Neuspeh je put prema uspehu

5 navika ljudi koji pobeđuju u životu: Oni znaju kako da ostvare svaki cilj!
Svi mi volimo prečice u životu, jer nas privlači činjenica da dobijemo nešto više s manje truda. Ali istraživanja su pokazala da vežbanjem pojedine veštine zaista dolazimo do savršenstva.
“Najbolji način da učiniš nešto veliko je da voliš ono što radiš. Ako to još nisi pronašao, traži dalje. Ne pristaj na kompromise”, poznata je izjava Stiva Džobsa koja je nadahnula nove generacije. Džobs je u javnim nastupima naglašavao da treba da tražimo svoju strast. Ali novija istraživanja su pokazala da su od strasti važnije ove navike:

1. Grade svoju svrhu

Strast je reč koju mnogi posmatraju kroz prizmu sebičnosti. Svrha s druge strane uključuje i osobe koje se nalaze oko nas.

Svrha je nastojanje da ostvarimo prave odnose između sebe i drugih, između sebe i svoga posla, te između sebe i nečega većeg od nas, tvrdi psiholog Džonathan Hajd u knjizi “The Happiness Hypothesis”.

Strast nas možda čini velikima u očima javnosti, ali svrha nas povezuje s okolinom, zbog čega pronalazimo svoje pravo mesto u društvu.

2. Izbirljivi su

Potvrdno odgovaramo iz obaveza, zbog straha ili zbog želje da ne povredimo osobe koje volimo. Ljudi koji pobeđuju u životu znaju da je važno osigurati sebi vreme i prostor unutar kojeg ćemo odabrati ono što stvarno želimo. Znati reći “ne” za njih je jedna od najvažnijih osobina.

Za takve ljude izbirljivost nije loš kvalitet. Štaviše, ona omogućava da promislimo pre nego što delujemo. Takođe, pruža nam vreme da zatražimo mišljenje od kolega, prijatelja i partnera i tako dobijemo sve potrebne informacije pre odlučivanja.

3. Vežbaju svoje veštine

“Nakon što otkriješ i razviješ interes za određeno područje, moraš da mu se posvetiš s fokusom i punim srcem kako bi ga savladao. Moraš da obratiš pažnju na svoje slabosti, da ponoviš jednu te istu stvar opet i iznova, iz sata u sat, dan za danom”, kaže Anđela Dakvort, autorka knjige “Grit: The Power of Passion and Perseverance”.

Svi mi volimo prečice u životu, jer nas privlači činjenica da dobijemo nešto više s manje truda. Ali istraživanja su pokazala da vežbanjem pojedine veštine zaista dolazimo do savršenstva.

4. Planiraju

Bez obzira da li vam je cilj da napredujete u svom poslu ili tek tražite svoj posao iz snova, da biste uspeli, morate da imate detaljan plan, koji je zasnovan na pravim podacima.

Optimizam je poželjan u poslu, ali ne treba ni s njim preterivati. Ljudi koji uvek pobeđuju u životu znaju da je bolje odrediti realistična očekivanja, nego graditi kule u vazduhu. Oni se ne pripremaju na uspeh, nego i na sve stvari koje mogu da krenu po zlu u ostvarivanju postavljenih ciljeva.

5. Uporni su

Neuspeh je put prema uspehu, tvrde mnogi uspešni ljudi. Oni ne dopuštaju da ih odbijanje i nerazumevanje sprečava u napretku. Naprotiv, uporni su u svojim nastojanjima da budu bolji, brži, zanimljiviji i kvalitetniji. Svesni su da će ponekad dobiti otkaz, izgubiti klijenta i prekinuti odnos koji im je mnogo značio, ali će se upravo zbog toga vratiti jači nego ikad ranije.

Ključ za lepši život…

Ključ za lepši život: Evo zašto je potrebno da odvojite vreme za sebe!
Osobe koje imaju vremena za sebe se bolje suočavaju s svakodnevnim problemima bez imalo nervoze i puno više uživaju u društvu drugih.
Danas nije teško osetiti pritisak i to sa svih strana, pogotovo kada vam dani izgledaju tako da ste rastrzani između porodice, posla i prijatelja. Kako biste olakšali sami sebi za početak treba da odredite prioritete.

Ako želite biti dobra mama, žena, prijateljica i koleginica prvo treba da budete u punoj snazi što znači da sebi morate da priuštite odmor i opuštanje. Potpuno je u redu da ne možete uvek svima da ugodite, a potreba da uvek budete drugima na raspolaganju samo može stvoriti nervozu i umor.

Kako bi bili mentalno, ali i fizički zdravi savetuje se da s vremena na vreme određeno vreme odvojite samo za sebe! Odvajanjem vremena za sebe naučićete da uspostavite samokontrolu, omogućite sebi povezivanje sa samim sobom, napunite baterije, poboljšate odnose s drugima i dati mozgu priliku za obnavljanje.

Samokontrola

Uspostavljanje samokontrole je zapravo sposobnost da se oduprete izazovima, kontrolišete svoje ponašanje i donosite dobre odluke. Samokontrola se troši tokom dan, zato je treba štedljivo upotrebljavati.

Samokontrola je najosetljivija na zahtevne i složene međuljudske odnose, jer kada je osoba sama onda može da uspostavi emotivnu kontrolu nad svojim reakcijama kao i da povrati sposobnost interakcije. Oko nas se svakodnevno događa previše stvari zbog čega se sve manje povezujemo sami sa sobom. Kada je osoba sama ona ima priliku da otkrije sebe i posluša svoj unutrašnji glas, a upravo takvi trenuci su dragoceni, jer osobi predstavljaju pauzu u kojoj će se brinuti o sebi i otkriti svoje želje.

Emocionalna ravnoteža

Kada osoba provede određeno vreme sama sa sobom oslobađa se napetosti koju joj drugi prenose, a na taj se način se omogućava vraćanje emocionalne ravnoteže kako bi se ponovo napunile baterije.

Osobe koje vole da budu same i koje poštuju vreme za sebe manje pate od depresije, pokazuju veće zadovoljstvo životom i imaju manje fizičkih smetnji. Možda čudno zvuči, ali kada je osoba sama ona postaje koncentranisanija i opuštenija zbog čega ima pozitivnije odnose s drugim ljudima koji je okružuju. Osobe koje imaju vremena za sebe se bolje suočavaju s svakodnevnim problemima bez imalo nervoze i puno više uživaju u društvu drugih.

Ljudski mozak

Isto tako za ljudski mozak je od velike važnosti da osoba bude sama, jer mu na taj način daje priliku da se isključi. Tišina pomaže obnavljanje neurona, a kada je osoba sama aktivira se mreža osnovnih neurona, a ta mreža olakšava odmor delovima mozga koje se najviše koristi u interakciji s drugima. Na taj način osoba dobija priliku da razbistri glavu, jasnije razmišlja i bolje se koncentriše.

Oni su o vama brinuli, štitili vas…

Pismo za mlade Suca Gilliama-
“Stalno slušamo žalopojke tinejdžera. Što da radimo? Kamo možemo otići? Odgovor je: IDITE KUĆI!

Popravite prozorska okna, obojite stolariju. Počistite lišće iz dvorišta, pokosite travu, počistite snijeg s prilaza. Operite auto, naučite kuhati, oribajte podove. Počistite odvod u sudoperu, sagradite brod, nađite posao. Pomognite ministrantu, svećeniku ili rabinu, Crvenom križu, Vojsci spasa. Posjetite bolesne, pomognite siromašnima, učite. A kada završite, a niste umorni – pročitajte knjigu.

Vaši roditelji ne duguju vam zabavu. Vaš grad ili selo ne duguje vam rekreacijske objekte.

Svijet vam ništa ne duguje. Vi nešto dugujete svijetu.

Dugujete mu svoje vrijeme i svoju energiju i svoje talente tako da nitko više ne mora živjeti u ratu ili siromaštvu ili bolesti niti samoći.

Odrastite: prestanite cmoljiti. Prestanite sanjariti i razvijte karakter, ne listu želja, i počnite se ponašati kao muškarac ili dama.

Trebali biste biti dovoljno zreli da prihvatite neke odgovornosti koje su godinama za vas imali vaši roditelji.

Oni su o vama brinuli, štitili vas, pomogli vam, molili, iscrpljivali se, tolerirali i zanemarivali svoje potrebe da biste vi imali što više. To su radili rado, jer vi ste njihovo najdraže blago.

Ali sada nemate pravo očekivati od njih da se pokoravaju svakoj vašoj želji samo zato što sebični ego umjesto zdravog razuma dominira vašom osobnošću, razmišljanjem i zahtjevima.

Za ime Božje, odrastite i idite kući!”

Da li ste optimisti?

Na jedan brz i jednostavan način možete otkriti koje osobine su kod vas dominantne. Šta vidite na slici?

Lice starog čovjeka

Vi ste mirna, iskrena i odana osoba. Mnogo ljudi iz vašeg okruženja zna da se samo vama može povjeriti, kao i to da ste vi pouzdana, sigurna i nezavisna osoba.

U vama se krije lider koji ima sposobnost da sluša različita mišljenja, da nađe rješenje i da ga predstavi drugima, koji vas prirodno slijede kao grupa.

Kada jednom postavite cilj, nakon što ste temeljno analizirali okolnosti i napravili dobru strategiju za ostvarivanje istog, ništa vas ne može zaustaviti niti natjerati da odustanete.

Vi ste precizni i odlučni, što vas ponekad može učiniti perfekcionistom, a stres koji doživljavate u želji da vam bude što bolje tada nastupa češće nego što želite.

S vremena na vrijeme, pokušajte da se prepustite, relaksirate i oslobodite. Otkrićete da je sloboda slatka.

Mladu djevojku

Vi ste optimistični i zračite pozitivnom energijom. Radoznali ste i zanimaju vas mnoge stvari koje se nalaze oko vas i uvijek strastveno želite da isprobate nove stvari. Imate tendenciju da budete impulsivni, pa često krećete u akciju na osnovu brzih i nepromišljenih odluka.

Ako počnete pažljivo da planirate načine na koje ćete ostvariti svoje ciljeve, uštedjećete mnogo vremena i truda, više nego što mislite.

Volite da pomažete drugima i po prirodi ste darežljivi. Jaki ste i odlučni. Bez obzira šta vam stoji na putu, vaša sposobnost da ostanete uspravni i podignute glave vas tjera da nastavite dalje.

Ne odustajte! Sve prolazi, a na kraju vi dobijate sve što ste zaslužili.

Sreće i nesreće, to su beli i crni konji

Jovan Dučić kao negovatelj filozofsko-etičke proze duboko je promišljao motive čovekovog ponašanja, apsurdnost i paradoksalnost njegovih postupaka, borbe između onog što jesmo i onog što želimo biti. Napisavši zbirku filozofske proze „Blago cara Radovana“ sa nastavkom „Jutra sa Leutara“ poklanja nam pravo blago misli, reči, pitanja i odgovora.

U vremenu ekspanzije motivacionih knjiga, govora, „life coach“ trenera, Dučićeva filozofsko-etička proza čini se i dalje kao neprevaziđeno delo interpretacije svih psiholoških stanja i anatomije duše. Pisano lakim stilom, bliskim čoveku prošlog veka kao i ovog, Dučić nas uči „higijeni duše“.

Pored tumačenja praktične i utešiteljske proze, čitajući Dučića možemo naučiti i puno o tadašnjim velikanima, saznati neke zanimljivosti o njihovim životima i delanju – o Platonu, Sokratu, Aristotelu, Vergiliju, Geteu, Aleksandru, Puškinu, Stendalu, Šopenhaueru, o istoriji umetnosti i razvijanju kolektivnog ukusa naroda.

Čini se da su se ljudi hronološki menjali načinom življenja, izgledom, delanjem, ali suština ljudske psihe izgleda je ostala nepromenjena. Ljudi su tada patili i radovali se, bili tužni i srećni, svađali se i mirili, kajali, plesali, a to rade i danas.
U poglavljima o sreći, ljubavi, ženi, prijateljstvu, mladosti i starosti, pesniku, herojima, prorocima, kraljevima, mirnoći, mržnji, plesu, ljubomori, sujeti, strahu, razočarenju, rodoljublju, karakteru i uljudnosti, ogoljena je istina i suština naše podsvesti. Knjiga koja je bezbroj puta citirana, i kojoj je mesto definitivno uvek na dohvat ruke jer pročitati je jednom nije dovoljno, topla je preporuka za svakog čoveka bez obzira na književni ukus.

Naše proste istine grandioznom arhitekturom Dučić je iscrtao rečima finim, jednostavnim, a dubokim. Dirajući u srž našeg srca i psihologije, Dučić je opravdano jedan od najomiljenijih pisaca naše književne scene.

„Sreće i nesreće, to su beli i crni konji koji trče u istom pravcu, blisko i naporedo, tako da čas promaknu beli pored crnih, a čas crni pored belih.“

„Mi nekog ljubimo ne zato što tu ljubav zaslužuje potpunije i isključivije nego iko drugi, nego što smo mi na tu ličnost prosuli jedno svoje sunce koje ga je ozarilo i izdvojilo od sveg drugog naokolo na zemlji.“

„Salonska dama broji čoveku klase, godine službe, pare i zube; intelektualka mu broji misli i dela.“

„Iza gorkih reči ostaju gorka usta. Ko se dotakne prljavog predmeta, on uprlja svoje telo, a ko se dotakne prljavog čoveka on uprlja svoju dušu.“

„Lepota žene nije u lepoti i preciznosti crta, nego u ljupkosti duha i otmenosti duše.“

„Danas je najteža bolest našeg vremena bolest personalnosti. To se vidi u savremenom društvu gde je svako nalik na svakog.“

„Želja koja je besna i neobuzdana, to je već želja koja je upola postignut cilj.“

„Naivnost to je mladost srca. To je san u kome je sve lepše nego u istini. To je napraviti unutrašnji kriterijum većim od spoljnih dokaza.“

„Pesničko delo, ukoliko je dublje, utoliko je prostije“

„Jer što ipak najviše volimo u svakom piscu, novom ili prastarom, to su naše sopstvene misli i osećanja.“

Piše: Tamara Softić

Prestanite da se izvinjavate

Vendi Saks sama sebe naziva majstorkom u preokretanju karijere. Uspešna TV producentkinja i dobitnica nagrade Emi radila je za CNN, NBC i Fox. Bila je PR Kongresa SAD-a, radila kao direktorka u odnosima s javnošću i konsultant za medijski sadržaj.
Ponosno priznaje da je mnogo puta dobila otkaz, što nije nimalo neobično za njen radni sektor u kojem su promene na vodećim pozicijama česte.

Međutim, to je ni u jednom trenutku nije obeshrabrilo. Upravo suprotno, svaki put shvatila je to kao priliku da krene iznova i preusmeri svoju karijeru. Iskoristila je svoje bogato iskustvo i napisala knjigu “Fearless and Free: How Smart Women Pivot – And Relaunch Their Careers” kako bi i drugim ženama pomogla da naprave isto.U razgovoru za cenjeni američki poslovni magazin “Forbes” otkrila je tri ključne promene koje bi žene trebalo da naprave ako žele da uspeju.

1. Prestanite da se izvinjavate

Izvinjavanje je trendi verbalni tik, društveni lubrikant. Ako stvarno želite da se izvinete za nešto što ste uradili, uradite to, ali konstantno izvinjavanje umanjuje vašu moć, pogotovo u komunikaciji preko imejla. Ljudi moraju da počnu da slušaju žene na drugačiji način. Ali sve počinje od toga da mi same postanemo svesne načina na koji se odričemo sopstvene moći i prilagodimo se situaciji, rekla je Saks. Ženama savetuje da u komunikaciji balansiraju između topline i direktnosti. Možete da se nasmejete, ali ostanite čvrsti po pitanju svojih zahteva. U komunikaciji moramo da budemo pristojni, ali takođe uvek moramo jasno pokazati svoje namere i želje.

2. Kreirajte sopstvene prilike

Svi poznajemo onaj tip ljudi koji se uvek nađu na pravom mestu u pravo vreme. Saks kaže da to nije slučajnost. Ti ljudi sami kreiraju svoje prilike zahvaljujući tome što se na sve moguće načine povezuju s drugim poslovnim ljudima. Povezivanje, edukacije, odlasci na razne konferencije važni su za razvoj naše karijere. Tako upoznajemo potencijalne nove saradnike i dobijamo nove ideje.

3. Promenite svoj stav prema neuspehu i neiskustvu

Žene neuspeh češće doživljavaju lično. Više se bojimo rizika, želimo da budemo savršene i da uradimo ispravnu stvar. Međutim, ako ne rizikujete, nećete se maknuti s mesta. Najveće samopouzdanje i lični rast proizlazi iz neuspeha i grešaka. Tada shvatite da uvek možete da ustanete i krenute napred, smatra Saks.
Potreba za savršenstvom zapravo nas sabotira na putu prema uspehu. Strah nas sprečava da se pokrenemo i čekamo da nam samopouzdanje dođe spontano i samo od sebe, ali ne shvatamo da samopouzdanju prethodi iskustvo. Zbog toga sami sebi moramo dopustiti da učimo “usput”. Nema limita za znanje. Možete ga proširivati. Nemojte odustati od prijave za neki posao zato što mislite da nemate potrebne veštine. Dođite na intervju, recite im šta sve znate i napomenite da brzo učite, savetuje.

Vera čovekova nije drugo nego otvaranje vrata duše…

Vladika Nikolaj Velimirović (1881-1956) je jedna od najupečatljivijih ličnosti srpske pravoslavne duhovnosti. Školovao se u Švajcarskoj i Engleskoj gde je i doktorirao. Neki ga smatraju najnedogmatskijim srpskim teologom. Knjige, pastirska pisma, propovedi i velika javna angažovanost učinili su ga veoma popularnim, a zbog njegovog velikog ugleda i uticaja Nemci su ga po okupaciji Srbije uhapsili i na kraju internirali u konc-logor Dahau. Nakon rata je otišao u SAD gde je i umro. Ovo su neke njegove misli uzete iz knjige “O Bogu i o ljudima” koja predstavlja izbor izvoda iz njegovih govora, članaka i knjiga:

– Ako putnici znaju, recimo, koliko je kamenova u kaldrmi puta i koliko je zrna peska pod kaldrmom, i ako znaju imena sveg drveća i svih travki što rastu pokraj puta – šta im pomaže sve to znanje, ako ne znaju gde je put počeo, i gde će se završiti, i odakle su pošli i kuda idu?
– Posvednevno ljudi žive i opšte više verom nego ičim drugim. U gostionici čovek ruča s verom da u jelu nije otrov, spava u postelji s verom da pod jastukom nisu škorpije, prima na pijaci banknotu s verom da nije lažna, kupuje u dućanu šibicu s verom da nije vlažna, iznajmljuje kočiju s verom da će ga kočijaš odvesti tamo gde treba, putuje železnicom s verom da je vozovođa normalan čovek, koji ne misli na samoubistvo. Težak seje žito s verom da će seme nići. Čobanin goni stado na pašu s verom da mu trava nije preko noći usahla. Žena žuri s krčagom na izvor s verom da iz njega voda još teče. Škola počiva na veri učenika i učitelja. Država počiva na veri građanina u građanina i u vlast. Brak postoji na veri, u dobronamernost obe strane. Prijateljstvo postoji na veri u iskrenost obe strane.

– Vera čovekova nije drugo nego otvaranje vrata duše i dopuštenje Bogu da uđe?

– Moja vera u Boga ne smeta mi da usvojim svu pravu nauku od alfe do omege? Najbolja nauka stoji u savršenoj harmoniji sa najboljom verom. A najbolji se nikad ne prepiru: najbolji se razumeju i ljube. Niski ili nejednaki se prepiru i glože i uživaju u prepiranju i gloženju. No prepiranje i gloženje psevdovere i psevdonauke pokoleba mnoge proste duše u veri.

– Obrazovan je onaj koji ima obraza.
– Školovan je onaj čovek koji je uspeo da očisti jezik od gadnih reči i svoje srce od smradnih želja i svoj um od bezbožnih misli. Ko nije ovo uspeo tome školovanje pomaže samo da jednom naučenom veštinom zarađuje sebi za hleb kao što školovan (na svoj način) medved zarađuje svojom veštinom igranja.

– Bogatstvo je dobro kad se može u dobro delo obratiti. Bogatstvo je zlo kad, mesto da da slobodu čoveku stavi svoga sopstvenika u službu.
– Zavidi li ko gubavome? Ne zavidi. Zašto onda poneko zavidi zlome, kad je zlo veća bolest od gube? Guba je bolest tela a zlo je bolest duše.
– Mrzi na zlo, no ne mrzi na čoveka koji čini zlo, jer je bolesnik. Ako možeš leči bolesnika, no ne ubijaj ga mržnjom svojom.

– Istina je šira, viša i dublja od vasione. Zato se istina ne može znati – ona se može otkriti duhovnom čoveku, kao što se dan ne može znati, no može se otkriti otvorenom oku.
– Reći za jednu veru ili jednu filozofiju da sadrži svu istinu isto je što i reći da sve druge vere i filozofije sadrže sve zablude. Od ove brutalnosti retko je kad slobodna velika masa ljudi. A zadobiti ovu slobodu znači učiniti jedan divovski korak ka veličini, ka božanstvu.

– Najveće istine lakše ćeš dokazati ljudima životom no rečima. Zato i ne počinji govoriti o njima prvo jezikom jer ćeš ih dovesti u sumnju.

– Ko duhovno misli, taj dolazi do saznanja da nije svet prostraniji od čoveka, no obratno, da je čovek prostraniji od sveta. Neka vasiona uveća sebe i umnoži sebe još milion puta, moja duša preleće sve njene granice i svu je obuhvati kao ispolinska ruka malu loptu.
– Smatraj svaki dan kao jedan ceo, otpočet i završen život. Odživi ga kao celinu a ne kao deo. Nek se svaki tvoj dan odroni od tebe kao ceo jedan čovek s kojim ćeš želeti da se opet sastaneš kao s prijateljem i da ga bez stida pokažeš vasioni.

Ako niste znali…

Osećanje obaveze da se nastavi prisutno je u svima nama. Obaveza da se ustraje, obaveza je svih nas. Osetio sam da sam pozvan da to poštujem.

Abraham Linkoln

Životni put Abrahama Linkolna
Možda je Abraham Linkoln najbolјi primer za istrajnost. Ako želite da saznate nešto o nekome ko nije odustao, nema potrebe da idete dalјe od njega.

Rođen u siromaštvu, Linkoln je u životu doživlјavao poraze. Izgubio je na osam izbora, dva puta je propao u poslu, a preživeo je i nervni slom.

Mogao je više puta da odustane, ali nije. I zato što nije odustajao, postao je jedan od najčuvenijih predsednika u istoriji Amerike.

Linkoln je bio šampion i nikada nije odustao. Evo kako izgleda Linkolnov put do Bele kuće.

1816. Porodica je izbačena iz kuće u kojoj je živela. Morao je da radi i da ih pomaže.
1818. Umrla mu je majka.
1831. Propao u poslu.
1832. Konkurisao za državnu legislaturu – izgubio.
1832. Izgubio posao – želeo da ode na pravni fakultet, ali nije uspeo da se upiše.
1833. Pozajmio novac od prijatelјa da bi započeo posao i bankrotirao do kraja te godine. Sledećih sedamnaest godina otplaćivao taj dug.
1834. Konkurisao za državnu legislaturu – dobio.
1835. Verio se i nameravao da se oženi, ali mu je draga umrla, što mu je slomilo srce.
1836. Imao totalni nervni slom i ležao u krevetu šest meseci.
1838. Želeo da postane predsedavajući državne legislature – izgubio.
1840. Nastojao da postane odbornik – izgubio.
1843. Konkurisao za Kongres – izgubio.
1846. Ponovo konkurisao za Kongres – ovoga puta dobio – otišao u Vašington i napravio dobar posao.
1848. Konkurisao za reizbor u Kongres – izgubio.
1849. Pokušao da se zaposli kao oficir – odbijen.
1854. Konkurisao za Senat SAD – izgubio.
1856. Tražio da bude imenovan za potpredsednika nacionalne konvencije njegove partije – nije dobio ni 100 glasova.
1858. Konkurisao ponovo za Senat SAD – ponovo izgubio.
1860. Izabran za predsednika SAD
Put je bio loš i klizav. Jedna noga mi je skliznula, udarila u drugu i izbacila me sa puta. Ali, oporavio sam se i sebi rekao: „Samo si se okliznuo, nisi pao.“

Abraham Linkoln pošto je izgubio mesto u Senatu

Šta je ključ sreće?

U poslednje dve decenije, pozitivna psihologija je postala deo naučnih istraživanja sreće, ljudskog potencijala i uspeha. Ona se zalaže da to da psiholozi ne treba samo da se bave mentalnim oboljenjima, već i onime što čini život vrednim življenja.

Otac pozitivne psihologije Martin Seligam, sreću je opisao kao često osećanje pozitivnih emocija, poput uzbuđenja, veselja i zadovoljstva, kombinovanih sa osećajima svrhe. Ova definicija implicira pozitivno razmišljanje u sadašnjosti i optimistični pogled na budućnost.

Ipak, kasnije, stručnjaci su pokazali da sreća nije nepromenljivo stanje, već je fleksibilna i zavisi od nas.

Šta je ključ sreće?
U filozofiji postoje dva puta sreće- hedonizam i eudajmonizam. Dok se hedonizam odnosi na to da je za sreću potrebno maskimalno uživanje, zadovoljavanje sopstvenih potreba i želja, ali i izbegavanje bola, eudajmonizam nas uči da je sreća najviše dobro i cilj ljudskog života, nakon ispravnog postupanja.

Nedavna istraživanja pokazala su da je psihološka fleksibilnost ključ velike sreće i dobrobiti. Na primer, ukoliko smo otvoreni ka emocionalnim iskustvima i možemo da tolerišemo teške periode, idemo ka bogatijem i smislenijem postojanju.
Studije su pokazale da način na koji odgovaramo na okolnosti u našim životima ima uticaj na sreću više od samih događaja. Stres, tuga i anksioznost su kratkoročna osećanja koja ne znače da ne možemo da, na kraju, budemo srećni.

Isto tako, u psihologiji postoji fenomen nazvan post- traumatski rast, koji je vidljiv kod ljudi koju su pretrpeli neku traumu poput bolesti ili gubitka. Nakon toga svoj život su opisivali kao srećniji i smislenij

Da bismo bili svesni koliko je dan lep, moramo da doživimo noć

Kako prebroditi krize i iskušenja? Kako izaći bolji i jači iz dana u kojima nam se čini da nema nade?
Život je jednostavno to. Da bismo bili svesni koliko je dan lep, moramo da doživimo noć. Da bismo bili svesni koliko je vedro nebo divno, moramo da spoznamo oblačno. Da bismo bili svesni koliko je lepo kada smo siti, prethodno moramo da budemo gladni. Da bismo spoznali koliko je lepo kada smo zdravi, moramo da spoznamo bolest. Da bismo bili svesni koliko je lepo imati partnera, moramo da spoznamo samoću.

Da bismo bili svesni koliko je lepo imati mir, moramo da spoznamo nemir. Da bismo bili svesni koliko je lepo živeti u izobilju, moramo spoznati siromaštvo. Da bismo bili svesni koliko je lepo doživeti uspeh, moramo spoznati neuspeh. Da bismo spoznali koliko je lepo imati prijatelja, moramo spoznati situaciju u kojoj nemamo prijatelja. Da bismo spoznali koliko je lepo raditi ono što volimo, moramo spoznati situaciju u kojoj ne radimo ono što volimo.
Odnosno: da bismo poželeli i uopšte krenuli na put do dana, vedrog neba, sitosti, zdravlja, ljubavi, mira, izobilja, uspeha, prijateljstva, posla koji volimo, moramo doživeti noć, oblačno nebo, glad, bolest, samoću, nemir, siromaštvo, neuspeh, neprijatelja, posao koji ne volimo. To su momenti kada spoznajemo sebe i u dubini bića poželimo ono suprotno. To su tačke bez kojih ne možemo da napredujemo. Što više osetimo ono što ne želimo, to se više pokrenemo ka onome što je suprotno od tog neželjenog – željeno.

Put kao ostvarenju želja
Kontrast je spoznaja, kontrast je pokretač, kontrast je motivator, kontrast je blagoslov, kontrast je rast, kontrast je deo života. Prihvatite ga. Kao što prihvatate da imate 2 ruke.

Bilo bi super da imamo 3, ali prihvatamo situaciju da imamo 2 i ne tugujem zbog toga. Zato prihvatite kontrast od željenog, prihvatite neželjenu situaciju, ona je tu s razlogom. Kada bismo prestali da imamo nove želje, bilo bi suludo biti na ovom svetu.

Prihvatite svoj život, blagoslovite ono što imate, blagoslovite ono što doživljavate, čak iako ne želite da doživljavate to, jer bez toga vi ne biste ni mogli poželeti ono suprotno, ono što želite. Osvestite kontrast kao deo života, kao deo priče, kao kišu pre sunca, kao noć pre dana, jer drugačije prosto nije moguće. Cilj je izdići se. Kada na kontrast ne budete više gledali s tugom i lošim emocijama, tada vaš život postaje nešto drugo. Poenta je u tome. Doći u tačku u kojoj kontrastu ne dajemo negativan kontekst, već kontekst iščekivanja, mira i opuštenosti.

I još nešto, da li razumete koliko smo srećniji i koliko više cenimo ono lepo što smo kreirali (želju koju smo ostvarili), kada pre toga spoznamo kontrast te iste kreacije – ostvarene želje? Koliko više cenimo zdravlje, kada pre toga spoznamo bolest i tako je sa bilo kojom željom i bilo kojim kontrastom. Kontrast nas čini divnima.

Zato, fokusirajte se zauvek na ono što vam se sviđa u vašoj realnosti. Kontrast samo primetite i recite mu: “Aha!” Ti si samo ono što će mi omogućiti da u mom životu uskoro dobijem još jednu stvar na kojoj ću biti zahvalan i na koju ću se uskoro fokusirati (jer kontrast rađa želju, kontrast rađa ostvarenje). Ne živite kontrast i ne doživljavajte ga negativno.
On nam treba kao i ruke koje nas služe. Zamislite kada bismo na ruke gledali negativno i kadgod pomislimo na njih budemo ljuti i frustrirani što nemamo 3. Koliko je to apsurdno, toliko je apsurdno fokusirati se na kontrast i davati mu negativan kontekst. Budite zahvalni već sada na ovoj spoznaji. Udahnite duboko, pogledajte oko sebe i shvatite da je upravo SADA sve u redu. I tako je uvek. Mir svima.