Da li ste optimisti?

Na jedan brz i jednostavan način možete otkriti koje osobine su kod vas dominantne. Šta vidite na slici?

Lice starog čovjeka

Vi ste mirna, iskrena i odana osoba. Mnogo ljudi iz vašeg okruženja zna da se samo vama može povjeriti, kao i to da ste vi pouzdana, sigurna i nezavisna osoba.

U vama se krije lider koji ima sposobnost da sluša različita mišljenja, da nađe rješenje i da ga predstavi drugima, koji vas prirodno slijede kao grupa.

Kada jednom postavite cilj, nakon što ste temeljno analizirali okolnosti i napravili dobru strategiju za ostvarivanje istog, ništa vas ne može zaustaviti niti natjerati da odustanete.

Vi ste precizni i odlučni, što vas ponekad može učiniti perfekcionistom, a stres koji doživljavate u želji da vam bude što bolje tada nastupa češće nego što želite.

S vremena na vrijeme, pokušajte da se prepustite, relaksirate i oslobodite. Otkrićete da je sloboda slatka.

Mladu djevojku

Vi ste optimistični i zračite pozitivnom energijom. Radoznali ste i zanimaju vas mnoge stvari koje se nalaze oko vas i uvijek strastveno želite da isprobate nove stvari. Imate tendenciju da budete impulsivni, pa često krećete u akciju na osnovu brzih i nepromišljenih odluka.

Ako počnete pažljivo da planirate načine na koje ćete ostvariti svoje ciljeve, uštedjećete mnogo vremena i truda, više nego što mislite.

Volite da pomažete drugima i po prirodi ste darežljivi. Jaki ste i odlučni. Bez obzira šta vam stoji na putu, vaša sposobnost da ostanete uspravni i podignute glave vas tjera da nastavite dalje.

Ne odustajte! Sve prolazi, a na kraju vi dobijate sve što ste zaslužili.

Velike duše uvek je dočekivao žestok otpor osrednjih umova

Stvari u koje je verovao umeo je da podeli sa drugima tako jednostavno da ih je i obično dete moglo razumeti – jer, kako možete tvrditi da nešto znate, ako to ne možete objasniti jednom šestogodišnjaku.
ednom je veliki pesnik Gete rekao da je veliki pesnik pre svega velik pa tek onda pesnik. U svetu naučnika, Albert Ajnštajn je bio taj koji je pokazao da veličina jednog čoveka ne mora da ostane zatvorena u teško razumljivim naučnim spisima.

Kao što je i sam tvrdio da treba, stvari u koje je verovao umeo je da podeli sa drugima tako jednostavno da ih je i obično dete moglo razumeti – jer, kako možete tvrditi da nešto znate, ako to ne možete objasniti jednom šestogodišnjaku.

Ako se osvrnete za sobom, shvatićete da bi vas ovi citati Alberta Ajnštajna mnogo ranije mogli naučiti najvažnijim stvarima sa kojima ćete se susresti u životu. Prenesite ih onima koji svet tek otkrivaju.

Mašta je važnija od znanja.

Najlepše što možemo doživeti je ono što je tajanstveno. To je temeljni osećaj koji stoji u
zametku svake umetnosti i nauke…

Razlika između gluposti i genijalnosti je to što genijalnost ima svoje granice.

Kad čovek sedi jedan sat sa lepom devojkom, to vam se čini kao jedan minut. Ali neka sedi jedan
minut na vrućoj peći – to je duže od jednog sata. To je relativnost.

Ne možemo rešiti probleme na isti način na koji smo ih stvorili.

Intelektualci rešavaju probleme, genijalci ih sprečavaju.

Um je kao padobran – funkcioniše jedino ako je otvoren.

Zdrav razum je samo pregršt predrasuda koje smo usvojili do osamnaeste.

Ako nešto ne možete da objasnite šestogodišnjem detetu tada ni vi sami to ne razumete.

Važno je ne prestajati postavljati pitanja. Znatiželja ima svoj razlog postojanja. Čovek ne može izbeći osećaj strahopoštovanja dok promišlja tajne večnosti, života, veličanstvene strukture stvarnosti. Dovoljno je svakog dana pokušati shvatiti i maleni deo te tajne. Nikada se nemojte odreći svete znatiželje.

Čovek koji nikad u životu nije napravio grešku nikada nije započeo ništa novo.

Obrazovanje, to je ono što ostane nakon što zaboravite sve što ste naučili u školi.

Jednom kad prestanete da učite, počinjete da umirete.

Velike duše uvek je dočekivao žestok otpor osrednjih umova.

Vrijeme kreće sada

Vreme kreće sad: Znete li šta se sve dogodi u svetu za samo 60 sekundi?
Neverovatno je šta sve može da se dogodi u samo jednom minutu.
edan minut, tačnije 60 sekundi prođe neverovatnom brzinom, pa ne možete ni da zamislite šta se sve u svetu dogodi za to vreme. Dok vi čitate ovaj tekst, sa druge strane se dešavaju neverovatne stvari. Spremni? Uključite štopericu!

250 beba će se roditi na svetu

To vam možda ne deluje kao tako mnogo, kad uzmete u obzir koliko ljudi živi na svetu, ali pomnožite to sa brojem minuta u toku dana. Svakog dana na svet dođe oko 360.000 beba!
83.300 ljudi će voditi ljubav
Prema istraživanjima, samo četiri odsto ljudi na svetu ima seks svakog dana. Ali… kad se sve izračuna, statistika kaže da tokom svakog minuta 83.300 ljudi vodi ljubav negde na planeti.
Srce će vam “kucnuti” između 60 i 100 puta

Broj otkucaja srca u minutu se razlikuje od osobe do osobe, ali u proseku, ljudi imaju između 60 i 100 otkucaja srca u minutu.
Krv će cirkulisati kroz čitav vaš vaskularni sistem tri puta
Krv se kreće telom vrlo brzo, tako da za minut triput “obrne krug”.
Trepnućete između 15 i 20 puta
Sad kad ste ovo pročitali, verovatno i više od 20 puta.
Ljudi će širom sveta pojesti oko 5 miliona kilograma hrane

A tokom tog istog minuta, u đubre će biti bačeno čitavih 2,2 miliona kilograma namirnica.

Neko kao vi uvek može da nađe malo vremena

„Ma dajte profesore”, kažu mi, „neko kao vi uvek može da nađe malo vremena.” Očigledno je da nas, humaniste, ne smatraju ozbiljnim stručnjacima, mi smo dangube.
Kad pozovem zubara i on mi kaže da cele sedmice nema slobodan termin, ja mu verujem. Čovek je ozbiljan profesionalac. Ali kad od mene traže da prisustvujem nekom sastanku ili okruglom stolu, da napišem esej ili budem član žirija a ja odgovorim da nemam vremena, meni ne veruju.

„Ma dajte profesore”, kažu mi, „neko kao vi uvek može da nađe malo vremena.” Očigledno je da nas, humaniste, ne smatraju ozbiljnim stručnjacima, mi smo dangube.

Napravio sam računicu. Pozivam kolege koji se bave srodnim profesijama da i oni urade to isto i da mi kažu da li sam u pravu. Jedna godina koja nije prestupna ima 8.760 časova. Osam sati sna, jedan sat za buđenje i toaletu, pola sata za svlačenje i stavljanje mineralne vode na noćni ormarić, i ne više od dva sata za obroke čini ukupno 730 sati.

Uz tri časa nedeljno od po dva sata i jedno popodne za primanje studenata, fakultet mi oduzima, za dvadesetak nedelja koliko traju predavanja, 220 sati za predavanja, 24 sata za ispite, 12 za razgovor o tezama, 78 za sednice i razne skupštine. Uzimajući u obzir pet diplomskih radova godišnje od po 350 stranica (u proseku tri minuta svaka), pročitanih najmanje dva puta, pre i posle pregleda, dolazimo do 175 sati. Za pismene radove, s obzirom da mnoge pregledaju moji saradnici, neću računati više od četiri po ispitnom roku, trideset strana za sat, pet minuta po strani, što za čitanje što za diskusiju, i eto još 60 časova. Ne računajući istraživanja, stigli smo do 1.465 časova ukupno.

Uređujem jedan časopis iz semiotike koji izlazi tri puta godišnje na ukupno 300 strana. Ne računajući pročitane i odbačene rukopise, posvećujući deset minuta svakoj stranici (procena, pregled, korektura), stižemo do 50 sati. Uređujem dve edicije vezane za moja stručna interesovanja i ako odvojim samo deset minuta za svaku stranu, to je još 300 sati. Moji prevedeni tekstovi, eseji, knjige, članci, istupanja na kongresima, računajući pri tom samo jezike koje mogu da kontrolišem, čine u proseku 1.500 strana godišnje; svakoj posvećujem dvadeset minuta (čitanje, kontrola, razgovor s prevodiocem lično, telefonom ili pismeno) i tako stižemo do 500 sati. A tu su i originalni rukopisi. Čak i ako ne pišem knjigu, sa esejima, referatima na kongresima, izveštajima, beleškama za predavanja i slično, evo novih 300 strana. Računajmo da na razmišljanje, beleške, kucanje i ispravke odlazi bar jedan sat po strani, i to su tih 300 sati. Kad je o Minervinoj svaštari reč, za traženje teme, pravljenje beležaka, konsultovanje neke druge knjige, pisanje, svođenje u željeni format, slanje ili diktiranje treba mi, u najboljem slučaju, tri sata; kad pomnožimo s 52 nedelje, evo novih 156 sati (da ne računam druge članke, neplanirane). I na kraju pošta kojoj, ne uspevajući da je svu pročitam, posvećujem tri prepodneva sedmično i koja mi oduzima još 624 sata.

Napravio sam računicu za 1987: prihvatajući samo deset odsto ponuda i ograničavajući se na strogo disciplinarne skupove, na promocije projekata kojima sam rukovodio ja sam ili moji saradnici, neodložna prisustva (akademske ceremonije, sastanci koje sazivaju resorna ministarstva), stižem do 372 sata efektivnog prisustva (ne računajući mrtvo vreme). Uzevši u obzir da su mnoge moje obaveze vezane za inostranstvo, dodao sam još 323 sata koja provodim u putovanjima. Ova računica pokazuje da samo deonica Milano – Rim traje četiri sata, uključujući taksi do aerodroma, čekanje, let, taksi u Rimu, smeštanje u hotelu i odlazak do mesta sastanka. Put do Njujorka traje 12 sati.

Krajnji zbir iznosi 8.094 sata. Kada se ta cifra oduzme od 8.760, koliko ima časova u jednoj godini, ostaje mi 666, odnosno jedan sat i četrdeset devet minuta dnevno za seks, viđenje s prijateljima i porodicom, sahrane, lečenje, šoping, sport i pozorište. Kao što se vidi, nisam uračunao vreme za čitanje štampanog materijala (knjige, članci, stripovi). Priznajem da sam to činio za vreme putovanja, u 323 sata, pet minuta po strani (samo čitanje i zabeleške), što znači da sam mogao da pročitam ukupno 3.876 – ekvivalent za samo 12,92 knjige od po 300 stranica. A tek pušenje?

Na šezdeset cigareta dnevno, koje treba upaliti i ugasiti, odlazi 182 sata. Tako dalje ne ide. Moraću da ostavim pušenje.

Umberto Eko

(1988.)

Drago dete…

Drago dete,

sada još nisam ostarila, a kada me budeš video takvu, budi strpljiv sa mnom i pokušaj me razumeti…Ako se zaprljam u vreme ručka, i ako se ne mogu sama odenuti, budi strpljiv…Seti se sati, koje sam potrošila, dok sam te tome naučila…I ako u razgovoru ponavljam iste stvari uvek ponovo, nemoj me prekidati, saslušaj me….Kada si bio malen, morala sam ti istu priču čitati uvek ponovo, pre nogo što si utonuo u san…Ako se ne budem želela kupati, ne ismejavaj me i ne vređaj. Seti se kako sam te morala loviti i izmišljati hiljadu razloga, da bi ti ušao u kadu…Kad opaziš moje nepoznavanje nove tehnologije, daj mi vremena i nemoj me gledati s’ podsmehom na licu…Ja sam tebe naučila mnogo stvari: pravilno jesti, pravilno se obući, suočiti se sa životom… ako nekad u razgovoru zaboravim ili izgubim nit razgovora, daj mi malo vremena, da se prisetim i ako mi to ne pođe za rukom, nemoj se uznemiravati…Nije mi najvažnija stvar na svetu naš razgovor, već to, da sam s’ tobom i da me znaš slušati…Ako ne budem želela jesti, nemoj me prisiljavati da jedem…. Sama znam najbolje, kada mi je hrana potrebna, a kada ne…Kada mi umorne noge više neće dozvoljavati da hodam, pruži mi ruku jednako kao što sam je ja pružala tebi, kada si pravio prve korake…I ako ti jednom kažem, da više ne želim živeti, da želim umreti, ne ljuti se na mene, jednoga dana ćeš me razumeti…Jednom ćeš spoznati, da sam ti usprkos svim učinjenim greškama, želela samo najbolje i pokušala sam te pripremiti na putovanje života…Ne žalosti se, ne ljuti se i ne osećaj se bespomoćan, kada me budeš gledao pored sebe takvu…Budi mi oslonac, pomozi mi završiti putovanje s’ ljubavlju i strpljivošću. Vratiću ti osmehom i neizmernom ljubavlju, koju sam oduvek čuvala samo za tebe.

Volim te,

tvoj roditelj.

Ne branimo se od tuđeg zla, zlom u sebi…

Kad se čovek rodi, ceo svet se raduje, a samo on plače. Ali treba da živi tako da, kad umre, ceo svet plače, a samo on se raduje.
Iako je dosta godina od smrti patrijarha srpskog Pavla, njegov lik još uvek živi i prisutan je među srpskim narodom. Uvek je pravi trenutak da se podsetimo nekih od njegovih mudrih i najlepših reči koje nam je za sobom ostavio.

“Ljubav je najviša vrlina. Sve što čovek deli sa drugima smanjuje se, osim ljubavi. Što je više dajete, više je imate”.

“Ne zaboravimo nikada da je zlo uvek kratkog veka i samo naizgled uspešno i blistavo. Zato na zlu, lukavstvu, prevari, ne treba zasnivati ništa, pogotovo ne život”.

“Ne branimo se od tuđeg zla, zlom u sebi”.

“Čuvajmo se od neljudi, ali se još više čuvajmo da mi ne postanemo neljudi”.

“Kad se čovek rodi, ceo svet se raduje, a samo on plače. Ali treba da živi tako da, kad umre, ceo svet plače, a samo on se raduje”.

“Čovek ne može da bira vreme u kojem će se roditi i živeti; od njega ne zavisi ni od kojih roditelja, ni od kog naroda će se roditi, ali od njega zavisi kako će on postupati u datom vremenu: da li kao čovek ili kao nečovek, bez obzira na to u kom narodu i od kojih roditelja”.

“Nije nesreća što mi imamo suprotna gledišta, jer se stvar mora sagledati sa više strana. Ali često kod nas dolazi do onog što nije razlika u mišljenju. Toga se moramo osloboditi. Ako budemo tolerantniji, onda ćemo moći da shvatimo i to gledište drugoga. Ne da ga usvojimo ako nije dobro, ali da ga shvatimo da ne dođe do mržnje i ovog što nas cepa i deli”.

“I sebi i drugima kažem: mene može da ponižava ko god hoće, al’ da me ponizi nema čoveka na ovom svetu, sem jednog, a to sam ja. Kad to zna čovek ima stabilnost”.

“Nema čoveka bez greha, niti bez dobrog dela”.

“Obavezni smo i u najtežoj situaciji da postupamo kao ljudi i nema tog interesa, ni nacionalnog ni pojedinačnog, koji bi nam mogao biti izgovor da budemo neljudi”.

“Čovek je, pored uma, obdaren i srcem, osećanjem i voljom kao snagom koja može da ostvari ono što um i srce nađu da treba. A osim toga, obdaren je još i slobodom. Čovek može onako kako Bog hoće a može i suprotno. Jer, što kaže naš filozof Koža Knežević, „čovek je biće kome može i Bog da se obraduje, a od koga može i đavo da se postidi“. Vidite koliki je to ogroman razmak! Gde ćemo se naći, zavisi od nas”.

“Vreme je jedno trajanje koje ima prošlost, sadašnjost i budućnost. Ali prošlosti kao vremena nema. Ima ostataka od prošlosti. Budućnosti takođe nema, ona će biti. A šta ima? Ima samo sadašnjost. Ta kategorija vremena ne odnosi se na Boga. Na Njega se odnosi večnost. A večnost je stalna sadašnjost. Nema ni prošlosti ni budućnosti”.

“Kada bi se svi držali ljubavi, ova zemlja bi bila raj. Ali kad bi se svi držali bar onog što je malo manje od ljubavi – jer, ljubav je veza savršenstva – kada bi se makar držali principa „što želite sebi, to činite drugima; što ne želite sebi, to ne činite drugima“, onda bi zemlja, ako ne bi postala baš raj, bila blizu raja”.

POZIV

Ne zanima me kako zarađuješ za život.
Želim znati za čime čezneš i usuđuješ li se sanjati o ispunjenju želje svoga srca.

Ne zanima me koliko ti je godina.
Želim znati jesi li spreman napraviti budalu od sebe zbog ljubavi, zbog snova, zbog pustolovine koja se zove Život.

Ne zanima me koji planeti su u opreci s tvojim Mjesecom.
Želim znati jesi li dotaknuo središte svoje tuge, jesu li te životne izdaje otvorile ili si se skvrčio, zatvorio zbog straha od nove boli! Želim znati možeš li sjediti s boli, mojom ili svojom vlastitom, ne pomaknuvši se da je zastreš ili umanjiš ili izliječiš. Želim znati možeš li boraviti uz radost, moju ili svoju vlastitu; možeš li se predati divljem plesu i dopustiti da te zanos prožme sve do vršaka prstiju, ne opominjući nas da budemo oprezni, da budemo realni, da ne zaboravimo svoja ljudska ograničenja.

Ne zanima me je li priča koju mi pričaš istinita.
Želim znati jesi li u stanju razočarati drugoga kako bi ostao vjeran sebi; možeš li podnijeti optužbe o izdaji i ne izdati vlastitu dušu. Želim znati možeš li biti vjeran i stoga dostojan povjerenja. Želim znati možeš li vidjeti Ljepotu čak i ako je nema svakoga dana, i možeš li napajati svoj život Božjom prisutnošću. Želim znati umiješ li živjeti s porazom, svojim i mojim, pa ipak stati na obalu jezera i doviknuti srebrnom Mjesecu: »Da!«

Ne zanima me gdje živiš i koliko novaca imaš.
Želim znati možeš li nakon noći provedene u boli i očajanju ustati, iz mučen, s umorom u kostima, i obaviti sve ono što je potrebno za djecu. Ne zanima me tko si, ni kako si došao ovamo. Želim znati hoćeš li stati sa mnom u središte vatre i ne ustuknuti.

Ne zanima me gdje, ni što, ni s kim si učio.
Želim znati što te podupire iznutra, kad svega ostalog nestane. Želim znati možeš li biti sam sa sobom i voliš li uistinu svoje društvo u pustim trenucima.

Poziv, nadahnuto Sanjačem s planine Oriah,
indijanski poglavica, 1994.

Kada vam se učini da gubite kontrolu nad svojim životom…

Kada vam se učini da gubite kontrolu nad svojim životom, kada 24 sata na dan nije dovoljno, sjetite se ove priče profesora o tegli, lopticama, pijesku i kavi.

Profesor je stajao pred grupom studenata na satu filozofije i držao neke predmete iza sebe. Kada je sat počeo, bez riječi je podigao veliku, praznu teglu kiselih krastavaca, stavio je na katedru i napunio lopticama za tenis. Potom je upitao studente je li staklenka puna? Složili su se da jest.
Profesor je pitao jesu li sigurni? Studenti uglas odgovoriše da jesu. Zatim je profesor podigao kutiju punu kamenčića i sipao ih u teglu. Blago ju je protresao. Kamenčići su se otkotrljali u prazan prostor između loptica. Tada je ponovno upitao studente je li tegla sada puna. Studenti odgovoriše: “Sada jest”.

Profesor upita: Što mislite može li još nešto sada stati u ovu teglu? “Nema šanse”, odgovoriše studenti. Sljedeća kutija koju je profesor uzeo bila je puna sitnog pijeska. Kada ga je sipao, pijesak je, naravno, ispunio sve preostale šupljine u tegli. Pitao je još jednom je li tegla puna? Nasta žamor i žučna rasprava među studentima. Mnogi od njih priđoše izbliza, gledajući teglu i na kraju zaključiše da je sada definitivno puna i da nema prostora ni za što više.

Na to profesor izvadi bokal vode i poče sipati vodu u teglu. Prirodno, voda se poče utapati u pijesku i cijeli bokal bi ispunjen. Studenti su se smijali i s nevjericom promatrali ovaj nesvakidašnji prizor.

Bez daljnjih pitanja profesor uze dvije šalice kave i njima zali unutrašnjost staklenke, nakon čega istu, bez ikakvih problema zatvori.

“Sada”, rekao je profesor dok je smijeh zamirao, “želim da shvatite kako ova staklenka predstavlja vaš život. Teniske loptice su najvažnije stvari u vašem životu: to su Vaši A, odnosno apsolutni prioriteti. To su one stvari uz koje bi vaš život i dalje bio ispunjen, i kada bi sve drugo nestalo. Kamenčići su ostale stvari koje su vam također važne, ali nisu u zoni apsolutnih prioriteta. Pijesak predstavlja stvari koje bi trebalo uraditi, ali nisu izravno povezane s Vašim glavnim ciljevima. Voda predstavlja stvari koje bi bilo ugodno ili lijepo učiniti, male stvari, s kojima se suočavate svakodnevno u životu.

Ako napunite teglu prvo teniskim lopticama, samo tada postoji mogućnost da je napunite ostalim stvarima. Ako biste pokušali s drugačijim redosljedom, npr. prvo napunite teglu vodom ne bi bilo mjesta ni za što drugo.

Isto važi u životu. Ako potrošite sve svoje vrijeme i energiju na male stvari, nikada nećete imati mjesta za one važne stvari, niti ćete postići prave ciljeve koje želite ostvariti u svom životu. Stoga, strogo vodite računa o redoslijedu kojim rješavate stvari tako da one koje su od najveće važnosti nikada ne prepustite na milost i nemilost onima koje su od manje važnosti. Radite po prioritetima – profesionalci i amateri upravo se razlikuju po svojoj sposobnosti jasnog određivanja i očuvanog djelovanja prema unaprijed utvrđenim prioritetima.”

Jedna od studentica je podigla ruku i upitala što je onda predstavljala kava. Profesor se nasmijao. “Drago mi je da ste to primjetili i pitali. Bez obzira koliko mislite da vam je život pun ili preopterećen, vjerujte da uvijek možete i trebate pronaći vremena za kavu s dragim osobama.

Kada preostanu dve opcije…

Orao ima najduži životni vek među pticama. Može živeti čak do 70 godina.

Međutim, kako bi doživeo tu dob, orao mora doneti tešku odluku.

Kad navrši četrdesetu njegove duge i elastične kandže ne mogu više loviti plen koji mu služi za hranu. Njegov dug i oštar nos postaje savijen.

Njegova stara i teška krila, zbog zbijenih pera, zapinju za grudi, što mu onemogućava let.

Tada orlu preostaju samo dve opcije: umreti ili proći kroz bolan proces promena koji traje 150 dana.

Taj proces od orla zahteva da odleti na vrh planine i sedne u gnezdo.

Tu orao kljuca svojim kljunom o kamen sve dok kljun ne otpadne. Nakon što kljun otpadne, orao čeka da novi kljun naraste nakon čega novim kljunom iskljuca stare kandže.

Kad narastu nove kandže, orao počinje kljucati svoja otežala stara pera.

I tako nakon pet meseci, orao poleće u let ponovnog rađanja i živi još 30 godina.

Mnogo puta, kako bismo preživeli moramo započeti proces promena.

Ponekad se moramo rešiti starih sećanja, navika i ostalih običaja iz prošlosti.

Jedino oslobođeni od bremena prošlosti možemo iskoristiti vreme sadašnjosti.

Ne opiri se toliko…

1. Volim te ne zbog toga šta si ti, već zbog toga šta sam ja kad sam pored tebe.

2. Ni jedna osoba ne zaslužuje tvoje suze, a ona koja ih zaslužuje neće te nikada rasplakati.

3. Samo zato što te neko ne voli onako kako bi ti želeo, ne znači da nisi voljen celim njegovim bićem.

4. Pravi prijatelj je ona osoba koja te drži za ruku a dodiruje tvoje srce.

5. Najgori način da ti neko nedostaje je da sediš pored njega/nje i znaš da ga nikada nećeš imati.

6. Nikada se ne prestaj smejati, čak ni kada si tužan. Neko će se možda zaljubiti baš u tvoj osmeh.

7. Možeš biti samo osoba na ovom svetu, ali za nekoga ti si celi svet.

8. Nemoj provoditi vreme sa nekim kome nije stalo provoditi ga s tobom.

9. Možda Bog želi da upoznaš mnogo pogrešnih ljudi prije nego što upoznaš pravog i na tome ćeš mu, kad se to bude desilo, biti zahvalna.

10. Ne plači zato sto se završilo. Smej se zato što se dogodilo.

11. Uvek će biti ljudi koji će te povrediti, zato nastavi verovati, samo budi oprezan.

12. Ne opiri se toliko. Najbolje stvari se događaju onda kada ih ne očekuješ.

13. Postani bolja osoba i budi siguran da znaš ko si pre nego upoznaš nekoga novoga nadajući se da ta osoba zna ko si ti.

Gabriel García Márquez