8 inspirativnih citata koji će vas uvjeriti da ne odustajete od svojih ciljeva

8 inspirativnih citata koji će vas uvjeriti da ne odustajete od svojih ciljeva.
Joanne Rowling rođena je 31. srpnja 1965. godine, a svjetsku slavu stekla je serijom romana o Harryju Potteru. Na njezin rođendan prisjetili smo se nekih od najmoćnijih izjava britanske književnice koja nadahnjuju žene svih generacija.

1. Potrebno je mnogo hrabrosti da bismo se usprotivili neprijateljima, ali nam treba isto toliko hrabrosti da se suprotstavimo svojim prijateljima.

2. Nemoguće je živjeti a da ne doživimo neuspjeh, osim ako živiš tako oprezno da uopće nisi ni trebao živjeti.

3. Život je često bolan, ali uvijek vrijedan. Ponekad trebamo promijeniti perspektivu ili zatražiti pomoć.

4. Jesi li tip osobe koja likuje kad žena posrne ili onaj koji slavi njezin veličanstveni oporavak?

5. Ravnodušnost i zanemarivanje nanose više štete nego izravno nesviđanje.

6. Nikad se nisam stidjela svoje depresije. Zašto bih se stidjela? Imala sam težak period u životu i ponosim se time što sam ga preživjela.

7. Ne trebamo čaroliju da promijenimo svijet, već nosimo svu potrebnu snagu unutar sebe: imamo moć da zamislimo bolje.

8. Oni koji su dobili mnogo više od onoga što im je potrebno imaju moralnu odgovornost da s njom naprave mudre stvari i da inteligentno daju.

10 filmova koje mora pogledati svaka žena
U potrazi ste za motivacijom? Onda pogledajte jedan od filmova s naše liste u kojima su glavni likovi jake, odlučne i svojeglave žene koje će vas sigurno inspirirati i osnažiti

1. Erin Brockovich

Nezaposlena samohrana majka Erin Brockovich (Julia Roberts) postaje asistentica svog bivšeg odvjetnika. Pomaže mu da pred lice pravde dovede energetsku kompaniju zaslužnu za dugogodišnje onečišćenje gradskog vodovoda zbog kojeg su mnogi stanovnici oboljeli.

2. Working Girl (Zaposlena djevojka)

Tajnica Tess McGill (Melanie Griffith) radi u investicijskoj banci na Wall Streetu. Šefica Katherine Parker (Sigourney Weaver) ukrade joj poslovnu ideju i preuzme zasluge za nju. Kada Katherine na skijanju slomi nogu, Tess odluči iskoristiti njezinu odsutnost kako bi svima dokazala da je ideja bila njezina.

3. Steel Magnolias (Čelične magnolije)

Pomalo rezervirana i sramežljiva kozmetičarka Annelle Dupuy (Daryl Hannah) dolazi u mali grad u Louisiani i dobiva posao u lokalnom kozmetičkom salonu. U njemu se svakodnevno skuplja mala grupa žena, koje ju otvorenih srca primaju u svoje društvo. U trenucima velike radosti, ali i tuge jedne drugima postaju nezamjenjiva potpora.

4. Coco Before Chanel

Priča o mladosti Coco Chanel (Audrey Tautou) i njezinu usponu na sam vrh svijeta mode. Od boravka u sirotištu u kojem ju je ostavio otac do rada u provincijskom baru gdje je radila kao krojačica i pjevačica – počeci Coco Chanel bili su skromni, ali ništa ju nije moglo zaustaviti u namjeri da uspije.

5. Devil Wears Prada (Vrag nosi Pradu)

Andy Sachs (Anne Hathaway) pametna je djevojka koja je upravo diplomirala. Nedugo nakon toga postaje asistentica Mirande Priestly (Meryl Streep), zahtjevne glavne urednice slavnog modnog magazina, koja od samog početka testira njezinu snagu volje.

6. Mona Lisa Smile (Osmijeh Mona Lise)

Slobodoumna profesorica Katherine Ann Watson (Julia Roberts) dolazi u strogi privatni djevojački fakultet kako bi predavala povijest umjetnosti. Suočena sa svojim konzervativnim studenticama, odlučuje ih motivirati da preispitaju tradicionalne uloge koje im je nametnulo patrijarhalno društvo u kojem žive.

7. Still Alice (Zauvijek Alice)

Profesorica lingvistike na sveučilištu Columbia Alice Howland (Julianne Moore) saznaje da ima Alzheimerovu bolest. Njezine obiteljske veze nakon toga se nađu na iskušenju, ali ispostavi se da je ljubav uistinu jača od bolesti.

8. Brave (Merida Hrabra)

Odlučna u namjeri da kroz život korača putem koji je sama odabrala, princeza Merida odbija se pokoravati običajima i stvara pravi mali kaos u svom kraljevstvu. Suočena s raznim preprekama, mora se osloniti na svoju hrabrost kako bi pronašla izlaz iz nevolje.

9. Help (Tajni život kućnih pomoćnica)

Eugenia “Skeeter” Phelan (Emma Stone) završava fakultet i vraća se na obiteljsku plantažu. U isto vrijeme u SAD-u jača pokret za građanska prava i borbu protiv rasne segregacije. Eugenia odlučuje napisati knjigu u životu afroameričkih kućnih pomoćnica, problemima i predrasudama s kojima se svakodnevno bore.

10. The Way We Were

Katie Morosky (Barbra Streisand) i Hubbell Gardiner (Robert Redford) upoznaju se tijekom studija. Katie je glasna aktivistica, a Hubbell bezbrižno gubi studentske dane. Ponovno se susreću godinama nakon završetka fakulteta i započinju strastvenu ljubavnu vezu koja je svakodnevno na kušnji zbog velikih razlika u njihovu razmišljanju i karakteru.

Da se malo nasmijemo

*POJMOVI ZASTUPLJENI SAMO KOD NAS NA BALKANU*

UDAJA:
Trenutak kada ženska osoba zameni pažnju svih muškaraca za nepažnju jednog.

KOCKAR:
Osoba kod koje i nepokretna imovina postane pokretna.

APSOLVENT:
Muž, na kraju bračne svađe. Sve je odslušao, još samo ispite da položi.

P.S. :
Post skriptum iliti po naški “Posle sam se setio”.

DOBROSTOJEĆA BABA:
To je ona vrsta baba kojoj ne moraš da ustaješ u autobusu.

NAUČNO-ISTRAŽIVAČKI RAD:
Traženje knjiga po kući par dana pred ispit.

DEPRESIJA NA BALKANU:
Kada se više ne radujete ni tuđoj nesreći.

ZASIĆENJE U VEZI:
Kada sve filmove počnete da gledate do kraja.

HERKUL POARO (junak detektivskih romana A. Christie):
Najveći baksuz svih vremena. Taj gde ode, tamo obavezno nekoga ubiju.

1. MAJ:
Državni dan borbe protiv anoreksije i očuvanja životne sredine.

SUD:
Posle kafane, mesto najmasovnijeg okupljanja komšija i rodbine.

SVE JE POD KONTROLOM:
Ohrabrujuća izjava. Sve dok se ne postavi jedno pitanje: ČIJOM?

SUPRUGA:
Аplikacija SEARCH za kuću. – Ženo, gde su mi pantalone? – Ženo, gde su ključevi? – Ženo, gde su deca?

POST:
Mršavljenje uz Božju pomoć.

“ČOVEK SE UČI DOK JE ŽIV”:
Izreka koju su mnogi studenti pogrešno shvatili.

“LOŠE DRUŠTVO”:
Roditelji se za sina boje da ne upadne u loše društvo, a za ćerku da loše društvo ne upadne u nju.

STABILNA VEZA:
Dobra Internet konekcija.

RASPAD JUGOSLAVIJE:
Događaj koji je omogućio mnogim pevačima, glumcima i umetnicima da napokon postanu internacionalne zvezde s međunarodnom karijerom.

San je ispunjenje želje

– Nikad nismo tako nezaštićeni nego kada volimo.

– Detinjstvo je roditelj čovekove ličnosti.

– San je ispunjenje želje.

– Veliko pitanje na koje nikada nije odgovoreno i na koje ni ja nisam bio kadar da odgovorim, uprkos mom tridesetogodišnjem istraživanju ženske duše glasi: šta žena hoće?

– U trenutku kad čovek počne da sumnja u svoj život i svoju vrednost, on postaje bolestan.

– Psi vole svoje prijatelje i ujedaju neprijatelje, sasvim suprotno ljudima koji nisu sposobni za čistu ljubav i koji uvek mešaju ljubav sa mržnjom.

– Većina ljudi ne želi slobodu, jer sloboda znači odgovornost. Većina ljudi se užasava od odgovornosti.

– Odrastao je onaj čovek koji može ujediniti tri stvari: ljubav, posao i uživanje.

– U zaljubljenima živi neki zaslepljeni egoista.

– Reči bude osećaje, reči nas umiruju ili teraju u očaj, reči su najjače sredstvo uticaja na ljude.

– Amerika je greška… džinovska greška.

– Ljudi su mnogo moralniji nego to misle, a daleko nemoralniji nego što to mogu zamisliti.

– Posmatranje cvetova je odmor. Oni nemaju emocije ili konflikte.

– Mi više težimo ka tome da izbegnemo bol, nego da susretnemo radost.

– Voleti i raditi srodne su sposobnosti koje su znak pune zrelosti.

– Svaki normalan čovek, u stvari, normalan je samo delimično.

– Muškarac je sretan sa bilo kojom ženom dok je ne zavoli.

– Veličina vašeg identiteta određuje se veličinom problema koji je u stanju da izbaci vas iz takta.

Sigmund Frojd

Ti si moja mama

Ti si moja mama. Ti si me u sebi nosila i čuvala devet meseci, brinula šta jedeš, kako i koliko dišeš, kuda se krećeš, na kom boku spavaš, koga slušaš, od koga se sklanjaš. U tebi sam rasla.
Trudila si se, više nego ikad, da budeš srećna i kada ti se plakalo, da bih ja osetila tu sreću. Strepila si svaki put kada bi doktor prelazio preko želatinastog stomaka i treptala kada bi na ekranu videla moje maleno srce kako bubnji.

Obilazila si prodavnice, ponosno birala još u petom mesecu sve ono što ćeš mi u danima kada se konačno upoznamo oblačiti. Navikavala si se na svoje novo uvećano telo. Na usporenije pokrete. Na teže disanje. Mazila si me i pričala mi. Ruka ti je srastala za stomak.

I donela si me me na ovaj svet, nikad jača, nikad hrabrija, lepa, nikad lepša, dobra, najbolja, moja.

Gledam te danas. Ponovo radiš iste stvari. Trudiš se da budeš najbolja, toliko se trudiš da već vidim kako sagorevaš u toj želji. Vučeš snagu iz umornog tela ko da mi sutra nećeš trebati. Umorićeš se, slomićeš se, rastužićeš se, počećeš da mrziš sebe jer osetićeš i sama kako kopniš.

Grubo zapostavljaš sebe, zbog mene. Tako se često smeješ na silu, a znam da bi ponekad plakala skrivena u onom tvom uglu i digla ruke od svega. Vidim ti u očima. Osetim preko dodira, mene ne možeš da prevariš.

Budi iskrena sa emocijama, jer ako ih budeš sputavala probiće te ko nejaku branu u jednom momentu. I ko onda može znati kako ćeš se nositi sa tom bujicom?

Idi kod frizera, idi na kafu, prošetaj sama, kupi sebi kupaći, nalakiraj nokte, upiši se na aerobik, pa skači. Sve to ne znači da si manje požrtvovana, da si sebi bitnija, da ne mariš za mene. Tvoja sreća se preliva na mene. Baš kao i tvoje nezadovoljstvo.

Trčiš kući, trčiš u prodavnicu, trčiš na posao, sa posla, trčiš na pijacu, sa pijace, do pekare. Proklinješ život što ti nije dao više ruku i nogu. Toliko si toga nabacala na svoja leđa, suludo verujući da sve „najbolje možeš sama“. I da sve moraš. A ne moraš. Neće svet iščeznuti, niti tvoja ljubav prema meni, ako jedan dan digneš noge na sto. Biće nam svima dobro, biće nam najbolje.

I ne moraš da radiš sve ono što druge mame rade. Jer druge mame nisu moja mama, one su neku drugu decu rodile, a ti si rodila mene. I ta druga deca nisu ja. I ono što njih raduje, možda bi mene rastužilo, ono što ona odbacuju, ja bih možda prigrlila.

Nemoj da me odgajaš prema knjigama, odgajaj me prema svom srcu. Prema onome što čuješ u njemu, što ti tvoj instinkt šapuće.

Nemoj da budeš tužna zbog toga što me voziš u pozajmljenim kolicima čiji prednji točak pravi osmicu. Uvek smo svuda stigle cele i na vreme. Nemoj da si potištena kada kraj tebe prođe majka sa bebom u nekim velelepnim kolicima. Ona je mogla i htela takva, ti nisi mogla ili nisi želela i to je u redu. Nijedna kolica, ni pozajmljena ni ganc nova, ne mogu da zamene udobnost tvojih ruku, i to je jedina istina.

Nemoj da veruješ u priče i savete koje čuješ. Veruj meni. Mom snu, mom apetitu, mom osmehu i plaču. Mom razvoju i pokretu. To neka ti bude jedino merilo da li sam zadovoljno dete. Niko osim tebe ne može bolje da zna moje potrebe, šta volim i šta je ono što me tišti.

Nemoj da se nadmećeš sa majkama i njihovom decom.

Nemoj da padaš u očaj što kažem samo „mama“, a druga deca već viču „daj mleko“, „dođi av av“. Ne prebacuj mi to. Nemoj da me manje voliš zbog toga. Možda misliš da ja ne razumem još uvek sve tvoje reči, ali ja ih osetim. A to je mnogo gore. Ne želim da se pretvorim u nesigurno dete, jer si me uvek sa nekim drugim detetom upoređivala.

Nemoj da preko mene nesvesno ispravljaš neke svoje ranije greške, dokazuješ se, pokazuješ se ili svetiš. Da preko mene isteruješ pravdu.

Nemoj prolaznicima da pravdaš moj plač. Da govoriš „izlaze zubići“ kada se pobunim što mi se neko unosi u lice. Ne mora svako da mi prija, i to nije razlog da se sramiš, da te obliva ladan znoj, i da me sa milionijednim, uglavnom pogrešnim, razlogom pravdaš. Ni tebi ne prija svako. Ali ja to poštujem.

Nemoj da misliš da si loša jer nisi član nijedne grupe “Mama i beba”. Jer nemaš vremena za diskusije unutar njih, jer nisi okačila nijednu fotografiju mog superhranljivog obroka. Niti si manje dobra što si mi juče namrvila kiflu u jogurt.

Nemoj da se nerviraš što me sa pet meseci nisi vodila na more. Biće vremena, more neće nikuda iscureti.

Nemoj da ti merila koliko si dobra majka budu poremećena, jer ćeš onda i mene naučiti da je uspeh u nekim ludim, pogrešnim stvarima. Nemoj da misliš da sam manje srećno dete, jer nemam sve ono što si videla da druga deca imaju. Meni ne treba instant, gotov svet, ja svoj svet hoću sam da stvaram, od rolni toalet papira, kutija, kesa, pertli. Nauči me da maštam i da od ničega čuda napravim, biće mi lakše i lepše u životu. Ne sputavaj me, već me hrabro prati.

Nemoj da se jedeš što nemaš veliku pomoć. Što ti se čini da su svi samo dvorske lude u prolazu koje me malo zabave, nasmeše, štipnu za obraz i odu. To je dobar filter da znamo ko treba da je u mom i tvom krugu, a ko izvan njega. Nemoj da si zbog toga ogorčena ili besna, jer tako me učiš gorčini i besu.

Nemoj da drugim mama zavidiš, jer me tako učiš zavisti. Nemoj biti nesigurna, učinićeš mene nesigurnim. Nemoj da ostaješ zbog mene, ako ti nije dobro. Ako ti se duša kruni i nestaješ. Dug put je pred nama, potrebna si mi jaka i poletna, a ne tužna i oslabljena. Nemoj da trpiš bilo koga i bilo šta zbog moje „dobrobiti“, jer to ćeš moći da gutaš jedno vreme, na duže staze će te ubiti, tebe, pa mene.

I možeš ti mama da me nosaš u naramku ko neko „siroče“, i da plačeš što ne možeš bolje i više, i možda ćeš prebacivati sebi što nemaš dovoljno novca, pa da mi obezbediš nov dušek, suv zid, veliku sobu, auto na baterije, lutku koja se ne gasi od priče, slanu morsku vodu, svež planinski vazduh, svaki mesec nove cipele, veliko dvorište, požrtvovanog tatu, više vremena, al jedino što ću ja pamtiti jeste tvoja ljubav. I snaga. Ne broj sati koje si provela sa mnom, već kako si ih provela.

To je jedino što mogu i želim da osetim, tebe nasmejanu, iskrenu i srećnu, tebe otvorenu koja me golicaš na bilo kakvom dušeku, bilo kakve sobe. Bez griže savesti da si negde omanula.

AUTOR/KA: JOVANA KEŠANSKI

Potresna priča jedne Milice…

Jedna Novosađanka, na društvenoj mreži Fejsbuk je podelila priču o sreći koja je naterala mnoge da se zamisle. Potresan status ove žene, koji govori o iskustvu jedne Milice, porođaju i pravoj spoznaji sreće, je podelilo više od 500 ljudi.

Pročitajte priču koja nikoga ne ostavlja ravnodušnim:

“Ulazim u porodilište.. Na porođajnom stolu mlada osoba koja ima dvadesetak godina, mršava, upalih obraza, tamnih podočnjaka. Ne čuje se… Babica mi prilazi i kaže. Doktorka, žena je dilatirana šest centimetara. Termin porođaja je kraj sledećeg meseca a beba je baš mala.
“Kako se zoveš”, pitam i prilazim ženi. “Milica”, kaže jedva čujno..”Odakle si”, nastavljam sa pitanjima.”Odavde”, kaže, “tu sam se udala”.”Dobro Milice, što si tako mršava? Jedeš li ti uopšte”, pitam.”Da, odgovara kratko. Dobro jedem. Znate doktorka, moj muž radii i zaradi, ne pije. Dobar je. Svaki dan imamo hleba i ponešto skuvamo. Lepo živim, ne žalim se” priča.Ja počinjem da se ledim… Shvatam da je iskrena. Da je to stvarno tako. Ona stvarno jede samo jednom dnevno i misli da je to u redu.

“Milice, koga imaš ? Brata, sestru”, upitam.”Samo sestru doktorka, ali ona je u hraniteljskoj porodici. Znate mama je umrla, tata radi po ceo dan i nije znao šta će sa mnom. A bila sam vredna, čistila sam, kuvala. Odem na pijacu i uzmem zeleniš što bace. A bace dobru hranu. Kaže on meni, Milice našao sam ti muža. I doveo ga. Idi dete sa njim, biće ti bolje nego ovde. I tako sam se ja udala”, kaže.”I je l ti lep muž”, pokušavam da se našalim. “Dobar je”, prozbori i nastavlja da ćuti. Samo grimase na licu pokazuju da je boli.
Mlada žena koja prihvata realnost ma koliko bila teška, koja ne zna za bolje, mrtva u svojoj nemoći da bilo šta promeni.Babica mi donosi njene analize krvi.. Bacam pogled na papir i steže mi se knedla u grlu.Teška anemija, hipoproteinemija.”Znate, nastavlja.. Ovo je devojčica. Zvaću je Anđela. Imam stvari. Sve sam oprala i složila, znate stvarno su ko nove. I pelene, imam i pelene. Nego. nemojte da se ljutite mislim da ću da se napnem.”Napni se Milice”, kažem i gledam u babicu. Svi ćutimo. Nemamo reči. A iznutra nas steže, boli..Hajde Milice, najjače što možeš, napni . Milica sluša, njeno mršavo telo daje svu svoju snagu. i ona se porodi. Beba mršava, ali lepa, plače, crnokosa.
“Dušo, mama te je dočekala. Dušo, dajte mi je da je ljubim”, kaže. Uzima je grli, ljubi i plače od sreće.”Dušo, ti si meni sve. Koliko je teška doktorka”, pita. “Evo samo malo, Milice izmerićemo bebu”, objasnim. Beba je teška 2.200 grama. Terminska beba, beba gladne Milice.”Lepa je doktorka, stvarno je lepa”.”Jeste Milice, lepa…

“Teram babicu da joj donese stvari, da je presvučemo. Babica obara pogled. Odlazi u pripremu i donosi kesu, najlonsku, običnu i u njoj jedna stara spavaćica, jedna kesa uložaka i sapun.”Milice jesi li gladna, žedna?”
“Nisam, ješću kasnije. Ne brinite, ne treba meni mnogo”. I prvi put Milica ima osmeh.Izlazim iz porodilišta. Čeka me nizak čovek. “Ja sam Milicin muž. Da li je Milica dobro?””Jeste”, kažem i gledam ga. Iznošena majica, ali čista, velika trenerka i pocepane patike. Ruke, grube, ranjave. Porodila se i beba je dobro. Srećan je.”Molim vas, dajte ovo Milici”, reče i pruža malu kutiju keksa i sok. “Neka jede, treba da doji, a ja cu doći sutra.. Eto krenulo mi ,imam da radim… Odlazim puna tuge. To je stvarnost. Tu oko mene. Sutradan u viziti, dolazim do nje. Osmehuje mi se. Miriše na sapun, oprane kose u spavaćici sa porođaja, koja je čista. Shvata moj pogled. Gleda me u oči i kaže.”Oprala sam je i osušila se. Toplo je. Vidite”, kaže i pokazuje na stočić kraj kreveta.
Sokovi, napolitanke, čokolade. “Dale su mi, nisam uzela.. Kažu, jedi Milice vidi kako si mršava a mi debele”. Nameštam osmeh i gledam oko sebe. Ove divne žene iz sobe su osetile da treba da joj pomognu i donele su joj od uložaka do hrane, a da je pri tome ni jednog trenutka je nisu uvredile… Dolazi dan otpusta. Pri polasku Milica dolazi da se zahvali..”Hvala vam na stvarima za bebu. Nije trebalo.” “Neka Milice, uživaj. Nije to ništa.” “Hvala , hvala…”A on ih čeka.. Ljubi ih u kosu i daje Milici jednu ružu.. ..Tako se valja… Gledam ih i mislim… Koliko ti stvarno potrebno da budeš srećan ? Zaista ne znam…”

U mladosti je ljubav prepuna strasti

Bilo bi divno ako bi mladost znala sve što može i starost mogla sve što zna, kaže jedna burmanska poslovica.
Ako mislite da ste nešto propustili ili tugujete za danima koji su prošli, nemojte. Zbog kulta mladosti mnogi misle da je starenje nešto loše, a godine donose zapravo smirenje i zadovoljstvo…

Pročitajte neke od najlepših citata od razlici između mladosti i starosti!

1. Mladost je dar prirode, a starost je umetničko delo. (Stanislav Jerži Lec)

2. U mladosti je ljubav prepuna strasti, ali nije tako jaka i tako svemoćna kao u kasnijim godinama. (Nepoznati autor)

3. Starenje nije izgubljena mladost, već novi stepen za nove prilike. (Beti Fridan)

4. Mladost nije doba života, već stanje uma. Nisu u pitanju rumeni obrazi, nasmešeno lice i savitljiva kolena, to je pitanje volje, mašte i jačine osećanja; u pitanju je svežina životnog proleća. (Semjuel Ulman)

5. Starci objavljuju ratove. Ali mladost je ta koja gine u njima. (Herbert Huver)

6. Verovatno najsrećnije razdoblje u životu najčešće je u srednjem dobu, kada se smire strasti mladosti, a godine slabosti još nisu počele; poput senki, koje su ujutro i uveče tako velike, a u podne gotovo u potpunosti nestaju.

7. Uvek kažem mladim devojkama: “Naučite da volite svoje telo”, jer savršenstvo ne postoji i sasvim je jasno da žena s oblinama nije manje lepa od vitke devojke. Jednostavno, treba naučiti da prihvatite sebe, onakvom kakve jeste. (Monika Beluči)

8. Moja najveća tragedija nije umreti mlad, već doživeti 75, a ništa ne proživeti. (Martin Luter King)

9. Mladost je nešto što imaju samo mladi i što cene samo stariji. (Agnar Nik)

10. Bilo bi divno ako bi mladost znala sve što može i starost mogla sve što zna. (Burmanska poslovica)

11. Mladost je čudesna stvar. Kakav zločin što je dajemo deci koja je protraće. (G. B. Šo)

12. Mladost imamo zato da pravimo gluposti, a starost da te gluposti žalimo. (Ernest Hemingvej)

13. Mladi ljudi ne znaju šta je starost, a stari ljudi zaboravljaju šta je bila mladost. (Irska poslovica)

14. Mladost bi bila izvanredna kad bi se dogodila malo kasnije u životu. (Herbert Askvint)

Ne znate vi deco moja šta znači glad

Čovek i svetitelj, sve u jednoj osobi. Patrijarh Pavle nam je ostavio toliko mnogo životnih lekcija koje moramo naučiti.
patrijarh srpski Pavle, on je bio 44. vrhovni poglavar Srpske pravoslavne crkve od 1990. do 2009. godine.
Patrijarh Pavle je ceo život imao veliko poštovanje prema hrani, o čemu postoje mnoga svedočanstva, a najpoznatije je ono kada je šokirao Kofija Anana tokom njegove posete Srbiji.
On je tada ispričao priču o mrvicama hleba i šta one znače za svakog čoveka koji nema šta da jede, a niko nije ostao ravnodušan. Na prijemu kod Svetozara Marovića, tadašnjeg predsednika Srbije i Crne Gore, između ostalih, gosti su bili patrijarh Pavle i Kofi Anan.

Tokom večere, u vreme posta, za patrijarha su bili servirani riba, hleb i povrće. Kad je sve završio imao je salvetu ispred sebe na kojoj je bilo oko dvadesetak mrvica. On je tiho, ne obraćajući pažnju na ono što se dešava oko njega, svaku mrvu pokupio i pojeo.
Kad je završio, upitali su ga šta to radi, a on je odgovorio da svaki put tako jede i ispričao šta je mrva hleba za svakog čoveka i šta znače u odnosu na poštovanje čoveka, života, onih koji nemaju…
“Ne znate vi deco moja šta znači glad i koliko je dece širom sveta gladno, a mi bacamo hleb pored stola i u kontejnere. Nekima one predstavljaju život i nadu, a mi ih se tako lako odričemo. Setite se svaki put gladne dece širom Afrike i sveta kada vidite mrvice pored stola”, rekao je tada patrijarh Pavle.

Da je njegov odnos prema hlebu i mrvicama zaista bio takav potvrdili su i manastiru Gračanica u kome je patrijarh boravio. On bi svaki put grdio monahinje zbog prosipanja hleba pored stola.
Arhimandrit Jovan Radosavljević u knjizi “S patrijarhom Pavlom kroz život” objasnio je otkud toliko poštovanje pokojnog patrijarha Pavla prema hrani i od koga je to naučio.

Naime, on je od oca Jakova Arsovića naučio kako se prema hrani treba ophoditi sa poštovanjem i da ne treba ništa ostavljati pored tanjira, a da prosuto treba pokupiti.
“Jednom prilikom grickao sam koru hleba, a ono što je zagorelo ostavio sam na kraj tanjira. Pavle me je upitao zašto sam to uradio, a kad sam mu rekao da neću da jedem jer je zagorelo, uzeo mi je to zagorelo parče hleba i pojeo. Tako me je zastideo bez ijedne reči, da više nikada nisam ostavio mrvicu hleba van tanjira ili neko zagorelo parče”, piše arhimandrit Jovan u svojoj knjizi.

Da li ćete vi razmislite sledeći put kad budete videli mrve hleba pored tanjira i da li ćete se setiti reči patrijarha Pavla?

Izražavajte svoja osjećanja

Često se nađemo u situaciji kada je teško naći prave riječi da opišu naša osjećanja. Ali Haruki Murakami je pisac koji zna kako to da uradi vrlo vješto.
Njegove knjige svjedoče da istinski razumije hemiju ljudske duše, i umije to razumjevanje da pretoči u riječi nevjerovatnom preciznošću, i sa senzibilnošću koja tjera na razmišljanje, piše Mreža mira.

Pogledajte 25 najboljih citata jednog od najvećih pisaca modernog vremena…
# Svijet bez ljubavi je kao vjetar iza zatvorenog prozora. Niti možeš da ga dodirneš niti da ga udahneš.

# Mislio sam da ljudi odrastaju postepeno, malo po malo… Ispostavilo se da nije tako. Odrastaju “preko noći”.

# Ne postoji pogrešno mišljenje. Postoje mišljenja koja se ne slažu sa našim. To je sve.

# Što smo stariji sve više stvari ne možemo da stavimo na svoje mjesto.

# Sve što je nekad bilo sa nama, a potom nestane, iako nestane zauvijek, ostavlja prazninu koju nikada ne možemo da zaliječimo.

# Kada se grlimo, dijelimo svoje strahove.

# Kada bi svaka osoba vjerovala u sretan kraj, svijet ne bi imao čega da se boji.

# Bez obzira koliko se trudio, ne postoji način da pobjegneš od bola koji osjećaš kada si uznemiren.

# Izražavajte svoja osjećanja. Mnogo je gore da ih potiskujete. Nakupljaće se u vama i postaće sve teža. Na kraju ćete umrijeti.

# Niko ne voli da bude sam. Ja mrzim da budem razočaran.

# Čini se da je srce sakriveno iza debele ljušture, i da samo nekoliko ljudi mogu da do njega dođu. Mora da mi je zbog toga teško da zaista osjetim ljubav.

# Iskrenost koju pružamo i primamo, i želja da pomognemo najvažnije su stvari.

# Praznina će uvijek biti popunjena nečim.

# Kada je ljudima data nada, to im pomaže da žive duže. Bez nade ne postoji “duže”.

# Naša stvarnost je beskrajna borba između onoga što se desilo i onoga šta želimo da zapamtimo.

# Ne postoji tajna koja jednom neće prasnuti iz srca.

# Najvažnija stvar nije veliko otkriće koje su drugi shvatili prije vas, već te male misli koje vam dolaze same.

# Šta je usamljenost? Slična je osjećaju kada u kišnoj noći stojiš pored velike obale i gledaš kako se moćni talas spaja s morem.

# Sjećanja nas griju iznutra. Ali nas i jako bole.

# Kada gledate dugo u more, počinju da vam nedostaju ljudi. Kada gledate ljude, počinje da vam nedostaje more.

# Svako i sve izgleda lijepo kada ih posmatrate sa distance.

# Često se dešava da najvažnije stvari na svijetu počinju trkama.

# Kretanje u pogrešnom pravcu velikom brzinom gore je nego kad se uopšte ne krećemo.

# Kada nemate nikog s kim biste podjelili vaše usamljene misli, vaše misli počinju da vas dijele između sebe.

# Ako se sve dešava onako kako ste htjeli, život će postati dosadan.

Koliko ste se puta zapitali…

Koliko ste se puta zapitali da li je možda najsimptomatičniji duhovni problem modernog čoveka njegova nesposobnost da bude sam sa sobom i – ne radi ništa?

Jedan od najvećih intelektualaca 20. veka, Bertrand Rasel postavio je ovo pitanje u svom čuvenom delu Osvajanje sreće i pokušao da sa svog stanovišta naučnika, filozofa i pisca obuzda ljude svoje generacije u njihovoj mahnitoj potrazi za uzbuđenjima.

Mi smo manje nego naši preci izloženi dosadi, ali je se više plašimo. Došli smo do saznanja, ili bar verovanja, da dosada nije prirodni deo čovekove suštine i da se može izbeći uz dovoljno energičnog traganja za uzbuđenjem.

Naš hedonizam, kao i naša potrošačka manija, samo su jedni od mnogi pokušaja da se umakne dosadi.
Kako se uzdižemo na društvenoj skali, težnja za uzbuđenjima postaje sve snažnija. Oni koji to sebi mogu priuštiti putuju od jednog mesta do drugog, noseći sa sobom dobro raspoloženje, ples i opijanje, ali iz nekog razloga uvek očekuju da će u svemu tome više uživati na nekom novom mestu. Oni koji su prinuđeni dazarađuju za život dobiju svoje sledovanje dosade u radnim satima, ali oni koji, ali oni koji su oslobođeni potrebe da rade imaju za svoj ideal život u potpunosti lišen dosade.

To je plemenit ideal, i, daleko od toga da želim da ga ocrnim, samo se bojim da je, poput svih drugih ideala, teže ostvariv nego što se idealistima čini. Na kraju krajeva, jutra su dosadna onoliko koliko su prethodne večeri bile uzbudljive. Doći će srednje doba, verovatno i staro doba. Sa dvadeset, čovek veruje da se život završava u tridesetoj. Jednako je glupo potrošiti rano svoj vitalni kao i svoj finansijski kapital. Možda je malo dosade neophodni deo svačijeg života. Želja da se pobegne od dosade je prirodna; čak su i svađe sa komšijama ljudima bile bolje od ničega. Stoga je dosada ključni problem svih moralista: jer barem polovina svih zala na sveta dolazi iz straha od nje.

Međutim, za Rasela, ne postoji samo jedna vrsta dosade, i on u dosadi prepoznaje i njenu vitalnu snagu:

Dosadu, uprkos svemu, ne treba smatrati kao potpuno lošu stvar. Postoje dve vrste dosade, od kojih je jedna plodotvorna, dok je druga zaglupljujuća. Plodtvorna nastaje prilikom odsustva opijata, zaglupljujuće prilikom odsustva vitalnih aktivnosti.

Ono što je karakteristično za opijate karakteristično je i za svaku vrstu uzbuđenja. Život koji je prepun uzbuđenja je iscrpljujući život, u kom je uvek potrebna veća doza stimulansa da bi stvorila uzbuđenje koje je neophodno za osećaj zadovoljstva. Osoba koja je naviknuta na previše uzbuđenja identična je osobi koja toliko obožava ljute ukuse da na kraju postaje u toj meri imuna na ljutinu da je ne primećuje dok ne počne da se guši od nje… Određena sposobnost da se podnese dosada, stoga jeste neophodna za srećan život, i to je jedna od stvari kojoj bi trebalo učiti mlade ljude.