Oni su o vama brinuli, štitili vas…

Pismo za mlade Suca Gilliama-
“Stalno slušamo žalopojke tinejdžera. Što da radimo? Kamo možemo otići? Odgovor je: IDITE KUĆI!

Popravite prozorska okna, obojite stolariju. Počistite lišće iz dvorišta, pokosite travu, počistite snijeg s prilaza. Operite auto, naučite kuhati, oribajte podove. Počistite odvod u sudoperu, sagradite brod, nađite posao. Pomognite ministrantu, svećeniku ili rabinu, Crvenom križu, Vojsci spasa. Posjetite bolesne, pomognite siromašnima, učite. A kada završite, a niste umorni – pročitajte knjigu.

Vaši roditelji ne duguju vam zabavu. Vaš grad ili selo ne duguje vam rekreacijske objekte.

Svijet vam ništa ne duguje. Vi nešto dugujete svijetu.

Dugujete mu svoje vrijeme i svoju energiju i svoje talente tako da nitko više ne mora živjeti u ratu ili siromaštvu ili bolesti niti samoći.

Odrastite: prestanite cmoljiti. Prestanite sanjariti i razvijte karakter, ne listu želja, i počnite se ponašati kao muškarac ili dama.

Trebali biste biti dovoljno zreli da prihvatite neke odgovornosti koje su godinama za vas imali vaši roditelji.

Oni su o vama brinuli, štitili vas, pomogli vam, molili, iscrpljivali se, tolerirali i zanemarivali svoje potrebe da biste vi imali što više. To su radili rado, jer vi ste njihovo najdraže blago.

Ali sada nemate pravo očekivati od njih da se pokoravaju svakoj vašoj želji samo zato što sebični ego umjesto zdravog razuma dominira vašom osobnošću, razmišljanjem i zahtjevima.

Za ime Božje, odrastite i idite kući!”

Šta mislite o zapadnoj civilizaciji

Ni genijalne ličnosti iz istorije nisu bile imune na neprijatelje i podbadanja.

Ni genijalne ličnosti iz istorije nisu bile imune na neprijatelje i podbadanja, pa su sa zadovoljstvom uzvraćali. Vinston Čerčil, Mahatma Gandi, Elizabet Tejlor, Mocart i mnogi drugi imali su “otrovan jezik” kada bi ih neko provocirao.

Otkrijte kako su se nosili sa protivnicima u 10 najboljih odgovora:

1. Sparta Filipu II Makedonskom

Kralj Filip: “Ako pobedim u ovom ratu, vi ćete zauvek biti robovi”.
Sparta: “Ako”.

2. Doroti Parker pijancu

Pijanac: “Ne mogu da podnesem budale”.
Doroti Parker: “Očito je tvoja majka mogla”.

3. Stiven Hoking studentu

Student: “Tvrdite da bi može postojati nebrojeno puno paralelnih svemira. Znači li to da može postojati paralelni svemir u kojem sam ja pametniji od vas”?
Stiven Hoking: “Da. Kao i svemir u kojem si ti duhovit”.

4. Mahatma Gandi novinaru

Novinar: “Šta mislite o zapadnoj civilizaciji”?
Mahatma Gandi: “Mislim da je civilizacija na zapadu dobra ideja”.

5. Vinston Čerčil Dž. B. Šou

Džordž Bernard Šou: “Šaljem vam dve ulaznice za prvo veče moje nove predstave. Povedite prijatelja…ako ga imate”.
Vinston Čerčil: “Nikako ne mogu stići na prvo veče. Doći ću na drugo…ako ga bude”.

6. Edna Ferber Noelu Kauardu

Noel Kauard: “Edna, pa ti gotovo da izgledaš poput muškarca”.
Edna Ferber: “Kakva slučajnost, i ti isto”.

7. Gručo Marks takmičarki u TV šouu

Takmičarka: “Imam desetoro dece”.
Gručo Marks: “Deset? Zašto tako puno”?
Takmičarka: “Zato što volim svog muža”.
Gručo Marks: “Volim i ja cigare, ali ih ipak povremeno vadim iz usta.

8. Eminem novinarki

Novinarka: “Ljudi govore da je Lil Vejn poslat od Boga kako bi naučio ljude da repuju…”
Eminem: “Ne sećam se da sam ikoga poslao”.

9. Elizabet Tejlor novinaru

Novinar: “Koji vam je muški glavni lik bio najbolji partner u filmovima”?
Elizabet:”Od onih koji su mi najdraži, trebalo bi da spomenem neke konje i pse”.

10. Mocart obožavaocu

“Gospodine Mocart, razmišljam o pisanju simfonija. Možete li mi dati neki predlog kako da počnem”?
Mocart: “Simfonije su složena muzička forma, možda bi trebalo da krenete sa nečim jednostavnijim pa polako da dođete do simfonije”.
“Ali gospodine Mocart, vi ste pisali simfonije u uzrastu od osam godina”!
Mocart: “Istina, ali ja nikad nikoga nisam pitao kako to da radim”.

Horoskop Maja

Mnoga značenja i simboli zasnovani su na kulturološkim i verskim aspektima važnim za kulturu Maja.
Drevni narod Maja verovao je da je univerzum podeljen na više nivoa, a njihov zodijak je imao 19 znakova.

Postoje mnoge nesuglasice i različita tumačenja astrologije Maja koji traju i dan-danas. Ponuđena su mnoga moderna tumačenja, ali nisu sva zasnovana na suštinskom istraživanju kulture i simbolizma tog drevnog naroda. Ono što je, međutim, poznato jeste da se kalendar Maja, takozvani Haab kalendar, između ostalog, koristi i za interpretaciju 19 horoskopskih znakova da bi se predstavio ciklus dana u godini, a mnoga značenja i simboli zasnovani su na kulturološkim i verskim aspektima važnim za kulturu Maja.
Ovo su osnovna značenja horoskopskih znakova po drevnom verovanju.

Pop (1-19. januar)

Ako ste rođeni u periodu između 1. januara i 19. januara, vama je sudbina bila naklonjena. Moć, bogatstvo i seksualnost su tri aspekta realnosti ovog majanskog horoskopskog znaka. Mladost provode u ostvarivanju svojih planova. Zbog toga su najuspešniji u srednjim godinama. Osobe rođene u ovom znaku od svojih partnera traže ljubav, poštovanje i divljenje.

Wo (20. januar – 7. februar)

Rođeni u periodu između 20. januara i 7. februara vaš život će biti ispunjen prijateljstvima i druženjima. Iako ste skloni kompromisima, retko odustajete od životnih ciljeva. Postići ćete solidno materijalno stanje, a u braku ćete ceniti svog partnera ili partnerku i bićete mu odani. Društveni ste i zabavni.

Sip (8-26. februar)

Dinamičan život, sadržajan i pun preokreta je, prema majanskom horoskopu, predodređen onima rođenim od 8. do 26. februara. Osobe u ovom znaku stalno su okružene ljudima koji veličaju njihove moralne kvalitete. U periodu od 28. do 35. godine postižu izuzetne rezultate u poslu i profesionalnoj karijeri. Ne teže natprosečnom blagostanju, a u duši su skromni i pravedni.

Sotz (27. februara – 17. marta)

Osobe rođene u periodu između 27. februara i 17. marta romantične su i imaju bujnu maštu, a često su i egoistične. U mladosti su uporni i spremni na svaku žrtvu kako bi došli do zacrtanog cilja. Pri tome ponekad znaju da plate visoku cenu. U braku žele da su u prvom planu, atoritativne su, ali su istovremeno nežni roditelji i verni i odani bračni partneri.

Sek (18. mart – 4. april)

Rođeni u horoskopskom znaku Sek (18. mart – 4. april) u životu retko prave kompromise, što ne važi za brak. Vrlo su odani i nežni. Strasni su u ljubavi, uporni ostvarivanju svojih životnih zamisli i izuzetno prodorni. U njihovom se životu bitni događaji obično odigravaju u periodu između 32. i 41. godine.

Xul (5-23. april)

Nemiran duh, željan avantura, glavna je karakteristika ljudi rođenih u periodu između 5. aprila i 23. aprila. Njih ne privlače bračne vode jer se u bračnoj zajednici ne osećaju slobodnim. Pa ipak, oni znaju biti dobri supružnici i roditelji. Zvezde kažu da je njihov najvažniji životni period između 18. i 32. godine.

Jaxk’iv (24. april – 12. maj)

Ako ste rođeni u periodu između 24. aprila i 12. maja, vaš život biće miran i plodonosan. Koračanje malim koracima odvešće vas do životnih zadovoljstava i sretne starosti. Osobe rođene u ovom znaku retko se oslanjaju na bilo koga. Veoma poštuju bračne partnere i vole porodicu. Spremni su na svaku žrtvu da bi ugodili onima koje iskreno vole.

Mol (13-31. maj)

Detinjstvo puno znatiželja ostaviće tragove u duši za čitav život osoba rođenih u ovom znaku. Želja za afirmacijom i isticanjem uticaće na njihov javni status i doneće im ugled.

Ch’en (1-20. jun)

Ako ste rođeni u periodu između 1. i 20. juna, zvezde kažu da će vam život biti dinamičan i uzbudljiv. Osobine su – pronicljivost, oprez, donošenje brzih i ispravnih odluka, povlačenje iz riskantnih situacija, plemenitost. Iako ste radoznali i skloni istraživačkim poduhvatima, osobe rođene u ovom znaku u stalnom su traganju za mirnim životom i iskrenim prijateljstvom.

Yax (21. jun – 9. jul)

Svi rođeni u periodu između 21. juna i 9. jula su omiljeni i poštovani u sredini u kojoj žive. Takav status proizilazi iz njihovog ponašanja i spremnosti da uvek pomognu bez ikakva interesa. Sreća ih prati u životu, ali ima i perioda kada im ništa ne polazi za rukom. Period velikih iskušenja ih očekuje između 47. i 55. godine života.

Sreće i nesreće, to su beli i crni konji

Jovan Dučić kao negovatelj filozofsko-etičke proze duboko je promišljao motive čovekovog ponašanja, apsurdnost i paradoksalnost njegovih postupaka, borbe između onog što jesmo i onog što želimo biti. Napisavši zbirku filozofske proze „Blago cara Radovana“ sa nastavkom „Jutra sa Leutara“ poklanja nam pravo blago misli, reči, pitanja i odgovora.

U vremenu ekspanzije motivacionih knjiga, govora, „life coach“ trenera, Dučićeva filozofsko-etička proza čini se i dalje kao neprevaziđeno delo interpretacije svih psiholoških stanja i anatomije duše. Pisano lakim stilom, bliskim čoveku prošlog veka kao i ovog, Dučić nas uči „higijeni duše“.

Pored tumačenja praktične i utešiteljske proze, čitajući Dučića možemo naučiti i puno o tadašnjim velikanima, saznati neke zanimljivosti o njihovim životima i delanju – o Platonu, Sokratu, Aristotelu, Vergiliju, Geteu, Aleksandru, Puškinu, Stendalu, Šopenhaueru, o istoriji umetnosti i razvijanju kolektivnog ukusa naroda.

Čini se da su se ljudi hronološki menjali načinom življenja, izgledom, delanjem, ali suština ljudske psihe izgleda je ostala nepromenjena. Ljudi su tada patili i radovali se, bili tužni i srećni, svađali se i mirili, kajali, plesali, a to rade i danas.
U poglavljima o sreći, ljubavi, ženi, prijateljstvu, mladosti i starosti, pesniku, herojima, prorocima, kraljevima, mirnoći, mržnji, plesu, ljubomori, sujeti, strahu, razočarenju, rodoljublju, karakteru i uljudnosti, ogoljena je istina i suština naše podsvesti. Knjiga koja je bezbroj puta citirana, i kojoj je mesto definitivno uvek na dohvat ruke jer pročitati je jednom nije dovoljno, topla je preporuka za svakog čoveka bez obzira na književni ukus.

Naše proste istine grandioznom arhitekturom Dučić je iscrtao rečima finim, jednostavnim, a dubokim. Dirajući u srž našeg srca i psihologije, Dučić je opravdano jedan od najomiljenijih pisaca naše književne scene.

„Sreće i nesreće, to su beli i crni konji koji trče u istom pravcu, blisko i naporedo, tako da čas promaknu beli pored crnih, a čas crni pored belih.“

„Mi nekog ljubimo ne zato što tu ljubav zaslužuje potpunije i isključivije nego iko drugi, nego što smo mi na tu ličnost prosuli jedno svoje sunce koje ga je ozarilo i izdvojilo od sveg drugog naokolo na zemlji.“

„Salonska dama broji čoveku klase, godine službe, pare i zube; intelektualka mu broji misli i dela.“

„Iza gorkih reči ostaju gorka usta. Ko se dotakne prljavog predmeta, on uprlja svoje telo, a ko se dotakne prljavog čoveka on uprlja svoju dušu.“

„Lepota žene nije u lepoti i preciznosti crta, nego u ljupkosti duha i otmenosti duše.“

„Danas je najteža bolest našeg vremena bolest personalnosti. To se vidi u savremenom društvu gde je svako nalik na svakog.“

„Želja koja je besna i neobuzdana, to je već želja koja je upola postignut cilj.“

„Naivnost to je mladost srca. To je san u kome je sve lepše nego u istini. To je napraviti unutrašnji kriterijum većim od spoljnih dokaza.“

„Pesničko delo, ukoliko je dublje, utoliko je prostije“

„Jer što ipak najviše volimo u svakom piscu, novom ili prastarom, to su naše sopstvene misli i osećanja.“

Piše: Tamara Softić

Fudbal okuplja dve vrste muškaraca…

Nema većih asketa od lenjih ljudi. Čega su se sve oni odrekli, u čemu sve nisu učestvovali, kakva su sve zadovoljstva sebi uskratili – samo zato što ih je mrzelo.

Sakupili smo pikavce kao dokaz da jedan veliki prijatelj pravde i jednakosti puši cigarete Marlboro, a svaka od tih cigareta košta mnogo dinara. Neki ljudi još uvek jedno govore a drugo puše.

Decu smo priključili na struju. Ona imaju nov, moderan pupak u koji se može staviti utikač.

Fudbal okuplja dve vrste muškaraca: one koji nemaju devojke i one koji imaju žene.

Knjige ne diramo i ne čitamo. Ponekad, iz očajanja, uzmemo poneku knjigu i kad se iznenada suočimo sa njenom lepotom i pameću- to nas dotuče. Bolje je da je nismo ni uzimali. Ne bismo znalo kako je prazno i pusto živeti bez knjiga.

Začas stignemo od večeri do jutra. A od jutra do večeri treba dugo i naporno putovati.

Tako nam i treba. Dok nismo priznavali da ima problema, nismo ih morali ni rešavati.

Žene nisu ništa postigle. Nekada su bile neravnopravne sa pravim muškarcima. A sada su ravnopravne sa nikakvim.

Znojimo se, malo od muke a malo od ove vrućine. To su dva različita znoja. Znoj od muke oseća se na muku. Što je veća muka, sve ga je teže podneti.

Neko živi samo od prodaje plastičnih kesa i ne zna šta će od radosti i veselja. A neko kupuje te kese i kupuje ono zbog čega kupuje kese i opet ne može da nađe razlog za zadovoljstvo.

Vama se otkinulo dugme, a ona je imala iglu i konac. Tako je počelo. Postala vam je žena i od tada više ne zna gde su joj igla i konac.

Mladi moraju da žive noću, beže iz dana koji su okupirali njihovi očevi i dedovi.

Ne govorite ono što mislite ako živite od toga šta govorite.

Duško Radović

Da li je bolje biti žena?

Saznajte top 40 stvari po kojima se žene razlikuju od muškaraca i zašto im je život zbog toga lakši i jednostavniji!

– Neke su rezultat statistike, neke prosto “zakon prirode”, a neke šaljive!

– Statistički gledano, ženama se češće “opraštaju” saobraćajne kazne i slični prestupi.
– Nakon orgazma muškarcima je potreban odmor, ali žene mogu da dožive neograničen broj orgazama.
– Ženama znatno ređe ponestane izgovora za ponašanje i u svađama iznose više argumenata.
– Žene ne moraju da brinu oko gubitka kose, dok ćelavljenje muči više od 70 odsto muškaraca iznad 30-e.

– Manje se znoje od muškaraca.
– Žive duže.
– Većina žena ima bolji modni ukus od muškaraca.
– U proseku, ženama je lakše da “dođu” do seksa, odnosno pronađu partnera.
– Imaju veću toleranciju na bol.
– Mogu da se napiju brže i jeftinije od muškaraca.

– Žene mogu da se grle sa prijateljicama, a da okolina ne posumnja u njihovu seksualnu orijentaciju.
– Mogu da nose haljine, što je leti izuzetna prednost.
– Češće završavaju fakultet i u proseku su bolje obrazovane.
– Mogu da probuše uši i farbaju kosu kako god žele bez čudnih pogleda.
– Žene se među prvima spašavaju s brodova koji tonu, kaže statistika.

– Žene mogu da zaplaše muške šefove nabrajanjem ginekoloških problema koje ne razumeju.
– Mogu da pitaju za smer, a da se ne osećaju nesposobno zbog toga.
– Ženama se želja za seksom pojačava kako stare, pa ne brinu da će ih partner doživeti kao “slabu” i “staru za seks.
– Okolina će ženu koja plače doživeti kao emotivnu, a muškarca “slabićem”.

– Žene imaju besplatnu psihoterapiju u obliku prijateljica.
– Niske žene su slatke, dok se za niske muškarce misli da imaju “Napoleonov kompleks”.
– Od žena se ne očekuje da sve znaju same da poprave.
– Imaju bolje komunikacijske veštine.

– Istraživanja pokazuju da žene imaju 15 odsto veću verovatnoću da će preživeti nesreće.
– Žene koje nisu sportski talentovane u društvu se zbog toga ne ismevaju.
– Ako imaju velike uši, žene to znatno lakše prekriju.
– Da bi iskreno pričale o svojim osećanjima, žene ne moraju da se napiju.
– Za žene je kupovanje odeće zabava.

– Žene ne moraju da zovu prve, jer se to od njih ni ne očekuje.
-Sposobne su istovremeno da peglaju, telefoniraju i gledaju televiziju.
– Žene znaju istinu o tome da li je i koliko veličina važna, dok će muškarci uvek biti u dilemi.
– Od žena se ne očekuje da nose teške predmete.
– Ženama novi ruž može da ulepša dan.
– Od žena se ne očekuju da daruju cveće, već samo da ga primaju.
– Žene sazrevaju ranije od muškaraca, dok neki muškarci nikada ne dođu do tok stadijuma i večno ostanu nezreli.

– Ne moraju da brinu hoće li “uhvatiti nešto” rajsferšlusom.
– Ne osećaju se kao kukavice ako odbiju fizički obračun.
– Po pravilu dobijaju starateljstvo nad malom decom nakon razvoda.
– Znaju kakvu katarzu donosi plakanje.
– One su lepši pol!

Novopečeni mladenci uživaju…

Njihova svadba je koštala pravo bogatstvo: Evo u kakvom raju uživaju Prija i Filip…

Poslije raskošnog vjenčanja koje je koštalo preko 400 hiljada evra, mladi bračni par Filip i Aleksandra se povukao iz javnosti, te pune baterije daleko od Srbije.

Prija je na društvenim mrežama otkrila da par boravi na medenom mjesecu u Monte Carlu, a djelić njihovog raja podrazumijeva fenomenalne plaže, dosta sunca i pijeska.

Oni su također od kuma i kume Miloša Teodosića, NBA igrača koji igra u Los Angelosu dobili ponudu da posjete taj grad, što je Prija dočekala sa oduševljenjem, jer taj grad obiluje modnim kućama koje će ona i kuma obilaziti.

Na svadbi stoljeća kako su je mediji nazvali, prisustovalo je skoro 900 zvanica, a bio je prisutan i veliki broj muzičara, tehničara, konobara i ostale posluge.
Mladenci nisu otišli na medeni mjesec odmah poslije svadbe zbog Aleksandrinih zakazanih nastupa, a u planu su i da posjete Maldive, koji su omiljena destinacija porodice Živojinović.

Odmah nakon povratka sa odmora, vraćaju se radnim obavezama i planovima za širenje porodice.

Živeo jednom jedan uspešan i bogat čovek…

ČETIRI ŽENE-Ajahn Brah

Živeo jednom jedan uspešan i bogat čovek i imao je četiri žene.

Četvrtu, najmlađu, je najviše voleo i raskošno je odevao i obezbedio joj život u izobilju. Njoj je davao samo najbolje i veoma je o njoj brinuo.

Treću je veoma voleo. Na nju je bio veoma ponosan i voleo je da je pokazuje svojim prijateljima i da se hvali. Ali, bio je u strahu da će ga napustiti i otići sa drugim.

Druga žena je bila veoma brižna, strpljiva i kada god bi čovek imao problema, obratio bi joj se i ona bi mu pomogla. Uvek je bila tu u teškim vremenima.

Prva je bila njegov veran partner u životu, pomagala mu je da zadrži bogatstvo i poslove, održavala je kuću. Nju nije mnogo voleo niti se brinuo o njoj, nekada je jedva primetivši, dok mu je ona bila veoma privržena i nesebično mu je pružala ljubav.

Čovek se razboli i znao je da će uskoro umreti. Mislio je o sebi kao bogatom čoveku koji ima čak četiri žene koje će mu sigurno pomoći i biti uz njega. Plašio se da će umreti i tako biti sam i zato je pozvao svaku od njih. Prvu je pozvao najmlađu, četvrtu ženu koju je najviše voleo, rekao joj da umire i pitao je da pođe sa njim.

„Nema šanse! Moram ostati ovde. Mogu da te pohvalim na sahrani i ništa više od toga“, ona odgovori i napusti ga.

Na isto njegovo pitanje treća žena, koju je oženio u srednjim godinama i koju su mnogi želeli, mu kaže:

„Ni govora! Takve se stvari ne rade. Mogu da ti osiguram impozantnu sahranu, ali nakon tvoje smrti odlazim sa tvojim sinovima“, bila je izričita i napusti ga.

Pozvao je i drugu koju je poznavao celog života, sa kojom je odrastao, koja nije bila toliko privlačna, ali je bila njegov najveći prijatelj. Pitao ju je da pođe sa njim da ne bi bio usamljen.

„Žao mi je. Ne mogu sa tobom. Otpratiću te do groba i to je to. Dalje ne mogu“, bila je sigurna, okrenula se i napustila sobu.

Pošto mu je ostala još jedna, prva, pozvao je i nju i zamolio da pođe sa njim zato što se plaši i ne želi da bude usamljen. Rekla je bez dvoumljenja:

„Naravno da ću ići sa tobom. Uvek ću te pratiti gde god išao!“, pristala je, a on ju je pogledao i pomislio kako je mršava, koliko je prema njoj bio nemaran i kajao se jer joj nije pružio što je zaslužila.

Svako u svom životu ima četiri žene (ili četiri muža). Šta ove žene predstavljaju?

Četvrta je telo. Volimo svoje telo, svakodnevno brinemo o njemu, umivamo se i oblačimo, dajemo mu hranu. Ali, telo ima svoj vek, telo se troši, stari i propada. Njemu dajemo najviše pažnje i veoma smo mu posvećeni.

Treća žena je novac, bogatstvo, ono materijalno što posedujemo. Kada umremo, ono ostaje drugima.

Druga žena predstavlja porodicu i prijatelje.

I, prva žena je naša duša koju većina zanemaruje i tek na samom kraju života spozna da je njoj trebalo posvetiti najviše pažnje. Njome se ne bavimo jer smo opterećeni materijalnim, bogatstvom i čulnim uživanjima.

Iz knjige „Krava koja je plakala“

Ako sejete dobrotu, požnjet ćete prijateljstvo

Kako je uz pomoć šake semena bogati direktor izabrao ko će ga naslediti

Jedan uspešni biznismen ušao je u duboku starost i shvatio kako je došlo vreme da ga neko zameni.

Umesto da sam izabere svoga naslednika među svojim pomoćnicima ili svojom familijom, odlučio je uraditi nešto neuobičajeno. Pozvao je sve potencijalne kandidate, finansijske direktore, šefove odreda i pogona, blagajnike, savetnike i održao im sledeći govor:

“Dragi prijatelji, došlo je vreme da ja završim moje poslovanje i odem u zasluženu penziju. Takođe, sada je najbolje odrediti novog generalnog direktora koji će voditi našu firmu u budućnosti… Odlučio sam da će to biti jedan od vas.”

Mladi perspektivni šefovi bili su zbunjeni…

“Daću svakom od vas po jedno seme. To je vrlo specijalno seme. Želim da ga posadite i zalivate i da se ponovno okupimo sledeće godine kako bismo videli šta ste učinili s njim. Tada ću odlučiti ko će biti moj naslednik.”

Na tom sastanku je bio i Džim, i kao svi prisutni dobio je semenku.

Kada je stigao kući, podelio je sa svojom ženom direktorovo razmišljanje i oni odlučiše zajedno negovati seme iz kog će niknuti biljka.

Pronašli su lepu teglu, stavili đubrivo, uzeli termometar, pročitali nekoliko knjiga o negovanju biljaka i živeli u ritmu novosti iz tegle.

Svakog su dana zalivali zemlju i nestrpljivo iščekivali da nešto iznikne.

Nakon 20-tak dana, neki od Džimovih kolega već su počeli u firmi govoriti o biljci koja raste. I Džim je sa suprugom svakodnevno gledao u teglu, ali se ništa nije događalo. Prošlo je više od mesec dana i još uvek ništa se nije dogodilo. Sada se već naveliko diskutovalo o biljkama.

Na zajedničkim ručkovima razmenjivale su se praktične ideje o brzom rastu i Džim je shvatio kako jedino kod njega nema ničeg i da je jedino on neuspešan.

Ni šest meseci kasnije ništa nije niklo u Džimovoj tegli.

Počeo je verovati kako je u nečemu pogrešio. Možda previše vode ili loše đubrivo ili, pak, nešto drugo, što nije mogao objasniti. Znao je da je učinio najbolje što je mogao i bilo mu je žao što je bez rezultata.

Godina je uskoro došla kraju i mladi šefovi su se sa svojim biljkama ponovno okupili oko generalnoga direktora. Džim je rekao svojoj ženi da neće nositi praznu teglu, ali ga je ona, ipak, uspela na to nagovoriti, rekavši mu neka pošteno kaže što se dogodilo. Osećao je mučninu i podmuklu bol u trbuhu.

Ovo će, slutio je, biti za njega najneugodniji trenutak u životu. Ipak, znao je da je ona u pravu i bio je čvrsto uveren kako ništa nije pogrešno učinio. Uneo je svoju praznu teglu u sobu za sastanke. Ugledao je na stolu različite, pažljivo odnegovane, biljke. Sve su bile prelepe, neodoljivo privlačne u svojoj bujnosti.

Stavio je, uz podsmjeh svojih prijatelja, svoju praznu teglu na pod. Bio je u pravu. Pred njim su bili tužni trenuci.

Kada je generalni direktor stigao, pogledom je preleteo preko svih biljaka i pozdravio kandidate. Džim je pokušao biti što dalje od njega kako ne bi susreo njegov pogled.

“Kako ste ih samo lepo odnegovali!” – počeo je generalni direktor. “Vidim da mi neće biti jednostavno pronaći naslednika…” I, u tom času je spazio praznu teglu. Zatražio je od podpredsednika da je donese i dovede vlasnika napred. Džim je pretrnuo.

“Sada će pući bruka… Možda će me izbaciti iz firme” – pomislio je.

Kada je istupio, generalni direktor ga je upitao što se to dogodilo s njegovom semenkom? I Džim mu je sve, iskreno i pošteno, ispričao. Generalni direktor zatraži od svih da sednu – osim Džima. Pogledao ih je i rekao:

“Džim, veoma sam ponosan na tebe… Poštovani, Džim je novi generalni direktor firme!”

Svima je to izgledalo, gotovo, nestvarno, posebno Džimu.

“Pa… kako je to moguće? Moja tegla je prazna…”, – mucao je zbunjeno.

Stari generalni direktor pojasni: “Pre godinu dana ja sam svakom od vas dao semenku iz koje ne može ništa niknuti. Dao sam vam mrtvo seme, sterilno. Svaki od vas, kada je video da ništa ne raste, odlučio je zameniti ga zdravim semenom. Svaki od vas – osim Džima. Svi ste mi doneli biljke i cveće od vašeg semena, a ne od moga. Jedino je Džim ponosno prihvatio neuspeh i imao dovoljno hrabrosti i poštenja da mi donese praznu teglu. Vi ste svi tražili uspeh – po svaku cenu, a Džimu je njegovo poštenje bilo važnije od uspeha. Zbog toga je on danas generalni direktor…”

I nastavi:

“Ako sejete poštenje, požnjet ćete poverenje.
Ako sejete dobrotu, požnjet ćete prijateljstvo.
Ako sejete poniznost, požnjet ćete pravu veličinu.
Ako sejete jednostavnost, požnjet ćete trajnu radost.
Ako sejete otvorenost, požnjet ćete poštovanje
Ako sejete odanost, požnjet ćete uspeh.
Ako sejete oproštaj, požnjet ćete pomirenje.
Ako sejete iskrenost i ljubav, požnjet ćete večnu radost i sreću.
Zato, pazite što sejete, jer to će nam odrediti šta ćemo kasnije žnjeti.”

Posljednja vožnja…

Posljednja vožnja taksijem

Radio sam kako taksist prije dvadeset godina. Jednom, usred noći, stigao sam na poziv u zgradu koja je posve bila u mraku, osim jednog svjetla s prozora u prizemlju. Pod ovakvim okolnostima, mnogi taksisti bi zatrubili samo jednom ili dvaput, pričekali minutu i onda se odvezli.

Ali ja sam vidio previše siromašnih ljudi koji su ovisili o taksijima kao njihovom jedinom prijevoznom sredstvu. Ako u zraku ne bih namirisao opasnost, uvijek bih otišao do vrata. Putnik bi mogao biti netko kome je potrebna moja pomoć, razmišljao sam. Pa sam otišao do vrata i pokucao.

„Samo trenutak“, rekao je krhki, stariji glas.

Čuo sam da se nešto vuče po podu. Vrata su se otvorila nakon duge pauze. Ispred mene je stajala niska žena u osamdesetim. Nosila je haljinu s uzorkom i šeširić na koji je bio pričvršćen veo, kao netko iz filma iz 40-ih. Pored nje je bio mali kofer. Stan je izgledao kao da nitko u njemu nije živio godinama. Sav namještaj je bio prekriven plahtama. Nije bilo satova na zidovima, ni sitnica ili posuđa po pultu. U kutu je bila kartonska kutija puna fotografija i staklarije.

„Hoćete li, molim Vas, odnijeti moju torbu do auta“, rekla je.
Odnio sam kofer do taksija, a onda sam se vratio da pomognem ženi. Primila me je pod ruku i hodali smo polako prema rubu pločnika. Stalno mi je zahvaljivala za moju ljubaznost.

„Ma, nema na čemu“, rekao sam joj. „Ja se samo pokušavam odnositi prema mojim putnicima kao što bih volio da se drugi odnose prema mojoj majci“.

„Oh, Vi ste tako dobar dečko“, rekla je. Kad smo ušli u taksi, dala mi je adresu i onda me upitala: „Bismo li se mogli provesti kroz centar grada“?

„To nije najkraći put“, brzo sam joj odgovorio.
„Nema veze“, rekla je. „Meni se ne žuri. Na putu sam za hospicij.“
Pogledao sam u retrovizor. Oči su joj svjetlucale.
„Nemam više nikog od obitelji“, nastavila je. „Liječnici kažu da neću još dugo.“
Neprimjetno sam se nagnuo i isključio taksimetar. „Kojim putem biste željeli ići“, upitao sam.

Vozili smo se po gradu sljedeća dva sata. Pokazala mi je zgradu gdje je nekad radila kao operator dizala. Provezli smo se kroz kvart gdje su ona i njen muž živjeli kao mladenci. Molila me da se zaustavim ispred jednog skladišta za namještaj koje je nekad bilo plesni salon u koji je odlazila kao djevojčica. Ponekad bi me zatražila da usporim ispred neke zgrade ili ugla, i sjedila je zureći u tamu, ne govoreći ništa. Kad se prva zraka sunca počela pojavljivati na horizontu, iznenada je rekla:
„Umorna sam. Krenimo sada.“

U tišini smo se vozili do adrese koju mi je dala. To je bila niska zgrada, poput doma za rekonvalescente, s kolnim prilazom koji je prolazio ispod trijema. Dva teklića su prišla taksiju čim smo se zaustavili. Puni obzira i pažnje, pratili su svaki njen pokret. Mora da su je očekivali. Otvorio sam prtljažnik i odnio mali kofer do vrata. Žena je već sjedila u invalidskim kolicima.
„Koliko Vam dugujem“, upitala je, otvarajući torbicu.
„Ništa“, odgovorio sam.
„Od nečeg morate živjeti“, odgovorila mi je.
„Ima i drugih putnika.“
Skoro bez razmišljanja, nagnuo sam se i zagrlio sam je. Čvrsto se držala za mene.
„Pružili ste staroj ženi jedan trenutak sreće“, rekla je. „Hvala Vam.“
Stisnuo sam joj ruku i odšetao u maglovito jutarnje svjetlo. Iza mene, vrata su se zatvorila. To je bio zvuk svršetka života.
U toj smjeni nisam više vozio ni jednog putnika. Besciljno sam vozio, izgubljen u mislima. I ostatak toga dana, jedva da sam progovarao. Što bi bilo da je žena dobila nekog ljutog vozača, ili nekog tko je nestrpljiv da završi svoju smjenu? Što bi bilo da sam ja odbio vožnju, ili zatrubio jednom i onda se odvezao? Kad malo razmislim, mislim da je to najvažnije što sam napravio u svom životu. Osuđeni smo na to da mislimo da nam se životi vrte oko važnih trenutaka. Ali važni trenutci nas često uhvate nespremne – prekrasno zapakirani u ono što bi neki nazvali nevažnim.