Koliko ste se puta zapitali…

Koliko ste se puta zapitali da li je možda najsimptomatičniji duhovni problem modernog čoveka njegova nesposobnost da bude sam sa sobom i – ne radi ništa?

Jedan od najvećih intelektualaca 20. veka, Bertrand Rasel postavio je ovo pitanje u svom čuvenom delu Osvajanje sreće i pokušao da sa svog stanovišta naučnika, filozofa i pisca obuzda ljude svoje generacije u njihovoj mahnitoj potrazi za uzbuđenjima.

Mi smo manje nego naši preci izloženi dosadi, ali je se više plašimo. Došli smo do saznanja, ili bar verovanja, da dosada nije prirodni deo čovekove suštine i da se može izbeći uz dovoljno energičnog traganja za uzbuđenjem.

Naš hedonizam, kao i naša potrošačka manija, samo su jedni od mnogi pokušaja da se umakne dosadi.
Kako se uzdižemo na društvenoj skali, težnja za uzbuđenjima postaje sve snažnija. Oni koji to sebi mogu priuštiti putuju od jednog mesta do drugog, noseći sa sobom dobro raspoloženje, ples i opijanje, ali iz nekog razloga uvek očekuju da će u svemu tome više uživati na nekom novom mestu. Oni koji su prinuđeni dazarađuju za život dobiju svoje sledovanje dosade u radnim satima, ali oni koji, ali oni koji su oslobođeni potrebe da rade imaju za svoj ideal život u potpunosti lišen dosade.

To je plemenit ideal, i, daleko od toga da želim da ga ocrnim, samo se bojim da je, poput svih drugih ideala, teže ostvariv nego što se idealistima čini. Na kraju krajeva, jutra su dosadna onoliko koliko su prethodne večeri bile uzbudljive. Doći će srednje doba, verovatno i staro doba. Sa dvadeset, čovek veruje da se život završava u tridesetoj. Jednako je glupo potrošiti rano svoj vitalni kao i svoj finansijski kapital. Možda je malo dosade neophodni deo svačijeg života. Želja da se pobegne od dosade je prirodna; čak su i svađe sa komšijama ljudima bile bolje od ničega. Stoga je dosada ključni problem svih moralista: jer barem polovina svih zala na sveta dolazi iz straha od nje.

Međutim, za Rasela, ne postoji samo jedna vrsta dosade, i on u dosadi prepoznaje i njenu vitalnu snagu:

Dosadu, uprkos svemu, ne treba smatrati kao potpuno lošu stvar. Postoje dve vrste dosade, od kojih je jedna plodotvorna, dok je druga zaglupljujuća. Plodtvorna nastaje prilikom odsustva opijata, zaglupljujuće prilikom odsustva vitalnih aktivnosti.

Ono što je karakteristično za opijate karakteristično je i za svaku vrstu uzbuđenja. Život koji je prepun uzbuđenja je iscrpljujući život, u kom je uvek potrebna veća doza stimulansa da bi stvorila uzbuđenje koje je neophodno za osećaj zadovoljstva. Osoba koja je naviknuta na previše uzbuđenja identična je osobi koja toliko obožava ljute ukuse da na kraju postaje u toj meri imuna na ljutinu da je ne primećuje dok ne počne da se guši od nje… Određena sposobnost da se podnese dosada, stoga jeste neophodna za srećan život, i to je jedna od stvari kojoj bi trebalo učiti mlade ljude.

Šta bi bili da nisu fudbaleri?

Znaš li koja su prava zanimanja Hrvatskih reprezentativaca?
Svi ih znamo kao uspješne nogometaše sa zavidnim sportskim karijerama, ali malo tko zna što su naši reprezentativci zapravo po zanimanju. Odlučile smo istražiti čime bi se možda bavili da im nogometne karijere nisu krenule uzlaznom putanjom. Gotovo svi su se u potpunosti fokusirali na ono u čemu su najbolji – nogomet, a obrazovanje su stavili u drugi plan. Neki su čak pokušali uskladiti fakultetske obveze s nogometnim, ali se to pokazalo gotovo nemogućim. No, to ni malo ne čudi budući da njihov posao podrazumijeva potpunu posvećenost i spremnost. U nastavku donosimo koje su škole završili naši nogometaši:

Gimnazija

Marko Pjaca i Tin Jedvaj završili su Športsku gimnaziju, dok je njihov suigrač Andrej Kramarić završio matematičku gimnaziju u Zagrebu, točnije MIOC. Kramarić je nakon gimnazije upisao Ekonomski fakultet u Zagrebu, ali je nakon prve godine zbog nogometnih obveza odlučio zamrznuti studij. Mateo Kovačić i Milan Badelj su, pak, završili privatnu gimnaziju.

Ekonomsko – birotehnička škola

Splićanin Ivan Strinić završio je Ekonomsko-birotehničku školu u svom rodnom gradu. Nakon toga odlučio se u potpunosti posvetiti samo nogometnoj karijeri.

Građevinska škola

Ivan Rakitić započeo je srednjoškolsko obrazovanje u Građevinskoj školi, ali sa samo 15 godina ju je napustio. Shvatio je kako neće moći uskladiti treninge i nastava, a kako je bio veoma siguran u svoj nogometni uspjeh, prevagnuli su treninzi i nogometna karijera. Roditelji su ga podržali u toj odluci.

Prometna škola

Poznato je samo da je 26-godišnji Riječanin Šime Vrsaljko završio Prometnu školu.

Tehnička škola

Šibenčanin Duje Ćaleta-Car upisao je Tehničku školu u Šibeniku, ali nakon dva razreda odlučio ju je napustiti. Razlog? Nogometne obveze, naravno! Točnije, preseljenje u austrijski Salzburg.

Trgovačka škola

Zamisli da dođeš u trgovinu i zatekneš Josipa Pivarića kako radi kao komercijalist! Prema njegovoj srednjoškolskoj diplomi to ne bi bilo ni malo čudno s obzirom na to da je završio baš taj smjer u Srednjoj trgovačkoj školi. Nakon srednje škole, Pivarić je upisao i Kineziološki fakultet, no nije poznato je li ga završio.

(Industrijsko)-obrtnička škola

Umjesto u dresu, Marija Mandžukića i Dejana Lovrena mogle smo gledati u radnim odijelima – samo da su se zaposlili u struci! Mandžukića bismo tako mogle pozvati kada odlučimo promijeniti keramičke pločice, budući da je završio srednju školu za keramičara-oblagača, a Lovren bi zasukao rukave kada su u pitanju elektroinstalacije jer je završio srednju školu upravo za elektroinstalatera. Premda bismo ih voljele vidjeti i u “radnom” izdanju, bit ćemo iskrene – draži su nam u dresovima naše reprezentacije!

Ugostiteljska škola

Dva najiskusnija hrvatska nogometna reprezentativca dijele i jednako zanimanje prema srednjoj školi. Vedran Ćorluka i Luka Modrić završili su Srednju ugostiteljsku školu i tako stekli zanimanje konobara. Pokušaj samo zamisliti da te ova dva nogometna veterana poslužuju u kafiću ili u restoranu. Nama je glava već u oblacima!

Živeo jednom jedan uspešan i bogat čovek…

ČETIRI ŽENE-Ajahn Brah

Živeo jednom jedan uspešan i bogat čovek i imao je četiri žene.

Četvrtu, najmlađu, je najviše voleo i raskošno je odevao i obezbedio joj život u izobilju. Njoj je davao samo najbolje i veoma je o njoj brinuo.

Treću je veoma voleo. Na nju je bio veoma ponosan i voleo je da je pokazuje svojim prijateljima i da se hvali. Ali, bio je u strahu da će ga napustiti i otići sa drugim.

Druga žena je bila veoma brižna, strpljiva i kada god bi čovek imao problema, obratio bi joj se i ona bi mu pomogla. Uvek je bila tu u teškim vremenima.

Prva je bila njegov veran partner u životu, pomagala mu je da zadrži bogatstvo i poslove, održavala je kuću. Nju nije mnogo voleo niti se brinuo o njoj, nekada je jedva primetivši, dok mu je ona bila veoma privržena i nesebično mu je pružala ljubav.

Čovek se razboli i znao je da će uskoro umreti. Mislio je o sebi kao bogatom čoveku koji ima čak četiri žene koje će mu sigurno pomoći i biti uz njega. Plašio se da će umreti i tako biti sam i zato je pozvao svaku od njih. Prvu je pozvao najmlađu, četvrtu ženu koju je najviše voleo, rekao joj da umire i pitao je da pođe sa njim.

„Nema šanse! Moram ostati ovde. Mogu da te pohvalim na sahrani i ništa više od toga“, ona odgovori i napusti ga.

Na isto njegovo pitanje treća žena, koju je oženio u srednjim godinama i koju su mnogi želeli, mu kaže:

„Ni govora! Takve se stvari ne rade. Mogu da ti osiguram impozantnu sahranu, ali nakon tvoje smrti odlazim sa tvojim sinovima“, bila je izričita i napusti ga.

Pozvao je i drugu koju je poznavao celog života, sa kojom je odrastao, koja nije bila toliko privlačna, ali je bila njegov najveći prijatelj. Pitao ju je da pođe sa njim da ne bi bio usamljen.

„Žao mi je. Ne mogu sa tobom. Otpratiću te do groba i to je to. Dalje ne mogu“, bila je sigurna, okrenula se i napustila sobu.

Pošto mu je ostala još jedna, prva, pozvao je i nju i zamolio da pođe sa njim zato što se plaši i ne želi da bude usamljen. Rekla je bez dvoumljenja:

„Naravno da ću ići sa tobom. Uvek ću te pratiti gde god išao!“, pristala je, a on ju je pogledao i pomislio kako je mršava, koliko je prema njoj bio nemaran i kajao se jer joj nije pružio što je zaslužila.

Svako u svom životu ima četiri žene (ili četiri muža). Šta ove žene predstavljaju?

Četvrta je telo. Volimo svoje telo, svakodnevno brinemo o njemu, umivamo se i oblačimo, dajemo mu hranu. Ali, telo ima svoj vek, telo se troši, stari i propada. Njemu dajemo najviše pažnje i veoma smo mu posvećeni.

Treća žena je novac, bogatstvo, ono materijalno što posedujemo. Kada umremo, ono ostaje drugima.

Druga žena predstavlja porodicu i prijatelje.

I, prva žena je naša duša koju većina zanemaruje i tek na samom kraju života spozna da je njoj trebalo posvetiti najviše pažnje. Njome se ne bavimo jer smo opterećeni materijalnim, bogatstvom i čulnim uživanjima.

Iz knjige „Krava koja je plakala“

I ovo će proći

U zabitoj kineskoj provinciji živeo je siromašni Kinez koji je ceo život potrošio radeći najteže poslove, a da ništa do kraja nije stekao. Sve što je imao bio je sin jedinac koga je neizmerno voleo. Naučio ga je da čita i piše, uveo ga pomalo u kaligrafiju i to je bio sav kapital koji mu je ostavio kada je u dubokoj starosti umro.

Mladić je tugovao kraj očeve postelje gledajući ga kako se polako gasi. Neposredno pre nego što je izdahnuo, otac je izvadio dve kutijice: jednu crnu a drugu belu i rekao sinu :
” Na žalost, nemam šta da ti ostavim sem ovoga. I zapamti- dobro ih čuvaj. Kada ti jednoga dana bude teško, nesnosno teško u životu, otvori belu kutijicu. Crnu ćeš otvoriti onda kada ti bude jako dobro.”

Mladić je dostojno ispratio oca a onda je spakovao svoju činiju za hranu, štapiće, jednu preobuku i one dve kutijice te krenuo u svet da zaradi svoju porciju pirinča. Radio je najteže poslove kod gazda koji su ga izrabljivali , spavao napolju… Zimi je bio srećan ako bi ga neko primio da zanoću na zemljanom podu izbe za stoku. Ubrzo je postao izradjen, nesrećan i beznadan. Posle par godina takvog života, još uvek je imao samo zdelu pirinča dnevno i duboke bore na licu i rukama.

Onda su došle poplave, Jang Ce ce se izlio i poplavio polja i oranice, nastala je opšta glad i za mladića više nigde nije bilo ni posla ni nade. Lutao je bespućima , spavao po šumama, peklo ga je sunce i mrzli ga mrazovi. Jednog jutra se probudio i video da mu je neko ukrao jedino što je imao- zdelu za pirinač , pamučnu košulju i dva juana… Potekle su gorke suze i mladić je rešio da se ubije… Sklopio je ruke, zatražio oproštaj od neba za pretstojeći čin, i dok ih je spuštao niz telo, napipao je maleni zavežljaj ušiven u porub pojasa- dve kutijice nasledjene od oca.

Otvorio je belu. U njoj je bila malena pirinčana hartija i ništa više. Razmotao je i video očev rukopis. Pisalo je : ” Ovo će proći! ”

Shvativši ovo kao očev amanet za dalje življenje, nije se ubio. Zaputio se ka obližnjem gradu. Na ulazu u grad stajala je kolona nepismenih seljaka koja nije mogla da udje kroz gradsku kapiju, jer niko nije umeo da pročita šta piše na velikoj tabli na samom ulazu. Mladić je prišao, pročitao im glasno šta piše i kolona je prošla. Prošao je i on.

Kroz par dana provedenih po gradskim trgovima, našeg mladića je potražio maleni stari Kinez. Rekao mu je da njegovom gospodaru treba hitno pisar, a da je on čuo od seljaka koji su nedavno došli u grad da on zna da čita i piše.

Znao je i dobio je posao kod strogog plemenskog starešine . Radio je teško, ali mirnih ruku i čista srca. Ubrzo su počeli da mu dolazi neznani seljani kojima je trebalo nešto da se napiše ili pročita ili protumači. Svima je izašao u susret. Strogi gradski starešina je bio pravedan čovek i znao je uzvrati svome pisaru. Dobro ga je nagradjivao a vrlo brzo mu je odvojio i deo u svojoj kući gde je mladić počeo da živi.

Sve se promenilo. U godinama koje su usledile, postao je gazda malenog imanja, stekao znatno materijalno bogatstvo , radio je sve više umesto samog gradskog starešine koji je star i onemoćao poverio svom mladom pisaru ne samo svoje poslove, nego i svoju kćer koju je naš mladić oženio. Zajedno, u ljubavi i pripadni , njih dvoje su rodili mnogo dece. Složno i u ljubavi , u dvoje, uvećali su svoje bogatstvo do neslućenih razmera. Mladić je mnoge predvečeri provodio ispijajući čaj u dobro ohladjenim prostorijama svom prelepog doma, razgovarajući sa svojom voljenom ili ućeći svoje sinove komplikovanim kineskim karakterima, ćitajući Konfičija i prvi put u životu je bio savršeno srećan.

Jedne takve predvečeri, setio se celog svog života koji je prohodao od najgore bede do kompletne sreće. Setio se svih svojih očaja, svoje želje da svojevremeno umre, setio se oca. Setio se one druge kutije koju mu je otac dao…

Otvorio je crnu kutijicu. U joj je bili smotan komad pirinčanog papira. Razmotao je, a na njemu je očevim rukopisom bilo zapisano : ” I ovo će proći.”

Politika je borba za sreću svih nas…

Bivši urugvajski predsednik, Hose „Pepe“ Muhika, poznat i kao najsiromašniji predsednik na svetu, urgirao je na javnost da ukloni bogataše iz politike.
Muhika, kog još opisuju i kao „najskromnijeg predsednika na svetu“, povukao se sa vlasti 2015. godine iako ga je podržavalo 70% stanovništva. On je u intervjuu za CNN ove nedelje iskritikovao svetske lidere zbog toga što ne predstavljaju narod.
„Mi smo izmislili nešto što se naziva reprezentativna demokratija u kojoj odlučuje većina“, rekao je Muhika za CNN. „To znači da mi kao šefovi država treba da živimo kao većina, a ne kao manjina“.

Navodi se da Muhika donira 90% svoje plate u dobrotovorne svrhe.

„Crveni tepih i oni trubači sa strane, to su sve ostaci feudalnog poretka“, rekao je Muhika. „A osobe koje okružuju predsednika, to sve podseća na stare sudove“.

Muhika je objasnio da on nema ništa lično protiv bogatih ljudi, ali da smatra da ne predstavljaju interese većine onih koji nisu bogati.

„Nemam ja ništa protiv ljudi koji imaju novac i koji vole novac“, rekao je Muhika. „Međutim, u politici je drugačije. Ljudi koji vole novac ne smeju biti u politici jer su opasni za politiku. Ljudi koji vole novac treba da se posvete industriji i trgovini. Politika je borba za sreću svih nas“.
Muhika je rekao da bogati ljudi ne predstavljaju dobro siromašne ljude jer posmatraju svet kroz svoju perspektivu, perspektivu novca. „Čak i kada deluju sa dobrim namerama, bogatstvo utiče na sve njihove odluke. Kada bismo živeli u svetu u kom većina upravlja, onda bi se svet morao posmatrati iz ugla većine“.

Muhika je poznat po tome što je odbacio sve simoble bogatstva. On je rekao da su kravate beskorisne krpe koje stežu vrat. „Ja sam veliki neprijatelj konzumerizma jer upravo zbog toga zaboravljamo na osnovne stvari u životu koje su zaslužnije za sreću od bespotrebnih tričarija“, rekao je Muhika.

Muhika živi na omanjoj farmi na periferiji Montevidea, prestonice Urugvaja, sa svojom ženom senatorkom Lucijom Topolanski i tronogim psom Manuelom. On je rekao da ne voli materijalizam jer bi mu on oduzeo trenutke u kojima uživa, poput zalivanja cveća i baštenskih poslova.

„Ja nemam ruke predsednika. Moje su ruke radničke“, rekao je Muhika.

Razvijanje profesionalnih znanja i veština …

Razvijanje profesionalnih znanja i veština jako je važno ako ste u potrazi za novim poslom. Svaki poslodavac daće vam prednost pred drugim kandidatima ukoliko posedujete ova znanja.
Nemojte da vas u stiecanju novih znanja spreče razni izgovori. Potražite onlajn kurseve koji obično nisu skupi i savladajte dobro ovih nekoliko korisnih i važnih veština kako biste ih mogli ubaciti u svoj CV.

1. Excel

Microsoft Excel prepun je korisnih alata za koje verovatno niste ni znali da postoje. Postoje onlajn kursevi koji će vam pomoći da pristupite problemu i rešite ga pomoću Excela.

2. Email marketing

Email nije mrtav. Naprotiv, kako pokazuju uspešni primeri newslettera, email je delotvoran kanal komunikacije sa vašim pratiocima i klijentima, pod uslovom da ga koristite na ispravan način. Naučite kako koristiti jednu od najpopularnijih platformi, MailChimp.

3. Google Analytics

Za poslodavce koji imaju snažno online poslovanje korišćenje Google Analytics-a je neizbežno. Ovaj servis omogućava im da analiziraju posetioce prateći njihove aktivnosti i mnogo više od toga. Dobro savladajte Google Analytics i bićete sposobni da pružate vrlo korisne savete bilo kom poslodavcu koji posluje online.

4. Javni nastup i veštine prezentacije

Kako predstavljate ono što radite jednako je važno kao i ono što radite. Savladajte komunikacione veštine i naučite kako u potpunosti iskoristiti sve što vam pruža PowerPoint i Keynote.

Čovjek je sretan onoliko koliko je sposoban usrećiti druge

Afganistanske poslovice
“Dvije stvari čovjek mora imati da bi uspio u životu. Prvo je sreća: to je ono kad se čovjeku pruži povoljna prilika. Drugo je pamet: ona čovjeku omogućuje da iskoristi povoljnu priliku.”

Italijanske poslovice
“Sjećanje na patnju udvostručuje sreću.”

Japanske poslovice
“Sreća pomogne nekad – rad uvijek.”

Kineske poslovice
“Čovjek je sretan onoliko koliko je sposoban usrećiti druge.”
“Kad nam se sreća smiješi sretnemo prijatelje; kad nam okrene leđa sretnemo lijepu ženu.”
“Velika sreća dolazi s neba; mala sreća dolazi od čovjeka.”

Latinske poslovice
“Kome navrati sreća, tamo prenoći zavist.”
“Nesreća obično otkrije ćud, a sreća je skriva.”
“Sreća brže umire nego što nastaje.”
“Svako je kovač vlastite sreće.”
“Sreća je uvijek podložna nevoljama (zloj sudbini).”
“Sreća iz malih uzroka velike promijene stvara.”
“Sreća mnogima daje previše, a nikome dosta.”
“Sreća je slijepa.”
“Sreća se okreće. Kolo sreće se okreće.”
“Sreću ćeš brže naći nego je zadržati.”
“Sreća nesretnika (sastoji se) u tome što je on nedužan.”
“Sretan je onaj, koji ne drugima, već sebi izgleda (da je sretan).”
“Sretan je onaj koga tuđe opasnosti čine obazrivim.”
“Sretan je onaj koji je mogao da sazna uzroke stvari.”
“Sretnom čovjeku niko ništa ne može.”
“Stvarno je sretan onaj koji zna da ima dovoljno.”
“Sretan je onaj što može izbjeći opasnosti, ali je daleko sretniji onaj ko je izbjegao skandale.”

Njemačke poslovice
“Ko ima sreću nije mu potreban razum; ko ima razum potrebna mu je sreća.”
“Ko želi zgrabiti sreću mora izgledati kao budala a postupati kao mudrac.”
“Sreća i duga ne vide se nikada na vlastitoj kući, već samo na tuđim kućama.”

Perzijske poslovice
“Ko nikad nije volio, nije nikad bio sretan.”

Naučio sam da hrabrost nije odsustvo straha

-Hrabri ljudi se ne boje oprostiti kako bi se postigao mir.

-Edukacija je najjače oružje koje možete iskoristiti da promijenite svijet.

-Naučio sam da hrabrost nije odsustvo straha, nego tvoja pobjeda nad njime. Hrabar čovjek nije onaj koji se ne boji, nego ko nadvlada svoj strah.

-Ukoliko želiš postici mir sa svojim neprijateljem, moraš poceti raditi sa njime. Onda ti on postane partner.

-Da bi postao slobodan, čovjeku nije dovoljno samo odbaciti svoje lance, nego mora živjeti na način kojim ce poštovati i poboljšavati slobode drugih.

-Dobra glava i dobro srce su uvijek primamljiva kombinacija.

-Stvari uvijek izgledaju nemoguće dok ih neko ne uradi.

-Nakon što se čovjek popne na neko veliko brdo, samo shvati da postoje još mnoga brda na koja se mora popeti.

-U mojoj zemlji mi prvo idemo u zatvor, a nakon toga postajemo predsjednici.

-Ne može se postići iskrenija slika o nekom društvu od načina na koji oni tretiraju svoju djecu.

-Ja se protivim rasizmu i smatram ga barbarskim činom, svejedno da li dolazio od crnog ili bijelog čovjeka.

-Ne postoji ništa poput vraćanja na neko mjesto koje se nije promijenilo gdje najlakše ustanoviš da si se ti sam promijenio.

-Nigdje ne postoji jednostavna šetnja ka slobodi. Mnogi od nas će ponovo i ponovo morati hoditi dolinama sjenki smrti prije nego stignemo na vrh planine naših želja.

-Vrijeme moramo mudro koristiti i biti svjesni da je vrijeme uvijek zrelo da se čini dobro.

-Nikada, nikada i nikada neka ova zemlja ponovo iskusi da jedan čovjek ugnjetava drugoga.

-Neka bude rada, hljeba, vode i soli za svakoga!

-Ja sanjam o Africi koja je u miru sa samom sobom.

-Neka sloboda vlada! Sunce nije nikada zašlo iznad nekog većeg ljudskog postignuća.

-Ne možemo sebi priuštiti da ubijamo jedan drugoga.

-Bilo koji čovjek ili institucija koji pokušaju da mi otmu moj dignitet će izgubiti.

-Zabraniti ljudima njihova ljudska prava znači staviti na test njihovu ljudskost.

-Ja nisam mesija, nego obican čovjek koji je postao vođa usljed neobičnih okolnosti.

-Kada voda počne ključati glupost je isključiti ringlu.

-Za razliku od nekih političara, ja mogu priznati svoje greške.

-Nijedna zemlja se ne može istinski razviti ukoliko njeni stanovnici nisu educirani.

-Jedino slobodan čovjek može pregovarati, zatvorenici ne mogu biti dio dogovora.

-Zaboravite prošlost!

-Ja stojim ovdje ispred vas, ne kao poslanik, nego kao ponizni sluga naroda.

-Ne postoji stvar koja se naziva djelimična sloboda.

-Dajte djeci ljubav, smijeh i mir, a ne AIDS.

Nelson Mandela

Pokušavam da vratim lјubav

Jednoga dana u Nјujorku vozio sam se s prijatelјem taksijem. Kada smo izašli iz taksija, moj prijatelј obratio se vozaču i rekao mu: „Hvala na vožnji. Savršeno vozite.“

Taksista je za trenutak zapanjeno ćutao, a onda rekao: „Da li vi to hoćete da pokažete da ste duhoviti?“

„Ne, dragi čoveče, ne šalim se na vaš račun. Divim vam se kako možete da ostanete smireni u ovako velikoj saobraćajnoj gužvi.“

„Dobro,“ – reče vozač i nastavi put. „Šta je u pitanju?“ – upitao sam.

„Pokušavam da vratim lјubav u Nјujork“ – objasnio je. „Verujem da to jedino može da spase ovaj grad.“

„Kako jedan čovek može da spase Nјujork?“

„Nije u pitanju jedan čovek. Verujem da sam tom taksisti ulepšao dan. Pretpostavimo da on ima dvadeset vožnji. Biće lјubazan s tih dvadeset mušterija zato što je neko bio lјubazan s njim. Te mušterije će, opet, biti lјubaznije sa svojim zaposlenima, ili prodavcima ili konobarima, pa čak i sa svojim porodicama. Na kraju će se ta srdačnost proširiti na najmanje hilјadu lјudi. Pretpostavlјam da sada shvataš da to nije tako loša ideja.“

„Ali od taksiste sada zavisi da li će on na ostale preneti srdačnost koju si ti prema njemu pokazao.“

„Zato se ne oslanjam samo na njega,“ – rekao je moj prijatelј. „Svestan sam da taj sistem nije najsigurniji pa ću danas isto tako da se ponašam sa još barem desetoro lјudi. Ako od tih desetoro uspem da usrećim troje, na kraju mogu indirektno da utičem na raspoloženje još tri hilјade lјudi.“
Teoretski posmatrano, zvuči dobro.“ – priznao sam – „ali, nisam siguran da je to i praktično izvodlјivo.“

„Ništa se ne gubi ako i nije. Ništa me ne košta da tom čoveku kažem da dobro obavlјa svoj posao. Nije dobio ni manju ni veću napojnicu. Pa šta, ako te onaj kome govoriš ne čuje? Sutra ću sresti nekog drugog taksistu koga mogu da pokušam da usrećim.“

„Ti si čudak na neki način“ – rekao sam.

„To samo pokazuje da si postao veliki cinik. Ja sam ovo proučavao. Izgleda da, pored novca, našim poštanskim službenicima nedostaje i to što im niko ne kaže da oni dobro obavlјaju posao.“

„Ali, oni ne rade kako treba.“

„Ne rade zato što ne osećaju da je bilo koga briga da li oni dobro rade. Zašto im neko ne bi uputio neku lepu reč?“

Upravo smo prolazili pored neke građevine i naišli na petoricu radnika koji su sedeli i ručali. Moj prijatelј se zaustavio. „Obavili ste ogroman posao, lјudi. Vaš posao je težak i opasan.“

Radnici su sumnjičavo posmatrali mog prijatelјa. „Kada ćete završiti tu zgradu?“

„U junu“ – odbrusio je jedan od njih.

„To je stvarno neverovatno. Mora biti da ste veoma ponosni.“

Nastavili smo put. „Nisam video nikoga kao što si ti još od Čoveka iz La Manče“ – rekoh mu.

„Kada ti lјudi razmisle o onome što sam im rekao, biće zadovolјniji. Grad će, na neki način, imati koristi od njihove sreće.“ „Ali ne možeš to da radiš potpuno sam!“ – pobunio sam se.

„Ti si samo jedna jedinka.“

„Najvažnije od svega jeste da se ne obeshrabriš. Postići da lјudi u ovom gradu ponovo postanu lјubazni nije nimalo lak zadatak, ali ako bih mogao da uklјučim i druge lјude u tu kampanju…“

„Upravo si namignuo ženi koja nije ništa naročito“ – rekao sam.

„Znam da nije,“ – odgovorio je, „ali, ako je učitelјica, njen razred imaće danas fantastičan dan.“

Vrijeme

Vreme je jedina stvar koju ne možemo kontrolistati, ne možemo je zaustaviti niti promeniti. Ono teče svojim tokom i prolazi bez obzira na sve.
Gledajući objektivno – vreme je merljiva veličina, možemo na njega gledati kao na prošlo, sadašnje i buduće, a njegov tempo prolaženja je uvek isti. Međutim, gledajući na vreme subjektivno, ono prolazi uvek drugačije – u zavisnosti od toga šta radimo, gde smo, sa kim…
Pročitajte šta su o vremenu – njegovom značaju i prolaznosti – rekli neki od najvećih mislilaca, naučnika, umetnika i drugih značajnih ličnosti.

Nije ovo loše vreme, ovo smo loši mi. Mi smo ti kojima život prolazi voleći pogrešne i gazeći one prave. Žarko Laušević

Što ljudi hoće, to i vreme trpi. Petar Petrović Njegoš

Omiljena stvar u mome životu ne košta ništa u novcu. Stvarno je jasno da je najvredniji resurs koji svako od nas poseduje u stvari vreme. Stiv Džobs

Ljudi uvek stižu u tačno vreme na mesta na kojima ih neko čeka. Paulo Koeljo

Fotografije varaju vreme. Izabela Aljende

Ako si uživao u potrošenom vremenu, onda to vreme nije uzalud potrošeno. Džon Lenon

Mala deca i stariji ljudi imaju puno slobodnog vremena u svojim rukama. Verovatno se zbog toga tako dobro slažu. Džonatan Kerol

Nema vremena za svakodnevnu dosadu. Postoji vreme za rad. I vreme za ljubav. To ne ostavlja prostor za neko drugo vreme. Koko Šanel

Nasloni moje vreme na svoje, tako će večnost duže trajati. Miroslav Mika Antić

Vreme je vrednije od novca. Možete dobiti više novca, ali ne možete dobiti više vremena. Džim Ron