Postoji samo jedno dobro…

Platon, jedan od vodećih filozofa u Antičkoj Grčkoj, izučavao je zakone, državu, jednakost, pravdu, kosmos, čoveka, ljubav, estetiku… Osnivač je Akademije u Atini, prve institucije za visoko obrazovanje, a jedan od učenika bio je i Aristotel.
Njegovo najpoznatije delo je „Država“ u kom se bavi pitanjima idealnog društva. Čuven je i po „Odbrani Sokratovoj“, „Protagori“, „Zakonima“…
„Heroja možemo naći među stotinu ljudi, mudraca možemo naći među hiljadu, ali onoga koji to zaista i postigne u životu možda ne nađemo ni među stotinu hiljada.“

„Mudar čovek govori jer ima nešto da kaže, dok budala govori jer hoće da kaže nešto.“

„Jezik je obećao, nije pamet.“

„Početak je najvažniji deo svakog posla.“

„Prva i najbolja pobeda je osvojiti sebe.“

„Ljubav je ozbiljna mentalna bolest.“

„Od slobodnog čoveka se ne može napraviti rob, jer je slobodan čovek slobodan i u zatvoru.“

„Pokušavam misliti, ne zbunjujte me činjenicama!“

„Neznanje je koren i stablo zla.“

„Budi ljubazan, jer svi koje upoznaš vode tešku bitku.“

„Život se mora živeti onako kako se svira.“

„Samo su mrtvi videli kraj rata.“

„Ako želite da stvorite nešto veliko, uložite u to ceo život.“

„Osećaj divljenja pokazuje da ste filozof, jer divljenje je početak filozofije.”

„Postoji samo jedno dobro, a to je znanje, i jedno zlo, a to je neznanje.”

„Zaljubljenici vide na svetu samo sebe, a zaboravljaju da ih vidi svet.”

„Znanje koje imamo je samo mrvica onoga što nemamo.”

„Svako srce peva pesmu, nepotpunu, dok neko drugo srce ne uzvrati šapat. Oni koji žele pevati uvek će naći pesmu. Na dodir ljubavi, svako postaje pesnik.”

„Muzika daje dušu svemiru, krila umu, let mašti i život svemu što postoji.”

„Nikad ne obeshrabruj nekoga ko kontinuirano napreduje, bez obzira kako sporo.”

SVE ŠTO DAJEMO DRUGIMA DAJEMO I SEBI

Jedan zemljoradnik, čije je žito uvek dobijalo prvu nagradu na lokalnom sajmu, imao je običaj da najbolje seme deli svim seljacima u okolini.

Kada su ga pitali zašto to čini, odgovorio je:

“To je samo pitanje interesa. Vetar nosi polen s jedne njive na drugu. Kad bi moji susedi uzgajali žito lošijeg kvaliteta, unakrsno oprašivanje umanjilo bi kvalitet mojih prinosa. Eto zašto mi je stalo da uvek sade najbolje seme”.

Sve što dajemo drugima dajemo sami sebi.

Nemoguće je pomoći drugome, a da istovremeno ne pomognemo sebi, kao što je nemoguće naneti zlo drugom, a da istovremeno ne nanesemo zlo sebi

Ne branimo se od tuđeg zla, zlom u sebi…

Kad se čovek rodi, ceo svet se raduje, a samo on plače. Ali treba da živi tako da, kad umre, ceo svet plače, a samo on se raduje.
Iako je dosta godina od smrti patrijarha srpskog Pavla, njegov lik još uvek živi i prisutan je među srpskim narodom. Uvek je pravi trenutak da se podsetimo nekih od njegovih mudrih i najlepših reči koje nam je za sobom ostavio.

“Ljubav je najviša vrlina. Sve što čovek deli sa drugima smanjuje se, osim ljubavi. Što je više dajete, više je imate”.

“Ne zaboravimo nikada da je zlo uvek kratkog veka i samo naizgled uspešno i blistavo. Zato na zlu, lukavstvu, prevari, ne treba zasnivati ništa, pogotovo ne život”.

“Ne branimo se od tuđeg zla, zlom u sebi”.

“Čuvajmo se od neljudi, ali se još više čuvajmo da mi ne postanemo neljudi”.

“Kad se čovek rodi, ceo svet se raduje, a samo on plače. Ali treba da živi tako da, kad umre, ceo svet plače, a samo on se raduje”.

“Čovek ne može da bira vreme u kojem će se roditi i živeti; od njega ne zavisi ni od kojih roditelja, ni od kog naroda će se roditi, ali od njega zavisi kako će on postupati u datom vremenu: da li kao čovek ili kao nečovek, bez obzira na to u kom narodu i od kojih roditelja”.

“Nije nesreća što mi imamo suprotna gledišta, jer se stvar mora sagledati sa više strana. Ali često kod nas dolazi do onog što nije razlika u mišljenju. Toga se moramo osloboditi. Ako budemo tolerantniji, onda ćemo moći da shvatimo i to gledište drugoga. Ne da ga usvojimo ako nije dobro, ali da ga shvatimo da ne dođe do mržnje i ovog što nas cepa i deli”.

“I sebi i drugima kažem: mene može da ponižava ko god hoće, al’ da me ponizi nema čoveka na ovom svetu, sem jednog, a to sam ja. Kad to zna čovek ima stabilnost”.

“Nema čoveka bez greha, niti bez dobrog dela”.

“Obavezni smo i u najtežoj situaciji da postupamo kao ljudi i nema tog interesa, ni nacionalnog ni pojedinačnog, koji bi nam mogao biti izgovor da budemo neljudi”.

“Čovek je, pored uma, obdaren i srcem, osećanjem i voljom kao snagom koja može da ostvari ono što um i srce nađu da treba. A osim toga, obdaren je još i slobodom. Čovek može onako kako Bog hoće a može i suprotno. Jer, što kaže naš filozof Koža Knežević, „čovek je biće kome može i Bog da se obraduje, a od koga može i đavo da se postidi“. Vidite koliki je to ogroman razmak! Gde ćemo se naći, zavisi od nas”.

“Vreme je jedno trajanje koje ima prošlost, sadašnjost i budućnost. Ali prošlosti kao vremena nema. Ima ostataka od prošlosti. Budućnosti takođe nema, ona će biti. A šta ima? Ima samo sadašnjost. Ta kategorija vremena ne odnosi se na Boga. Na Njega se odnosi večnost. A večnost je stalna sadašnjost. Nema ni prošlosti ni budućnosti”.

“Kada bi se svi držali ljubavi, ova zemlja bi bila raj. Ali kad bi se svi držali bar onog što je malo manje od ljubavi – jer, ljubav je veza savršenstva – kada bi se makar držali principa „što želite sebi, to činite drugima; što ne želite sebi, to ne činite drugima“, onda bi zemlja, ako ne bi postala baš raj, bila blizu raja”.

Refleksija majke

Dala sam ti život,
ali ne mogu živjeti umjesto tebe.

Mogu ti dati upute,
ali ne mogu te voditi.

Mogu te odvesti u crkvu,
ali ne mogu te natjerati da vjeruješ.

Mogu te naučiti što je dobro, a što loše,
ali ne mogu odlučivati umjesto tebe.

Mogu ti kupiti odjeću,
ali ne mogu kreirati tvoju unutarnju ljepotu.

Mogu ti ponuditi savjet,
ali ne mogu ga prihvatiti umjesto tebe.

Mogu ti dati ljubav,
ali ne mogu te prisiljavati na nju.

Mogu te naučiti kako dijeliti s drugima,
ali ne mogu te učiniti nesebičnom.

Mogu te naučiti kako poštovati druge,
no ne mogu te prisiliti pokazati čast.

Mogu te savjetovati o prijateljstvu,
ali ne mogu odabrati prijatelje umjesto tebe.

Mogu te savjetovati o spolnosti,
ali ne mogu te držati nevinom.

Mogu ti govoriti o alkoholu i drogi,
ali ne mogu reći „Ne“ umjesto tebe,

Mogu ti govoriti o ciljevima,
ali ih ne mogu ih postići za tebe.

Mogu ti govoriti o dobroti,
Ali ne mogu te natjerati da budeš milostiva.

Mogu moliti za tebe,
Ali ne mogu te natjerati da hodaš uz Boga.

Mogu ti reći kako živjeti,
ali ne mogu ti dati vječni život.

Mogu te bezuvjetno voljeti čitavog života…
I hoću.

Marsha Youree

DA LI POSTOJI ZLO?

DA LI POSTOJI ZLO?

Jednog dana profesor na fakultetu je odlučio
da sa studentima započne raspravu.
Pitao je: “Da li je Bog stvorio sve što postoji?”
Studenti su u glas rekli da jeste.
“Baš sve?”, pitao je profesor.
“Da, sve.”, bio je odgovor studenata.
“U tom slučaju, stvorio je i zlo, zar ne?
Jer, zlo postoji.”, rekao je profesor.
Studenti su zaćutali, nisu imali odgovor na to pitanje.
Profesor je bio oduševljen jer je pokazao
da je vera samo mit.
Odjednom, jedan student je podigao ruku i pitao:
“Mogu li ja nešto Vas da pitam, profesore?”
“Naravno”, odgovorio je profesor.

“Da li postoji hladnoća?”
“Naravno, kolega. Zar nikad niste osetili hladnoću?”
“Zapravo, profesore, hladnoća ne postoji! Prema onome što smo učili iz
fizike, hladnoća je odsustvo toplote. Može se samo posmatrati da li
objekat ima i da li predaje energiju i svoju toplotu na druge objekte.
Bez toplote, predmeti su inertni, ne reaguju. Znači hladnoća ne postoji.
Mi smo stvorili termin HLADNO da bismo objasnili odsustvo toplote.”
“A tama?”, nastavio je student.
“Ona isto postoji.”, rekao je profesor.
“Opet grešite, gospodine. Tama je potpuno odsustvo svetlosti.
Možemo proučavati svetlost i osvjetljenje, ali ne i tamu. Nikolsova
prizma pokazuje mnoštvo različitih boja na koje se svetlost razlaže u
zavisnosti od talasne dužine.TAMA je termin koji smo mi stvorili da
objasnimo potpuno odsustvo svetlosti.”
I konačno, student je pitao:”A zlo, profesore, da li postoji zlo?”
Profesor je ćutao.
Student je nastavio:”Bog nije stvorio zlo!
Zlo je odsustvo Boga u čovekovom srcu,
ono je odsustvo ljubavi, čovečnosti i vere.
Ljubav i vera su kao toplota i svetlost. Oni postoje.
Njihovo odsustvo dovodi do zla.”
Sada je profesor zaćutao.
Student se zvao Albert Ajnštajn.

Čovjek je sretan onoliko koliko je sposoban usrećiti druge

Afganistanske poslovice
“Dvije stvari čovjek mora imati da bi uspio u životu. Prvo je sreća: to je ono kad se čovjeku pruži povoljna prilika. Drugo je pamet: ona čovjeku omogućuje da iskoristi povoljnu priliku.”

Italijanske poslovice
“Sjećanje na patnju udvostručuje sreću.”

Japanske poslovice
“Sreća pomogne nekad – rad uvijek.”

Kineske poslovice
“Čovjek je sretan onoliko koliko je sposoban usrećiti druge.”
“Kad nam se sreća smiješi sretnemo prijatelje; kad nam okrene leđa sretnemo lijepu ženu.”
“Velika sreća dolazi s neba; mala sreća dolazi od čovjeka.”

Latinske poslovice
“Kome navrati sreća, tamo prenoći zavist.”
“Nesreća obično otkrije ćud, a sreća je skriva.”
“Sreća brže umire nego što nastaje.”
“Svako je kovač vlastite sreće.”
“Sreća je uvijek podložna nevoljama (zloj sudbini).”
“Sreća iz malih uzroka velike promijene stvara.”
“Sreća mnogima daje previše, a nikome dosta.”
“Sreća je slijepa.”
“Sreća se okreće. Kolo sreće se okreće.”
“Sreću ćeš brže naći nego je zadržati.”
“Sreća nesretnika (sastoji se) u tome što je on nedužan.”
“Sretan je onaj, koji ne drugima, već sebi izgleda (da je sretan).”
“Sretan je onaj koga tuđe opasnosti čine obazrivim.”
“Sretan je onaj koji je mogao da sazna uzroke stvari.”
“Sretnom čovjeku niko ništa ne može.”
“Stvarno je sretan onaj koji zna da ima dovoljno.”
“Sretan je onaj što može izbjeći opasnosti, ali je daleko sretniji onaj ko je izbjegao skandale.”

Njemačke poslovice
“Ko ima sreću nije mu potreban razum; ko ima razum potrebna mu je sreća.”
“Ko želi zgrabiti sreću mora izgledati kao budala a postupati kao mudrac.”
“Sreća i duga ne vide se nikada na vlastitoj kući, već samo na tuđim kućama.”

Perzijske poslovice
“Ko nikad nije volio, nije nikad bio sretan.”

Vera čovekova nije drugo nego otvaranje vrata duše…

Vladika Nikolaj Velimirović (1881-1956) je jedna od najupečatljivijih ličnosti srpske pravoslavne duhovnosti. Školovao se u Švajcarskoj i Engleskoj gde je i doktorirao. Neki ga smatraju najnedogmatskijim srpskim teologom. Knjige, pastirska pisma, propovedi i velika javna angažovanost učinili su ga veoma popularnim, a zbog njegovog velikog ugleda i uticaja Nemci su ga po okupaciji Srbije uhapsili i na kraju internirali u konc-logor Dahau. Nakon rata je otišao u SAD gde je i umro. Ovo su neke njegove misli uzete iz knjige “O Bogu i o ljudima” koja predstavlja izbor izvoda iz njegovih govora, članaka i knjiga:

– Ako putnici znaju, recimo, koliko je kamenova u kaldrmi puta i koliko je zrna peska pod kaldrmom, i ako znaju imena sveg drveća i svih travki što rastu pokraj puta – šta im pomaže sve to znanje, ako ne znaju gde je put počeo, i gde će se završiti, i odakle su pošli i kuda idu?
– Posvednevno ljudi žive i opšte više verom nego ičim drugim. U gostionici čovek ruča s verom da u jelu nije otrov, spava u postelji s verom da pod jastukom nisu škorpije, prima na pijaci banknotu s verom da nije lažna, kupuje u dućanu šibicu s verom da nije vlažna, iznajmljuje kočiju s verom da će ga kočijaš odvesti tamo gde treba, putuje železnicom s verom da je vozovođa normalan čovek, koji ne misli na samoubistvo. Težak seje žito s verom da će seme nići. Čobanin goni stado na pašu s verom da mu trava nije preko noći usahla. Žena žuri s krčagom na izvor s verom da iz njega voda još teče. Škola počiva na veri učenika i učitelja. Država počiva na veri građanina u građanina i u vlast. Brak postoji na veri, u dobronamernost obe strane. Prijateljstvo postoji na veri u iskrenost obe strane.

– Vera čovekova nije drugo nego otvaranje vrata duše i dopuštenje Bogu da uđe?

– Moja vera u Boga ne smeta mi da usvojim svu pravu nauku od alfe do omege? Najbolja nauka stoji u savršenoj harmoniji sa najboljom verom. A najbolji se nikad ne prepiru: najbolji se razumeju i ljube. Niski ili nejednaki se prepiru i glože i uživaju u prepiranju i gloženju. No prepiranje i gloženje psevdovere i psevdonauke pokoleba mnoge proste duše u veri.

– Obrazovan je onaj koji ima obraza.
– Školovan je onaj čovek koji je uspeo da očisti jezik od gadnih reči i svoje srce od smradnih želja i svoj um od bezbožnih misli. Ko nije ovo uspeo tome školovanje pomaže samo da jednom naučenom veštinom zarađuje sebi za hleb kao što školovan (na svoj način) medved zarađuje svojom veštinom igranja.

– Bogatstvo je dobro kad se može u dobro delo obratiti. Bogatstvo je zlo kad, mesto da da slobodu čoveku stavi svoga sopstvenika u službu.
– Zavidi li ko gubavome? Ne zavidi. Zašto onda poneko zavidi zlome, kad je zlo veća bolest od gube? Guba je bolest tela a zlo je bolest duše.
– Mrzi na zlo, no ne mrzi na čoveka koji čini zlo, jer je bolesnik. Ako možeš leči bolesnika, no ne ubijaj ga mržnjom svojom.

– Istina je šira, viša i dublja od vasione. Zato se istina ne može znati – ona se može otkriti duhovnom čoveku, kao što se dan ne može znati, no može se otkriti otvorenom oku.
– Reći za jednu veru ili jednu filozofiju da sadrži svu istinu isto je što i reći da sve druge vere i filozofije sadrže sve zablude. Od ove brutalnosti retko je kad slobodna velika masa ljudi. A zadobiti ovu slobodu znači učiniti jedan divovski korak ka veličini, ka božanstvu.

– Najveće istine lakše ćeš dokazati ljudima životom no rečima. Zato i ne počinji govoriti o njima prvo jezikom jer ćeš ih dovesti u sumnju.

– Ko duhovno misli, taj dolazi do saznanja da nije svet prostraniji od čoveka, no obratno, da je čovek prostraniji od sveta. Neka vasiona uveća sebe i umnoži sebe još milion puta, moja duša preleće sve njene granice i svu je obuhvati kao ispolinska ruka malu loptu.
– Smatraj svaki dan kao jedan ceo, otpočet i završen život. Odživi ga kao celinu a ne kao deo. Nek se svaki tvoj dan odroni od tebe kao ceo jedan čovek s kojim ćeš želeti da se opet sastaneš kao s prijateljem i da ga bez stida pokažeš vasioni.

Uložite napor da budete u pozitivnoj spirali

Važno je biti svestan realnosti svoje situacije, ali valja imati kontrolu nad vlastitim umom odbijajući zamišljati najgore.
Većina nas ponekad u životu kao da upadne u negativnu rutinu, zato moramo naći način da neutralizujemo misli koje nas uznemiruju, da im oduzmemo moć i pokrenemo spiralu pozitivnog načina razmišljanja u kojem pozitivne misli daju pozitivne rezultate, kaže Džejmi Beret, stručnjak i savetnica za feng šui.

I dodaje kako svaki dan obećava nove prilike za to. To ne znači, ističe, da trebamo negirati ako se nešto negativno zaista događa u našem životu, ali moramo izbeći da neprestano u glavi vrtimo uznemirujući scenario, jer teško je napraviti korak napred ako upadnemo u spiralu negativnih misli. Važno je biti svestan realnosti svoje situacije, ali valja imati kontrolu nad vlastitim umom odbijajući zamišljati najgore.
Budućnost tek treba da se dogodi, zato je važno zamišljati kako se stvari odvijaju na najbolji mogući način i preduzeti pozitivnu konkretnu akciju usmerenu prema željenom ishodu. Pokušajte negativne fantazije da nadjačate pozitivnima. Mnogi ljudi imaju osećaj da pozitivne vizualizacije nisu realne, ali nisu svesni da ni kad su u negativnoj spirali koja ih vuče dole takođe nisu u realnosti.

Zato kad god možete, uložite napor da budete u pozitivnoj spirali. I zapamtite: imate moć nad svojim mislima, ističe Dž. Beret i navodi svoje dve omiljene tehnike uklanjanja negativnosti, koje preporučuje u trenucima kad smo uplašeni, pod stresom, neraspoloženi ili teskobni. Prva je tehnika preuzeta od afričkog plemena o kojem su pisali Džoel i Mišel Levi u knjizi Živeti u ravnoteži (Living in Balance). U tom plemenu decu od najranije dobi uče da budu svesna svojih misli. Ako, na primer, nekoga obuzme zla slutnja “Šta ako je iza onog drveta lav koji će me pojesti?”, naučen je prepoznati negativnu misao i na nju odgovoriti govoreći sam sebi: “To je priča koja se ne treba dogoditi!” Jednako tako kad krenete putem pesimističnog zdvajanja “šta ako…” – stanite i recite glasno: “To je priča koja se ne treba dogoditi!” Preusmeravajući svoje misli, osetićete veliku razliku.

Drugi jednostavan način uklanjanja negativnih misli je govoreći: “Izbriši, izbriši!” Pritom prelazite rukom po vazduhu kao da negativnu misao brišete sa školske ploče. Ova tehnika omogućuje prekidanje trenutnog stanja promenom akcije i/ili onoga što se izriče. I zaista deluje, uverava Dž. Beret: “Prestanite sve da doživljavate tako ozbiljno. Zabavite se ostajući pozitivni.”

Krajnosti nigde i ni u čemu nisu za pohvalu

Pazite da lenjost ne raslabi vaše snage za podvige duhovne, ona je prvi neprijatelj onih koji podližnički hode putem spasenja. Ali u pogledu spasenja svoga, niti očajavajte niti tugujte prekomerno ako ponekad i oslabite u podvigu.
“Pouke ostroškog igumana” čuvaju se u molitvenom predanju ostroške svetinje. One se prenose sa kolena na koleno iz usta igumana ostroške porodice, a taj dar predaje se u molitveniku ostroških igumana.
Otac Jovan pročitao je deo pouka iz ove zbirke, a mi vam prenosimo neke od njih, od kojih se većina, primetićete, podudaraju sa osnovnim načelima dobrih ljudi koji nikome ne žele da naude.
“U času očajanja znajte da ne ostavlja vas Gospod, nego da vi ostavljate Gospoda.

Ako živite u zajednici sa drugima, služite im kao samome Bogu i za svoju ljubav ljubav ne tražite, niti za smernost pohvalu, niti za služenje blagodarnost. Pre nego što nešto kažete, razmislite neće li vaša reč ili delo ožalostiti Boga ili vašeg bližnjeg.
Ne osuđujte tuđeg slugu kada stoji ili pada; ima on boga svoga koji ima moć da ga od pada odvrati ili u padu zaustavi. Pamtite da čas koji od vas oduzima vaša lenjost može da bude poslednji u vašem životu, i da za njim može doći smrt i sud. Udaljavajte se od uživanja i svega što je prolazno.
Ne zadajte bol nikome i ne uzvraćajte grdnju na grdnju, žalošću na žalost, pa će u knjizi života vaše ime biti napisano sa prepodobnima.

Molim vas, prijatelji moji, ne zanemarite nijedno sredstvo kojem je moguće ugoditi Bogu, a takvih je sredstava mnogo – smerno ophođenje sa ljudima, tešenje ožalošćenih, zauzimanje za one kojima se čini nepravda, davanje siromašnima, odvraćanje očiju od ružnih prizora i postupaka, odbacivanje rđaavih pomisli, prinuđivanje sebe na molitvu, trpljenje, milosrđe, pravednost i tako dalje. Ispunjavanje sveštenih dobih dela privlači na nas svemoćnu pomoć Božju, a sa njom ćemo prebroditi sve teškoće koje su izgledale nesavladivo našim snagama.
Na sve načine suprostavite se svojoj gnevljivosti i uz Božju pomoć ona će oslabiti. Ako se desi da se razgneviš, ništa ne govori ili se ukloni od onoga na koga si se razgnevio ili zatvori usta svoja da ne iskoči jarosni plamen i ne opali dušu tvoju, a ti uzalud uznemiriš bližnjeg svog. Čim se plamen ugasi i tvoje srce umiri, tada govori radi ispravljanja bližnjih.

Na svaki način se klonite da se na ikoga i išta ljutite, nijedna neprijatnost ne snalazi nas sama od sebe, svaka biva dopuštena promislom Božjim radi istih spasonosnih ciljeva, radi kojih su Svetog apostola Pavla snalazile nevolje, usled kojih je on i bio u opasnostima na rekama, od razbojnika, svoga roda, neznabožaca, u gradu, pustinji, na moru, među lažnom braćom.

Znajući to, ne obraćajte pažnju ko vas je uvredio i zbog čega, jer su po poukama svetih otaca oni koji nam nepravdu čine i koji nas vređaju dobročinitelji našeg spasenja. Samo držite na umu da se niko ne bi usudio da vas ožalosti, da Gospod nije izvolio da to dopusti i zato blagodarite još više Gospodu što nam nevoljama koje nas snalaze jasno pokazuje da mu nismo tuđi i da nas vodi u carstvo nebesko.
Ako podnosite grdnju, Bog postupa sa vama kao sa sinovima, jer koji je to sin kojeg otac ne grdi?

Ostavite vazda svaku surovost i budite u ophođenju sa ljudima nezlobivi kao deca, a onima koji su vam povereni na staranje budite i otac i mati. Zakon života jeste mera, a ko meru naruši, mora meri naučen biti, milom ili silom, ili u slučaju nepokajanja propasti. Nepristrašće za stvari jedini je put do istinske slobode ljudi, koja jedina biva udostojena čistog i svesnog zajedničenja u ljubavi Božjoj.

U delima ljubavi prebivajte i onda kada ljubav prema bližima ne osećate – to nije licemerje nije gluma. Činite dela ljubavi i naučićete se ljubavi. Ona će postojanim upražnjavanjem takvih dela postati sama priroda naša i disanje naše. Nije spasenje u mnogorečitosti, no u savršenom paženju na sebe. Odvikavajte se od raspravljanja i prepirki, smućujući srce oni vas lišavaju mira u duši. Svakoj svadljivoj pomisli protivstavljajte Isusovu molitvu:

Gospode Isuse Hriste, sine Božji, pomiluj me grešnoga.
Ne verujte predrasudama, tajnim klevetama, javnim ogovaranjima, snovima i sebi. Lukava podozrivost nije svojstvo hrišćansko i zato je ne usvajajte. Mudrost, trezvenoumne obazrivosti i neporočnost, pak, traži od nas Gospod u Svetom pismu.
Budite mudri kao zmije i nezlobivi kao golubovi. Svagda se držite sredine – krajnosti nigde i ni u čemu nisu za pohvalu. Pamtite reč starca: Ko može da podnese, sve podiže.
Zlo pobeđujte dobrom, zlo se zlom ispraviti ne može. U klonulosti duha nagonite srce i jezik svoj da se moli ovako:
Gospode spasi me, propadam, Gospode, prosvetli tamu moju, Gospode, obasjaj me licem svojim.
Ako si sklon melanholiji, ne zatvaraj se u kuću, nego pravi izlete. Odlazi u brda i šetajući pokušaj da se moliš, to mnogo pomaže. Ne opravdavajte sebe, ne raspravljajte se, snishodite karakterima i godinama.

Tešite svakoga čime možete. Upotrebite svoj um i jezik samo na nečiju korist i pouku. Ako vam dođe da ogovarate, setite se grehova svojih koje ste od mladosti učinili i osudite sebe što ste ih počinili.
Neka vam život teško ne pada, on je nepodnošljiv samo za zločestivce, a onaj koji veruje u Gospoda Isusa Hrista, nada se u njega, ljubi ga, za njega je život vazda snošljiv.

Na široki put zaboravite, Gospod nas po milosrđu svome uvodi kroz tesna vrata u carstvo nebesko, a onaj put vodi u večnu propast.

I vama i sebi želim u ovom životu samo očišćenje od greha i molim Gospoda da sa nama učini sve što mu bude ugodno da očisti grehe naše i izmije bezakonja naša, makar za to bili potrebni i poniženje i sramota. I vi i ja treba da živimo po zapovestima Božjim, a ne samo po zapovestima ljudskim.
Radi koristi sopstvene duše volite usamljenost i pokorivši se u potpunosti zapovestima Oca nebeskoga, naučite srce svoje neprestanoj molitvi Isusovoj. Od unutarnjeg prebivanja Gospoda Boga u vama, postaćete u svemu trpeljiviji, obilniji ljubavlju i smerniji.

Pazite da lenjost ne raslabi vaše snage za podvige duhovne, ona je prvi neprijatelj onih koji podližnički hode putem spasenja. Ali u pogledu spasenja svoga, niti očajavajte niti tugujte prekomerno ako ponekad i oslabite u podvigu.Bez odrečenja od sopstvene volje, nemoguće je započeti delo sopstvenog spasenja, a kamoli se spasti. Izmolite za sebe od Gospoda samoodricanje, čeda moja, ono je neophodno za spasenje.
Smirenje, smernost započelo je u Gospodu koji se smirio do smrti na krstu. Ona je venac i lepota svih dobrodetelja. Što je za usahlu zemlju kiša, to je za čovekovu dušu smirenje.

U čemu se sastoji smirenje?

U tome da čovek sebe smatra grešnijim od svih i nikog ne unižava i ne vređa i ne osuđuje, i da trpi grdnju, ukore, prizna srcu svome da ih je i zaslužio. Da sa svima priča prijatno, da gotovo svakome sa ljubavlju posluži, da ne vidi svoja dobra dela i o njima bez potrebe ne govori.

Klas koji se uzdiže glavicom iznad ostalih vazda biva prazan, a koji stoji priklonjene glave ima u sebi mnogo zrna. Imajte smerno srce i obogatiće se svime što je potrebno za spasenje.”

Mudrost počinje lutanjem

-Što se tiče braka ili celibata – pustite ljude da se sami odluče šta će izabrati – ionako će se poslije sigurno kajati.

-Ženite se u svakom slučaju. Ukoliko dobiješ dobru ženu bićeš sretan; ukoliko dobiješ lošu ženu postaćeš filozof.

-Jedina prava mudrost je znanje da ništa ne znaš.

-Pošten čovjek je uvijek dijete.

-Najbogatiji je onaj ko je zadovoljan i sa malim stvarima, jer je zadovoljstvo pravo prirodno bogatstvo.

-Iskoristi svoje vrijeme poboljšavajući samog sebe kroz čitanje tuđih pisanih djela. Na taj način ćeš lako steći ono za što su drugi naporno radili.

-Budi spor u ostvarivanju prijateljstava, ali kada se ona dese ustraj u njima čvrsto i nepokolebljivo.

-Budi poput vlastite nade da se drugima takav činiš.

-Smrt je možda najveći blagoslov za čovjeka.

-Najsmrtonosnija mržnja često potiće iz najdubljih strasti.

-Mudrost počinje lutanjem.

-Ljepota je kratkotrajna tiranija.

-Bezvrijedni ljudi žive samo da bi jeli i pili; plemeniti ljudi jedu i piju samo da bi živjeli.

-Naše molitve bi trebale biti koncentrisane na generalno traženje dobra, jer samo Bog najbolje zna šta je dobro za nas.

-Kada se žene učine jednakim muškarcima tada će one postati nadmoćnije.

-Pusti onoga koji želi da pokrene svijet da prvo pokrene sam sebe.

-Kada bi se sve svjetske nedaće posložile na jednu gomilu i podijelile na jednake dijelove od kojih svako mora uzeti po jedan, većina ljudi bi radije uzela svoj trenutni udio i otišla.

-Nije bitno živjeti, nego pravedno živjeti.

-Obični ljudi izgleda da ne znaju da se oni koji se u potpunosti posvete filozofiji na pravi način u stvari direktno i dobrovoljno pripremaju za umiranje i smrt.

-Ja sam stvarno preiskren čovjek da bih u isto vrijeme bio političar i živ.

-Ukoliko je čovjek ponosan na svoje bogatstvo on ne bi trebao biti slavljen i hvaljen sve dok ne pronađe način kako da to bogatstvo uposli.

Sokrat