Urnebesni recepti za duboku starost

Ričard Overton (112), najstariji muškarac i veteran u Americi, podelio je savet za dug i zdrav život. On tvrdi da ni u dubokoj starosti nema bolove, zbog čega ga mnogi pitaju šta je njegova tajna. Međutim njegov odgovor je uvek isti: “Nemoj umreti!”

Overton svako jutro ustaje sa osmehom, spreman za šalu, a ponekad puši 12 cigareta na dan. Takođe voli da pije viski. Kako je ispričao za strane medije, ima običaj da u jutarnju kafu dolije malo bubona “kao lek”, a takođe popije dnevno jednu do četiri kafe. Osim ovog zanimljivog Amerikanca savete za dug život podelili su još neki stogodišnjaci. Najstarija žena Škotske Džesi Galan ispričala je jednom prilikom da je njen recept za dug život držati se podalje od muškaraca. “Više donosi nevolje nego koristi”, rekla je tada. Galan, koja je preminula prošle godine u 109. godini života, takođe je dodala da treba redovno jesti kašu
Gledis Got iz Engleske smatra da tajna njene dugovečnosti leži u tome što se nikada nije udavala niti imala dečka.

“Verovatno je to imalo neke veze sa tim. Jednostavno nisam mogla da dosađujem muškarcima”, rekla je u jednom intervjuu. Ranije ove godine Junis Modlin iz Indijane proslavila je 102. rođendan. “Uzimala je dve štangle crne čokolade dnevno i dremala često”, rekla je njena unuka. Takođe nikada nije pušila ni pila i uvek je vežbala. Možda je ipak tajna bila u čokoladi i dremanju, piše Gardijan.

Doris Oliv Neting prošlog petka dočekala je stoti rođendan sa čašom piva. I ne samo stoti, godinama unazad svakodnevno pije pivo i odbija da ijedan dan prođe bez jedne čaše ovog napitka.
Ema Morano, koja je preminula u 117. godini, rekla je jednom prilikom da su za njenu dugovečnost zaslužni dobri geni i tri jaja dnevno.

Spasao sam život zahvalјujući osmehu…

Mnogi od vas čitali su Malog princa, predivnu knjigu Antoana de Sent Egziperija. To je čudesna i neverovatna knjiga, istovremeno i dečija priča i priča za odrasle koja navodi na duboko razmišljanje. Daleko manji broj ljudi zna za ostala dela Sent Egziperija, romane i kratke priče.

Sent Egziperi bio je pilot borbenog aviona. Borio se protiv nacizma i nestao prilikom jednog letačkog zadatka. Pre Drugog svetskog rata učestvovao je u Španskom građanskom ratu protiv fašizma. Tada je doživeo ono što je opisao u fascinantnoj priči pod naslovom Osmeh. Tu priču bih sada želeo da vam ispričam. Nije sasvim jasno da li je to pisao kao autobiografsku priču ili kao fikciju. Više verujem da je u pitanju ono prvo.

Rekao je da ga je neprijatelj uhvatio i bacio u zatvorsku ćeliju. Zbog prezrivih pogleda i grubog odnosa tamničara prema njemu, bio je siguran da će ga odmah sledećeg dana pogubiti. Dalje će vam pisac sam ispričati ono čega se sećao.

Osmeh
„Bio sam siguran da će me ubiti. Postao sam užasno nervozan i zabrinut. Preturao sam po džepovima da vidim nije li je možda neka cigareta ipak ostala posle pretresa. Pronašao sam j ednu.

Ruke su mi se toliko tresle da sam jedva uspeo da je stavim u usta. Mećutim, nisam imao šibice – oduzeli su mi ih.

„Pogledao sam mog tamničara kroz rešetke. Nije me gledao u oči. Konačno, niko ne gleda u oči neku stvar ili mrtvo telo. Dozvao sam ga i upitao: „Imate li šibicu molim vas?“ Pogledao me je, nestao mi sa vidika i vratio se da mi upali cigaretu.

„Kada se približio i zapalio šibicu, slučajno su nam se susreli pogledi. U tom trenutku sam se nasmešio. Ne znam zašto sam to uradio. Možda od nervoze, a možda zbog toga što kada se nekome jako približite, teško da možete da odolite da se ne nasmešite. U svakom slučaju, smešio sam se. U tom momentu, iako je to neverovatno, izmeću naša dva srca, izmeću dve lјudske duše sevnula je varnica. Znam da on to nije želeo, ali moj osmeh preskočio je šipke i izazvao osmeh i na njegovim usnama. Zapalio mi je cigaretu, ali se nije odmakao. Ostao je blizu mene, gledao me direktno u oči i nastavio da se smeši.

„I dalјe sam mu se smešio, sada svestan da je on čovek, a ne samo tamničar. I on je mene video u drugačijem svetlu. „Imate li decu?“ – pitao je.

„Imam, evo pokazaću vam ih.“ Izvadio sam novčanik i nervozno po njemu tražio slike svoje porodice. On je takođe izvadio slike svoje dece i počeo da priča o svojim planovima i nadama u vezi sa njima. Oči su mi bile pune suza. Rekao sam da više nikada neću videti svoju decu, da nikada neću imati prilike da ih vidim kako rastu. I njemu su zasuzile oči.

„Iznenada je, bez reči, otvorio ćeliju i izveo me. Izveo me je iz zatvora, a, isto tako bez reči, sporednim putem, i iz grada. Tamo, na kraju grada, ostavio me je. Ćutke se okrenuo i pošao nazad ka gradu.

„Spasao sam život zahvalјujući osmehu.“

Osmeh je neizveštačena, neplanirana, prirodna veza između lјudi. Pričam ovu priču zato što bih voleo da lјudi shvate da ispod svih slojeva koje stvaramo da bismo zaštitili sebe, svoj ponos, svoju titulu, svoju diplomu, svoj status i potrebu da na nas gledaju na određeni način – ispod svega toga stoji naše autentično i esencijalno biće. Ne ustežem se da to nazovem dušom. Istinski verujem da ako taj deo vas i taj deo mene mogu da se prepoznaju, mi nećemo biti neprijatelјi. Među nama ne mogu da se razviju mržnja, zavist ili strah. Sa žalјenjem zaklјučujem da nas svi ti drugi slojevi, koje tako temelјno gradimo tokom života, razdvajaju i izoluju pa ne možemo da ostvarimo pravi kontakt sa drugima…

Priča Sent Egziperija govori o tom magičnom trenutku kada dve duše prepoznaju jedna drugu.

I ja sam imao nekoliko takvih momenata. Zalјublјivanje je jedan od primera za to. Tu spada i gledanje u bebu. Zašto se smešimo kad gledamo neku bebu? Najverovatnije zato što vidimo osobu bez ikakvog odbrambenog sloja, nekoga ko nam se smeši, a znamo da je potpuno prirodan i da ne primenjuje nikakvo lukavstvo. A ta duša bebe u nama smeška se setno u znak prepoznavanja.

Nema ništa paradoksalnijeg od ženskog razuma

Mihail Jurjevič Ljermontov živeo je samo 27 godina. Poginuo je, kao i njegov idol Puškin o kome je napisao kontroverznu pesmu, u dvoboju 1841. godine.
Njegov roman “Junak našeg doba” od ogromnog je značaja za rusku, ali i svetsku, književnost. U njemu Ljermontov daje sliku Pečorina, prvog ruskog suvišnog čoveka i daje osnove za razvoj psihološkog romana. Prvenstveno je pisao pesme i poeme. Bio je poznat i kao pesnik Kavkaza, a upravo na Kavkaz ga je proterao ruski car Nikolaj I Pavlovič, i to, ni manje ni više, nego zbog pesme o Puškinu.

“Ima ljudi kod kojih je i očaj smešan”.

“O, taštino! Ti polugo, kojom je Arhimed hteo da digne zemaljsku kuglu”!

“Ponekad ja sebe prezirem… Ne prezirem li druge zbog toga? Postao sam nesposoban za plemenite pobude; plašim se da ne ispadnem smešan u svojim očima; drugi bi na mom mestu ponudio kneginjici son coeur et sa fortune, ali reč ženidba ima nad mnom neku magičnu moć; ma koliko vatreno voleo neku ženu, ako mi samo nečim nagovesti da treba s njom da se oženim – zbogom ljubavi! Moje srce se pretvara u kamen i ništa ga više ne može zagrejati. Osim ove, ja sam spreman na sve žrtve; dvadeset puta ću svoj život, čak i čast staviti na kocku, ali svoju slobodu neću prodati. Zašto je tako cenim? Šta imam od nje? Za šta se ja to spremam? Šta očekujem od budućnosti? Zaista ništa. To je nekakav urođeni strah, neobjašnjivo predosećanje… Jer ima ljudi koji se nagonski boje pauka, bubašvaba, miševa”.

“Da budeš nekome razlog bola ili radosti, a da nemaš na to nikakva posebna prava – nije li to najslađa hrana našeg ponosa? A što je zapravo sreća? Zasićen ponos”.

“Strasti nisu drugo nego ideje u prvom svom razvitku; one su svojina mladog srca i glup je onaj ko misli da će one celoga života njime vladati. Mnoge mirne reke počinju bučnim slapovima, a nijedna ne skače i ne peni se iz samog mora”.

“Moja ljubav nikome nije donela sreće zato što ja ništa nisam žrtvovao za one koje sam voleo. Voleo sam radi sebe, radi svog ličnog zadovoljstva. Zadovoljavao sam samo čudnu potrebu srca pohlepno gutajući tuđa osećanja, tuđu nežnost, tuđe radosti i patnje i nikad se nisam mogao nasititi. Tako onaj kojega mori glad iznemogao zaspi i vidi pred sobom obilna jela i penušava vina, on sa zanosom guta vazdušne darove svoje uobrazilje i čini mu se da je lakše; ali čim se probudi, sna nestaje… Ostaje dvostruka glad i očajanje”.

“Urođena mi je strast da se nečemu protivim; celi je moj život samo niz žalosnih i neuspelih protivljenja srcu ili razumu”.

“Nema ništa paradoksalnijeg od ženskog razuma: žene je teško uveriti u nešto, treba ih dovesti dotle da se same uvere. Dokazi kojim one nište svoje predrasude vrlo su originalni; da bi se naučila njihova dijalektika, treba naopako okrenuti sva naučna školska pravila logike”.

“Nema ženskog pogleda što ga ja ne bih zaboravio gledajući zupčaste gore, obasjane južnim suncem, gledajući plavo nebo ili slušajući šum potoka, što pada s hridine na hridinu”.

“Ne, ja te tako vatreno ne ljubim, / Ljepota tvoja ne blista za mene: /U tebi svoje prošle patnje ljubim / I mlade svoje dane izgubljene”.

Voleo sam devojku koja je i mene volela…

Iako je za svakoga pomisao na Franca Kafku povezana sa sumornim i bizarnim svetom iz njegovih priča, veliki praški pisac ostavio je za sobom, u svojim dnevnicima i pismima, mnogo intimnih zapisa o svojim unutrašnjim nemirima i ljubavnim jadima. Mnogi od njih savršen su prikaz otuđenih ljudskih odnosa koji su naročito uzeli maha u decenijama nakon što su napisani. Poput ovog:

Volim je i ne mogu sa njom da razgovaram, uhodim je da je ne bih sreo.
Voleo sam devojku koja je i mene volela, ali morao sa da je ostavim. Zašto? Ne znam. Bilo je to kao da je okružena oružnicima koji su koplja držali napolje uperena. I kada bih joj se približio, naleteo bih na šiljke, bivao ranjen i morao da uzmaknem. Mnogo sam stradavao.
Da li je za to devojka bila imalo kriva?
Ne verujem, ili sam čak siguran da nije. Poređenje od maločas nije bilo potpuno, pošto sam i ja bio okružen oružnicima koji su koplja držali okrenuta unutra, naime prema meni. Kad god bih se primakao devojci, naleteo bih najpre na koplja svojih oružnika, već tu je moje napredovanje bilo zaustavljeno. Možda do devojčinih oružnika nikad nisam ni dospeo, pa ako bi trebalo da sam i dopro, onda to već krvareći od svojih kopalja i bez svesti.
Da li je devojka ostala sama?
Ne, neko drugi je prodro do nje, lako i ničim sprečavan. Iscrpljen sopstvenim nastojanjima, gledao sam na to onako ravnodušno kao da sam vazduh kroz koji su se njihova lica nagla jedno na drugo u prvom poljupcu.”

Brak je preporučeno pismo…

Šta nam je skrivio Branislav Nušić da mu se i dan danas tako često vraćamo? Jer, da smo slušali i da smo učili od njega kada je trebalo, životi bi nam bili daleko bolji pa bismo, kad otvorimo njegovu knjigu, upitali sebe i radnicu biblioteke: o čemu ovaj ovde brkonja priča?

Ali takva je sudbina naša – čekamo da neko drugi nauči životne lekcije koje su nama namenjene.

Pred vama su citati čuvenog Alkibijada Nuše.

“U svakom slučaju, bolje je gledati život u pozorišnom komadu, neko gledati pozorišni komad u životu”.

“Svaka je žena glumica; što se to manje opaža to je veća glumica”.

“Sloboda je često fraza, a tiranija uvek istina”.

“Narodno oduševljenje, to je kad gomila viče, a ne zna zašto viče”.

“Brak je ugovor po kome čovek jednom u životu kaže Da i preuzima obavezu da to ponavlja celog života”.

“Karijeristi ne ostavljaju nikakav trag za sobom, osim bivših prijatelja”.

“U drugoj ljubavi se čovek oseća kao da ponavlja razred. Poznaje sve predmete, a ipak nije uveren da će obaviti ispit”.

“Brak je preporučeno pismo, obično pogrešno adresirano, koje je interesantno samo dok je zatvoreno”.

“Zbog sveta, zbog sveta, zbog sveta… Razumeš li, zbog sveta, sve zbog sveta! Dok svet nije ušao u moju kuću, mi smo krasno živeli, svi smo se voleli, svi smo se poštovali…

Neprevaziđene reči Mome Kapora…

Je li to sve što ostaje od ljubavi? I šta uopšte ostaje posle nje?

Telefonski broj koji lagano bledi u sećanju. Čaše sa ugraviranim monogramima ukradene u „Tri lađara”. Posle ljubavi ostaje običaj da se belo vino sipa u dve čaše i da crte budu na istoj visini. Posle ljubavi ostaje jedan sto u kafani kod „Znaka?” i začuđeni pogled starog kelnera što nas vidi sa drugima.

Posle ljubavi ostaje rečenica: „Divno izgledaš, nisi se ništa promenila…” i „Javi se ponekad, još imaš moj broj telefona”.

I neki brojevi studentskih soba u kojima smo spavali ostaju posle ljubavi.

Posle ljubavi ostaju tamne ulice kojima smo se vraćali posle ljubavi. Posle ljubavi ostaju melodije sa radija koje izlaze iz mode. Ostaju znaci ljubavne šifre: „Ako me voliš, započni sutrašnje predavanje sa tri reči koje će imati početna slova mog imena”. Ušao je u amfiteatar i rekao: „U našoj avangardi…” Poslao mi je poljubac.

Posle ljubavi ostaje tvoja strana postelje i strah da će neko iznenada naići. Klak – spuštena slušalica kada se javi tuđi glas. Hiljadu i jedna laž.

Posle ljubavi ostaje rečenica koja luta kao duh po sobi: „Ja ću prva u kupatilo!” – i pitanje: „Zar nećemo zajedno?”

Ovaj put ne.

Posle ljubavi ostaju saučesnici: čuvari tajni koje više nisu nikakve tajne. Prepune pepeljare i prazno srce. Navika da se pale dve cigarete, istovremeno, mada nema nikoga u blizini. Fotografije snimljene u automatu, taksisti koji nas nikada nisu voleli.

Posle ljubavi ostaje povređena sujeta. Metalni ukus promašenosti na usnama.

Posle ljubavi ostaju drugi ljudi i druge žene.

Posle ljubavi ne ostaje ništa. Katastrofa!

Život je lep

„Život je lep! Mnogo lepši nego što ste zaslužili!
Uživajte u životu, kada ste već imali sreće da se rodite!
Tako ste slučajno i lako došli do života, a toliko ste mu pronašli mana!
Ko ume da se raduje – ima čemu da se raduje! Ko ume da pati – često pati i bez razloga!

Ako vas novac opseda, ako patite zbog toga što niste bogati,
izračunajte i sami: koliko miliona dolara vredi samo jedno vaše oko!
Sram vas bilo! Strašno ste glupi i nezahvalni! Nemojte mi samo pričati o tome
– šta sve zaslužili, a niste dobili. Jer ću vam ja lako pronaći – šta ste sve dobili, a niste zaslužili.“

Duško Radović

Asocijacije?

Nedavno, sprovodeći trening, naišla sam na izvrsnu tehniku, koja pomaže u prevazilaženju bilo kakve bezizlazne situacije u bilo kojoj sferi života.

​Zove se “Tehnika slobodnih asocijacija” i usmjerena je da dobiješ iz svoje podsvjesti informaciju koju ne možeš svjesno shvatiti.

Događa se, kao da je sve u redu, ali nešto ne ide. I ne možeš da shvatiš šta je to “nešto”.
Tada, nerazumijevanje i neodređenost oduzimaju ti ogromnu količinu energije i životne snage.

Hajde da razjasnimo šta nas koči i promijenimo sve znake “minusa” u debele “pluseve”!

Šta ti nije jasno?

Za početak, odredite u kojoj sferi, u kojim odnosima, u kom pravcu ti treba jasnoća.

Na primjer, ne možeš da shvatiš zašto ti se ne sviđa neka osoba, zbog čega projekat ne ide, zašto ne možete ni na koji način prihvatiti se učenja ili otići u sportsku salu. Jednom riječju (maksimalna kombinacija riječi) utvrdite problem / zadatak.

To mogu biti: Sport, Brak, Novi projekat, Engleski jezik, Zdravlje, Vasja (ako nijesu jasni odnosi sa nekim konkretnim čovjekom).

16 asocijacija

Sada od početka u redovima od 1 do 16 upišite 16 riječi- asocijacija po tom pitanju / problemu / čovjeku. Koristite bilo koji dio govora, negativan i pozitivan. Važno je da su to tvoje LIČNE asocijacije. To mogu biti i strane riječi, ali one moraju da zvuče unutar tebe. To treba da bude upravo ONO što osjećaš pri pomenu pitanja / imena / zadatka. Riječi ne treba ponavljati.

Dobijeni spisak podijeli u parove (1. sa 2., 3. sa 4., 5. sa ​​6. itd.) zagradama. I tada za svaki par upisuj novu asocijaciju. Samo pažljivije! To će biti samo riječi, bez vezivanja za početno pitanje. To jest, ako si prvo smislio 16 asocijacija za sport, sada čak i ne misli na sport. Samo napiši asocijacije koje u tebi izazivaju ti parovi riječi.

Nakon što dobijete novih 8 riječi, ponovo ih podijelite u parove i smislite 4 asocijacije, zatim – 2, i konačno, jednu, finalnu!
Šta znači glavna riječ?

Dobijena krajnja riječ karakteriše u svojoj punoći kako cijelo tvoje biće odgovara na početno pitanje / osobu. To je ono što u stvari misliš o tome.

Razmisli o toj asocijaciji, osmotri je sa različitih strana, razmisli, zašto je tako? Koji je razlog toga rezultata?
Ako se dobila pozitivna asocijacija, inspiriši se time, idi naprijed koristeći tu informaciju. A ako je negativna, razmisli, šta je moguće napraviti, da minus postane plus? Šta ti lićno treba da uradiš / preduzmeš za novi rezultat? Pokušaj da promijeniš negativnu asocijaciju na pozitivnu.

Na primjer, skenirala sam preko ove tehnike jednu važnu osobu u mom rastu i razvoju. I znaš šta? Dobijena je riječ “TEŽINA”. Mislila sam da nešto sa mnom nije u redu, a ispostavilo se da nosim na sebi težinu ovog partnerstva. Jer je mozak mislio potpuno drugačije!

Šta znače ostali parovi?

Prvih 16 riječi svjesno su se pojavile, iz tvog iskustva, uvjerenja, stavova koji su se razvijali tokom života.

Drugih 8 riječi su malo dublje. To su tvoje podsvijesne misli u vezi pitanja.

Sledeće 4 riječi su tvoji emotivni odgovori. Možeš razumjeti koje emocije u tebi izaziva određeno pitanje ili osoba. I raditi na tome da se poboljša / promjeni rezultat.

Poslednje dvije riječi i rezultat se nazivaju Trougao rješenja. To jest, u ovome je skriven tvoj duboki stav i istovremeno rješenje. Razmisli o tome, izvrti, misaono razmotri. Shvati, da ti već znaš kako da riješiš to pitanje, kako da postupiš sa rezultatom. Jer, tvoja podsvijest ti je već rekla pravi odgovor tokom prolaska tehnike.

Idi naprijed! Ne boj se da otpustiš suvišno, razbiješ stereotipe, stremi baš tome što ti želiš, a ne nametnutim željama spolja.

Bog je već založio u tebi sve što ti je potrebno za tvoj razvoj i kretanje. Budi svoj! Slušaj sebe, čuj sebe i djeluj bez sumnje!

Autor: Irina Apreljskaja

Voli…

Voli i cuvaj čoveka koji te smatra najdivnijom ženom na svetu. Čoveka koji će da ti se posveti, da ti daje komplimente i da te slavi.
Čoveka koji je ponosan da te predstavi kao svoju ljubav, svoju partnerku, svoju ženu. Čoveka kome je čast da bude deo tvog života, da sa tobom deli prostor i da bude u tvom srcu. Čoveka koji zauvek želi da ostane sa tobom, jer si za njega predivna.
Čoveka koji u prostoriji punoj dostupnih, prelepih žena bira tebe iznad svih ostalih.
Čoveka koji vlada sobom, a ne tobom! Slobodnog i srećnog, koji svakog trenutka bira da bude baš tu pored tebe, i ima hrabrosti i zelje da ti bude podrska u svemu i uvek.
Čoveka koji ce da širom otvori svoje srce i da tebe pozove unutra. Čoveka koji ima petlju da se upusti u najdublju ljubav sa tobom gde postaje sve emotivniji i ranjiviji…

Nepoznat autor

Nezadovoljni ste? Promijenite to ;)

Uvek ćete praviti greške kada je reč o novcu, ali do svoje 30 godine bi trebalo da ste rešili većinu nepromišljenih navika u vezi sa trošenjem novca koje ste stekli u svojim dvadesetim.

Dok većina nas zna šta je potrebno za uspeh, krici smo za neprestane laži o stanju naših finansija. A, ne želimo da nas te laži sputavaju da napredujemo i ne dostignemo novčano blagostanje. Zbog toga je potrebno otarasiti se ovih pet navika do svoje tridesete godine.

Sve dok je plata dobra je sasvim u redu da mrzim svoj posao

Tržište rada možda nije ono što je bilo, ali do svoje tridesete godine niko ne bi trebalo da se zadržava na poslu koji im stvara stres i izaziva nezadovoljstvo životom. Nekada samo morate da kažete “ne” i da skupite hrabrosti da date otkaz.

Bili smo inspirisani jednom mladom ženom koja je pisala o svom iskustvu. Naime, ona je napustila dobar posao na Vol Stritu sa četrnaestočasovnim radnim vremenom koji ju je fizički i mentalno iscrpljivao.

“Već nekoliko meseci sam na novom poslu, a moj život je već bogatiji. Zadovoljno dišem, smejem se, zdravije se hranim i pozitivnija sam o budućnosti,” napisala je.

“Na ovom poslu zarađujem oko 30 odsto manje, ali to ne doživljavam kao žrtvu.”

Ako ne razmišljam o tome, moje finansije će se same srediti.
Jedna od najgorih stvari koje možete uraditi u svojim ranim dvadesetim je da ignorišete finansijske probleme kada se pojave.

Proverite svoj bankovni račun, bez obzira koliko se plašite cifre koja bi vam mogla zadati glavobolju. Ako ste švorc, trebalo bi da imate uvida u to koliko će to stanje trajati i da napravite plan jer se samo tako stvari rešavaju.

Oženiću se / udaću se, jer tako treba

Stajanje na ludi kamen do tridesete godine je sada već postao trend, ali je i dalje malo ljudi koji zaista mogu da priušte da plate prosečno srpsko venčanje.

Zašto biste ulazili u nešto što bi trebalo da traje ceo život sa nečim što će samo izazvati stres i svađe oko toga kako ćete vratiti dugove? Ako ste zaista zaljubljeni i mislite da ste našli pravog partnera, bićete zajedno i u vreme kada ćete moći oboje da “ finansijski pregurate” troškove svadbe.

“Impulsivnost generalno je tipična za mlađe ljude, bilo da je to impulsivna odluka da kupite kola, odete na odmor ili čak stupite u brak sa pogrešnom osobom” ističe finansijski planer Majkl Igan. “To je veoma važno. Morate biti sigurni u vašeg suprižnika, u to da ćete zaista provesti život sa njima i da oni imaju isti pogled na novac kao i vi.” Zbog toga je o finansijama važno govoriti pre braka.

Ako mi odobre kredit to znači da mogu da ga vratim
Možda će doći vreme kada će se vaš kreditni limit udvostručiti ili, čak, i učetvorostručiti, posebno ako ste već nekoliko godina vredno vraćali svaki svoj kredit.

Ako se vaš kreditni limit poveća, verovatno ste ga i zaradili, ali nemojte gristi više nego što možete da sažvaćete i budite oprezni. Bez obzira koliki je vaš kreditni limit, to ne mora da znači da ga možete koristiiti. Važno je poznavati sopstvene granice. Ne dozvolite da vam neko drugi priča koliko vam je potrebno.

Nisam uspeo jer zarađujem manje od svojih vršnjaka.
Postoji nešto što se zove “zdrava konkurencija”, ali svakodnevni osećaj da morate da nadmašite vase vršnjake u putu ka poslovnom uspehu je vodič za nesrećan život.

Dalje, bežite od “akrepa životnog stila”. Kejti Bruer, finansijski planer, za Biznis insajder kaže da je “Nekad teško kada u tridesetim i četrdesetim godinama počnete da viđate sve svoje prijatelje da kupuju lepše kuće, stanove, kola i sve što možete da se zapitate zašto vi niste na njihovom mestu.”

Učinite sebi uslugu i usmerite se na sopstveni put, a ne na živote vaših prijatelja