je on učinio. Bez i malo premišljanja, Šavarš je skočio u mračnu, kontaminiranu vodu, nogama razbio prozor autobusa i krenuo da izvlači putnike. Više od 20 minuta u ledenoj vodi, 30 zarona. Spasio je 20 života. Izvukao je on više od 20 ljudi, ali nisu svi uspeli da prežive. Dok je po ko zna koji put uskakao u vodu, prolaznici su videli da mu iz tela vire komadići stakla. Kad asu ga kasnije upitali šta je bilo najstrašnije, Šavarš je odgovorio: »Znao sam da mogu da zaronim ograničen broj puta i plašio sam se da ću pogrešiti. Dole je bilo tako mračno da ništa nisam mogao da vidim. Jednom sam izvukao sedište umesto putnika… Mogao sam da spasim još jedan život. To sedište me još uvek progoni u snovima.«
Dok je izvlačio tridesetu osobu, Šavarš je izgubio svest. Hrabrost ga je skupo koštala. Zaradio je zapaljenje oba plućna krila i trovanje krvi. Lekari veoma dugo nisu znali da li će preživeti. Život mu je visio o koncu: bio je bez svesti 46 dana. Na kraju se oporavio, ali nikada više nije mogao da se takmiči u plivanju.
Ali, to nije sve. 19. februara 1985. godine, Šavarš se zadesio u blizini zgrade u plamenu. Uleteo je unutra i počeo da izvlači ljude. I ponovo – višestruke opekotine, dug boravak u bolnici.
Od 1993. godine Šavarš vodi jednostavan život. Drži obućarsku radnju po imenu »Drugi dah« u Moskvi.
Pozdravimo istinskog heroja medju nama.

Pomozi kome možeš ;)

Priča o čoveku i morskim zvezdama
Jednom sam u kasno predvečerje šetao kraj jedne puste plaže, uživao sam u tim večernjim šetnjama. Dok sam hodao, primetio sam jednu osobu na velikoj udaljenosti. Kada sam se približio, ugledao sam čoveka, očito iz tog kraja, kako se saginje, nešto podiže i baca u vodu. Neumorno je to činio, gotovo kao da mu život zavisi od toga.

Kada sam prišao još bliže, video sam da taj čovek podiže jednu po jednu morsku zvezdu, koje je voda izbacila na obalu, i vraća ih u vodu.

Zbunih se. Prišao sam i obratio se gospodinu: „Dobro veče, prijatelju. Pitao sam se šta to radite.“

„Vraćam ove zvezde natrag u okean. Znate, sada je velika oseka, i sve ove zvezde su ostale na suvom. Ako ih ne vratim u more, uginuće.“ – odgovorio je.

„Shvatam“ – rekoh – „ali na plaži leže na hiljade morskih zvezda. Ne možete sve da ih vratite u vodu. Previše ih je. Sem toga, to se dešava na stotinama plaža duž obale. Zar ne vidite da jednostavno ne možete ništa da učinite?“

Čovek se nasmešio. Sagnuo se i podigao još jednu morsku zvezdu. Dok ju je vraćao u okean, odgovorio je: „Učinio sam nešto bar za ovu.“

Plesanje nije samo odličan fizički trening

Starenju je podložno ne samo naše tijelo, već i mozak. Nažalost, da sačuva pamćenje, jasan um i intelekt u starosti ne uspijeva svima.
​Čak i kod zdrave odrasle osobe, postoji prirodno pogoršanje kognitivnih funkcija. Međutim, neurofiziolozi su uvjereni – ako se ispravno hranite, vodite aktivan način života i ako posveti određeno vrijeme aktivnostima, mozak se razvija i u starosti ćete biti umniji od drugih!

12 najinteresantnijih i najkorisnijih hobija za razvoj mozga. Izaberite jedan ili više i posvetite im barem pola sata dnevno!

1. Meditacija

Meditacija pomaže u smanjenju nivoa stresa, krvnog pritiska, jača imuni sistem i poboljšava sposobnost koncentracije. Samo 10 minuta potpunog opuštanja će vam vratiti odlično raspoloženje i pomoći vašem mozgu da radi bolje.

2. Rad u bašti

Voćarstvo je iznenađujuće koristan hobi za mozak. Vi:

smanjujete nivo kortizola – hormona stresa;

punite se pozitivnom energijom;

ponosite se svojim dostignućima;

raditi fizički posao;

smanjuje rizik od demencije za 36%;

provodite vrijeme na svježem vazduhu.

3. Spremanje hrane

Studije pokazuju da ljudi koji spremaju jelo kod kuće, vode zdraviji život. Pored toga, imaju mogućnost da biraju maksimalno zdrave proizvode i uživaju u procesu kuvanja, što ima blagotvorno dejstvo na stanje mozga.

4. Čitanje

Čitanje uči um da se fokusira, proširuje rečnik, razvija maštu, analitičke sposobnosti i čini mozak aktivnijim. Osim toga, čitanje je jedan od najboljih načina u borbi sa stresom (nivo stresa se smanjuje za 69%).

5. Sviranje na muzičkom instrumentu

Sviranje na muzičkom instrumentu doprinosi kognitivnom razvoju, poboljšava koordinaciju i fine motoričke vještine. Kako kod djece tako i kod odraslih, sviranje na muzičkom instrumentu povećava nivo IQ-a.

6. Igranje šaha

Tokom igre, razvijaju se obje hemisfere mozga, poboljšava se pamćenje i poboljšava strateško razmišljanje.

7. Plesanje

Plesanje nije samo odličan fizički trening, koji smanjuje nivo stresa i povećava nivo serotonina. Plesanje je način da se postane inteligentniji, jer za pamćenje i reprodukciju različitih kombinacija pokreta aktivno uključujete različite oblasti mozga.

8. Timski sportovi

Igranjem u timu, dobijate mnoge prednosti: pokretljivost, nove prijatelje i komunikaciju. Studije pokazuju da nedostatak komunikacije negativno utiče kako na stanje mozga tako i na opšte stanje zdravlja. Zato, košarkaška, fudbal, odbojka i drugi timski sportovi biće odličan način da provedete korisno vrijeme.

9. Borilačke vještine

Pored očigledne prednosti – umjeća da se borite za sebe – borilačke vještine odlično razvijaju mozak, povećavate sposobnost koncentracije, održavanja balansa, kao i postizanja jedinstva duha i tijela.

10. Pletenje

Stručnjaci kažu da je pletenje odličan način borbe protiv zabrinutosti, anksioznosti, depresije i hroničnog bola. Prednosti rada sa rukama mogu se uporediti sa efektom meditacije. Pletenje aktivira parasimpatički nervni sistem i tupe reakcije “udari ili bježi”.

11. Pisanje

Vodite dnevnik, žurnal ili bilježnicu u kojim ćete zapisivati svoje misli, ideje, ciljeve itd. To pomaže u rješavanju velikog broja problema i služi kao neka vrsta mehanizma za ublažavanje stresa.

12. Izučavanje jezika

Učenje stranog jezika učiniće vas pametnijim. Pored toga, možete komunicirati sa strancima, upoznati njihovu kulturu. Sve ovo pomaže u smanjenju rizika od demencije.

13. Smijeh

Osim gore navedenog, odličan lijek za mozak i cijelo tijelo je smijeh, koji se još zove aktivna meditacija.

Koji god hobi za mozak da ste izabrali, smijeh će uvijek biti odličan dodatak uz bilo koje zanimanje – on će pomoći da uklonite stres i opustite se.

Uzroci izgovora

Koliko puta ste čuli: “Bez izgovora!”, “To su sve izgovori!”, “Prekini sa izgovorima!” To je obavezan savet za svaki recept uspeha. U poslednjih par dana počelo je da mi para uši. Da je to tek tako svako bi odmah prekinuo sa izgovorima i urardio to od čega ga izgovori dele. Zato sam rešila da odem jedan korak dalje od saveta “prestani sa izgovorima”. Evo šta su uzroci izgovora.

Nešto nam se ne radi iako mislimo da bi to trebalo raditi
Na primer, rešili ste da počnete da trčite. Otišli ste jednom ili dva puta, ali za taj treći put nikako da nađete vremena/energije/motivacije/društva/dobru stazu/dobro doba dana/hladno vam je/vruće vam je/patike vam nisu najudobnije itd. Iza toga je obično nešto ovako: nervira me trčanje/nema poente/smara me/dosadno mi je, a mislim da bi trebalo da trčim jer je to dobro za zdravlje/treba više da se krećem/svi sad trče/trčanje je navika uspešnih itd.
Šta je to što smatrate da treba da uradite „jer je korisno“, ali nekako niste srećni zbog toga?

Nečega se plašimo vezano za ono što želimo da uradimo
Na primer, stvarno želite da krenete na kurs jezika ili na treninge u teretani. Ali nikako da to i uradite. Nikako da nađete vremena/zgodno mesto/termin koji vam odgovara/cenu itd. Ono što je obično u našoj glavi iza tih razloga i nama samima deluje smešno: sramota me je, biću tamo najgori/najgora, smejaće mi se, napraviću budalu od sebe itd. Dakle ovo su sve moguće vrste naših strahova.

Ono što želimo kosi se sa nekim našim uverenjem
Ovde ću dati lični primer – mobilni telefoni. Ko god me zna malo bolje, sigurno zna i da je svaki moj telefon upotrebljavan do stadijuma raspadanja i malo preko toga, model je naravno uvek bio uveliko zastareo i trajao je duže nego što je iko planirao da se taj uređaj upotrebljava. I odlažem kupovinu novog iako poslednjih par meseci upotrebe postanu naporni i iritantni. Moji izgovori za kupovinu novog telefona: treba mi vremena da ja to lepo pogledam/ne mogu da se odlučim za model/hoću da uporedim cene i nikako da nađem vremena za to. Ono što je zaista razlog je moje uverenje da je „greota bacati pare na novu stvar kada stara i dalje radi“. Kupovina novog telefona direktno se kosi sa tim i čini me da se osećam loše, i tek kada potpuni ne otkaže ili korišćenje stvarno postane nepodnošljivo.
Ono što želimo da uradimo (mislimo da) zavisi od druge osobe
Ponekad nam zaista treba odobrenje šefa/nadređenog/uprave stanara/profesora da bi neke ideje mogli da sprovedemo u delo. Nekada, ono što odlažemo iako želimo to da uradimo ili da rešimo neki problem jer mislimo da se nekome to neće dopasti ili da će se zbog toga uvrediti ili osećati loše. Na primer farbanje kose/šišanje/brijanje brade/puštanje brade – nama se sviđa ideja ali imamo dragu osobu u okolini koji to otvoreno kritikuju – roditelji/partner/prijatelji. Drugi primer, nešto treba popraviti u kući, prijatelj vam je obećao da će pomoći, ali nikako da nađe vremena. Vi ga čekate i ne zovete majstora da se prijatelj ne bi uvredio. Činjenica je da stvari i dalje stoje ne popravljene.

Šta sa tim?
Najjednostavnija stvar koja meni često pomaže je da se fokusiram i podsetim sebe zašto mi je važno da nešto završim ili zašto nešto želim da uradim. To me ohrabruje da i pored svih izgovora i odvraćanja uspem da završim stvari. Od kinjenja same sebe zašto nešto nisam uradila nemam ništa. Ali, sasvim je druga stvar preuzeti odgovornost za svoje postupke i za sve ono što nisam uradila ili radim iz izgovora. Jer život iz izgovora nije u skladu sa onim što duboko u sebi želim.

Autorka: Milana M.