Čovjek koji ne provodi vrijeme sa svojom obitelji, nikada ne može postati pravi muškarac

Životne lekcije koje smo naučili od Kuma.
Kum (prvi, drugi i treći dio) su kultni klasici, jedan od najpopularnijih filmskih serijala svih vremena.

Kum nije samo zabavna gangstersga saga, već je to i slojevita priča o moći, obitelji i kapitalizmu.

Filmovi i knjiga sadrže veliki broj životnih lekcija koje možemo naučiti od Kuma, a to je svakako “ponuda koju je nemoguće odbiti”.

1. NE OBEĆAVAJTE AKO ZNATE DA NE MOŽETE OBEĆANJE I ISPUNITI
Vaša riječ je najvažnija stvar koju imate za ponuditi. Ne uzimajte je zdravo za gotovo. Uvijek prvo promislite možete li obećanje ispuniti. Sasvim je u redu na pokoji zahtjev reći „ne“ (osim ako nije na dan kada se udaje vaša kćer).

2. NE MIJEŠAJTE SE U PRIVATAN ŽIVOT DRUGIH LJUDI
Pogotovo se ne miješajte u život bračnog para. Trač ili davanje savjeta o osobnim stvarima i treba uvijek ostati nečiji osobni život- to je osobna privatnost koja se mora poštivati. Kad su Connie i Carlo imali svađu za stolom, Sonny je pokušao intervenirati, ali je bio ušutkan od gospođe Corleone “Sonny, ne miješaj se” – Carmela Corleone

3. OBITELJ JE NAJVAŽNIJA STVAR U ŽIVOTU
Krv je gušća od vode. “Čovjek koji ne provodi vrijeme sa svojom obitelji, nikada ne može postati pravi muškarac” i “Jedino bogatstvo na ovom svijetu su djeca, važnija od sveg novca ili moći na zemlji” – Don Vito Corleone

4. NEMOJTE IĆI PROTIV SVOJE OBITELJI
Nemojte biti kao Fredo Corleone. Bez obzira na to koliko ne volite svoju obitelj, oni su vaša obitelj. Iz poštovanja, nikad ne idite protiv svoje vlastite krvi, osim ako niste spremni na posljedice otuđenja (ili smrt). “Fredo, ti si moj stariji brat, i ja te volim. Ali nemoj nikada ići protiv obitelji. Nikad. “- Michael Corleone

5. NIKAD NE REAGIRAJTE DOK STE EMOTIVNI
Djelujte nakon što ste u glavi promislili o svim mogućim posljedicama koje bi se mogle dogoditi. Mislite mudro i diplomatski. Emocionalni ispadi, poput onih Santino “Sonny” Corleonea, koje su ga na kraju dovele do dna. Zašto? Jer je postao predvidljiv. Nemojte nikada postati predvidljivi. “Nikad ne mrzite svoje neprijatelje. To utječe na vašu prosudbu. ” – Michael Corleone.

6. DRŽITE PRIJATELJE BLIZU, ALI NEPRIJATELJE JOŠ BLIŽE.
Jednim okom uvijek pazite na svoje neprijatelje, a životnu partiju šaha igrajte precizno, predano i taktički. Zadržite dobre odnose, jer se u protivnom nećete moći vratiti u igru. Pogotovo u javnosti. Kad je Michaela Corleonea zastrašivao senator Pat Geary, on je jednostavno odgovorio: “Moja ponuda je ovo… ništa.” On je zadržao senatora u svom krugu i na kraju ga držao u šaci.

Horoskop Maja

Mnoga značenja i simboli zasnovani su na kulturološkim i verskim aspektima važnim za kulturu Maja.
Drevni narod Maja verovao je da je univerzum podeljen na više nivoa, a njihov zodijak je imao 19 znakova.

Postoje mnoge nesuglasice i različita tumačenja astrologije Maja koji traju i dan-danas. Ponuđena su mnoga moderna tumačenja, ali nisu sva zasnovana na suštinskom istraživanju kulture i simbolizma tog drevnog naroda. Ono što je, međutim, poznato jeste da se kalendar Maja, takozvani Haab kalendar, između ostalog, koristi i za interpretaciju 19 horoskopskih znakova da bi se predstavio ciklus dana u godini, a mnoga značenja i simboli zasnovani su na kulturološkim i verskim aspektima važnim za kulturu Maja.
Ovo su osnovna značenja horoskopskih znakova po drevnom verovanju.

Pop (1-19. januar)

Ako ste rođeni u periodu između 1. januara i 19. januara, vama je sudbina bila naklonjena. Moć, bogatstvo i seksualnost su tri aspekta realnosti ovog majanskog horoskopskog znaka. Mladost provode u ostvarivanju svojih planova. Zbog toga su najuspešniji u srednjim godinama. Osobe rođene u ovom znaku od svojih partnera traže ljubav, poštovanje i divljenje.

Wo (20. januar – 7. februar)

Rođeni u periodu između 20. januara i 7. februara vaš život će biti ispunjen prijateljstvima i druženjima. Iako ste skloni kompromisima, retko odustajete od životnih ciljeva. Postići ćete solidno materijalno stanje, a u braku ćete ceniti svog partnera ili partnerku i bićete mu odani. Društveni ste i zabavni.

Sip (8-26. februar)

Dinamičan život, sadržajan i pun preokreta je, prema majanskom horoskopu, predodređen onima rođenim od 8. do 26. februara. Osobe u ovom znaku stalno su okružene ljudima koji veličaju njihove moralne kvalitete. U periodu od 28. do 35. godine postižu izuzetne rezultate u poslu i profesionalnoj karijeri. Ne teže natprosečnom blagostanju, a u duši su skromni i pravedni.

Sotz (27. februara – 17. marta)

Osobe rođene u periodu između 27. februara i 17. marta romantične su i imaju bujnu maštu, a često su i egoistične. U mladosti su uporni i spremni na svaku žrtvu kako bi došli do zacrtanog cilja. Pri tome ponekad znaju da plate visoku cenu. U braku žele da su u prvom planu, atoritativne su, ali su istovremeno nežni roditelji i verni i odani bračni partneri.

Sek (18. mart – 4. april)

Rođeni u horoskopskom znaku Sek (18. mart – 4. april) u životu retko prave kompromise, što ne važi za brak. Vrlo su odani i nežni. Strasni su u ljubavi, uporni ostvarivanju svojih životnih zamisli i izuzetno prodorni. U njihovom se životu bitni događaji obično odigravaju u periodu između 32. i 41. godine.

Xul (5-23. april)

Nemiran duh, željan avantura, glavna je karakteristika ljudi rođenih u periodu između 5. aprila i 23. aprila. Njih ne privlače bračne vode jer se u bračnoj zajednici ne osećaju slobodnim. Pa ipak, oni znaju biti dobri supružnici i roditelji. Zvezde kažu da je njihov najvažniji životni period između 18. i 32. godine.

Jaxk’iv (24. april – 12. maj)

Ako ste rođeni u periodu između 24. aprila i 12. maja, vaš život biće miran i plodonosan. Koračanje malim koracima odvešće vas do životnih zadovoljstava i sretne starosti. Osobe rođene u ovom znaku retko se oslanjaju na bilo koga. Veoma poštuju bračne partnere i vole porodicu. Spremni su na svaku žrtvu da bi ugodili onima koje iskreno vole.

Mol (13-31. maj)

Detinjstvo puno znatiželja ostaviće tragove u duši za čitav život osoba rođenih u ovom znaku. Želja za afirmacijom i isticanjem uticaće na njihov javni status i doneće im ugled.

Ch’en (1-20. jun)

Ako ste rođeni u periodu između 1. i 20. juna, zvezde kažu da će vam život biti dinamičan i uzbudljiv. Osobine su – pronicljivost, oprez, donošenje brzih i ispravnih odluka, povlačenje iz riskantnih situacija, plemenitost. Iako ste radoznali i skloni istraživačkim poduhvatima, osobe rođene u ovom znaku u stalnom su traganju za mirnim životom i iskrenim prijateljstvom.

Yax (21. jun – 9. jul)

Svi rođeni u periodu između 21. juna i 9. jula su omiljeni i poštovani u sredini u kojoj žive. Takav status proizilazi iz njihovog ponašanja i spremnosti da uvek pomognu bez ikakva interesa. Sreća ih prati u životu, ali ima i perioda kada im ništa ne polazi za rukom. Period velikih iskušenja ih očekuje između 47. i 55. godine života.

Neko kao vi uvek može da nađe malo vremena

„Ma dajte profesore”, kažu mi, „neko kao vi uvek može da nađe malo vremena.” Očigledno je da nas, humaniste, ne smatraju ozbiljnim stručnjacima, mi smo dangube.
Kad pozovem zubara i on mi kaže da cele sedmice nema slobodan termin, ja mu verujem. Čovek je ozbiljan profesionalac. Ali kad od mene traže da prisustvujem nekom sastanku ili okruglom stolu, da napišem esej ili budem član žirija a ja odgovorim da nemam vremena, meni ne veruju.

„Ma dajte profesore”, kažu mi, „neko kao vi uvek može da nađe malo vremena.” Očigledno je da nas, humaniste, ne smatraju ozbiljnim stručnjacima, mi smo dangube.

Napravio sam računicu. Pozivam kolege koji se bave srodnim profesijama da i oni urade to isto i da mi kažu da li sam u pravu. Jedna godina koja nije prestupna ima 8.760 časova. Osam sati sna, jedan sat za buđenje i toaletu, pola sata za svlačenje i stavljanje mineralne vode na noćni ormarić, i ne više od dva sata za obroke čini ukupno 730 sati.

Uz tri časa nedeljno od po dva sata i jedno popodne za primanje studenata, fakultet mi oduzima, za dvadesetak nedelja koliko traju predavanja, 220 sati za predavanja, 24 sata za ispite, 12 za razgovor o tezama, 78 za sednice i razne skupštine. Uzimajući u obzir pet diplomskih radova godišnje od po 350 stranica (u proseku tri minuta svaka), pročitanih najmanje dva puta, pre i posle pregleda, dolazimo do 175 sati. Za pismene radove, s obzirom da mnoge pregledaju moji saradnici, neću računati više od četiri po ispitnom roku, trideset strana za sat, pet minuta po strani, što za čitanje što za diskusiju, i eto još 60 časova. Ne računajući istraživanja, stigli smo do 1.465 časova ukupno.

Uređujem jedan časopis iz semiotike koji izlazi tri puta godišnje na ukupno 300 strana. Ne računajući pročitane i odbačene rukopise, posvećujući deset minuta svakoj stranici (procena, pregled, korektura), stižemo do 50 sati. Uređujem dve edicije vezane za moja stručna interesovanja i ako odvojim samo deset minuta za svaku stranu, to je još 300 sati. Moji prevedeni tekstovi, eseji, knjige, članci, istupanja na kongresima, računajući pri tom samo jezike koje mogu da kontrolišem, čine u proseku 1.500 strana godišnje; svakoj posvećujem dvadeset minuta (čitanje, kontrola, razgovor s prevodiocem lično, telefonom ili pismeno) i tako stižemo do 500 sati. A tu su i originalni rukopisi. Čak i ako ne pišem knjigu, sa esejima, referatima na kongresima, izveštajima, beleškama za predavanja i slično, evo novih 300 strana. Računajmo da na razmišljanje, beleške, kucanje i ispravke odlazi bar jedan sat po strani, i to su tih 300 sati. Kad je o Minervinoj svaštari reč, za traženje teme, pravljenje beležaka, konsultovanje neke druge knjige, pisanje, svođenje u željeni format, slanje ili diktiranje treba mi, u najboljem slučaju, tri sata; kad pomnožimo s 52 nedelje, evo novih 156 sati (da ne računam druge članke, neplanirane). I na kraju pošta kojoj, ne uspevajući da je svu pročitam, posvećujem tri prepodneva sedmično i koja mi oduzima još 624 sata.

Napravio sam računicu za 1987: prihvatajući samo deset odsto ponuda i ograničavajući se na strogo disciplinarne skupove, na promocije projekata kojima sam rukovodio ja sam ili moji saradnici, neodložna prisustva (akademske ceremonije, sastanci koje sazivaju resorna ministarstva), stižem do 372 sata efektivnog prisustva (ne računajući mrtvo vreme). Uzevši u obzir da su mnoge moje obaveze vezane za inostranstvo, dodao sam još 323 sata koja provodim u putovanjima. Ova računica pokazuje da samo deonica Milano – Rim traje četiri sata, uključujući taksi do aerodroma, čekanje, let, taksi u Rimu, smeštanje u hotelu i odlazak do mesta sastanka. Put do Njujorka traje 12 sati.

Krajnji zbir iznosi 8.094 sata. Kada se ta cifra oduzme od 8.760, koliko ima časova u jednoj godini, ostaje mi 666, odnosno jedan sat i četrdeset devet minuta dnevno za seks, viđenje s prijateljima i porodicom, sahrane, lečenje, šoping, sport i pozorište. Kao što se vidi, nisam uračunao vreme za čitanje štampanog materijala (knjige, članci, stripovi). Priznajem da sam to činio za vreme putovanja, u 323 sata, pet minuta po strani (samo čitanje i zabeleške), što znači da sam mogao da pročitam ukupno 3.876 – ekvivalent za samo 12,92 knjige od po 300 stranica. A tek pušenje?

Na šezdeset cigareta dnevno, koje treba upaliti i ugasiti, odlazi 182 sata. Tako dalje ne ide. Moraću da ostavim pušenje.

Umberto Eko

(1988.)

Novopečeni mladenci uživaju…

Njihova svadba je koštala pravo bogatstvo: Evo u kakvom raju uživaju Prija i Filip…

Poslije raskošnog vjenčanja koje je koštalo preko 400 hiljada evra, mladi bračni par Filip i Aleksandra se povukao iz javnosti, te pune baterije daleko od Srbije.

Prija je na društvenim mrežama otkrila da par boravi na medenom mjesecu u Monte Carlu, a djelić njihovog raja podrazumijeva fenomenalne plaže, dosta sunca i pijeska.

Oni su također od kuma i kume Miloša Teodosića, NBA igrača koji igra u Los Angelosu dobili ponudu da posjete taj grad, što je Prija dočekala sa oduševljenjem, jer taj grad obiluje modnim kućama koje će ona i kuma obilaziti.

Na svadbi stoljeća kako su je mediji nazvali, prisustovalo je skoro 900 zvanica, a bio je prisutan i veliki broj muzičara, tehničara, konobara i ostale posluge.
Mladenci nisu otišli na medeni mjesec odmah poslije svadbe zbog Aleksandrinih zakazanih nastupa, a u planu su i da posjete Maldive, koji su omiljena destinacija porodice Živojinović.

Odmah nakon povratka sa odmora, vraćaju se radnim obavezama i planovima za širenje porodice.

Realnost…

“Jedna porodica je proizvodila i prodavala cipele.
To je bila velika porodica od 60 ljudi.
Njih 50 je pravilo cipele, a 10 prodavalo.
Imali su dobru maržu. 40% prosečno.
Jednog dana došli su im stranci i ponudili cipele 20% jeftinije, da prodaju kao dodatni asortiman. Marža na tim cipelama bi bila 50%, a one bi i dalje bila jeftinija od domaće proizvodnje.
Kvalitet nije bio isti, ali u siromašnom selu kao što je bilo naše cena je bila važna.
Šta se onda dogodilo?
Umesto 50.000 komada domaće proizvodnje, sada se proizvodilo 20.000 komada, a 30.000 komada se uvozilo. Cena koštanja domaćih cipela je porasla i zbog manjih nabavki sirovina, kao i zbog nepopunjenih kapaciteta pogona. Budući da su u fabrici svi bili porodica, niko nije hteo nikoga da otpusti.
Stranci su još malo spustili cenu i zarada na uvoznim cipelama se povećavala, a na domaćim smanjivala.
U trećoj godini prodavalo se 45.000 stranih i 5.000 domaćih cipela.
Porodica je bila prinuđena da zatvori pogon zbog gubitaka. Pristali su da strancu prodaju firmu za 1 evro.
Selo tj. lokalna samouprava, da bi pomoglo porodici, pristalo je da na sebe preuzme dugove.
Iduće godine, stranci su podigli cenu cipela koje se više nisu pravile od kože, nego od skaja. Prave kožne cipele bilo je nemoguće kupiti.
Proizvođač mleka koji je prodavao kožu za cipele bio je prinuđen da podigne cenu mleka da nadomesti manjak zarade na koži.
Stranci su počeli da uvoze mleko jeftinije od domaćeg.
Proizvođač mleka je prodao krave i postao uvoznik mleka.
To mleko je bilo jeftinije od drugih i svi ostali proizvođači su prodali svoje krave, jer im se nije isplatilo da proizvode mleko.
Iduće godine mleko je poskupelo.
Trave je bilo dovoljno jer nije bilo dovoljno krava. Nije se više đubrila.
Proizvođač NPK đubriva morao je otpusti višak radnika, ali zbog predimenzionisanih kapaciteta samih pogona, pri ovom obimu cena koštanja proizvoda je bila prevelika. Stranci su počeli da uvoze jeftinije đubrivo.
Obim proizvodnje je još pao, fabrika je ređala gubitke i morala je da se zatvori.
Stranci su ponudili da je kupe za 1 evro.
Lokalna samouprava je pomogla i preuzela postojeće dugove.
Stranci su fabriku zatvorili i otpustili radnike.
Zadržali su monopol na uvoz đubriva, ali to je u tom trenutku bilo jako povoljno za nas jer fabrika nije pravila gubitke, a i đubrivo je bilo jeftinije.
Iduće godine đubrivo je poskupelo, al nismo mogli da biramo.
Nestalo je cipela, mleka, krava i đubriva.
Nismo znali šta da radimo, pa smo platili strane savetnike, koji su izračunali da je situacija lošija nego ranije i da sada uz fabrike moramo da damo i subvencije.
Nismo imali para da damo subvencije.
Stranci su nam pozajmili pare da im platimo da nam uzmu fabrike. Sa kamatom.”

Vladimir Lah

Ljubavna priča

U njegovom rodnom Tršiću još uvek odjekuju koraci jednog spretnog, veselog i zaljubljenog dečaka koji je posedovao različitost, ali i čvrstu veru da će sa svojom Ružom osvojiti čitav svet dok sa 17 godina čuva ovce po okolnim pašnjacima u predvečerje izbijanja Prvog srpskog ustanka.
Iako je sakupljajući narodne umotvorine, priče, izvorne pesme i bezobrazluke, čitav svoj život Vuk Stefanović Karadžić posvetio reformi našeg pisma, rečnika i očuvanju duhovnog blaga, on je uprkos velikom naučnoknjiževnom radu bio pre svega čovek kao i svaki drugi koji je imao i svoj ljubavni život protkan strahovima, strepnjom i patnjom. Burne istorijske prilike Srbije 19. veka uspele su da sačuvaju sećanje na Ružu, njegovu prvu dečačku ljubav i doživotnu muzu, Saru, koja je uspela da ga oslobodi kompleksa teške bolesti i Anu, sa kojom je ponovo našao sreću i oformio porodicu.

Ruža Todorova

Poznavaoci lirike Vuka Karadžića uviđaju da se u svakom njegovom opisu devojke koja, bilo da je zlato materino ili zrno biserovo, krije lik njegove rumene kao ruža prve platonske i nikada nepreboljene ljubavi čije je ime bilo Ruža, a koja je po ocu nazvana Todorava.

U njegovom rodnom Tršiću još uvek odjekuju koraci jednog spretnog, veselog i zaljubljenog dečaka koji je posedovao različitost, ali i čvrstu veru da će sa svojom Ružom osvojiti čitav svet dok sa 17 godina čuva ovce po okolnim pašnjacima u predvečerje izbijanja Prvog srpskog ustanka. On pod miškom nosi bukvar i „uči se pismena”, a ona plete i peva narodne izvorne pesme. Dok je sa uživanjem slušao njen zvonki glas kako odzvanja po obronicma okolnih planina, čini se da nije bilo srećnijeg dečaka.

Zaljubili su se tako snažno i čedno da su Vukov otac Stevan i Ružin Todor smatrali da je samo pitanje vremena kada će se njihova deca i venčati. Nažalost, na te srećne dane dečačkog života u kojima je ceo Tršić očekivao prosidbu, srušila se surova stvarnost. Prvo razdvajanje im je doneo ustanak u kojem je pismeni Vuk obavljao razne pisarske poslove kod Đorđa Ćurčije i Jakova Nenadovića, ali nisu tugovali. Ona ga je čekala, a on upsevao da između bojevanja sa Turcima dođe i ukrade poslednje trenutke sreće sa njom.

Niko nije mogao da pretpostavi kakva će podmukla bolest 1808. savladati ovog nezaustavljivog dečaka. Te godine leva noga mu je ostala zgrčena u kolenu, a lek su bezuspešno tražili do Budima. Bio je toliko posramljen saznanjem da će do kraja života moći da hoda samo uz pomoć štule, da nije mogao da podnese pomisao da ga njegova Ruža vidi hromog. Zbog strašne bure koja se u njemu odvijala prekinuo je svaki kontakt sa njom ne saznavši da je njena ljubav bila toliko velika da bi ga i tako bolesnog prihvatila.
Ruža nikada nije saznala šta se u njegovoj glavi rojilo, koliko mu je bola i patnje učinila ta najteža životna odluka da je više nikada ne vidi, kao i da je u emotivnom smislu zapravo nikada nije napustio. Ostao joj je veran ne samo u svojoj lirici, već je i njen život pomno pratio, a kada se ukazala prilika itekako i pomogao.

Nakon nekoliko godina tugovanja i čekanja, Ruža se udala i dobila dva sina koji su rasli u vreme vladavine dinastije Karađorđević i smatrali se njihovim istaknutim pristalicama. Kada je knez Miloš uspeo da preuzme vlast 1859. i kada je počeo da se nemilosrdno sveti svim prethodnim pristalicama režima, Vuk je snagom svog autoriteta uspeo da ga izmoli da ih poštedi, a kako se veliki vladar ne bi predomislio, i da ih hitno prebaci u Austriju.

Bolestan i preosetljiv Vuk je napunivši 25 godina postavljen za carinika i sudiju u Negotinskoj krajini, ali kako se i dalje nelagodno osećao zbog štake i štule, i kako je njegova duša bila prepuna nemira i bola, živeo je povučeno sve dok jednog dana na carinarnici nije upoznao Saru, mladu udovicu krajinskog kneza Miše Karapandžića, koja mu je vratila nadu da uprkos strašnoj bolesti ponovo može da bude voljen i srećan.

Sara Karapandžić

Otmena i veoma lepa Sara, starija desetak godina zapala je Vuku za oko, ali nije ni pomislio da joj se udvara. Ipak kada bi ona poslom dolazila i pričala mu o svojim problemima u vezi sa trgovinom ovcama, sirom i drugom robom preko Dunava iz Rumunije, on je uvek pronalazio razlog da je što više „službeno zadrži”. Njihova simpatija bi ostala na platonskom nivou da ona nije učinila prvi korak. Poslala mu je službeno pismo u kome mu u drugom delu predlaže da sa njom ode na ostvo Adakale, ključno čvorište trgovine tog vremena i pomogne joj da reši problem, a potom posete manastire koji su se nalazili u neposrednoj blizini.

Prihvativši njen poziv, među njima se rasplamsala idilična ljubavna priča koju su ponovo istorijske prilike surovo preokrenule. Usled napada Turaka Vuk je krenuo ka Austriji, a Sara u Oršavu. O prisnosti i nežnosti koju su gajili jedno prema drugom svedoči njihova prepiska u kojoj je on poziva da dođe kod njega u Beč, a ona ga moli da se vrati u Negotin. Vremenom su pisma prestala da stižu, a oni se nikada više nisu videli.

Ana Marija Kraus

Oslobođen kompleksa sakatosti, Vuk je u Beču upoznao osamnaestogodišnju Anu Mariju Kraus, ćerku rođenu u braku bogatog austrijskog trgovca i njegove stanodavke, koju je zavoleo i sa kojom ne samo da se oženio, već i konačno pronašao ljubavni mir.

Iako su čvrsto želeli da njihova deca odrastu srećno i budu svestrano obrazovani ljudi, živeli su u toliko teškim materijalnim prilikama, da je bilo ne samo nemoguće iškolovati ih, već i izlečiti od teških bolesti koje su u to vreme harale. Dok je Vuk za bračnog života često bio mesecima na putu sakupljajući narodne pesme i umotvorine za svoje zbirke, Ana je sama podizala i sahranjivala decu. Rodila ih je trinaestoro, od kojih je zbog nemaštine i bolesti preživelo samo dvoje: sin Dimitrije i kći Mina. Najstarija ćerka Ruža umrla je u osamnaestoj godini. Tada je beskrajno tužan napisao pismo svom dobrom prijatelju:

Pre dva meseca umrla mi je i najstarija kći u osamnaestoj godini. Tako da od dvanaestoro dece (trinaesto dete još se nije rodilo) imam još jednu kćer u dvanaestoj godini i sina u petoj. Čini mi se da će najposle moja deca ostati samo moji književni poslovi. Iza njega su svakao ostali njegovi „književni poslovi”, kao i sin Dimitrije koji je postao vojno lice, ćerka Mina, priznata slikarka, ali i dva njemu nesuđena Ružina sina koja su zbog njegove humanosti došli na sahranu da odaju poštu čoveku koji nikada nije zaboravio njihovu majku i koji ih je spasao sigurne smrti.

Ne tvrdim da znam sve o životu…

Ne tvrdim da znam sve o životu, ali na kraju krajeva ja sam tvoja baka i želim da budeš srećna. A ovi moji saveti ti u tome neće smetati.
Jedna baka je napisala pismo novorođenoj unuci i oduševila svet.

Draga moja,

ovo pismo sam mogla da napišem pre četvrt veka, za tvoju mamu… Ali tada sam imala dvadeset pet godina i bavila se drugim pitanjima: kako da prehranimo porodicu, hoću li uspeti da odvedem dete u vrtić i stignem na predavanje. Tvoj deda je radio noćne smene i nije mogao da mi se nađe kada je tvoja mama po celu noć plakala zbog čestih dečjih bolesti. Sad imam pedeset godina i malo više iskustva koje bih htela da podelim s tobom. Ne tvrdim da znam sve o životu, ali na kraju krajeva ja sam tvoja baka i želim da budeš srećna. A ovi moji saveti ti u tome neće smetati!

Ne boj se padanja

Ljuljaj se, klizaj se, vozi biciklu, rolere i ne plaši se da ne padneš. Boleće, ali ćeš ujedno naučiti da budeš brza, i da ustaješ kada ti se plače.

Ne boj se da pokažeš svoje gledište

Nije tvoja obaveza da ćutiš ako ti se nešto ne dopada ili se s nečim ne slažeš. Ne skrivaj svoje mišljenje ni zbog drugarstva ni zbog ljubavi. Ako ne čuju šta ti imaš da kažeš ili traže da budeš lojalna – mani se takvog i drugarstva i ljubavi.

Ne stidi se da se izviniš

Samo hrabre devojke umeju da se izvine i sagledaju svoje greške, a ja bih baš volela da ti budeš takva. Nije lako reći: “Izvini, nisam bila u pravu. Kako mogu da popravim situaciju?” Ali tome se treba naučiti, a kad to naučiš, niko te više neće pobediti.

Ne boj se da dobiješ lošu ocenu

Jedinica uopšte nije strašna stvar. Jedinica ti ukazuje na slabe tačke i govori ti na čemu treba da poradiš. Slabija ocena ne znači da si glupa. To ti je samo motivacija za rad.

Ne boj se toga da ne budeš popularna

Dok sve popularne šmizle bude išle po žurkama, gubile vreme po raznim ćoškovima, danima se baktale po internetu kačeći svoje fotografije, ti ćeš lepo savladati recimo streljaštvo, jahanje, pevanje i sl. Sa osamnaest godina te popularne će i dalje peglati stolicu pred kompjuterom, a ti ćeš tada već osvajati svet i, možda, zaista krenuti na put oko sveta.

Ne boj se toga da drugima budeš “čudna”

Toga se ne boji ni tvoja baba.

Ne boj zaljubljivanja

Zaljubljivanje će jednom doći pa doći. A ti se raduj što si porasla.

Ne boj se prvog poljupca

Veruj svojoj baki da je to čudesno! Ne boj se, sve žene u našoj porodici se divno ljube – to nam je u krvi.

Ne boj se da se udaš ili da se ne udaš

Kada porasteš, nikog ne treba da interesuje imaš li burmu na ruci ili nemaš. No, ako si odlučila da su udaja i porodični život za tebe – nastoj da upoznaš čoveka svog života, i onda će sve biti dobro. Neće te nervirati čak ni razbacane čarape po celoj kući. Uz to, biće tu neko da te uveče izmasira, i imaćeš s kim da prošetaš psa…

Ne boj se rađanja

Neću te lagati – boli. Ali to je nešto najlepše što se može dogoditi u životu jedne žene.

Ne boj se razvoda

U životu se svašta zbiva. Najvažnije je da ne očajavaš i da se ne povlačiš u sebe. Razvod nije kraj života. To je početak nečeg novog i, najverovatnije, zanimljivijeg i boljeg.

Ne boj se samoće

Ponekad je korisno biti sam. Može se čak i uživati u samoći. Samo, to u slučaju naše porodice ne traje dugo – znam ja nas.

Ne boj se da zaplačeš

Hrabri biraju suze. Ja sam hrabra i radim ono što hoću: ako hoću – plačem, ako hoću – smejem se, ako hoću – razbacujem čarape po celoj kući.

Ne boj se da probaš nešto novo

Ne misli na to koliko imaš godina i šta će reći drugi. Uzimaj od života najbolje, i nije važno koliko je nerazumno to što želiš.

Ne boj se starenja

S godinama ćeš početi da više ceniš život i da još više voliš najbliže. A posle ćeš možda i ti napisati pismo svojim unucima.

Ne boj se odlaska najbližih.

Dugo sam se dvoumila da li ovo da ti pišem. Ali gubici su neizbežni. Bliski ljudi odlaze – ali ljubav ostaje…

Voli te tvoja baka.

Da li znate o kome je riječ?

Džejms Din bio je mnogo više od glumca. Njegov imidž lošeg momka učinio ga je ikonom pedesetih godina prošlog veka i jednom od centralnih ličnosti pop kulture.
Pravi je fenomen popularnost koju je Din postigao, s obzirom na to da je snimio samo tri filma, ali njegov dečački pogled, bela majica i plave farmerice ostaju simbol buntovništva i slobode.

DŽEJMS DIN – SIMBOL AMERIČKE KULTURE
Džejms Bajron Din rođen je 8. februara 1931. godine u gradu Marion u Indijani. Majku je izgubio veoma rano, te se s ocem seli u Kaliforniju. Tamo pohađa časove glume, ali 1951. odlazi u Njujork kako bi postao glumac.

Nakon nekoliko uloga u reklamama i pojavljivanja u televizijskim serijama, dobija manju ulogu na Brodveju. Tamo je imao priliku da radi sa velikim zvezdama poput Marlona Branda, a jedan od ovih nastupa mu je obezbedio prvu filmsku ulogu u ekraniziji romana Džona Stajnbeka Istočno od raja.

Kako je njegova filmska karijera bila u začetku, Din se vraća u Holivud gde za nešto više od godinu dana snima još dva filma.

Iako je na velikom platnu tumačio samo tri uloge, može se reći da ova tri filma oslikavaju sve slojeve američkog društva između dva rata. Bilo da glumi perspektivnog ali iskvarenog sina (Istočno od raja), lošeg momka (Buntovnik bez razloga) ili novopečenog bogataša (Div), Džejms Din je simbol američke kulture koliko i koka-kola.

O privatnom životu velike zvezde malo se zna, ali se mnogo spekuliše. Bio je veren glumicom italijanskog porekla Anom Marijom Pjeranđeli, poznatijom pod umetničkim imenom Pjer Anđeli, ali je ta veridba propala. Smatra se da je uzrok rastanka bila majka glumice, koja nije odobravala Dinovo problematično ponašanje.

Dve decenije i dva braka kasnije, Anđeli je izjavila kako je Din bio njena jedina ljubav. Umrla je u 39. godini života od prekomerne doze antidepresiva. Osim Anđeli, Džimija su povezivali i sa Njujorčankom Barbarom Glen, a poznato je da se viđao sa Ursulom Andres dok je ona bila u vezi sa Marlonom Brandom.

Mnoge teorije zavere tvrde da su Dinove veze sa ženama bile samo priča za javnost, dok se potajno zabavljao sa muškarcima, i to baš Brandom! Međutim istina je sasvim suprotna; Din jeste gajio određeno divljenje prema starijem i uspešnijem Brandu i jeste više puta inicirao prijateljstvo i saradnju, ali Marlon ga je smatrao labilnim i bipolarnim, te je sastanke izbegavao.

Mnogo pre nego što je postao glumac, Din je bio umetnik. Oprobao se u mnogim vrstama vizuelne umetnosti, a najviše mu je odgovaralo vajarstvo, jer je voleo da koriste svoje ruke. Hobi su mu bili i mađioničarski trikovi, a posebno je voleo one sa vatrom. Imao je mnoge strasti, među kojima su bile i auto-trke. Da stvara u današnje vreme, verovatno bi dobio etiketu konceptualnog umetnika.

Nažalost, njegova karijera prekinuta je 30. septembra 1955. godine u možda i najpoznatijoj saobraćajnoj nesreći ikada. Džejms Din poginuo je na putu za trku u dolini Salinas u svom poršeu spajder. Bio je umetnik pre svega i živeo je život vođen svojim strastima. Živeo je brzo, umro je mlad i ostavio malo ali vredno nasleđe u vidu tri filma koji se i danas itekako cene.

ISTOČNO OD RAJA
Istočno od raja snimljen je 1955. godine i predstavljen je publici iste godine. Ovaj film bio je filmski debi Džejmsa Dina i jedino je ostvarenje koje je doživeo da vidi na platnu. Za ulogu Kala Treska Din je posthumno nominovan za Oskara.

Režiser ovog pomalo potcenjenog dela je Elia Kazan, Amerikanac grčkog porekla svakako najpoznatiji po adaptaciji drame Tenesija Vilijamsa Tramvaj zvani želja. Kroz ova dva ostvarenja jasno se vidi sposobnost Kazana da prenese tanana ljudska osećanja na filmsku traku, što je vrlo redak talenat, posebno bitan kada je reč o adaptacijama književnih dela gde nemamo direktan pristup mislima i osećanjima likova.

Ovaj film rađen je po istoimenom romanu Džona Stajnbeka iz 1952. Tačnije, predstavljeno je poslednjih stotinak stranica grandioznog dela od preko 700. Iako se dosta gubi izbacivanjem nekih likova i uprošćavanjem drugih, film prilično verno prikazuje završni deo romana, bar što se tiče radnje.

Radnja je smeštena u dolini Salinas u Kaliforniji i odvija se za vreme i neposredno nakon Prvog svetskog rata. Žanrovski, u pitanju je porodična drama koja samo kao lajtmotiv ima rat. Ovo je priča o dva brata koji se bore za naklonost svog oca i jedne devojke.

Kroz pozadinu se provlači priča o Kainu i Avelju. Film, kao i roman, veoma je emotivan i ispituje neke motive koji prelaze granice prostora i vremena. Tera nas da razmislimo o nekim moralnim pitanjima, kao što je pitanje odgovornosti i štetnosti istine.

Glumačku ekipu sačinjavaju Džejms Din u ulozi Kala Treska, Ričard Davalos u ulozi njegovog brata Arona, Rejmond Mesi kao njihov otac Adam i Džuli Heris kao neodoljiva Ejbra. Najjači utisak svakako ostavlja Din.

Izbor za glavnu ulogu nije mogao biti bolji. Performans Džejmsa Dina u ovom filmu toliko je uverljiv da se ne može tačno odrediti granica između glumca i uloge, što ga čini impresivnijim čak i od performansa u poznatijem Buntovniku bez razloga. S obzirom na to da je i Dinov otac svojevremeno posedovao farmu i da je sa ocem imao komplikovan i problematičan odnos, jasno je da je uloga Kala Treska bila kao stvorena za njega.

Iako je bio hrabar potez podeliti glavne uloga praktično anonimnim glumcima, kritičari su odmah prepoznali sirovi talenat u neiskusnom Dinu. Nažalost, nije poživeo dovoljno dugo da taj talenat izbrusi.

BUNTOVNIK BEZ RAZLOGA
Tipična slika Džejmsa Dina kao lošeg momka u kožnoj jakni potiče upravo iz ovog filma. Ovaj film doživeo je toliku popularnost da je fraza buntovnik bez razloga sve do danas zadržala u jeziku. Nijedna lista klasika ne može da prođe bez ove priče o mladosti i potrazi za identitetom

Smatra se da je popularnosti ovog filma doprinelo tumačenje lika Platoa kao mladog homoseksualca. Prvobitni scenario je navodno sadržao i poljubac između glavnom lika Džima i Platoa koja je izbačena. S obzirom na stroge zakone o cenzuri koji su pedesetih godina bili na snazi u Holivudu, čak i imlicitno predstavljanje homoseksualnosti bio je hrabar i značajan potez.

Buntovnika bez razloga režirao je Nikolas Rej, miljenik velikog Žan-Lika Godara. Glavne uloge pripale su Dinu (Džim Stark), Salu Mineu (Džon Kraford ili Plato) i Natali Vud (Džudi). Neobično je što su sve troje glumaca izgubili živote u tragičnim okolnostima; Din je poginuo u saobraćajnoj nesreći neposredno pred premijeru, Sal Mineo napadnut je i izboden nasmrt 1976, dok se Natali Vud udavila nakon pada sa jahte 1981. godine.

Film je baziran na istoimenoj psihološkoj studiji mladih delinkvenata doktora Roberta Lindnera iz 1944.

Priča Buntovnika bez razloga odvija se u samo 24 sata. Džim Stark tek što se doselio u novi grad sa porodicom, a već je ostvario blisko prijateljstvo sa marginalizovanim Platoom i zaljubio se u devojku iz komšiluka Džudi. Nevolje počinju kada Džudin dečko Baz izazove Džima na svojevrsnu trku koja se završi tragično.

Zanimljivije od same radnje je posmatrati odnos između Džima i njegovih roditelja u prvom, i Džima i Platoa u drugom delu filma. Takođe je upečatljiv prikaz američke omladine srednje klase i dinamike njihovog društva. I u ovom filmu imamo univerzalne motive. Mladalačka ljubav i nezadovoljstvo celim svetom u doba adolescencije poznati su svima.

Mnogi tvrde da je upravo Buntovnik bez razloga najbolja uloga Džejmsa Dina. Poznat je bio po improvizacijama kojima bi promenio celu scenu, pa je uvek zanimljivo nagađati kako bi njegovi filmovi izgledali da se zapravo pridržavao scenarija.

DIV
Poslednji film koji je Džejms Din snimio zove se Div. Ovu dramu sa elementima vesterna režirao je Džordž Stivens, vrlo plodan režiser čija je karijera trajala čak 40 godina. Scenario je rađen po istoimenom romanu spisateljice nagrađene Pulicerovom nagradom Edne Ferber. Premijera je bila 10. oktorba 1956. godine i Din ni ovaj film nikada nije video. Glavne uloge tumače legendarna Elizabet Tejlor, Rok Hadson, Džejms Din i Kerol Bejker, a pojavljuje se i Sal Mineo.

Priča prati porodicu Benedikt, teksaške rančere i suparnike kauboja i novopečenog bogataša Džeta Rinka. Pratimo dve generacije ove porodice tokom čak 3 sata i 20 minuta. Ali ovaj film mnogo je više od porodične drame. Daje nam sliku o Teksasu tog perioda, kao i nekim većim problemima sa kojima se stanovništvo borilo, kao što su rasizam i nezavidna pozicija žena. U neku ruku, može se reći da su isti problemi prisutni i dan-danas.

Radnja se odvija okvirno od 1920. do 1945 i tokom tog periodu su se svakako desile velike promene u američkom društvu. Prikazan nam je i uspon tajkuna koji sasvim slučajno nabasa na naftu i zanimljivo je posmatrati stanje uma jednog skorojevića, koga tumači baš Din, nasuprot odavno dobrostojeće porodice. Film nam takođe predstavlja odnos između roditelja i dece, sa svim dobro poznatim konfliktima.

Za ulogu Džeta Rinka Din je po drugi put nominovan za Oskara. Iako je i ovaj put izgubio, postuhmo mu je dodeljeno nekoliko značajnih nagrada: dve nagrade Zlatni globus, dve BAFTA nagrade i još četiri manje poznata priznanja.

Ako niste znali…

Osećanje obaveze da se nastavi prisutno je u svima nama. Obaveza da se ustraje, obaveza je svih nas. Osetio sam da sam pozvan da to poštujem.

Abraham Linkoln

Životni put Abrahama Linkolna
Možda je Abraham Linkoln najbolјi primer za istrajnost. Ako želite da saznate nešto o nekome ko nije odustao, nema potrebe da idete dalјe od njega.

Rođen u siromaštvu, Linkoln je u životu doživlјavao poraze. Izgubio je na osam izbora, dva puta je propao u poslu, a preživeo je i nervni slom.

Mogao je više puta da odustane, ali nije. I zato što nije odustajao, postao je jedan od najčuvenijih predsednika u istoriji Amerike.

Linkoln je bio šampion i nikada nije odustao. Evo kako izgleda Linkolnov put do Bele kuće.

1816. Porodica je izbačena iz kuće u kojoj je živela. Morao je da radi i da ih pomaže.
1818. Umrla mu je majka.
1831. Propao u poslu.
1832. Konkurisao za državnu legislaturu – izgubio.
1832. Izgubio posao – želeo da ode na pravni fakultet, ali nije uspeo da se upiše.
1833. Pozajmio novac od prijatelјa da bi započeo posao i bankrotirao do kraja te godine. Sledećih sedamnaest godina otplaćivao taj dug.
1834. Konkurisao za državnu legislaturu – dobio.
1835. Verio se i nameravao da se oženi, ali mu je draga umrla, što mu je slomilo srce.
1836. Imao totalni nervni slom i ležao u krevetu šest meseci.
1838. Želeo da postane predsedavajući državne legislature – izgubio.
1840. Nastojao da postane odbornik – izgubio.
1843. Konkurisao za Kongres – izgubio.
1846. Ponovo konkurisao za Kongres – ovoga puta dobio – otišao u Vašington i napravio dobar posao.
1848. Konkurisao za reizbor u Kongres – izgubio.
1849. Pokušao da se zaposli kao oficir – odbijen.
1854. Konkurisao za Senat SAD – izgubio.
1856. Tražio da bude imenovan za potpredsednika nacionalne konvencije njegove partije – nije dobio ni 100 glasova.
1858. Konkurisao ponovo za Senat SAD – ponovo izgubio.
1860. Izabran za predsednika SAD
Put je bio loš i klizav. Jedna noga mi je skliznula, udarila u drugu i izbacila me sa puta. Ali, oporavio sam se i sebi rekao: „Samo si se okliznuo, nisi pao.“

Abraham Linkoln pošto je izgubio mesto u Senatu

Svako je sam odgovoran za svoj život

Opra Vinfri svojim je voditeljskim karakterom uvek prepunim emocija promenila svet “talk showa”. Njena je misija bila jedna – dirnuti ljude u srce i tako ih podstaći na pozitivne promene u životu. A poslednjim, inspirativnim, govorom na dodeli nagrada Zlatni globus, pokrenula je priče o mogućoj predsedničkoj kandidaturi.
Skupili smo 10 njenih životnih lekcija koje je voditeljka podelila sa svojom publikom u zadnjoj emisiji ‘The Oprah Winfrey show’ pre 6 godina.

1. Jedni drugima smo najbolji učitelji

“Nešto u meni vezalo se za svakoga od vas na način da samu sebe vidim u vama, i vas u meni. Postala sam vaš surogat koji postavlja pitanja, daje odgovore, uči, raste, proširuje moja razmišljanja, preispituje moja verovanja i način na koji gledam na svet. Slušala sam i rasla, i znam da ste vi rasli zajedno sa mnom.”

2. Svako od nas mora da pronađe sopstveni životni poziv

“Svako od nas ima poziv, a vaš pravi posao u životu je da otkrijete koji je to poziv i da počnete da ga izvršavate. Svaki put kada je na ovoj pozornici bila osoba koja je uspela, pričala je o poslu i o užitku koji je dobila radeći ono za šta je znala da joj je suđeno da radi.”

3. Tvoj poziv omogućiće ti da živiš punim plućima

“Tvoj poziv prosvetliće te i dati ti do znanja da si upravo tamo gde treba da budeš, radeći ono što treba da radiš. To je ono što želim svakome od vas i za šta se nadam da ćete poneti iz ovoga šoua. Da vas u životu vodi srce. Morate da zarađujete za život, razumem to. Ali isto tako morate da znate šta u vama budi životnu svetlost, tako da i vi, na vaš način, možete osvetljivati svet.”

4. Svi mi imamo platformu s koje možemo uticati na svet

“Možda je to 20 ljudi, možda 30 ljudi, 40 ljudi, vaša porodica, prijatelji, susedi, kolege iz razreda, kolege na poslu. Gde god da se nalazite, to je vaša platforma, vaša pozornica, vaš krug uticajnosti. To je vaš “talk show” i tu leži vaša moć. Na svaki način, svaki dan, pokazujete ljudima ko ste zapravo. Govorite sami za sebe. I kada to uraidte, primićete proporcionalno onome što dajete na kojoj god platformi da stojite.”

5. Svako je sam odgovoran za svoj život

“Niko osim vas nije odgovoran za vaš život. Nema veze šta je vaša mama radila; nema veza šta vaš tata nije radio. Vi ste odgovorni za sopostveni život… Vi ste odgovorni za energiju koju stvarate u sebi i za energiju koju dajete drugim ljudima.”

6. Svi mi delimo istu patnju i bol

“Šou me je naučio da postoji jedna stvar koja je zajednička svačijoj boli i patnji, a to je bezvrednost. Osećaj da nismo dovoljno vredni života za koji smo stvoreni.”

7. Ti si dovoljan

“Vrlo često “blokiramo” sopstvene blagoslove jer mislimo da nismo dovoljno dobri, dovoljno pametni, lepi ili bogati… Šou me je naučio da vredite samim tim što ste se rodili i što ste ovde. Ti sam, dovoljan si.”

8. Svako treba potvrdu drugih

“Razgovarala sam sa gotovo 30.000 ljudi u šou i svi oni su imali jednu zajedničku stvar: svi su tražili potvrdu drugih. Želeli su da znaju “Vidiš li me? Čuješ li me? Znači li ti išta ono što kažem?”
Pokušajte sa svojom decom, mužem, suprugom, šefom, prijateljima. Dajte im potvrdu. “Vidim te. Čujem te. I važno mi je šta imaš da kažeš.”

9. Svi mi možemo biti nečije utočište

“I nadam se da će svako od vas biti nečija sigurna luka – sigurno mesto na koje može pasti. Učinite za njih ono što je moj šou, kako mi govorite, učinio za vas. Povežite se. Prigrlite. Oslobodite. Volite nekoga. Samo jednu osobu. A onda proširite ljubav na dve osobe. I na koliko god možete. Videćete kakvu će to promenu doneti.”

10. Završeci donose početke

“Za sve postoji određeno vreme, i naše zajedničko vreme na ovoj platformi bliži se kraju. Ja tu ne vidim kraj, nego jedan neverovatan početak. Jedno poglavlje završeno. Drugo poglavlje počinje za sve nas.”