Pisanje

Zaboravljena gesta: Zahvale pisane rukom čine svijet boljim i nježnijim mjestom.
Prije gotovo dvije godine poštom mi je stigao paket iz Singapura. Bio je prepun azijskih slatkiša, od kojih i danas pamtim neodoljiv sušeni mango i čokoladu sa zelenim čajem. No nisu bili samo slatkiši ti koji su me oduševili. Naime, paket je sadržavao i pismo zahvale.

Djevojka, nazovimo je Sandra, tim mi je činom zahvalila na članku koji sam napisala o njoj na jednom portalu, a koji ju je spojio s osobom koju nije vidjela godinama i za koju kaže da je vjerojatno ni ne bi srela da nije bilo objavljene priče o njoj.

Igrom sudbine, ta se osoba u to vrijeme nalazila u blizini Singapura, u kojem Sandra živi već nekoliko godina, vidjela članak i priredila joj iznenađenje života.

I upravo je zato Sandra osjećala potrebu da mi zahvali na najljepši mogući način – rukom pisanim pismom zahvale. Malo je reći da sam se iznenadila i da mi je ta zahvala uljepšala ne samo dan nego i cijeli tjedan, pa i mjesec. I danas držim to pismo u svojoj kutiji s uspomenama.

Da pisane zahvale uistinu mogu oduševiti i barem na trenutak dočarati onaj stari šarm slanja pisanja, pokazalo je i nedavno istraživanje provedeno na američkom Sveučilištu Chicago. Naime, skupina od 107 studenata zamoljena je da napiše pismo zahvale osobi koja je najviše utjecala na njih ili učinila nešto zaista posebno što će zauvijek pamtiti.

Gotovo sva pisama tada su i poslana na naznačene adrese (samo 15 osoba nije željelo da se kontaktira osoba kojoj je pismo namijenjeno).
I primatelji i pošiljatelji pisma pritom su morali ispuniti upitnik u kojem ih se pitalo koliko su bili iznenađeni kada su primili pismo, odnosno kada su ga morali napisati, kako je na njih utjecao pročitani sadržaj pisma, je li se njihovo raspoloženje tada popravilo, jesu li osjećali toplinu i bliskost s tom osobom i slično.

Pokazalo se da su osobe koje su primile pismo bile uistinu oduševljene i dirnute tim činom te da su pošiljatelji bez razloga imali prisutnu dozu straha tijekom pisanja zahvala.

Iako je poslati zahvalu, osjećajnik ili neku zgodnu naljepnicu preko društvenih mreža i raznih aplikacija možda jednostavnije i praktičnije, ništa ne može nadomjestiti onu čaroliju kada vam poštar donese fizičko pismo.

Bilo da je riječ o pismu osobi koju dugo niste vidjeli, kojoj želite zahvaliti na tome što vam je bila najbolja vjenčana kuma ili naprosto bila uz vas u najtežim životnim trenucima, bilo da je riječ o razglednici s mora, zalijepite tu poštansku marku i ubacite u sandučić.

Barem na trenutak budimo opet istinski povezani, na onaj „staromodni“ način

Imat ćeš moje poštovanje, ali ga daj i ti meni

U 76. godini života umrla je Aretha Franklin, kraljica soula, dobitnica 18 Grammyja i jedina pjevačica svih vremena čije su se pjesme našle na Billboardovoj ljestvici stotinu puta.

Tijekom svoje bogate karijere surađivala je s najvećim glazbenim imenima poput Franka Sinatre, Eltona Johna, Whitney Houston, Georga Michaela i brojnih drugih.

No jedna od njezinih najuspješnijih pjesma svih vremena, koju često pjevuše i mlade generacije, svakako je „Respect“ koja je od studijske pjesme postala nacionalna, pa i svjetska himna čovječanstva.

Promijenila muške stihove
Originalnu verziju pjesme „Respect“ napisao je Otis Redding 1965. godine. Pisana je iz muške perspektive, a njezinom analizom primjećuje se da je poruka koju prenosi potpuno različita od one koju nosi Arethina verzija.

U Reddingovoj verziji žena je u neku ruku potlačena i poštovanje koje muž zahtijeva od nje u zamjenu za plaću koju donosi kući moglo bi se protumačiti na razne načine, pa čak i kao seksualna podređenost.
Njegova pjesma prikazuje tipičnu ženu patrijarhalnog društva 60-ih godina 20. stoljeća. Redding je oslovljava s „dušo“ i „mala djevojčice“, dajući joj time podređenu ulogu ne samo u njihovu zajedničkom domu nego i u društvu.

Međutim, Arethina verzija upravo je ženi iz Reddingove pjesme dala glas. Njezin lirski subjekt zahtijeva poštovanje i jednakost u vezi, slovkajući pritom riječ Respect kako bi naglasila njezinu važnost (R-E-S-P-E-C-T, Find out what it means to me…) i ulogu žena, pa makar to bilo potrebno uraditi korak po korak. Ujedno je i sam ton pjesme daleko snažniji i ritmičniji nego što je to slučaj u Reddingovoj inačici, koji pjeva svojevrsnu baladu.
Pjesma je, značajno, objavljena na Valentinovo 1967. godine, a u svega nekoliko mjeseci postigla je svjetski uspjeh i Arethi donijela jedan od njezinih 18 Grammyja.

Himna svih društvenih skupina koje zahtijevaju poštovanje
Dakako, Redding je bio bijesan, no to nije moglo zaustaviti poruku koju je pjesma širila. Bila je toliko tražen glas koji su žene trebale, a nisu znale kako ga dobiti.

S vremenom je pjesma postala feministička himna, ali i himna građanskih prava. Kada se Aretha 1999. godine pojavila u emisiji Fresh Air radijske stanice WHYY, pojasnila je svoje viđenje snimljene pjesme.

Kada sam snimala pjesmu, govorila je o žensko-muškim odnosima, ali i o poštovanju između osoba općenito. Imat ćeš moje poštovanje, ali ga daj i ti meni, rekla je Franklin.
No tada nije mogla ni zamisliti da će ta pjesma postati himna svih onih koji se bore za svoja prava. Kako je doživjela utjecaj pjesme na brojne generacije, opisala je u svojoj autobiografiji.

Bila je to potreba nacije, potreba prosječnog muškarca i žene na ulici, poslovnog čovjeka, majke, vatrogasca, učitelja – svi su željeli poštovanje. Bio je to i potreban poziv u pomoć pokreta za građanska prava. Pjesma je dobila monumentalno značenje. Postala je ‘poštovanje’ koje žene očekuju od muškaraca, ali i muškarci od žena, nasljedno pravo svih ljudi, rekla je Franklin.

I upravo će po svojoj borbi za bolju svakodnevicu žena, ali i svih drugih društvenih skupina, zauvijek ostati upamćena.

Da sam brinula o tome šta će ljudi reći…

Filmska diva Ingrid Bergman rođena je 29. kolovoza 1915. godine u Stockholmu. Njezin otac Justus, umjetnik i fotograf, želio je da njegova kći postane operna pjevačica. Međutim, sudbina joj je namijenila drugu profesiju, upravo onu koju je i sama priželjkivala – glumu.

Ingrid je odmalena govorila da će postati glumica. Često je oblačila odjeću svoje prerano preminule majke koja je umrla kada je malenoj Ingrid bilo samo dvije godine i u očevom studiju priređivala predstave.

Zahvaljujući svom očitom talentu, dobila je stipendiju za školu švedskog Kraljevskog dramskog teatra, istu onu koju je nekoliko godina prije nje dobila još jedna legendarna švedska filmska diva – Greta Garbo.

Nekoliko mjeseci kasnije Ingrid je već dobila ulogu u predstavi “Ett Brott” što je bio pravi presedan jer su do tada sve djevojke morale završiti 3 godine glumačke škole prije takvog angažmana. Tijekom ljetnih praznika dobila je i prvi ponudu za snimanje filma od jednog švedskog studija i odlučila je prekinuti školovanje kako bi se u potpunosti posvetila karijeri.

Imala je 21 godinu kada se udala za liječnika Pettera Arona Lindstroma, a 1938. godine rodila je kći Piju. Petter i Pia ostali su u Švedskoj kada je Ingrid 1939. godine otputovala u Hollywood na poziv legendarnog producenta Davida O. Selznicka.
Tada je snimila svoj prvi film za američko tržište, “Intermezzo: A Love Story”, remake švedskog filma koji je napravila 1936. godine.

Prilikom prvog susreta, Selznick je odmjerio 175 centimetara visoku ljepoticu plavih očiju i svijetlosmeđe kose te počeo nabrajati njezine takozvane fizičke “mane”. Želio joj je promijeniti zube, počupati obrve, obojati kosu…

Niste trebali kupiti mačka u vreći. Mislila sam da ste me vidjeli u filmu i da sam vam se svidjela pa ste zato poslali agenta po mene. Sada kada ste me vidjeli, želite promijeniti sve na meni. Ako je tako, radije ne bih snimala film, kazala mu je tada Ingrid.

Selznick je bio šokiran, ali i ugodno iznenađen njezinim odgovorom. Imam ideju toliko jednostavnu da je još nitko u Hollywoodu nije isprobao. Ništa na tebi neće biti popravljeno. Ništa neće biti promijenjeno. Bit ćeš prva prirodna glumica, oduševljeno je potom rekao producent.

Kada je sljedeće jutro sjela u stolicu ispred šminkera koji su zabrinuto konstatirali kako ima i neke bore koje bi trebalo popuniti, Selznick je počeo vikati: Nećete iščupati jednu dlaku i jednu vlas s nje. Ništa nećete napraviti!
Njegova “formula” pokazala se dobitnom. “Intermezzo: A Love Story” postao je hit, a Ingrid se preko noći prometnula u veliku zvijezdu.
Svi koji se nakon tog ostvarenja nisu zaljubili u nju, „pali“ su pred njezinim talentom nakon uloge u kultnom filmu “Casablanca”.

Romantična drama redatelja Michaela Curtiza u kojoj je glumila s Humphreyjem Bogartom premijerno je prikazana 1942. godine. Napravila sam puno filmova koji su bili mnogo važniji, ali ljudi samo žele razgovarati o onome s Bogartom, komentirala je jednom prilikom film koji ju je pretvorio u filmsku ikonu.

Film “For Whom The Bell Tolls” donio joj je prvu nominaciju za Oscara. Prestižnu nagradu prvi put je osvojila 1944. za ulogu u filmu “Gaslight” redatelja Georgea Cukora.
BURAN PRIVATNI ŽIVOT NAOKO HLADNE SKANDINAVKE
Snimanje filma “Stromboli” redatelja Roberta Rossellinija okrenulo joj je život naopačke. Iako je bila u braku s Petterom, Ingrid se zaljubila u također oženjenog Rossellinija i par je na setu započeo aferu.

Hollywood je ostao zaprepašten kada se saznalo da je Ingrid trudna s Rosselinijevim djetetom, a jedan američki senator zbog toga ju je prozvao “moćnim utjecajem zla”. Iako su njezinim muškim kolegama tolerirali preljubničke afere i izvanbračnu djecu, ona je zbog toga stavljena na stup srama samo zato što je bila – žena.

Glumica se uslijed skandala vratila u Europu gdje je 1950. godine rodila sina Roberta. Tjedan dana nakon poroda razvela se od Pettera i potom udala za Rossellinija. Dvije godine kasnije rodila je blizanke Isottu i Isabellu.
Bračna sreća nije dugo potrajala. Ljubomorni Rossellini nije želio da Ingrid radi s drugim redateljima i zahtijevao je da stalno bude kod kuće. Filmovi koje su zajedno snimali nisu postizali veliki uspjeh i Ingrid je postala nezadovoljna. Uslijedile su brojne i žestoke svađe. Slavni redatelj 1957. godine upustio se u aferu s indijskom glumicom Sonali Dasgupta i nedugo nakon toga razveo se od Ingrid.

Filmska diva nije dugo tugovala zbog kraha drugog braka. Zaljubila se u poduzetnika Larsa Schmidta, svog sunarodnjaka iz bogate švedske obitelji i 1958. godine udala se za njega. U braku su proveli dva desetljeća i razveli se 1975. godine.
Naoko hladna i rezervirana, u skladu s reputacijom Skandinavaca, Ingrid je ipak bila na glasu kao ambiciozna žena koja točno zna što želi. Titula preljubnice i razaračice domova koju su joj dali američki mediji nije je spriječila da se ipak vrati u Hollywood koji su u međuvremenu potresli mnogi drugi skandali pa njezina afera s Rossellinijem više nikoga nije ni zanimala.
Trijumfalni povratak uljepšao je Oscar za glavnu žensku ulogu u filu “Anastasia”, a treći prestižni zlatni kipić osvojila je 1975. godine za najbolju sporednu žensku ulogu u filmu “Murder On The Oriend Express”.

Ne žalim za ničim. Da sam brinula o tome što će ljudi reći, ne bih živjela svoj život tako kako sam ga živjela, kazala je filmska ikona koja je preminula na svoj rođendan 1982. godine, nakon dugogodišnje borbe s rakom dojke.

Neuspeh je put prema uspehu

5 navika ljudi koji pobeđuju u životu: Oni znaju kako da ostvare svaki cilj!
Svi mi volimo prečice u životu, jer nas privlači činjenica da dobijemo nešto više s manje truda. Ali istraživanja su pokazala da vežbanjem pojedine veštine zaista dolazimo do savršenstva.
“Najbolji način da učiniš nešto veliko je da voliš ono što radiš. Ako to još nisi pronašao, traži dalje. Ne pristaj na kompromise”, poznata je izjava Stiva Džobsa koja je nadahnula nove generacije. Džobs je u javnim nastupima naglašavao da treba da tražimo svoju strast. Ali novija istraživanja su pokazala da su od strasti važnije ove navike:

1. Grade svoju svrhu

Strast je reč koju mnogi posmatraju kroz prizmu sebičnosti. Svrha s druge strane uključuje i osobe koje se nalaze oko nas.

Svrha je nastojanje da ostvarimo prave odnose između sebe i drugih, između sebe i svoga posla, te između sebe i nečega većeg od nas, tvrdi psiholog Džonathan Hajd u knjizi “The Happiness Hypothesis”.

Strast nas možda čini velikima u očima javnosti, ali svrha nas povezuje s okolinom, zbog čega pronalazimo svoje pravo mesto u društvu.

2. Izbirljivi su

Potvrdno odgovaramo iz obaveza, zbog straha ili zbog želje da ne povredimo osobe koje volimo. Ljudi koji pobeđuju u životu znaju da je važno osigurati sebi vreme i prostor unutar kojeg ćemo odabrati ono što stvarno želimo. Znati reći “ne” za njih je jedna od najvažnijih osobina.

Za takve ljude izbirljivost nije loš kvalitet. Štaviše, ona omogućava da promislimo pre nego što delujemo. Takođe, pruža nam vreme da zatražimo mišljenje od kolega, prijatelja i partnera i tako dobijemo sve potrebne informacije pre odlučivanja.

3. Vežbaju svoje veštine

“Nakon što otkriješ i razviješ interes za određeno područje, moraš da mu se posvetiš s fokusom i punim srcem kako bi ga savladao. Moraš da obratiš pažnju na svoje slabosti, da ponoviš jednu te istu stvar opet i iznova, iz sata u sat, dan za danom”, kaže Anđela Dakvort, autorka knjige “Grit: The Power of Passion and Perseverance”.

Svi mi volimo prečice u životu, jer nas privlači činjenica da dobijemo nešto više s manje truda. Ali istraživanja su pokazala da vežbanjem pojedine veštine zaista dolazimo do savršenstva.

4. Planiraju

Bez obzira da li vam je cilj da napredujete u svom poslu ili tek tražite svoj posao iz snova, da biste uspeli, morate da imate detaljan plan, koji je zasnovan na pravim podacima.

Optimizam je poželjan u poslu, ali ne treba ni s njim preterivati. Ljudi koji uvek pobeđuju u životu znaju da je bolje odrediti realistična očekivanja, nego graditi kule u vazduhu. Oni se ne pripremaju na uspeh, nego i na sve stvari koje mogu da krenu po zlu u ostvarivanju postavljenih ciljeva.

5. Uporni su

Neuspeh je put prema uspehu, tvrde mnogi uspešni ljudi. Oni ne dopuštaju da ih odbijanje i nerazumevanje sprečava u napretku. Naprotiv, uporni su u svojim nastojanjima da budu bolji, brži, zanimljiviji i kvalitetniji. Svesni su da će ponekad dobiti otkaz, izgubiti klijenta i prekinuti odnos koji im je mnogo značio, ali će se upravo zbog toga vratiti jači nego ikad ranije.

16 stvari koje sam naučila

16 stvari koje sam naučila u Indiji: “Pusti da sve bude kakvo jest!”
Ana Šahnazarova je 3 mjeseca putovala po Indiji. Vrativši se kući, oduševljena svime što je naučila tijekom svog inspirirajućeg putovanja, podijelila je ovih 16 nevjerojatnih poanti:

1. Uvijek budite u sadašnjem trenutku, nigdje drugdje

Budite uvijek tamo gdje vam je lijepo, ali nemojte nigdje žuriti. Ako osjećate da bi trebali biti na drugome mjestu, krenite tamo kuda vas zove unutarnji glas.

Ali nemojte zaboraviti, nije nužno da idete negdje da biste nešto pronašli. To je vrlo suptilna činjenica. Smisao je da budete uvijek prisutni.

2. Pustite (dozvolite) da sve bude kakvo jest

Ne pokušavajte kontrolirati druge ljude i događaje. Ne planirajte, ne očekujte, ali priželjkujte. Opustite se.

“Naučite stati i napraviti pauzu – pauzu u kojoj se ništa ne događa.”

Nemojte uvijek biti oni koji traže, dopustite da se u vašem životu sami od sebe ljudi pojavljuju, a događaji da se zbivaju. Jer, i jedno i drugo se ne pojavljuje bez razloga u vašem životu.

3. Dijelite slobodu

Dajte sebi slobodu biti što jeste, a drugima dopustite da budu ono što oni jesu, makar i drugačiji od vas. Zapamtite, svatko ide svojim putem i ima svoje vlastite lekcije. Ako se vaši putevi križaju – odlično, ali ako se raziđu – opet je dobro, jer sve što se događa nosi u sebi dobrobit za vas, za njih, za svih…

4. Ne bojte se

Nikad i ničega. Mijenjajte način na koji obavljate svakodnevne stvari. Ako osjetite da morate nešto reći ili nešto napraviti – učinite to i ne obazirite se na formalne prepreke kao što su “ali već imam povratnu kartu”, “ali za to nemam novac” ili uobičajeno “neću uspjeti”.

Izaberite slobodu od strahova.

5. Manje je više

Ne pokušavajte imati sve i odmah. Sve što je potrebno uvijek ćete i dobiti, a kad nešto nedostaje, doći će vam od sestre, brata, prijatelja ili slučajnog stranca. Budite umjereni u svemu.

6. Nemojte se vezivati za ljude

Inače nećete dobiti namijenjeno vam iskustvo. Ionako nikad nećete ostati sami jer bilo gdje da odete pronaći ćete ljude koji su “svoji”, koji će vas oduševiti, inspirirati i ispuniti. Kad se vaši putevi raziđu, koliko god trčali za osobom, nećete ostati zajedno, a od svojih, koliko god bježali, nećete moći pobjeći.

7. Otpustite

S osmjehom, s ljubavlju. Svih i sve. Ali nikad to ne smatrajte opraštanjem zauvijek, jer ništa nikad nije konačno. Uvijek recite “hvala ti i vidimo se.”

“Ne možete izgubiti nešto čega nemate i ne možete dobiti nešto što je već vaše.”

8. Uvijek voda

Budite voda. Pamtite princip morskog vala: val dolazi i odlazi. I taj princip vrijedi za sve: stanja, osjećaje, ljude, stvari. Ništa nije statično. Mi živimo u svijetu kretanja. Zato se ne zadržavajte u jednom stanju – jer će se i ono promijeniti. Ništa ne možemo zadržati, zato i ne pokušavajte to napraviti, nego budite zahvalni na tom trenutku dok on traje.

9. Slušajte svoj unutarnji glas

Slušajte savjete drugih, ali postupajte kako vam govori vaš osjećaj. Da sam na mojem putovanju postupala kako su mi govorili drugi ljudi, nikad ne bih otišla u Varanasi, nikad ne bih pronašla grad svojih snova i još uvijek bih se bojala svega, te živjela u okovima. Slušajte sebe. Uvijek.

10. Imajte povjerenje

U ljude, u svemir, u Boga – zovite to kako god želite. Vjerujte da sve što se događa u vašem životu – događa se za vaše dobro. Čak i u najtežim trenucima.

11. Posvetite nekoliko minuta dnevno sebi

Radite što god želite – meditirajte, crtajte, pišite, otiđite u šetnju ili samo uživajte u tišini. Čak i nekoliko minuta će vam pomoći uvidjeti što vam je potrebno, a što je bilo izazvano umom, drugim ljudima, iluzijama…

12. Volite sebe

Poštujte svoje želje, snove, tijelo. I znajte da VI MOŽETE IMATI SVE. Sve je moguće.

13. Dijelite

Svima i uvijek. S prijateljem, s beskućnikom, s psom… i nikad ne očekujte ništa za uzvrat. Kako je govorio moj Guruji: “Ji, if you only feed yourself, you’re not doing much benefit.” (Ji, ako hraniš samo sebe, ne radiš ništa previše korisno.)

14. Zaželite želju

Ali budite oprezni što želite, jer to će se i ostvariti. Budite maksimalno precizni kad formulirate želje.

15. Da bi ste mogli obući novu košulju, trebate prvo skinuti staru

Doslovno i metaforički.

16. Putujte

I najbolje – putujte sami. Jer gdje god idete, svi su uvijek s vama.

Ana Šahnazarova

Ti si moja mama

Ti si moja mama. Ti si me u sebi nosila i čuvala devet meseci, brinula šta jedeš, kako i koliko dišeš, kuda se krećeš, na kom boku spavaš, koga slušaš, od koga se sklanjaš. U tebi sam rasla.
Trudila si se, više nego ikad, da budeš srećna i kada ti se plakalo, da bih ja osetila tu sreću. Strepila si svaki put kada bi doktor prelazio preko želatinastog stomaka i treptala kada bi na ekranu videla moje maleno srce kako bubnji.

Obilazila si prodavnice, ponosno birala još u petom mesecu sve ono što ćeš mi u danima kada se konačno upoznamo oblačiti. Navikavala si se na svoje novo uvećano telo. Na usporenije pokrete. Na teže disanje. Mazila si me i pričala mi. Ruka ti je srastala za stomak.

I donela si me me na ovaj svet, nikad jača, nikad hrabrija, lepa, nikad lepša, dobra, najbolja, moja.

Gledam te danas. Ponovo radiš iste stvari. Trudiš se da budeš najbolja, toliko se trudiš da već vidim kako sagorevaš u toj želji. Vučeš snagu iz umornog tela ko da mi sutra nećeš trebati. Umorićeš se, slomićeš se, rastužićeš se, počećeš da mrziš sebe jer osetićeš i sama kako kopniš.

Grubo zapostavljaš sebe, zbog mene. Tako se često smeješ na silu, a znam da bi ponekad plakala skrivena u onom tvom uglu i digla ruke od svega. Vidim ti u očima. Osetim preko dodira, mene ne možeš da prevariš.

Budi iskrena sa emocijama, jer ako ih budeš sputavala probiće te ko nejaku branu u jednom momentu. I ko onda može znati kako ćeš se nositi sa tom bujicom?

Idi kod frizera, idi na kafu, prošetaj sama, kupi sebi kupaći, nalakiraj nokte, upiši se na aerobik, pa skači. Sve to ne znači da si manje požrtvovana, da si sebi bitnija, da ne mariš za mene. Tvoja sreća se preliva na mene. Baš kao i tvoje nezadovoljstvo.

Trčiš kući, trčiš u prodavnicu, trčiš na posao, sa posla, trčiš na pijacu, sa pijace, do pekare. Proklinješ život što ti nije dao više ruku i nogu. Toliko si toga nabacala na svoja leđa, suludo verujući da sve „najbolje možeš sama“. I da sve moraš. A ne moraš. Neće svet iščeznuti, niti tvoja ljubav prema meni, ako jedan dan digneš noge na sto. Biće nam svima dobro, biće nam najbolje.

I ne moraš da radiš sve ono što druge mame rade. Jer druge mame nisu moja mama, one su neku drugu decu rodile, a ti si rodila mene. I ta druga deca nisu ja. I ono što njih raduje, možda bi mene rastužilo, ono što ona odbacuju, ja bih možda prigrlila.

Nemoj da me odgajaš prema knjigama, odgajaj me prema svom srcu. Prema onome što čuješ u njemu, što ti tvoj instinkt šapuće.

Nemoj da budeš tužna zbog toga što me voziš u pozajmljenim kolicima čiji prednji točak pravi osmicu. Uvek smo svuda stigle cele i na vreme. Nemoj da si potištena kada kraj tebe prođe majka sa bebom u nekim velelepnim kolicima. Ona je mogla i htela takva, ti nisi mogla ili nisi želela i to je u redu. Nijedna kolica, ni pozajmljena ni ganc nova, ne mogu da zamene udobnost tvojih ruku, i to je jedina istina.

Nemoj da veruješ u priče i savete koje čuješ. Veruj meni. Mom snu, mom apetitu, mom osmehu i plaču. Mom razvoju i pokretu. To neka ti bude jedino merilo da li sam zadovoljno dete. Niko osim tebe ne može bolje da zna moje potrebe, šta volim i šta je ono što me tišti.

Nemoj da se nadmećeš sa majkama i njihovom decom.

Nemoj da padaš u očaj što kažem samo „mama“, a druga deca već viču „daj mleko“, „dođi av av“. Ne prebacuj mi to. Nemoj da me manje voliš zbog toga. Možda misliš da ja ne razumem još uvek sve tvoje reči, ali ja ih osetim. A to je mnogo gore. Ne želim da se pretvorim u nesigurno dete, jer si me uvek sa nekim drugim detetom upoređivala.

Nemoj da preko mene nesvesno ispravljaš neke svoje ranije greške, dokazuješ se, pokazuješ se ili svetiš. Da preko mene isteruješ pravdu.

Nemoj prolaznicima da pravdaš moj plač. Da govoriš „izlaze zubići“ kada se pobunim što mi se neko unosi u lice. Ne mora svako da mi prija, i to nije razlog da se sramiš, da te obliva ladan znoj, i da me sa milionijednim, uglavnom pogrešnim, razlogom pravdaš. Ni tebi ne prija svako. Ali ja to poštujem.

Nemoj da misliš da si loša jer nisi član nijedne grupe “Mama i beba”. Jer nemaš vremena za diskusije unutar njih, jer nisi okačila nijednu fotografiju mog superhranljivog obroka. Niti si manje dobra što si mi juče namrvila kiflu u jogurt.

Nemoj da se nerviraš što me sa pet meseci nisi vodila na more. Biće vremena, more neće nikuda iscureti.

Nemoj da ti merila koliko si dobra majka budu poremećena, jer ćeš onda i mene naučiti da je uspeh u nekim ludim, pogrešnim stvarima. Nemoj da misliš da sam manje srećno dete, jer nemam sve ono što si videla da druga deca imaju. Meni ne treba instant, gotov svet, ja svoj svet hoću sam da stvaram, od rolni toalet papira, kutija, kesa, pertli. Nauči me da maštam i da od ničega čuda napravim, biće mi lakše i lepše u životu. Ne sputavaj me, već me hrabro prati.

Nemoj da se jedeš što nemaš veliku pomoć. Što ti se čini da su svi samo dvorske lude u prolazu koje me malo zabave, nasmeše, štipnu za obraz i odu. To je dobar filter da znamo ko treba da je u mom i tvom krugu, a ko izvan njega. Nemoj da si zbog toga ogorčena ili besna, jer tako me učiš gorčini i besu.

Nemoj da drugim mama zavidiš, jer me tako učiš zavisti. Nemoj biti nesigurna, učinićeš mene nesigurnim. Nemoj da ostaješ zbog mene, ako ti nije dobro. Ako ti se duša kruni i nestaješ. Dug put je pred nama, potrebna si mi jaka i poletna, a ne tužna i oslabljena. Nemoj da trpiš bilo koga i bilo šta zbog moje „dobrobiti“, jer to ćeš moći da gutaš jedno vreme, na duže staze će te ubiti, tebe, pa mene.

I možeš ti mama da me nosaš u naramku ko neko „siroče“, i da plačeš što ne možeš bolje i više, i možda ćeš prebacivati sebi što nemaš dovoljno novca, pa da mi obezbediš nov dušek, suv zid, veliku sobu, auto na baterije, lutku koja se ne gasi od priče, slanu morsku vodu, svež planinski vazduh, svaki mesec nove cipele, veliko dvorište, požrtvovanog tatu, više vremena, al jedino što ću ja pamtiti jeste tvoja ljubav. I snaga. Ne broj sati koje si provela sa mnom, već kako si ih provela.

To je jedino što mogu i želim da osetim, tebe nasmejanu, iskrenu i srećnu, tebe otvorenu koja me golicaš na bilo kakvom dušeku, bilo kakve sobe. Bez griže savesti da si negde omanula.

AUTOR/KA: JOVANA KEŠANSKI

Potresna priča jedne Milice…

Jedna Novosađanka, na društvenoj mreži Fejsbuk je podelila priču o sreći koja je naterala mnoge da se zamisle. Potresan status ove žene, koji govori o iskustvu jedne Milice, porođaju i pravoj spoznaji sreće, je podelilo više od 500 ljudi.

Pročitajte priču koja nikoga ne ostavlja ravnodušnim:

“Ulazim u porodilište.. Na porođajnom stolu mlada osoba koja ima dvadesetak godina, mršava, upalih obraza, tamnih podočnjaka. Ne čuje se… Babica mi prilazi i kaže. Doktorka, žena je dilatirana šest centimetara. Termin porođaja je kraj sledećeg meseca a beba je baš mala.
“Kako se zoveš”, pitam i prilazim ženi. “Milica”, kaže jedva čujno..”Odakle si”, nastavljam sa pitanjima.”Odavde”, kaže, “tu sam se udala”.”Dobro Milice, što si tako mršava? Jedeš li ti uopšte”, pitam.”Da, odgovara kratko. Dobro jedem. Znate doktorka, moj muž radii i zaradi, ne pije. Dobar je. Svaki dan imamo hleba i ponešto skuvamo. Lepo živim, ne žalim se” priča.Ja počinjem da se ledim… Shvatam da je iskrena. Da je to stvarno tako. Ona stvarno jede samo jednom dnevno i misli da je to u redu.

“Milice, koga imaš ? Brata, sestru”, upitam.”Samo sestru doktorka, ali ona je u hraniteljskoj porodici. Znate mama je umrla, tata radi po ceo dan i nije znao šta će sa mnom. A bila sam vredna, čistila sam, kuvala. Odem na pijacu i uzmem zeleniš što bace. A bace dobru hranu. Kaže on meni, Milice našao sam ti muža. I doveo ga. Idi dete sa njim, biće ti bolje nego ovde. I tako sam se ja udala”, kaže.”I je l ti lep muž”, pokušavam da se našalim. “Dobar je”, prozbori i nastavlja da ćuti. Samo grimase na licu pokazuju da je boli.
Mlada žena koja prihvata realnost ma koliko bila teška, koja ne zna za bolje, mrtva u svojoj nemoći da bilo šta promeni.Babica mi donosi njene analize krvi.. Bacam pogled na papir i steže mi se knedla u grlu.Teška anemija, hipoproteinemija.”Znate, nastavlja.. Ovo je devojčica. Zvaću je Anđela. Imam stvari. Sve sam oprala i složila, znate stvarno su ko nove. I pelene, imam i pelene. Nego. nemojte da se ljutite mislim da ću da se napnem.”Napni se Milice”, kažem i gledam u babicu. Svi ćutimo. Nemamo reči. A iznutra nas steže, boli..Hajde Milice, najjače što možeš, napni . Milica sluša, njeno mršavo telo daje svu svoju snagu. i ona se porodi. Beba mršava, ali lepa, plače, crnokosa.
“Dušo, mama te je dočekala. Dušo, dajte mi je da je ljubim”, kaže. Uzima je grli, ljubi i plače od sreće.”Dušo, ti si meni sve. Koliko je teška doktorka”, pita. “Evo samo malo, Milice izmerićemo bebu”, objasnim. Beba je teška 2.200 grama. Terminska beba, beba gladne Milice.”Lepa je doktorka, stvarno je lepa”.”Jeste Milice, lepa…

“Teram babicu da joj donese stvari, da je presvučemo. Babica obara pogled. Odlazi u pripremu i donosi kesu, najlonsku, običnu i u njoj jedna stara spavaćica, jedna kesa uložaka i sapun.”Milice jesi li gladna, žedna?”
“Nisam, ješću kasnije. Ne brinite, ne treba meni mnogo”. I prvi put Milica ima osmeh.Izlazim iz porodilišta. Čeka me nizak čovek. “Ja sam Milicin muž. Da li je Milica dobro?””Jeste”, kažem i gledam ga. Iznošena majica, ali čista, velika trenerka i pocepane patike. Ruke, grube, ranjave. Porodila se i beba je dobro. Srećan je.”Molim vas, dajte ovo Milici”, reče i pruža malu kutiju keksa i sok. “Neka jede, treba da doji, a ja cu doći sutra.. Eto krenulo mi ,imam da radim… Odlazim puna tuge. To je stvarnost. Tu oko mene. Sutradan u viziti, dolazim do nje. Osmehuje mi se. Miriše na sapun, oprane kose u spavaćici sa porođaja, koja je čista. Shvata moj pogled. Gleda me u oči i kaže.”Oprala sam je i osušila se. Toplo je. Vidite”, kaže i pokazuje na stočić kraj kreveta.
Sokovi, napolitanke, čokolade. “Dale su mi, nisam uzela.. Kažu, jedi Milice vidi kako si mršava a mi debele”. Nameštam osmeh i gledam oko sebe. Ove divne žene iz sobe su osetile da treba da joj pomognu i donele su joj od uložaka do hrane, a da je pri tome ni jednog trenutka je nisu uvredile… Dolazi dan otpusta. Pri polasku Milica dolazi da se zahvali..”Hvala vam na stvarima za bebu. Nije trebalo.” “Neka Milice, uživaj. Nije to ništa.” “Hvala , hvala…”A on ih čeka.. Ljubi ih u kosu i daje Milici jednu ružu.. ..Tako se valja… Gledam ih i mislim… Koliko ti stvarno potrebno da budeš srećan ? Zaista ne znam…”

Prelepo mi je to kada držim knjigu u rukama

Kada je morao da govori o sebi, tvrdio je da je filozof i da romane piše samo vikendom, danima predviđenim za odmor. Ljudi koji umeju tako produktivno da odmaraju već nedostaju ovom svetu. Nedostajaće još više nakon smrti Umberta Eka.
Onoliko koliko je verovao u humanizam, Eko je prezirao totalitarizam. Ne samo to, nego je imao hrabrosti i da se bori protiv njega, iako je jednom rekao da je pravi heroj uvek heroj greškom, i da bi i on samo želeo da bude kukavica kao i svi drugi.

Umberto Eko jeste pravi heroj ovog i prošlog veka. Sada, kada su mu do kraja otvorena vrata vavilonske biblioteke, pridružiće se društvu onih čiji je put sledio. A vavilonska biblioteka je svuda oko nas; nju čine sve knjige na vašim i svim drugim policama, svaki lik iz knjige koju dopisujete, svaki citat koji pamtite.
Umberto Eko, između ostalog, zapisao je i sledeće:

„Prelepo mi je to kada držim knjigu u rukama. Nikakav film, nikakva fotografija ne može doseći tu radost, to bogatstvo koje osećam kada prelazim prstima po njenim stranicama. Sam taj tihi čin čitanja ima u sebi nešto uzvišeno, intimno što bih mogao uporediti sa seksualnošću.“

„Lepota je uvek pitanje vremena, epoha. Ticijan ne bi znao šta bi s Pikasovom slikom, sigurno bi je smatrao strašno ružnom. Neki ljudi kupuju kič i žive srećno usred tog kiča koji ja smatram nepodnošljivim. Što se kaže, svaki lonac nađe svoj poklopac.
Jedna druga američka poslovica kaže: ne postoje ružni muškarci, samo siromašni. U isto vreme istinito i profano. Naravno da bogati ljudi imaju priliku definisati lepotu. Mogu sebi priuštiti stvari koje su retke, tražene, upravo u modi, žene koje odgovaraju trenutnim idealima lepote. U ljudskoj istoriji jaki i moćni su uvek uzimali ono što su želeli. No to još ne znači da estetski užitak odmah prelazi u seksualnu požudu. Najverojatnije nećete ovog trena poželeti otići s mojom ženom u krevet ako se ona sada pojavi na vratima.“

„Kada čovek prestane vjerovati u Boga, to ne znači da je prestao vjerovati u bilo šta. On onda vjeruje u svašta.“

„Izdavački mit je da ljudi hoće da čitaju lake stvari.“

„Ovog trenutka se razvija jedan demokratski model koji preti reprezentativnoj demokratiji. U Americi dve stranke koje kontrolišu privredu nude dva kandidata, a oni se jedino razlikuju u lepoti, gestovima, brzini gestikulacije i inscenaciji, a ne i u programima. To što je jedan glumac tipa Švarceneger mogao postati guverner i to samo zato jer izgleda užasno sposobno na filmu, to je već jako sumnjivo. Možda su upravo Švarceneger i Berluskoni čista avangarda nove političke kulture: trijumf i vlast lepote. Pa to je skandal da lepši kandidat ima veće izglede, no s druge strane to je jako prirodno.“

„Bojte se poslanika i onih koji su spremni da umru za istinu, jer po pravilu zbog njih mnogi drugi umiru sa njima, često prije njih, a ponekad i umjesto njih.“

„Ništa više uplašenom čovjeku ne daje hrabrosti kao tuđi strah.“

„Kao što kaže stara poslovica, pero drže tri prsta, ali radi čitavo tijelo. I boli.“

„Melanholija u krvi nije mutan talog nego najbolji vinski cvijet, ona stvara heroje jer budući da graniči s ludošću podstiče čoveka na najhrabrija dela.“

„Kada ujutro vežem kravatu, čini mi se da donosim ideološku odluku.“

„Naterao bih ljude da pročitaju moje knjige kako ne bi verovali da svetu treba vladar.“

Svi mi volimo prečice u životu

Oni znaju kako da ostvare svaki cilj!
Svi mi volimo prečice u životu, jer nas privlači činjenica da dobijemo nešto više s manje truda. Ali istraživanja su pokazala da vežbanjem pojedine veštine zaista dolazimo do savršenstva.

“Najbolji način da učiniš nešto veliko je da voliš ono što radiš. Ako to još nisi pronašao, traži dalje. Ne pristaj na kompromise”, poznata je izjava Stiva Džobsa koja je nadahnula nove generacije. Džobs je u javnim nastupima naglašavao da treba da tražimo svoju strast. Ali novija istraživanja su pokazala da su od strasti važnije ove navike:

1. Grade svoju svrhu

Strast je reč koju mnogi posmatraju kroz prizmu sebičnosti. Svrha s druge strane uključuje i osobe koje se nalaze oko nas.

Svrha je nastojanje da ostvarimo prave odnose između sebe i drugih, između sebe i svoga posla, te između sebe i nečega većeg od nas, tvrdi psiholog Džonathan Hajd u knjizi “The Happiness Hypothesis”.

Strast nas možda čini velikima u očima javnosti, ali svrha nas povezuje s okolinom, zbog čega pronalazimo svoje pravo mesto u društvu.

2. Izbirljivi su

Potvrdno odgovaramo iz obaveza, zbog straha ili zbog želje da ne povredimo osobe koje volimo. Ljudi koji pobeđuju u životu znaju da je važno osigurati sebi vreme i prostor unutar kojeg ćemo odabrati ono što stvarno želimo. Znati reći “ne” za njih je jedna od najvažnijih osobina.

Za takve ljude izbirljivost nije loš kvalitet. Štaviše, ona omogućava da promislimo pre nego što delujemo. Takođe, pruža nam vreme da zatražimo mišljenje od kolega, prijatelja i partnera i tako dobijemo sve potrebne informacije pre odlučivanja.

3. Vežbaju svoje veštine

“Nakon što otkriješ i razviješ interes za određeno područje, moraš da mu se posvetiš s fokusom i punim srcem kako bi ga savladao. Moraš da obratiš pažnju na svoje slabosti, da ponoviš jednu te istu stvar opet i iznova, iz sata u sat, dan za danom”, kaže Anđela Dakvort, autorka knjige “Grit: The Power of Passion and Perseverance”.

Svi mi volimo prečice u životu, jer nas privlači činjenica da dobijemo nešto više s manje truda. Ali istraživanja su pokazala da vežbanjem pojedine veštine zaista dolazimo do savršenstva.

4. Planiraju

Bez obzira da li vam je cilj da napredujete u svom poslu ili tek tražite svoj posao iz snova, da biste uspeli, morate da imate detaljan plan, koji je zasnovan na pravim podacima.

Optimizam je poželjan u poslu, ali ne treba ni s njim preterivati. Ljudi koji uvek pobeđuju u životu znaju da je bolje odrediti realistična očekivanja, nego graditi kule u vazduhu. Oni se ne pripremaju na uspeh, nego i na sve stvari koje mogu da krenu po zlu u ostvarivanju postavljenih ciljeva.

5. Uporni su

Neuspeh je put prema uspehu, tvrde mnogi uspešni ljudi. Oni ne dopuštaju da ih odbijanje i nerazumevanje sprečava u napretku. Naprotiv, uporni su u svojim nastojanjima da budu bolji, brži, zanimljiviji i kvalitetniji. Svesni su da će ponekad dobiti otkaz, izgubiti klijenta i prekinuti odnos koji im je mnogo značio, ali će se upravo zbog toga vratiti jači nego ikad ranije.

Horoskop Maja

Mnoga značenja i simboli zasnovani su na kulturološkim i verskim aspektima važnim za kulturu Maja.
Drevni narod Maja verovao je da je univerzum podeljen na više nivoa, a njihov zodijak je imao 19 znakova.

Postoje mnoge nesuglasice i različita tumačenja astrologije Maja koji traju i dan-danas. Ponuđena su mnoga moderna tumačenja, ali nisu sva zasnovana na suštinskom istraživanju kulture i simbolizma tog drevnog naroda. Ono što je, međutim, poznato jeste da se kalendar Maja, takozvani Haab kalendar, između ostalog, koristi i za interpretaciju 19 horoskopskih znakova da bi se predstavio ciklus dana u godini, a mnoga značenja i simboli zasnovani su na kulturološkim i verskim aspektima važnim za kulturu Maja.
Ovo su osnovna značenja horoskopskih znakova po drevnom verovanju.

Pop (1-19. januar)

Ako ste rođeni u periodu između 1. januara i 19. januara, vama je sudbina bila naklonjena. Moć, bogatstvo i seksualnost su tri aspekta realnosti ovog majanskog horoskopskog znaka. Mladost provode u ostvarivanju svojih planova. Zbog toga su najuspešniji u srednjim godinama. Osobe rođene u ovom znaku od svojih partnera traže ljubav, poštovanje i divljenje.

Wo (20. januar – 7. februar)

Rođeni u periodu između 20. januara i 7. februara vaš život će biti ispunjen prijateljstvima i druženjima. Iako ste skloni kompromisima, retko odustajete od životnih ciljeva. Postići ćete solidno materijalno stanje, a u braku ćete ceniti svog partnera ili partnerku i bićete mu odani. Društveni ste i zabavni.

Sip (8-26. februar)

Dinamičan život, sadržajan i pun preokreta je, prema majanskom horoskopu, predodređen onima rođenim od 8. do 26. februara. Osobe u ovom znaku stalno su okružene ljudima koji veličaju njihove moralne kvalitete. U periodu od 28. do 35. godine postižu izuzetne rezultate u poslu i profesionalnoj karijeri. Ne teže natprosečnom blagostanju, a u duši su skromni i pravedni.

Sotz (27. februara – 17. marta)

Osobe rođene u periodu između 27. februara i 17. marta romantične su i imaju bujnu maštu, a često su i egoistične. U mladosti su uporni i spremni na svaku žrtvu kako bi došli do zacrtanog cilja. Pri tome ponekad znaju da plate visoku cenu. U braku žele da su u prvom planu, atoritativne su, ali su istovremeno nežni roditelji i verni i odani bračni partneri.

Sek (18. mart – 4. april)

Rođeni u horoskopskom znaku Sek (18. mart – 4. april) u životu retko prave kompromise, što ne važi za brak. Vrlo su odani i nežni. Strasni su u ljubavi, uporni ostvarivanju svojih životnih zamisli i izuzetno prodorni. U njihovom se životu bitni događaji obično odigravaju u periodu između 32. i 41. godine.

Xul (5-23. april)

Nemiran duh, željan avantura, glavna je karakteristika ljudi rođenih u periodu između 5. aprila i 23. aprila. Njih ne privlače bračne vode jer se u bračnoj zajednici ne osećaju slobodnim. Pa ipak, oni znaju biti dobri supružnici i roditelji. Zvezde kažu da je njihov najvažniji životni period između 18. i 32. godine.

Jaxk’iv (24. april – 12. maj)

Ako ste rođeni u periodu između 24. aprila i 12. maja, vaš život biće miran i plodonosan. Koračanje malim koracima odvešće vas do životnih zadovoljstava i sretne starosti. Osobe rođene u ovom znaku retko se oslanjaju na bilo koga. Veoma poštuju bračne partnere i vole porodicu. Spremni su na svaku žrtvu da bi ugodili onima koje iskreno vole.

Mol (13-31. maj)

Detinjstvo puno znatiželja ostaviće tragove u duši za čitav život osoba rođenih u ovom znaku. Želja za afirmacijom i isticanjem uticaće na njihov javni status i doneće im ugled.

Ch’en (1-20. jun)

Ako ste rođeni u periodu između 1. i 20. juna, zvezde kažu da će vam život biti dinamičan i uzbudljiv. Osobine su – pronicljivost, oprez, donošenje brzih i ispravnih odluka, povlačenje iz riskantnih situacija, plemenitost. Iako ste radoznali i skloni istraživačkim poduhvatima, osobe rođene u ovom znaku u stalnom su traganju za mirnim životom i iskrenim prijateljstvom.

Yax (21. jun – 9. jul)

Svi rođeni u periodu između 21. juna i 9. jula su omiljeni i poštovani u sredini u kojoj žive. Takav status proizilazi iz njihovog ponašanja i spremnosti da uvek pomognu bez ikakva interesa. Sreća ih prati u životu, ali ima i perioda kada im ništa ne polazi za rukom. Period velikih iskušenja ih očekuje između 47. i 55. godine života.